Српски језик

Граматика
ГРАМАТИКА ГРАМАТИКА
за 8. разред
основне школе

ЈЕЗИК ЗА 8. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Весна Ломпар

Српски језик Српски језик

СРПСКИ
ГРАМАТИК А
разред
за
основне школе
ISBN 978-86-7 762- 177- 3

Весна Ломпар
Призренско-тимочки дијалекат
Прочитај текст и одговори на захтеве испод њега:

– За теб’ ћу радим од јутро до мрак. Татко и мајка ти не бегендисују ме – тој си знајем

убаво... – рече Мане. – Е... Васка... лагала ли је кад ми је, ете, абере доносила, и зборила,
ете... „Поздравила ти се Зоне?...“
– Тој си је њојно знање... Може да се посмешила, а требала да рекне: „Поздравила ти се
Калина.“
– Што ми ти па збориш саг туј за Калину?! Калина ће си дочека своју срећу... А ја си искам
и тражим моју... Неје писано за мен’ и за Калину...
(Стеван Сремац, Зона Замфирова, прилагођено)
беген(д)исовати – волети некога абер – вест, глас, порука саг – сада
а) Како гласи показна заменица то у наведеном тексту?
б) Напиши како гласе одговарајући облици глагола у књижевном језику према
наведеним: знајем , питујем , неје
в) Пронађи у одломку облик присвојне заменице за треће лице једнине и напиши је:

Још неке особине овог дијалекта:

 постоји само један акценат, који може да се јави на било ком слогу у речи (питúјем,
úбаво, доносíла, зборíш и сл.);
има само два падежа: номинатив и акузатив (од јутро до мрак и сл.);
 употребљава се заменица за свако лице у облику си (ја си искам и сл.);
 пошто су ови говори изгубили инфинитив, футур се гради од презента глагола хтети
и презента глагола који се мења (ћу радим, ће дочека и сл.).
Косовско-ресавски дијалекат
Прочитај текст и одговори на захтеве испод њега:

Дала сам шољицу кафу, па одма оћу да му је наплатим...

„То ми је посо“, каже, „што да нећу?“
А овај лежи на ону сламу што сам му прострла и врти репем. И ћути ко да и сам зна да му
је сад живот сам на кантар дошо.
„Овде ја, изгледа ми, немам шта млого да радим.“
„Мене је“, велим, „муж прошле године умрео, ево још сам у црнину, и овај тад месец дана
није кући дошо. Мора бит да се онда тако пореметио“.
(Драгослав Михаиловић, Петријин венац, прилагођено)

12
а) Како гласи прилог много у датом дијалекатском тексту?
б) Пронађи облик именице која је употребљена у акузативу уместо у генитиву. Напиши
њен књижевни облик:
в) Напиши правилно следеће речи: одма , оћу

Још неке особине овог дијалекта:

 јављају се само два акцента (краткосилазни и дугосилазни), који могу да стоје на било
ком слогу у речи (лежħ, изглĝда, поремğтио и сл.);
 јавља се сажимање самогласника (посо, дошо и сл.);
 изједначавају се акузатив и локатив (лежи на сламу, још сам у црнину и сл.);
 у инструменталу једнине уопштен је наставак -ем (врти репем и сл.).

Шумадијско-војвођански дијалекат
Прочитај текст и одговори на захтеве испод њега:

– Тхе, пре онако, а од неког времена овако. Сад овако почо, па шта му знате? – вели поп
Ћира.
– А што га не дате да се оправи? – вели поп Спира. – Реко би да је добар сат... мого би још
да послужи.
– Та, ман’те га дођавола, – вели госпоја Перса зевајући и заклањајући уста руком, – а шта
већ нисмо пробали, и ди га нисмо шиљали, па ништа.
– Непоправим је! – вели поп Ћира.
(Стеван Сремац, Поп Ћира и поп Спира, прилагођено)

а) Напиши како гласи одговарајући облик глагола шиљали у књижевном језику:

б) Како у овом тексту гласи придев непоправљив?

в) Како гласи именица госпоја у књижевном језику?

Још неке особине овог дијалекта:

 заступљени су сви акценти (врğмена, знáте, сēт, непопрęвим и сл.);
 јавља се седам падежа (заклањајући уста руком и сл.);
 често се јавља сажимање самогласника (почо, реко, мого и сл.);
 у неким речима јавља се и уместо е (ди уместо где и сл.).

13
Зетско-јужносанџачки (зетско-рашки) дијалекат
Прочитај текст и одговори на захтеве испод њега:

Тога има сад на сваку страну који се жале на мене. А зашто – то ће ласно знат они којему
је потребито да зна. Жалим зашто нијесам има прилике да пријед почнем писат, па да им
могу у више и љепше врлине и мане објавит.
Треба чињет што користи народноме напретку и божјој правди.
Но ћу ја млоге ваљале и неваљале заслуге наше од заборава избавит и тебе оставит, које
ће послужит ономе што бидне рођени син мојије другова, да може умножават оно што
ће такви виђет да ваља за њега и његов народ и част.
(Марко Миљанов, Примјери чојства и јунаштва, прилагођено)

а) Како гласи облик нисам у датом тексту?

б) Напиши како у књижевном језику гласе следећи глаголи:
чињет , нијесам има , виђет
в) Подвуци у тексту показну заменицу онај. Да ли је тај облик дијалекатски?

Још неке особине овог дијалекта:

 заступљени су само силазни акценти, који се могу јавити на било ком слогу
вишесложних речи (нāрijд, стрēну, имē и сл.);
 акузатив се јавља уместо локатива (тога има на сваку страну и сл.);
 чувају се стари наставци у заменичкој промени (мојије/х/ и сл.);
 инфинитив је без -и (знат, писат, објавит и сл.).

Источнохерцеговачки дијалекат
Прочитај текст и одговори на захтеве испод њега:

Србија је готово сва, осим ђекоји мали мјеста поред велики вода, брдовита; и сва је, осим
ђекоји камењака по великим брдима, и мјеста, куд су села и вароши, зарасла у шуму,
понајвише растову и букову... Из свију брда теку небројени поточићи на све стране, који
се мало-помало скупљају у велике ријеке. Поред ријека и потока свуда су готово мјеста
тако лијепа да ни молер не би могао што љепше измислити. Да није ови млоги и велики
брда, у Србији би било жупно...
(Вук Ст. Караџић, Српска историја нашега времена)

а) Издвој из текста дијалекатски облик придева многи.

б) Како у књижевном језику (и)јекавског изговора гласи заменица ђекоји?

14
Још неке особине овог дијалекта:
 заступљени су сви акценти (брдķвита, вáроши, мјêстā, сğла и сл.);
 има седам падежа (по великим брдима и сл.);
 доследно се врши (и)јекавско јотовање ((љепше, ђекоји и сл.);
 најчешће се не јавља глас х (мали мјеста, растова шума и сл.).
Дијалекте српског језика можемо и овако приказати:
Дијалекти
Изговор
екавски ијекавски
шумадијско-војвођански источнохерцеговачки
косовско-ресавски зетско-јужносанџачки (назива се и
зетско-рашки)
призренско-тимочки

У основи српског књижевног језика екавског изговора је шумадијско-војвођански

дијалекат, а (и)јекавског изговора источнохерцеговачки дијалекат.

Народни и књижевни језик

Српски народни језик чине дијалекти. И српски књижевни језик у основи има
одређене дијалекте, иако се не поклапа са њима у свим особинама. Књижевни језик је
општи, званични језик, који има своју јасно одређену норму и мора се учити.
Неки дијалекти се разликују од књижевног језика више, а неки мање, али из тога
не треба извлачити закључак да је један дијалекат правилнији од другог. Дијалекти
имају значајну улогу и у уметности: у књижевним делима (у говору јунака), музици
(Стеван Мокрањац, највећи српски композитор, користио је дијалекатске текстове за
своје композиције), филму (ту се могу чути по изговору карактеристичне речи за неко
подручје) и сл.
Ево основних разлика између народног и књижевног језика:
Народни језик (дијалекти) Књижевни језик (нормирани језик)

 користи се на ограниченој  користи се на целокупној територији

територији  у званичној употреби
 у незваничним приликама  у говору и писању
 у говору  устаљен је и правилан (има
нормативну граматику, речник,
 неуједначен је и разнолик правопис)

15
 ЗАНИМЉИВОСТИ!
Развој српског
књижевног језика Бурна судбина Мирослављевог
јеванђеља

Српскословенски, рускословенски, Мирослављево јеванђеље је,

највероватније, доспело на Свету
славеносрпски
гору у време оснивања манастира
Прошле школске године било је речи о Хиландара, 1198. године. Ту је
старословенском језику. Он је био богослужбени и чувано без имена, али као једна од
књижевни језик у српским средњовековним земљама највреднијих реликвија.
још од IX века. У многим цртама овај језик се Око 1845. године, током
боравка у Хиландару, један руски
разликовао од живог говорног српског језика. На
архимандрит исеца лист из ове
пример, у старословенском су постојали носни књиге и односи га у Петроград, где
вокали, се и данас чува.
а у говорном језику они су прешли у е или у. Године 1896. Хиландарци
Тако су временом, пошто је постојала потреба су поклонили Мирослављево
јеванђеље Александру Обреновићу,
за сталним преписивањем богослужбених књига,
а после његовог убиства књига је
преписивачи, спонтано или свесно, уносили особине нестала.
свог говора у преписану књигу. Како је до тога Тек 1915, током повлачења
долазило? Писар је испред себе имао књигу коју је српске војске, нађена је у једном
преписивао. Он је, дакле, оно што преписује сандуку краља Петра. Тако је књига,
заједно са српском војском, прешла
морао да прочита, а затим да понавља у себи
Албанију.
док то записује на чистом папиру. Тако се, на пример, По завршетку Првог светског
могло десити да реч „ронка“ понови у себи као „рука“ рата, књига остаје у поседу
(јер тако говори) и тако запише. Карађорђевића, а 1935, после
Старословенски језик је на тај начин убиства краља Александра,
Мирослављево јеванђеље је
делимично мењан, па је на подручју српских земаља
поклоњено Музеју кнеза Павла.
настала српска редакција старословенског Године 1940. књига се тајно
језика или српскословенски језик. преноси из Београда у Ужице, а
Њимe су писали српски писци средњовековне пред пад града предаје се игуману
књижевности: свети Сава, Стефан Првовенчани, манастира Рача. Након три године,
поново тајно, преноси се у сеф
Доментијан, Теодосије, деспот Стефан Лазаревић и
Народне банке у Београду, и тако
др. све до Гаврила Стефановића Венцловића. успева да избегне бројне немачке
Види о Теодосију у
Најзначајнији рукопис писан на потраге.
Читанци на стр. ХХ.
српскословенском језику, настао у XII веку, јесте После Другог светског рата
Мирослављево јеванђеље. предато је на чување Народном
музеју у Београду. Ту се и данас
налази.

16

Стриц светог Саве,
хумски кнез Мирослав, наручио је да се за њега
препише Јеванђеље (део Библије), па је овај рукопис
по њему добио име. Поред богослужбених књига,
писала су се у то време и оригинална дела као што су
житија (биографије). Прво сачувано овакво дело јесте
Житије светог Симеона, које је написао свети Сава у
ХIII веку. На језику који је био још ближи народном
писани су текстови правне садржине. Најпознатији
овакав текст је Душанов законик
законик, из XIV века.
Српскословенски језик настао је око XII века,
а сматра се да је био у употреби све до XVIII века.
На српскословенском се писало и после пада
српских држава под турску власт, али књижевни рад
је углавном био ограничен на преписивање црквених
књига.
На судбину српског језика у XVIII веку
снажно су утицали историјски догађаји тог периода.
Пошто су се у аустријско-српском рату ангажовали
на страни Аустрије, Србима је претила застрашујућа
турска одмазда. Зато је 1690. године српски народ
кренуо у велику сеобу са Косова и Метохије на
просторе северно од Саве и Дунава, све до Будима и
Сентандреје, који су припадали тадашњем
Аустријском царству. Калуђери и свештеници
наставили су и на новом тлу да преписују књиге на
српскословенском језику. На овом језику последњи
пише Гаврил Стефановић Венцловић.
Срби су у Аустријском царству били изложени
великом културном, верском и политичком притиску.
Да би се одупрла аустријском настојању да их
покатоличи, српска црква је затражила помоћ од
Русије. Она на ове просторе шаље руске учитеље, који
са собом доносе књиге на рускословенском језику
(руска редакција старословенског) и отварају школе.
17
ЗАНИМЉИВОСТИ!
Шта је значила реч граматик код
Срба у средњем веку?
Граматик, изгледа, представља
синоним за дијака и писара или
преписивача уопште. Чини се да
је граматик некада схватан и као
писар (дијак) виших способности
и књижевног образовања, што
је нарочито било разрађено у
Византији. Тако Теодор Спан,
који је за Доментијана 1263.
преписивао Шестоднев, назива
себе граматиком... Граматици су, као
и дијаци, у записима на крају књиге
остављали, понекад, занимљиве
кратке повести о преписивању или
су непосредно песнички бележили
понеки лични доживљај.
Синадин граматик, на пример,
бележи у Осмогласнику који је
преписивао за време Маричке
битке:
„Прогнева се Господ ва лето
6880 (1371). Поспеши, грешни
Синадине граматиже, дондеже
не постигнет те смртноје
посеченије“.
(Да би га лакше прочитао,
овај кратки текст је написан
данашњом ћирилицом)
(Ђорђе Трифуновић, Азбучник
српских средњовековних књижевних
појмова)
Да ли граматик
мора да зна
граматику?

Рускословенски језик брзо потискује дотадашњи
српскословенски и постаје књижевни језик српских
писаца и службени језик црквеног богослужења
(тим језиком се, уз неке мање измене, у нашој цркви
и данас служи). Неки писци поједина дела пишу и на
народном језику, јер је рускословенски био разумљив
само образованим људима.
Половином XVIII века у српској књижевности
писало се на рускословенском, народном, па чак и
руском језику. Најзначајнији писци тог периода,
Захарија Орфелин и Јован Рајић, писали су на сва три
језика. Најпознатија Орфелинова песма, Плач Сербији,
објављена је у две верзије: на народном и на
рускословенском језику (1761–1763). Захарија
Орфелин је написао и биографију Петра Великог на
руском језику 1772. године. Јован Рајић је на
народном језику написао спев Бој змаја с орлови, о
рату „орлова“ (Русије и Аустрије) са „змајем“ (Турска)
из 1791. године, а на рускословенском језику написао
је дело Историја разних словенских народов 1794.
године.
Рускословенски језик потиснуо је
српскословенски половином XVIII, а сматра се да је
био у употреби до краја XVIII века.
Убрзо после одласка руских учитеља писци су
у рускословенски језик почели да уносе
елементе српског народног језика, јер су желели да
њихова дела буду разумљива већем броју читалаца.
Тако је, пред крај XVIII века, мешањем
рускословенског са народним, српскословенским и
руским језиком настао славеносрпски језик. Прво
дело објављено славеносрпским језиком
био је Славеносрпски магазин Захарије Орфелина из
1768, први српски часопис. Многи писци тог периода
писали су славеносрпским језиком: Павле Соларић,
Милован Видаковић, Сава Мркаљ, Јован Хаџић,
Атанасије Стојковић, Јован Стерија Поповић и други.
18
ЗАНИМЉИВОСТИ!
Писаћи прибор у средњем веку
Средњовековни писари
користили су неколико врста
мастила: црно или мрко за писање
основног текста, црвено (киновар
и варзило) или плаво (лазур) за
заглавља (наслове) и иницијале, а
такође и зелено (чивит), окер (орха)
и злато.
Мастило се чувало у стакленим
боцама – ампулама, из којих
је писар сипао у мастионицу
одређену количину која му је
била потребна за писање. Поред
оваквог, стандардног прибора,
као што су ампуле, мастионице и
слично, постојао је, како бисмо
данас рекли, и „портабл“ прибор.
То је дивит. Он је спадао у дијачки
прибор и састојао се од два дела:
тоболца, у коме су држана пера,
и мање посуде за мастило, која се
причвршћивала за тоболац помоћу
кожних трака. Дивит се при раду
држао под левим пазухом да би се
лакше умакало у мастионицу.
Погледај како је изгледао
рецепт за црвено мастило
(варзило):
Варзило настружи и стави у
шкољку, налиј преко њега
јајетово беланце и мало стипсе
и смоквиног млека четири капи
и мало сирћета. Помешај и
пиши.
(Приватни живот у српским
земљама средњег века)
 Језици националних мањина
На излазу из Суботице стоји табла на којој пише:

Овом таблом путницима се жели срећан пут.

Jó utat! Шта мислиш, на ком је језику то написано?

У Србији не живе само Срби него и припадници других народа. За њих кажемо да су
припадници националних мањина (њихова матична земља није Србија). Они најчешће
уче српски као нематерњи језик, а у службеној употреби су њихови језици и писма. То
значи да се могу школовати на свом језику, имати своје новине или телевизијску станицу
и сл. (зависно од локалних услова).
У Србији као националне мањине живе: Албанци, Мађари, Словаци, Румуни, Бугари,
Македонци, Бошњаци, Роми и други. Они су најчешће груписани у одређеним крајевима,
изузев Рома, који живе по целој територији Србије. Погледај како је распоређено
неколико најбројнијих националних мањина на датој карти:

а) Која национална мањина живи близу

бугарске границе?
б) Где већином живе Мађари?

Језици националних мањина су албански,

мађарски, словачки, румунски, бугарски,
македонски, бошњачки, ромски и други.
Сви језици осим мађарског (који спада у
угро-финску групу) припадају
индоевропској породици језика. Већином имају
латинично писмо (изузев бугарског и
македонског). Роми немају матичну земљу, али
се зна да њихов језик потиче из Индије.

Да ли знаш неку земљу у којој су Срби

национална мањина?

24
 Кратак преглед наученог

Подела речи према постанку

Речи које нису настале од других Речи које су саграђене од других речи −
речи − просте творенице
 извођење
 слагање
 комбиновано грађење
 претварање

Речи које су творене од других речи (творенице) могу настати

различитим начинима творбе:

Извођење (изведенице) Слагање (сложенице)

Можда
реч реч
навести
(или (или
творбена примере са
суфикс творбена +(о)+ творбена
основа творбеном
+ основа) основа)
основом.
кућ- -ица кућица -
бео о град Београд
југ запад југозапад

префикс реч
+
на учити научити

Породицу речи чине творенице заједно са простом речју од које су постале.

Најмањи део речи који је заједнички целој породици речи и у коме се чува основно
значење које их повезује назива се корен.
Комбиновано грађење (истовремено слагање и извођење) Претварање

префикс творбена суфикс

основа – придеви од именице
+ +
довратак (млада, добро и сл.)
до- врат- -ак
– придеви од глагола
(светлећи, зрели и сл.)
творбена творбена суфикс
основа основа – предлог од именице
+ + (пут, врх и сл.)
миш- лов- -ка мишоловка

32
Интерпункција

Тачка
Пише се:
 на крају обавештајних реченица (У петак имамо само три часа...);
 иза неких скраћеница, иза арапских бројки које означавају редне бројеве (стр.,
нпр., 14. октобар, 2009. година...).
Не пише се:
 иза наслова, иза потписа, иза римских бројки (Посета Хиландару (наслов путо-
писа), Срдачан поздрав, Ана, 19. X 2009, III београдска гимназија...);
 ако одмах иза арапских бројки са значењем редног броја дође неки други знак
(Живели су три године у Нишу (2006−2009); Са истим друштвом чекала сам 2001,
2002. и 2003. годину...).

Запета
Запетом се одвајају:
 имена места или уметничких дела кад се пишу поред датума (у истом реду), (Јаго-
дина, 19. IX 1993; у Бечеју, јула 2010, Петар Лубарда, „Гуслар“, 1952...);
 речи и синтагме при набрајању без везника (Овде се окупљају заљубљеници у
Дунав, пливање, једрење, риболов; Језеро Ђердап дугачко је стотинак, широко и до
осам километара, дубоко скоро сто метара...);
 речи и синтагме у вокативу (Ана, јави се кад стигнеш; Не знам ти ја, драги мој,
ништа о томе; Шта радиш, друже мој?...);
 апозиције и апозитиви (Петар Илић, одбојкашки капитен, данас није играо; Моја
млађа сестра, задовољна поклоном, затрча се и пољуби ме...);
 реченице и делови реченице који су уметнути, накнадно додати (Синоћ је, као што
вам је познато, био успешан тренинг; Лекари кажу да треба узимати воће, нарочито
лимун, током целе године...);
 неке речце (за исказивање личног става и супротне) (Павловић је, међутим, био
одсутан; Данас је, дакле, био успешан дан; За екскурзију смо се, наравно, сви прија-
вили...);
 реченице и реченични чланови у супротном односу (Провели смо пет дана на
мору, али се нисмо окупали ниједном; Треба ми Јана, а не Ана...);
 реченице у искључном и закључном односу (Целе недеље је било сунчано, једино
је у петак пала слаба киша; Представа се отказује, према томе, данас остајемо код
куће...);

47
  зависне реченице које се јављају на почетку независне предикатске реченице (у
инверзији) или су уметнуте (Пошто сам се посебно спремала, добро сам урадила тест;
На мору ћу, ако буде лепо време, играти одбојку сваки дан...);
 занимања, титуле, звања иза имена и презимена (На конкурс се јавио Милош
Алексић, професор; Потпис: Јелена Милић, ученица VIII разреда...).

Запетом се не одвајају:
 последњи и претпоследњи члан у набрајању између којих стоји везник (Петком
имамо хемију, српски, физичко и два часа математике; Желиш ли воћну салату, сладо-
лед или обоје?);
 занимања, титуле, звања испред имена и презимена (Доктор Милан Јовић ради
пре подне; Ученица Ана Николић била је дежурна у петак...).

ПАЗИ! Посебно о писању запете у вези са зависним реченицама види на стр. ХХ.

Црта
Црта се употребљава:
 у оквиру реченице да означи паузу, уметнуте или посебно истакнуте делове
(Њихово гнездо је у опасности од грабљивица – змија и великих птица; Наша екипа
је – веровали или не – ове године стигла до Евереста...);
 за означавање почетка и краја управног говора (Довикнуо нам је: – Сачекајте и
мене!; – Немам више времена – рече Дејан кроз плач – за фудбал са вама...);
 између бројки (кад означава предлоге од и до), између две или више речи (кад
означава неку везу међу њима) (Први светски рат (1914–1918); Путовали смо аутопу-
тем Београд–Ниш; Граматика Станојчић–Поповић...).
ПАЗИ! Кад се црта пише у прва два случаја, белине су са обе стране. Кад се пише у
последњем случају, белина нема ни са једне стране.

48
 Тачка и запета
Тачка и запета ставља се:
 између реченица или делова реченица који нису толико независни да би се
одвојили тачком, ни толико блиски да би се одвојили запетом (Споља је заструјала
ледена хладноћа; врућ ваздух у дворани нагло се расхладио...);
 при рашчлањеном набрајању (Опште карактеристике народне књижевности су: 1)
усмени вид комуникације; 2) ванкњижевне функције; 3) променљивост...).

Две тачке
Две тачке се пишу:
 кад се истиче набрајање (Пробали смо разне домаће специјалитете: кромпир са
кајмаком, домаћи сир, проју, пршуту, сармице од зеља, телећу чорбу...);
 кад се најављује управни говор, испред наводника или црте (Сремац му оштро
одговори: „Да сам хтео да устајем рано, ишао бих у пекаре.“);
 између бројева или, ређе, речи кад означавају неки однос (обично се читају према)
(Резултат је био 2:1 у сетовима; Видски парњаци су отићи : одлазити и сл.).

Заграда и полузаграда
Заградом се издвајају:
 допунски подаци или објашњења у оквиру реченице (Река Дрина (највећа притока
Саве) настаје спајањем Таре и Пиве; Сир камамбер (фр. camembert) назван је по исто-
именом месту у Нормандији...);
 делови речи да би се нагласило да се нешто може прочитати на два начина (Проду-
центи желе да (зло)употребе њихов рад; То је био пораз за наук(у)...).

Полузаграда се пише:
 иза бројева и слова уместо тачке (при набрајању или подели текста на мање једи-
нице) (Повратни глаголи се деле на: 1) праве повратне, 2) узајамно-повратне и 3)
неправе повратне; Драма обухвата: а) трагедију, б) комедију и в) драму у ужем смислу...).

49
 Наводници
Наводници се пишу:
 кад тачно наводимо нечије изговорене или написане речи (Милутин Миланковић
је о Мики Аласу написао: „Волео је друштво и музику, свој омиљени спорт риболов и
путовање“; Наставница рече: „Милане, напиши ово на табли!“...);
 уз имена уметничких дела, књига, филмова, установа, разних производа (Читали
смо „Ламент над Београдом“ Милоша Црњанског, Паја Јовановић је насликао „Борбу
петлова“ око 1898. године, У филму „Троја“ глуми Бред Пит...);
 уз речи које имају подругљиво или супротно значење (И онда је наш „фудбалер“
разбио лоптом прозор; Великог „певача“ више нико није хтео да слуша...).
Наводници се не пишу:
 ако се ради о општепознатим именима установа, клубова и сл. (Играју Партизан и
Црвена звезда; О томе је писала Политика...);
 ако су одређени називи или речи већ истакнути посебним начином писања у
штампаном тексту (подвлачењем, подебљаним или искошеним словима) (Родољу-
биве песме су Отаџбина Ђуре Јакшића и Србија Оскара Давича; Родољубиве песме
су Отаџбина Ђуре Јакшића и Србија Оскара Давича; Родољубиве песме су Отаџбина
Ђуре Јакшића и Србија Оскара Давича...).
ПАЗИ! Отворени наводници се увек пишу доле, а затворени горе: „овако“, а НЕ “овако“
или „овако„!

Упитник и узвичник
Упитник се пише:
 на крају упитних реченица или уз речи које се изговарају упитном интонацијом (Ко
је стигао? Ја! Ја? Немогуће!; Да ли је тачно да ће сутра падати снег?...).
Упитник се не пише:
 иза зависноупитних реченица (Питао ме је колико остајем у Београду...).
Узвичник се пише:
 на крају узвичних, заповедних, жељних и обавештајних реченица (кад имају
узвичну интонацију) (Ала грми!; Пази како прелазиш улицу!; Нека ти Нова година
донесе испуњење свих жеља!; Јелена је победила!...);
 иза узвика који се наводе изоловано или су уклопљени у реченицу (Хеј!, Одједном
се чуло бум! бум!, а затим се све утишало...).

50
 Цртица
Цртица се пише:
 као спојни знак у полусложеницама (спорт-клуб, призренско-тимочки дијалекат...);
 кад у једној речи комбинујемо цифре и слова (100-годишњица, 90-их година...);
 кад преносимо део речи у други ред (...................учи- , ...................Кра-
оница............. гујевац.............).

Три тачке
Три тачке се пишу:
 кад је нешто недоречено: прекида се набрајање, прекида се реченица или се изо-
ставља део текста (Одатле поглед пуца ка Златибору, Овчару, Каблару, Голији...; Била
сам убеђена да све добро знам, кад оно...);
 кад треба означити паузу која настаје кад говорник размишља како да настави
реченицу (То је било ... то је било ... мислим ... 1941. године...).

Допиши знаке који недостају (запета, знаци навода, две тачке, црта, заграда, упитник,
три тачке):

а) Војвођанску Венецију како називају ову варош са свих страна окружују воде
Дунав Нера Караш канал Дунав Тиса Дунав и седам језера.
б) Микеланђело Буанороти 1475 1564 рекао је свом лењом ученику Цртај Анто-
нио цртај и не губи време!
в) Господине Јовановићу шта Вам ради Шумадинац упитаће владика Раде кад му
је Анастас дошао.
г) Међу делима Плинија Млађег 61 око 114 године најважнија су Писма у десет
књига.
д) После скоро три године опловивши свет у Шпанију се са истока вратио само
брод Викторија са 18 чланова посаде.
ђ) На тој географској ширини налазе се многи европски градови: Осло Хелсинки
Санкт Петербург
е) Био је способан новинар па је већ 1840 године постао власник листа Бир-
мингем џорнал.

51
 Репортажа
До сада је било речи о новинарском изражавању у виду вести или извештаја, где
новинар, пишући о неком догађају, не говори шта он мисли о томе, не износи своје
емоције. Ове године посветићемо пажњу репортажи, једном од облика новинарског
изражавања при којем новинар износи и своје емоције и своје мишљење.

Навођење података без Навођење података уз лични

личног коментара коментар
 вест  репортажа
 извештај  чланак

Ако смо за извештај рекли да је проширена вест, за репортажу можемо рећи да

је проширен и личним ставом обогаћен извештај. Погледај како смо представили
сличности и разлике између извештаја и репортаже:

РЕПОРТАЖА ИЗВЕШТАЈ

- одговор на питања: КО, - детаљан опис

- детаљан опис ШТА, ГДЕ, КАДА, КАКО, ЗАШТО догађаја уз лични
догађаја без - савременост (актуелност) став новинара
личног става - истинитост - новинар може
новинара - важност да пише и у
- занимљивост првом лицу

Репортажа је облик новинарског изражавања којим се неки стварни догађај

описује верно, живо и занимљиво, и то тако непосредно да се види да је репортер
присуствовао догађају о којем прича. У њој се, као и у вести или извештају, мора
одговорити на новинарска питања: КО, ШТА, ГДЕ, КАДА, КАКО, ЗАШТО.

Теме о којима се може написати репортажа веома су разноврсне: од неких појава из

свакодневног живота, преко описа необичних предела до природних катастрофа или
ратних страхота.
Некад се репортажа ослања само на реч, некад на реч и слику, или само на слику
(у том случају ради се о фоторепортажи).

56

Ево једног примера добре новинске репортаже
о којој је писано у књизи Живана Митровића Из
новинарске праксе:
Репортер Политике Борко Гвозденовић пошао
је једног прохладног дана на Бјелашницу да посети
метеоролошку станицу. Хтео је да види како живе и
раде људи на врху планине високе 2067 метара и да о
њима нешто напише. Путовао је аутомобилом док се
могло, а онда је наставио пешке кроз дубок снег.
Гвозденовић је о овом свом личном
драматичном доживљају написао репортажу и
објавио је у Политици 29. новембра 1975. године под
насловом „Запис са планине“.
Прочитај одломак из те репортаже
... Пола пет је по подне. Крећем сâм узбрдо.
Пада, са свих страна пада, тишина нека велика,
а путем су пре мене пролазили само један камион и
онај „газ“. Направили су пртину, њоме се може, иако је
клизаво.
Курира још нигде. Најзад, угледао сам стопе и
кренуо по њима, брже, па још брже. Потом, више
стопа нема. Отишле су удесно, тамо је шума сад
зимзелена, а ко сме у шуму. Ја не смем, а још ме,
такорећи, није много страх.
Куда даље? Пртином.
Пада мрак. Ноћ се много брзо спушта. Али, добро
је: зна се да не може дуго да потраје. До јутра. А до
јутра? Много.
Питам се: па куда ћу ја, то? Курир био, па отишао.
Спава ми се. Идем напред, навише, бирам место.
Ту, али мало даље од пута. Због возила, мало у страну.
Којих возила?
Не, не. Само напред. Није могао тај курир да оде.
Он чека негде, јадан, смрзава се због мене што ја хоћу
да пишем. Ето, да није мене, он би седео у својој кући,
а тамо ватра пуцкета, боровина сува...
У ком лицу је писана ова репортажа?
57
ЗАНИМЉИВОСТИ!
Како је од извештаја настала
репортажа
Једног дана уредник је послао
репортера да напише извештај о
људима који су се надомак морске
обале после једног бродолома, у
високим таласима борили за живот.
Уредник је од репортера тражио
да што драматичније опише сцене
спасавања, односно нестајања
људи у морским таласима. Прошло
је дуго времена, а сарадник се није
враћао, иако се редакција налазила
у близини морске обале. То је
уредника забринуло, па је послао
другог репортера да потражи свог
колегу. Овај је са обале угледао
траженог новинара како плива по
разбеснелим таласима и, са другим
спасиоцима, спасава бродоломнике.
Тај репортер унео је у свој извештај
своје личне доживљаје, све што
је осетио у животној опасности
у којој се и сам нашао. Извештај
је био и садржајан и занимљив,
пун узбудљивих описа. И тако се
појавила – репортажа.
(Живан Митровић, )
Баш смо
добра тема за
репортажу!
 Велики српски писац Милош Црњански бавио се и новинарством. Био је страсни,
радознали путник, који је са својих путовања од Шпаније до Скандинавије оставио веома
много записа и репортажа о људима, обичајима, споменицима и природи.
Ово је одломак из његове репортаже са путовања у поларне крајеве, која је
објављена у листу Време 1937. године у Београду.

Магдаленен Беј
Искрцали смо се, идући дан, у Магдаленином заливу. Природа, која је и пре била
изванредна, у овом заливу, који се сматра најлепшим у поларним крајевима, постала је заиста
надземаљска. Пред нама су се у бескрајној тишини плавели и руменели планински венци
огромних глечера: Вагонвај глечера, Гулијевог глечера и Франклиновог глечера. То су огромне
масе леда, које се спуштају са висина од скоро 2000 метара, стрмо у море. Тамо где додирују
море, то су страховите зидине, које су испрепуцане, и које се руше уз грмљавину у зелени
бездан. Када огромне стене од леда падну у воду, вода се расипа као дивовски шедрван. Док
сунце сија, стално траје тај лом и тај скок воде и водене прашине, која прска у висину, неколико
десетина метара, као снег. Све се то одиграва у потпуној тишини. Ледена брда посматрају нас
без даха и потпуно непомична.
Искрцавање у том заливу врши се на једном рту, на којем и сада леже костури од китова.
Смрад је тежак и, мада нема ветра, шири се далеко. Таласи ми избацују пред ноге једну даску
која је са неког француског брода из Фрежија. Цео рт, где се искрцавамо, пун је људских
костију, које се, међу камењем, и сада беле и виде, мада су их неколико пута сахрањивали.
Нико не зна какво је то гробље. Да ли су то, пре неколико стотина година помрли од глади
ловци из Холандије, или су гусари преклали посаду неког брода, или су то трагови туча међу
рибарима који су још недавно хиљадама долазили на Шпицберген, док је било много рибе?

Прочитај дати одломак и одговори на следеће захтеве:

1) Шта репортер овде описује?
а) Магдаленин залив б) Фрежи в) неко место у Холандији
Заокружи слово испред тачног одговора.
2) Како се зову глечери које репортер помиње?
, ,
3) Да ли се репортер сам искрцао на поменуто место? На основу чега
то закључујеш?
4) Кад стене од леда падну у море, до које висине вода прска?
а) 2000 m б) неколико десетина метара в) то не видимо из текста
Заокружи слово испред тачног одговора.
Сети се неког интересантног места са летовања или зимовања и напиши своју
путописну репортажу.

58
 Летимично читање
Често се може чути да је неко само летимично погледао лекцију, неки чланак, књигу.
Летимично значи „на брзину, без удубљивања, површно“. Тако читамо кад хоћемо брзо да
сазнамо интересује ли нас садржај неког текста или књиге.
Мораш ли прочитати цео текст или целу књигу да би знао да ли те њихов садржај
занима, или не? Да ли поново мораш читати цео текст који си већ читао да би нашао
један податак који си заборавио? Наравно, не мораш. Ако си већ прочитао неки текст, а
не можеш да се сетиш неког податка из њега, прочитаћеш само она места за која мислиш
да га садрже. Ако је то нека лекција, погледаћеш летимично само подвучене делове, или
оне истакнуте масним словима, курзивом и сл.
Ако хоћеш да видиш да ли те неки непознати текст занима или не, погледаћеш га
само летимично:
 прво прочитај наслов, а ако постоји, и поднаслов;
одмах пређи на делове текста које је аутор сам истакао на неки начин;
 ако у тексту ништа није истакнуто, прочитај по једну реченицу из сваког пасуса;
 прегледај илустрације, слике, табеле, дијаграме и сл. уколико постоје у тексту.

Поступак је сличан и са непознатим књигама:

 потражи на крају књиге (или на корицама) сажетак и прочитај га;

 ако нема сажетка, погледај садржај и одабери један одељак чији те је наслов
привукао;
 летимично прочитај одабрани одељак (по реченицу из сваког пасуса), па ако ниси
сигуран, одабери још један и прочитај га на исти начин.

То ће ти брзо решити дилему да ли те такав садржај занима или не.

Понекад је и сам наслов довољан да одредиш да ли те текст занима. Тако је најчешће

са репортажама. Погледај наслове неколико репортажа Милоша Црњанског и
подвуци оне које би волео да прочиташ:

Хамерфест, најсевернија варош, У граду Марије Стјуарт,

Каменица под Фрушком гором, Рејкјавик и његови становници,
Пред Билбаом, О Долову, селу фламанскоме

59
 Расправа
Када чујеш да неко од твојих другова, на пример, тврди да је гласна музика штетна за
слух, насупрот другом, који га убеђује да гласна музика не утиче на слух, рећи ћеш: они
расправљају о штетности гласне музике или њихова расправа је интересантна и сл. Да
Види Радну
би дошло до расправе, треба да постоје и различити ставови о неком проблему. Само,
свеску, стр. никако не треба допустити да расправа прерасте у свађу!
Анализа неког проблема уз помоћ различитих аргумената може бити и у писаном
облику. У том случају једна особа износи све аргументе и подробно их анализира.
Прочитај расправу нашег чувеног стручњака за старословенски језик.

Словенско писмо
Као што није било лако одредити порекло првог словенског књижевног језика, тако се у
словенској филологији од њених почетака расправљало о првом словенском писму: да ли је то
била ћирилица или глагољица.
Најстарији словенски извори, као што су Великоморавска житија и спис Црнорисца Храбра,
не пружају сигурне доказе о већој старини једнога или другога писма. Затим, најстарији сачувани
старословенски споменици писани су једном или другом азбуком. Сви ти споменици, међутим,
настали су бар сто година после постанка словенске писмености. Даље, сам традиционални
назив ћирилица, тј. Ћирилова азбука, првобитно се односио и на глагољицу. То се може
закључити из једног старог руског записа из XI века.
Има хипотеза да је азбука коју данас зовемо ћирилица била уређена у Бугарској пре Ћирила
и да ју је Ћирило искористио при састављању своје азбуке, тј. глагољице. Ипак, у историји нема
никаква помена о ранијој појави ћирилице. Словенска писменост се прво ширила у Великој
Моравској, а не у Бугарској. Азбука те писмености била је глагољица, и она је из Моравске
прешла у Чешку.Ту су настала два сачувана старословенска споменика (тзв. Кијевски и Прашки
одломци) и оба су писана глагољицом1.
Језичка анализа најстаријих словенских споменика показала је да у споменицима писаним
глагољицом има много више архаизама (у морфологији и лексици), него у споменицима писаним
ћирилицом. Нарочито треба споменути и чешке гласовне особине, тзв. бохемизме, који се срећу
само у глагољским споменицима писаним на словенском југу.
Наведени подаци, историјски, палеографски и језички, довољно показују да је глагољица
настала пре ћирилице. Исто тако, на основу података које нам пружају сачувани извори о животу
и раду првих словенских просветитеља, можемо закључити да је прву словенску азбуку саставио
Ћирило Солунски. Та азбука се по њему прво звала ћирилица. Али та се азбука није могла свуда
одржати. Заменила ју је, негде брже, негде спорије, друга, млађа словенска азбука коју данас
зовемо ћирилица. Назив је тако остао исти, изменила се само садржина.
(Петар Ђорђић, Историја српске ћирилице, прилагођено)

1
Р а д. Б. А л е к с и ћ: Одабрани старословенски текстови, Београд 1960, 27–29, 49.

60
 1) Наводећи „да је азбука коју данас зовемо ћирилица била уређена у Бугарској пре
Ћирила“ аутор наводи свој или туђи став? Подвуци реченицу из које се
то види.
2) Заокружи слова испред ставова који говоре у прилог тези да је глагољица старије
писмо од ћирилице:

а) традиционални назив ћирилица, тј. Ћирилова азбука, првобитно се односио и

на глагољицу;
б) има хипотеза да је азбука коју данас зовемо ћирилица била уређена у
Бугарској пре Ћирила;
в) у споменицима писаним глагољицом има много више архаизама него у
споменицима писаним ћирилицом;
г) најстарији сачувани старословенски споменици писани су једном или другом
азбуком.
Само један од наведених ставова назначава да је могуће да је ћирилица старије
писмо. То је став под .

1) Да ли аутор сматра да има више доказа који показују да је глагољица старије

писмо? Подвуци део текста из којег се то види.

2) Одговори једном реченицом о чему је реч у датој расправи:

У расправи је најчешће реч о научним проблемима, па је навођење литературе

обавезно. Да би навео све податке о књизи из које доноси неки одломак (наведен
дословно или препричан), аутор користи тзв. фусноте, напомене испод текста. У тексту се
изнад последње речи која се односи на одломак забележи одговарајући број, а под тим
бројем се испод текста наводе подаци или ближа објашњења. Подвуци фусноту у датој
расправи. Шта сазнајеш из наведене фусноте?

Расправа је врста писаног састава којим се расветљава неки проблем или догађај
да би се дошло до истине. При том се користе аргументи (докази), који се системски и
логично излажу.

61

Расправа има сличну структуру као и други писани
састави:
УВОД
Наводи се шта је предмет расправе.
РАЗРАДА
Износе се различити ставови из стручне литературе о
проблему о којем је реч, као и ставови аутора о истом
проблему. На тај начин се доказује једна, а оповргава
нека друга претпоставка.
ЗАКЉУЧАК
Аутор износи свој закључни став: он може бити
потпуно нов, а може и потврђивати неку од познатих
претпоставки.
На основу датог одломка наведи сажето о чему је
реч у расправи Словенско писмо, и то тако што
ћеш сваки пасус сажети у једну реченицу.
УВОД
РАЗРАДА
ЗАКЉУЧАК
62
ЗАНИМЉИВОСТИ!
Како је Декарт почео једну своју
расправу
Неке од најзначајнијих књига
представљају расправе. Таква је,
између осталих, књига великог
француског математичара и
филозофа Ренеа Декарта –
„Расправа о методи“.
Иако се ради о веома тешким
темама, овај талентовани научник
успео је да започне своју расправу
на занимљив, јасан и духовит начин.
Прочитај почетак ове расправе:
Здрав разум је нешто што је на
свету најбоље подељено, јер свако
мисли да га има сасвим довољно.
Чак и они које је у свему другом
тешко задовољити, не желе више
разума него што га имају.
Не може се веровати да се у
овоме сви варају. Пре ће бити да
је способност правилног суђења и
разликовања истинитог од лажног,
што се у ствари и назива здравим
разумом, по природи једнака
код свих људи. Разлике у нашим
мишљењима не долазе отуд што су
једни људи умнији од других, већ
зато што ми своје мисли водимо
различитим путевима.
Cogito ergo sum.*
Е, ја не
мислим, а
постојим!
* Мислим, дакле постојим.
 Треба ми једна
Кључне речи књига. Не знам
наслов, не знам
аутора, али кључна
реч је фудбал!
Кад нешто претражујеш на интернету, обично на
одређено место укуцаш неку кључну реч за појам који
тражиш. На пример, ако желиш да нађеш нешто о
Косовској бици, као кључне речи можеш издвојити
појмове: Косовска битка,1389. година, цар Лазар,
Косово поље, Вук Бранковић, Милош Обилић и сл.
Обично су то имена личности, географских појмова,
историјских догађаја.
У неким научним радовима понекад се испод
сажетка рада наводе и кључне речи. У том случају
наводе се појмови који се у раду често користе.
Међу наведеним кључним речима које се односе
на расправу Словенско писмо једна није одговарајућа. Прецртај је:

ћирилица, глагољица, словенска азбука, Ћирило, моравска долина

Наслови и поднаслови
Наслови књига и других врста текстова пре свега служе да привуку пажњу
читалаца, па су зато најчешће кратки, садржајни и једноставни.

Наслов Словенско писмо односи се на целу расправу, а не само на одломак који смо
дали. Заокружи слово испред наслова који више одговара датом одломку:

а) Живот Ћирила и Методија б) Порекло првог словенског књижевног језика

в) Словенски споменици г) Да ли је глагољица старија од ћирилице?

Кад је текст дужи (у компликованијим лекцијама, на пример), ради боље

прегледности дају се и поднаслови (то су наслови за делове текста). На пример, лекција
из географије под насловом Африка може имати више различитих поднаслова: Рељеф
Африке, Клима Африке, Биљни и животињски свет Африке, Хидрографија Африке,
Становништво и насеља и сл.

63

Реклама
Када треба да купиш, на пример, шампон за
косу, како се одлучујеш за један од десетине
понуђених? Вероватно се сетиш да си у некој од
бројних реклама чуо за један који косу чини
„здравом, густом, сјајном“. И, вероватно, купиш баш
тај. Тако је реклама постигла свој циљ – привукла је
још једног купца.
На сваком кораку срећемо се са рекламама: у
новинама, часописима, на плакатима, билбордима,
радију, телевизији, интернету, на одећи, спортским
реквизитима, семафорима на спортским
такмичењима, чашама, шољама, тањирима,
аутомобилима... Рекламе су постале,
хтели ми то или не, део нашег живота.
ЗАНИМЉИВОСТИ!
Од када се користе рекламе?
После стравичне ерупције
Везува, 79. године нове ере, градови
Помпеја и Херкуланум били су
потпуно затрпани. Занимљиво је то
да су се после откопавања Помпеје
на зидовима неких кућа видели
графити. Они су представљали
једну од најстаријих форми
рекламе. На пример, једним таквим
натписом позивани су грађани
да присуствују гладијаторским
борбама, јер у њима учествује:
Трачанин Келад, троструки
узастопни победник, миљеник
девојака!

Рекламом се потрошачима нуде одређени

производи АНТИВИРУ !
С
ЈЈАЧИ
КЕЛАД – НА
или различите услуге. Производи и услуге се путем
огласа, плаката, спотова, радија и сл. нарочито
препоручују, истичу и хвале да би се привукла
пажња што већег броја могућих корисника.

Рекламирање се најчешће спроводи путем

медија. Тако постоје:
1) рекламе у новинама или часописима (оне су
намењене одређеној читалачкој публици);
2) рекламе на радију и телевизији (телевизија је
најпогоднија за рекламирање уопште, јер поред
звука користи и слику);
3) рекламе на интернету (данас су веома
популарне
због могућности сталног емитовања на мрежи).
Нове рекламе се појављују свакодневно, а
њихов број се тако брзо увећава управо захваљујући
медијима.
Пре проналаска штампе, као
„рекламни агенти“ радили су
гласници добошари. Сматра се да се
први рекламни оглас појавио у XVII
веку у једном француском листу.
Почетком XIX века за
рекламирање се користи плакат, а
у следећем веку реклама осваја све
медије и све просторе.
Како ли ће изгледати
крај XXI века? Можда ће људи
имати уграђене чипове са
четвородимензионалним
рекламама?!

64
 Коришћење индексом,
појмовником и библиографијом
Кад користиш уџбеник или неке друге стручне књиге из различитих области, не
читаш их као роман или неко забавно штиво. Текстове у стручним књигама не мораш
читати редом. Понекад ти може затребати само неки податак, а не можеш га лако наћи уз
помоћ садржаја. Или, можеш наићи на непознат појам без чијег разумевања не можеш
пратити текст. Можда те нешто заинтересује, а у тексту о томе није написано довољно.
Ради лакшег сналажења и бржег долажења до података на крају већине уџбеника и
других стручних књига наводе се индекси, појмовници, библиографије.

Индекс (регистар) представља азбучно или абецедно сређен списак имена или појмова
који се јављају у некој књизи. Поред сваког имена или појма даје се број једне или
више страна у књизи на којима се тај појам или име помиње. Служи за брже и лакше
сналажење у књигама.

Пример из књиге Водич кроз Београд:

Зарин Александар, вајар 50, 53, 80 Катарина (или Кателина), жена

Змај Огњени Вук, в. Вук Бранковић
Зорић, Веселко, вајар 127, 157
Зубан, Лазар 236
Иван IV Васиљевић – Грозни, руски
цар 76
краља Драгутина 27
Кацлеровић, Триша, социјалист 178
Кверфелд, А. Ф., градитељ 77
Кимел, Фиделис, вајар 200
Клаудије II, римски цар 22

а) Да ли је у овом одломку дат индекс појмова или индекс имена?

б) Какав је индекс на крају ове граматике?

Појмовник (регистар / речник појмова) представља скуп важних, мање познатих појмова
који се употребљавају у некој књизи. Поређани су по азбучном или абецедном реду.
Поред сваког појма даје се кратко објашњење о њему. Служи за брзо информисање о
неком непознатом појму.

Пример из књиге Нова историја уметности:

BARELJEF Videti Reljef.

BAZILIKA Rimska civilna građevina u obliku velike pravougaone prostorije, uglavnom
podeljena na više brodova, završava se apsidom; crkva takve osnove.
BEL VEDERE Terasa u okviru građevine, ili na brežuljku, sa koje se pruža „lep pogled“.

69
 а) Како су поређани појмови у овом одломку: по азбучном или абецедном
реду?
б) Да ли је појам „барељеф“ објашњен у речнику појмова књиге Нова
историја уметности?

Библиографија (литература) представља стручно састављен попис књига односно

радова који су у вези са темом књиге у којој се наводи. Служи за добијање података о
другим књигама или радовима који се баве истим или сличним темама.

Пример из књиге Културна ризница Србије:

Гавела Бранко, Палеолит Србије, Аранђеловац – Београд 1988.

Гарашанин Милутин, Праисторија на тлу СР Србије, III, Београд 1973.
Gimbutas Maria, The Gods and Golddesses of Old Europe 70003500 B. C., London 1974.
Ковачевић Јован, Аварски каганат, Београд 1977.
Кондић Владимир – Поповић В., Царичин град, Београд 1977.
Papazoglu F., Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba, Sarajevo 1969.

1) Да ли је литература у овом одломку дата само на српском језику?

2) Како су поређани књиге и чланци у овом одломку?
а) према презимену аутора б) према имену аутора в) према наслову дела
Заокружи слово испред тачног одговора.

Замисли да читаш текст у књизи Нова историја уметности и одговори на следеће

захтеве тако што ћеш заокружити слово испред тачног одговора:

1) Ако не разумеш шта значи бакропис, потражићеш значење ове речи (на крају
књиге) у:
а) речнику појмова б) индексу в) библиографији

2) Ако не знаш на којим се странама говори о бакропису

бакропису, проверићеш то (на крају
књиге у:
а) речнику појмова б) индексу в) библиографији

3) Ако желиш да прочиташ још нешто о бакропису

бакропису, потражићеш то (на крају књиге) у:
а) речнику појмова б) индексу в) библиографији

70
 Читање и разумевање дијаграма,
графикона и сл.
У уџбеницима и стручним књигама разни подаци су често представљени помоћу
дијаграма, графикона, табела, скица и сл. О томе је било речи и прошле школске године.
Исти подаци могу бити представљени на различите начине. Ево само неколико
графичких приказа пет најзаступљенијих језика према броју становника:

а) б)
1400000000

1200000000 1200000000

1000000000 1000000000
кинески
800000000 800000000
хинду
600000000 енглески 600000000
шпански
400000000 400000000
арапски
200000000 200000000

0
0
1
кинески хинду енглески шпански арапски

в) г)

арапски
шпански
кинески
кинески хинду
енглески
енглески шпански
арапски

хинду

д) ђ)
1200000000 арапски 210000000
1000000000

шпански 370000000
800000000

600000000
енглески 450000000
400000000

200000000
хинду 500000000
0
кинески хинду енглески шпански арапски
кинески 1200000000
Series1

71
 Погледај дате дијаграме и заокружи слова испред тачних тврдњи:

а) На сваком дијаграму можеш видети колико тачно становника говори неким

од датих језика.
б) Највише становника на свету говори кинески језик.
в) Енглески језик има више говорника него хинду, а мање него арапски.
г) Становника који говоре хинду језик има двоструко мање него оних који
говоре кинески.
д) Шпански језик говори триста седамдесет милиона становника.
ђ) На свим дијаграмима имена језика су дата у оквиру легенде, и то тако што је
сваки језик представљен различитом бојом.

И сâм можеш направити неки дијаграм. Представи на тај начин резултате неке анкете
коју си спровео међу својим вршњацима. На пример:
 Питање је гласило: Колико си књига ван лектире прочитао / прочитала на летњем
распусту?
 Анкетирано је 30 ученика, а одговори су били следећи:
а) неколико (5 ученика), б) једну (15 ученика) и в) ниједну (10 ученика).
 Израчунај заступљеност одговора у процентима на следећи начин:
а) 100 х 5 = 16,67 % в) 100 х 10 = 33,33 % б) 100 х 15 = 50,00 %
30 30 30
 Унеси податке на хоризонталну и вертикалну осу као што смо показали на слици:
60.00%

50.00%

40.00%

30.00%

20.00%

10.00%

0.00%
неколико једну ниједну

Ако си на часовима информатике научио да користиш програм excel, све ово можеш
урадити брже и лакше.

72
 Обнављање језичке културе
(градиво од 5. до 8. разреда)

Основни облици новинарског изражавања

Навођење података без личног коментара Навођење података уз лични коментар

 вест  репортажа
 извештај  чланак

Вест је основни облик новинарског изражавања којим се јавност обавештава о неком

догађају, некој појави или личности. То обавештење, да би било вест, мора да буде ново,
актуелно, истинито, важно, занимљиво и сажето.

Извештај је најчешћи облик новинарског изражавања којим се јавност упознаје са

неким догађајем. При оваквом опису одговара се на пет питања (ко, шта, где, када, како
и зашто), али опширније и са више детаља него што то даје вест. Извештај треба да буде
нов, актуелан, истинит, важан и занимљив.

Репортажа је облик новинарског изражавања којим се неки стварни догађај

описује верно, живо и занимљиво, и то тако непосредно да се види да је репортер
присуствовао догађају о којем прича. У њој се, као и у вести или извештају, мора
одговорити на новинарска питања: КО, ШТА, ГДЕ, КАДА, КАКО, ЗАШТО.

На основу датих дефиниција напиши шта је заједничко овим облицима новинарског

изражавања, а затим у чему се разликују:

ЗАЈЕДНИЧКЕ
КАРАКТЕРИСТИКЕ

Вест
РАЗЛИКЕ Извештај
Репортажа

88
Врсте текстова
Према томе која им је главна сврха, текстове можемо поделити на неколико врста:

Излагање Опис Приповедање Расправа Наговарање

(експозиција) (дескрипција) (нарација) (аргументативни текст) (пропагандни текст)

- нешто нам се - текст нас у нешто

- нешто нам се
објашњава - нешто нам се убеђује
описује - текст нас на нешто
- о нечему нас приповеда - обраћа се нашем
- одговара се на наговара
обавештава - одговара се на разуму
питање „Какво је - обраћа се нашим
- одговара се на питање „Како се - користе се аргументи
нешто / какав је емоцијама
питање „Шта је нешто догодило?“ - аргументи се
неко?“
то...?“ логично излажу

путопис,
обавештења, биографија,
опис личности,
реферати, причање научна расправа о
природе, пред- рекламе...
извештаји, историјског неком проблему...
мета...
дефиниције... или личног
доживљаја...

Прочитај наведени текст и заокружи врсту којој припада:

Изабери телефон из наше феноменалне понуде за само

један динар. И... Причај, причај, причај!

а) опис б) излагање в) приповедање

г) расправа (аргументативни текст) д) наговарање (пропагандни текст)

Опис и приповедање не разликују се само по теми, већ и по начину описивања, односно

приповедања:

Сугестивно описивање/приповедање Техничко описивање/приповедање

- аутор дочарава свој лични став према - описивање/приповедање је независно од личног

ономе што описује/приповеда
- описивање/приповедање прожето је ауторовим
осећањима, мислима и вредновањима
- описивање/приповедање не мора бити верно
- стил описивања/приповедања је
књижевноуметнички (богат и сликовит језик)
става аутора према ономе што описује/приповеда
- описом/приповедањем износе се само чињенице
- описивање/приповедање мора бити верно и
потпуно
- стил описивања/приповедања је научни (јасан и
прецизан језик)

89
 Испод следећег описа наведи да ли је сугестивни или технички:
Југоисточна Азија одликује се веома специфичним биљним и посебно животињским
светом. Влажне тропске шуме, џунгле, чине природну вегетацију скоро на целокупној
површини југоисточне Азије. Са порастом надморске висине и према северу
(унутрашњост Индокине и северна филипинска острва) џунгла се проређује и замењују
је шуме бамбуса, шикаре и саване...

Врсте препричавања

Препричавање је понављање својим речима онога што смо чули, видели, доживели или
прочитали. Може бити:

сажето опширно објективно субјективно

- уносимо и
- помињу се и своје мисли и
споредни догађаји и осећања, дајемо
- помињу се само - догађаји се
појединости везане своје разумевање
најважнији догађаји приказују верно,
за њих догађаја
- изостављају се онако како су се
- треба водити - такво наше
појединости одиграли
рачуна о редоследу објашњење не мора
догађаја увек одговарати
истини

Изабери филм који ти се допао, а затим га усмено препричај на четири начина:

сажето, опширно, објективно и субјективно.
Основне појаве и односи међу речима

Реч може имати једно значење (једнозначне речи) или више значења (вишезначне
речи). Појава да једна реч има више повезаних значења назива се вишезначност или
полисемија.

Метафора и метонимија су два најважнија начина на која реч може добити нова
значења.

Подвуци једнозначне речи у следећем низу:

компјутер, миш, тастатура, екран, штампач, софтвер

90
 Синоними различите речи имају исто
или слично значење
исти гласовни склоп, а
Хомоними различита неповезана
значења
рећи, казати, саопштити;
срећа, радост, весеље
коса (влас) – коса (алатка)
лук (поврће) – лук
(полукруг)

Антоними супротно значење висок – низак, светло – тама,

отићи – доћи
расположење –
сличан гласовни склоп, а располагање, познавалац
Пароними различито значење – познаник, извинити се –
извинути се

Повежи реченице са одговарајућим појавама које у њима запажаш:

Он је љубимац тинејџера и љубитељ
хорор филмова. хомонимија

Ове панталоне су ми у струку уске, а

ногавице су ми широке. синонимија

Потребан ми је мир, потребан ми је

спокој. антонимија

Наложио је слузи да наложи ватру

испред куће. паронимија

Акценат речи и реченице

Ознаке за акценте и акценатска правила:

једносложне I, \\
силазни узлазни речи
дуго I ⁄ двосложне I, \\, ⁄, \
речи
кратко \\ \
вишесложне I, \\, ⁄, \ ⁄, \
речи
Заокружи слова испред реченица у којима подвучена реч има кратак акценат:
а) Деца се плаше дива због његове висине. б) Она је наша позната оперска дива.
в) Уместо „прошле године“ кажемо и „лане“. г) Младунче срне назива се лане.
д) То није била обична кућа, већ вила. ђ) Вила је натприродно женско биће.
е) Патос је био прекривен старим ћилимом. ж) Рецитовао је са патосом.
91
Неакцентована дужина:
Ознака: – (равна црта изнад дугог слога) Правила:

Генитив множине свих именица рġчĮ, ђėкĚ...

Презент свих глагола ŋчĮм, ŋчĮмо...

Остали случајеви вķдĸм, шġтајʼnћи, ŋшĚвши, рĕдĸст...

Заокружи слова испред глагола који су у презенту:

а) нęучĮ б) наŋчи в) рēдĮ г) рáди д) ŋчинĮ ђ) учĭни
Речи које немају акценат:

Проклитике Енклитике
(испред речи с којом чине акценатску целину (иза речи с којом чине акценатску целину)

• предлози • ненаглашени облици личних заменица

• везници • ненаглашени облици помоћних глагола
• речца не • речца ли

Силазни акценат се са акцентоване речи може пренети на проклитику (обично у (и)

јекавским говорима: у кņћу ŋ кућу).
Реченици можемо променити смисао на основу:

реченичног нагласка истицање једне речи у Напољу пада снег.(истичемо да пада

реченици снег, јер је то, на пример, неочекивано)

Напољу пада снег.

реченичне мелодије дизање или спуштање Напољу пада снег?
тона (исту реченицу можемо изговорити
као обавештење и као питање)

краћи или дужи застој при Не плаче, јер напољу пада снег.
реченичне паузе изговору реченице или Не, плаче, јер напољу пада снег.
њених делова (пауза или изостанак паузе иза не мења
смисао реченице)

Следеће реченице прочитај тако да буду питања на која ћеш добити наведене
одговоре:
а) Славиш рођендан? Да, славим.
б) Славиш рођендан? Да, рођендан.

92