- 1814.

године: Писменица сербскога језика по говору простог народа написана =

прва штампана граматика српског језика, написана Мркаљевом реформисаном
азбуком;
- 1818. године: Српски рјечник (прво издање) – први пут користи своју
реформисану азбуку и нови правопис. Садржи око 26 000 речи које су преведене
на немачки и латински језик, сарадник Јернеј Копитар. Уводи слова Ј (преузео
из латинице), Љ, Њ, Џ, Ђ, Ћ;
- 1836. године: уводи глас Х у иницијални положај и објаљује Српске народне
пословице.
- 1847. година: сматра се незваничном победом Вукове реформе и појављују се
четири дела написана Вуковом реформисаном ћирилицом на народном језику:
1. Бранко Радичевић Песме два књижевна
2. Петар Петровић Његош Горски вијенац поетска дела
3. Ђуро Даничић Рат за српски језик и правопис (филолошка расправа којом је
одбрањена Вукова реформа)
4. Вук Стефановић Караџић превод Новог завјета
- 1850. године: Бечки књижевни договор између Хрвата и Срба о заједничком
књижевном језику – узет је источнохерцеговачки дијалекат (и)јекавског изговора
- 1852. године: Српски рјечник (друго издање са преко 47.000 речи, а сарадник му
је Ђуро Даничић)
- 1864. године: Вук умире у Бечу
- 1868. године: званично прихватање Вукове реформе

Хронолошки развој српског језика до 19. века

СТАРОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК – први књижевни
језик свих Словена; од IX до XII века.
СРПСКОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК – први књижевни
језик код Срба, српска редакција старословенског
Паралелно са развој свих наведених
језика; од XII до прве половине XVIII века.
језика постојао је и развијао се
РУСКОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК – руска редакција
НАРОДНИ ЈЕЗИК који ће у XIX веку
старословенског језика, и данас је то званични
постати основица стандардног
језик српске православне цркве; прва половина
(књижевног) српског језика.
XVIII века
СЛАВЕНОСРПСКИ ЈЕЗИК – настао мешањем
рускословенског и нардоног језика; од друге
половине XVIII века до првих деценија XIX века

7
 Дијалекти

Дијалекат је говор неког подручја који се својим особинама (гласови, акценат, падежи,
облик речи) разликује од других говора истог језика, али разликује се и од стандардног
језика.
Штокавско наречје има три различита изговора гласа јат (ѣ).

е – екавски изговор дете, свет, деда

ѣ (јат) (и)је – (и)јекавски изговор дијете, свијет, дјед
и – икавски дите, свит, дида

Замена гласа ѣ (јат) у екавском и (и)јекавском стоји у следећем односу:

а) Дуго Е у екавском изговору = ИЈЕ у (и)јекавском изговору (дете – дијете)
б) Кратко Е у екавском изговору = ЈЕ у (и)јекавском изговору (деца – дјеца)

У српском стандардном језику равноправно су прихваћени екавски и (и)јекавски

изговор. Икавски изговор није прихваћен као стандардни, а користе га Буњевци на северу
Војводине (околина Суботице).

Штокавски дијалекти

екавски изговор (и)јекавски изговор

призренско-тимочки
старији старији зетско-јужносанџачки
косовско-ресавски
млађи шумадијско- млађи источнохерцеговачки
војвођански

Српски стандардни језик

За основицу књижевног (стандардног) језика узети су млађи дијалекти шумадијско-

војвођански и источнохерцеговачки са два равноправна изговора екавски и
(и)јекавски.

Однос између екавског и (и)јекавског изговора

правило екавски (и)јекавски
дугосилазни Е = ИЈЕ цвет, реч цвијет, ријеч
дугоузлазни Е = ИЈЕ песак, млеко пијесак, млијеко
ненаглашено Е = ИЈЕ корен коријен
краткосилазни Е = ЈЕ песма, дело пјесма, дјело
краткоузлазни Е = ЈЕ деца, девојка дјеца, дјевојка
ненаглашено Е = ЈЕ видети видјети
сонанти Л и Н Л = Љ; Н = Њ лето, поцрнети љето, поцњети
јотују се испред
кратког акцента
8
 испред Ј, О и Л Е=И грејати, део, гријати, дио,
белешка биљешка
сонант Р + кратко Е Е=Е брегови, трешња, брегови, трешња,
грешка грешка
префикс Е=Е пресуда, неки пресуда, неки
пре-, пред-, не-
екавизми у репа, горе, обећање репа, горе, обећање
(и)јекавском