Весна Алексић: КАЉАВИ КОЊ

Дванаест прича збирке „Каљави коњ“ посвећено је по једном месецу у години и по

једном словенском божанству. Иако су заснованена паганским веровањима, ове приче
говоре о обичним људима и духовном благу наших предака.

ОДЈЕЦИ ЧИТАЊА

Тумачи се прича посвећена богињи Лади. Ученици се позивају да опишу њен физички
изглед и објасне како је замишљају. Посебну пажњу треба посветити делу текста у коме се
говори о начину празновања Ивањдана. Препричати целину у којој се говори о змајевима и
ивањским травама; говорити о начину на који су се жене и девојке штитиле од змајева.
Проблематизовати начин на који је представљена богиња Лада, тј. објаснити због чега
се она сматрала заштитницом и како јој је народ одавао почаст. Подсетити се краљичких
народних песама и размислити како је изгледала игра Краљица.
Интересантно је и то како су Стари Словени замишљали небо. У том смислу мотивисати
ученике да размисле због чега су људи у то време на такав начин сагледавали промене у
природи. Како је човек примитивне заједнице машту користио да би конструисао свој
свакодневни живот? Упоредити свет Старих Словена и наше, савремено доба…

У свескама за лектиру анализирајте „Причу о богињи Лади (јул)!

 "Каљави коњ" – дечја књига о словенској митологији
"До када ћете ви из Србије продавати књиге о грчкој митологији, зар је могуће да немате
књиге о својој" – питање једног Италијана на сајму књига у Болоњи упућено нашем малом
издавачу пре неколико година подстакло је Весну Алексић да напише збирку прича "Каљави
коњ" инспирисану словенском митологијом. Та књига је на Београдском сајму добила
награду за најбољу дечју књигу на словенским језицима посвећену историји и култури
словенских народа и признање "Гордана Брајовић" за најбољу прозну књигу за децу.
Рад на књизи "Каљави коњ" Весна Алексић описује као путовање у свет у који је
немогуће стићи. О словенској митологији мало је знала, те је попут студента марљиво
читала, и о њој сазнавала све што је наука забележила а затим је исписала своје приче.
Њих је 12 и свака је посвећена једном месецу у години и једном божанству. "Каљави
коњ", како је књизи наслов, по предању је припадао једном од најважнијих словенских
богова – Световиду. "То је био један бели гиздави коњ у Аркони, то је заиста једно
светилиште, где су остали материјални докази, где су се Словени молили богу Световиду.
Тог коња је он јахао ноћу и кад се нека опасност надвијала над словенски народ. Људи су га
ујутру затицали знојавог и каљавог и тада су знали да су у опасности, да се приближава неки
рат, неке банде", објашњава ауторка Весна Алексић. Иако су базиране на легенди о
божанствима, приче говоре о обичним људима и духовном благу наших предака чији запис и
ми данас у себи носимо. "Прво сам сазнала да су били јако лепи, да су били чисти, да су
волели да се купају и да излазе чисти пред своје богове. Богови су им били у дрвећу и небу.
Да су се мешали доста са Германима. Да су на карти некадашњег света представљени као
срце а германски народ је представљен као мозак. Да им се одувек замерала
несистематичност и превелика емоционалност. Да су се клели у светло", говори ауторка.
Наука се понекад не слаже са свим подацима који су се до данас сачували, али у
књижевности нема истинитог и неистинитог, истиче Весна Алексић. Она је као писац узела
оно што је њој лепо и није, рецимо, довела у питање скаску о богињи пролећа Весни.
Гордана Главинић

О ауторки
Весна Алексић (11. април  1958.  Обреновац) је српска
књижевница.
Дипломирала је на  Филозофском
факултету у Београду 1981. Ради као стручни сарадник
у предшколском образовању.
Књижевним радом се бави од 1987. и углавном пише
дела за децу и адолесценте. Први роман за децу
„Месечев дечак“ изашао је 1994. у издању Српске
књижевне задруге и имао је три издања. После њега,
изашло је још петнаестак различитих наслова који су
углавном имали два или три поновљена издања.
Роман „Звезда ругалица“ је добио награду Невен као
најбоља књига за младе у 1997. години. Збирка прича
„Ја се зовем Јелена Шуман“ добила је награду Политикиног Забавника за најбољу књигу за
децу у 1998. години. Роман „Марија Модиљани“ је добио награду Матице српске у Новом
Саду као најбољи роман за младе у 1999. години.
За укупан допринос савременом стваралачком изразу у писању за младе, Весна
Алексић је добила Змајеву награду 2004. године. Аутор је више радио драма, монодрама за
децу и једне монодраме за одрасле. Међу романима које је написала се такође издвајају:
„Карта за летење“, „Ветар је, Аја“, „Старлет“, „Лицитација ветра“ (који је у само једној години
имао три издања, „Моји рођени облаци“ и збирка прозе за одрасле „Улица Јанг“. У 2013.
години је добила признање „Сигридруг“ за монодраму „Мој први бицикл“. У 2017. години је
добила признање „Плави чуперак“ за књигу „Крокодил пева“.