Тужни принц нема никакве везе са Малим принцем Егзиперија или Срећним

принцем Оскара Вајлда или било којим принцем познатим из свјетске литературе.
Тужни принц је лирска бајка о усамљеном дјечаку сликару, испјевана у 75 строфа,
у петерцу. Када сам је писао, нисам ни помишљао да ће једнога дана бити извођена
на сцени, а посебно постати култна представа Дјечијег позоришта Републике
Српске и да ће нам до свога пунољетства донијети толико радости - прича
Бјелошевић.

Тужни принц је, објашњава, настао из жеље да се направи представа са којом ће,
користећи универзални језик сценског говора без ријечи, напокон изаћи на свјетску
сцену и показати нашу сценску културу, како мислимо и како видимо савремени
театар за дјецу у будућности.

- Након гран при награде у Котору на Југословенском фестивалу позоришта за

дјецу, тадашње Југославије, а посебно извођења на београдском БИТЕФ-у и
"Златном делфину" у Варни, "Тужни принц" нам је отворио врата свјетских
позорница. Доживјели смо и да национална телевизија Бугарске сними филмску
верзију "Тужног принца" у Софији са нашим глумцима. На нашу срећу,
интересовање за представу траје и данас - поносан је он.

Послије толико успјеха "Тужног принца" тешко је, како каже Бјелошевић,
издвојити онај један који је посебно значајан.

- Огромна част је био позив да играмо у Москви поводом обиљежавања

стогодишњице рођења родоначелника савременог луткарства, Сергеја Обрасцова,
који је гостовао у Бањалуци почетком педесетих година прошлог вијека и одржао
курс луткарства у Банском двору. У Лондону смо доживјели да нам је након
представе честитао један од редитеља Шекспировог Глоуб театра - казао је
Бјелошевић.

Након одгледане представе у дјечијем граду Колмурану, у Италији, присјећа се

Бјелошевић, градоначелник је замолио публику да још мало остане у дворани, да
би након тога поново изашао на сцену и рекао: "Поштована господо, био сам
присутан јуче приликом истовара сценографије за представу и питао сам се, Боже,
шта ће ови да играју, овдје нема сценографије, али након одгледане представе могу
да кажем да никад нисам видио више сценографије на сцени, а ја сам професор
сценографије у Маћерати и стога сам одлучио да театру из Бањалуке јавно уручим
одликовање града Колмурана".