РАЗВОЈ ЈЕЗИКА

 Вукова коначна реформа

 Развој језика у другој половини XIX
века и у XX веку
Вук Стефановић Караџић
(1787-1864)
 1813. долазак у Беч
 1814. Беч, Писменица сербскога језика –
по узору на граматику А. Мразовића и
Мркаљевом азбуком
 Исте године објављена Мала
простонародна славеносербска пјеснарица
 Први пут записује: пиши као што говориш
Прeкретница у реформи
 1818. Српска граматика
 1818. Српски рјечник
 Штампано новом Вуковом азбуком
 Основица књижевног говора: родни Тршић,
источнохерцеговачки дијалект ијекавског
изговора
 Уводи Ђ по нацрту Лукијана Мушицког
 Љ, Њ – настали спајањем меког знака и усправне
црте претходног знака
 Ћ уместо слова Т и меког знака; преузео из
српскох средњевековних текстова
НА ПУТУ ДО ОКОНЧАЊА
РЕФОРМЕ
 1836.  1839.
 Ј преузима из  Завршава реформу
латинице правописа
 Х преузима из одустајањем од
румунских јекавског јотовања
ћириличних књига и (Д,Т испред ЈЕ): није
пише га у више ЂЕЦА и
иницијалном положају ЋЕРАТИ, већ ДЈЕЦА
 „Српске народне и ТЈЕРАТИ
пословице’’
1847.
 Вукове присталице стварају капитална дела
српске књижевности – на народном језику
 Вук – преводи „Нови завјет”
 Ђура Даничић – „Рат за српски језик и
правопис” (ставља тачку на Вукову и
Хаџићеву полемику ваљаним аргументима)
 Бранко Радичевић – Песме
 П.П. Његош – „Горски вијенац”
1850. Беч
 Књижевни договор - представници Илира: Иван
Кукуљевић, Димитрије Деметер, Иван
Мажуранић, Винко Пацел, Стјепан Пејаковић
 Српска страна: Вук С. Караџић, Ђура Даничић и
Словенац Фрањо Миклошић
 Заједнички књижевни језик: основа је
источнохерцеговачки дијалект ијекавског
изговора
 Даничићева Мала српска граматика
Разлике ....
 Источна варијанта
 Екавица и ијекавица
 Лексичке разлике: хлеб,
воз
 Да + презент уз глаголе
непотпуног значења:
Идем да пишем
 Читаћу, писаћу
 Претежно ћирилица
 Западна варијанта
 Ијекавица
 Крух, влак
 Употреба инфинитива:
Идем писати
 Читат ћу, писат ћу
 Углавном латиница
1852.
 Обједињује све измене у првом
објављеном Рјечнику 26 000 речи
 Излази нови Рјечник са 47 000 речи
 1868. УКИНУТЕ ЗАБРАНЕ
ШТАМПАЊА КЊИГА ВУКОВИМ
ПРАВОПИСОМ – ЧЕТИРИ ГОДИНЕ
НАКОН ВУКОВЕ СМРТИ
1954 –СТАНДАРДИЗАЦИЈА
 Закључак књижевног договора у Новом Саду –
зближавање култура Срба и Хрвата
 Српскохрватски језик је по структури ЈЕДАН
ЈЕЗИК са ДВА РАВНОПРАВНА ИЗГОВОРА:
екавски и ијекавски; ДВА РАВНОПРАВНА
ПИСМА – ћирилица и латиница
 Заједнички СТАНДАРДНИ језик Срба, Хрвата,
Црногораца и Муслимана
 1960. написан заједнички Правопис
КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК
 Заједнички језик који припадници
одређене заједнице употребљавају у
књижевности, науци, образовању,
администрацији, средствима масовне
комуникације и свакодневном
споразумевању образованих људи
 Зове се још и СТАНДАРДНИ ЈЕЗИК
СТАНДАРДНИ ЈЕЗИК
 јер има граматичка и правописна правила,
граматичку и правописну НОРМУ
 Правила су ПРЕСКРИПТИВНА –
прописана – садрже препоруке за правилно
изражавање
 СТАНДАРДИЗАЦИЈА ЈЕЗИКА =
одређивање и објашњавање
прескриптивних граматичких правила
ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ
СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ НОРМЕ
 Језичка норма – нужно знање и језичко
осећање о правилности употребе српског
језика
 Књижевна норма – скуп
ГРАМАТИЧКИХ, ПРАВОПИСНИХ,
ЛЕКСИЧКИХ И СТИЛИСТИЧКИХ
прескриптивних правила
ГРАМАТИЧКА НОРМА
 Обухвата ФОНЕТСКА, МОРФОЛОШКА и
СИНТАКСИЧКА правила
 Фонетска норма – садржи правила о
артикулацији гласова, њиховим акустичким
својствима, примању и препознавању (5 вокала+
25 консонаната)
 Морфолошка норма – правила о грађењу и
облицима речи
 Синтаксичка норма – правилност слагања речи
у реченици; граматичка и смисаона правилност
ПРАВОПИСНА НОРМА
 Садржи правила о употреби великог и
малог слова
 Одвојеном и састављеном писању речи
 Употреби интерпункције
 ......
СРПСКИ КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК ЈЕ
НОРМИРАН ЈЕЗИК
 На основу НОВОШТОКАВСКИХ
дијалеката екавског и ијекавског изговора
 Разлике у екавици и ијекавици су
последица различитог изговора
старословенског гласа ЈАТ:
 = Е (екавица) И (икавица)
ИЕ, ИЈЕ, ЈЕ (ијекавица)
ДИЈАЛЕКТИ
 1. Штокавски – ШТО?
 2. Чакавски – ЧА?
 3. Кајкавски – КАЈ?
 Штокавско наречје обухвата Србију, Босну
и Хецеговину, Црну Гору, велики део
Хрватске
ШТОКАВСКИ ДИЈАЛЕКТИ
 1. Призренско-тимочки (старији)
 2. Зетско-јужносанџачки (старији)
 3. Косовско-ресавски (старији)
 4. Источнохерцеговачки (млађи)
 5. Шумадијско-војвођански (млађи)
 Подела на старије и млађе (новоштокавске)
је према развитку акцента и облика
ЋИРИЛИЦА И ЛАТИНИЦА
 Стандардна писма српског књижевног
језика; латиница је то постала у току
стандардизације
 Настала по угледу на грчко писмо
 Оба писма имају словни систем и низ од
30 слова: азбука, абецеда
ЋИРИЛИЦА
 Настала у IX веку у Бугарској; ученици Ћирила и
Методија
 Старословенска ћирилица је имала 39 слова + 4 слова
за писање грчких речи
 24 слова из српске ћирилице се налази и у ћириличним
писмима осталих словенских књижевних језика
 Посебна слова у нашој ћирилици: Ј, Љ,Њ,Ћ,Ђ,Џ
 Фонетско писмо
 Штампана слова – типографско писмо
 Писана слова – везано писмо
ЛАТИНИЦА
 Латини су ово писмо преузели од Грка пре
стандардизације старогрчког писма
 Прво је „ушла” у Хрватску
 У току стандардизације (када је постала
равноправно писмо) низу од 26 слова
додата су, комбинацијом постојећих:
Љ,Њ,Џ, дат је коначан изглед словима:
Ч,Ћ,Ш,Ж,Ђ, а избачена су: Q,W,X,Y