Наставна јединица „Виолина” – Мирослав Демак 165, 166.

Тип часа обрада

Облици рада вербално-текстуалне
Циљеви и задаци часа Детаљнији рад на садржајној и естетској анализи текста, развијање
способности ученика да уоче и схвате лепоту уметничког текста,
уочавање повезаности свих врста уметности међусобно, развијање
стваралачког заноса, потребе за стваралаштвом.
Наставне методе вербално-текстуалне
Наставна средства Читанка, наставни листови са питањима везаним за текст
Образовни стандарди 1СЈ.1.2.7. разликује књижевноуметнички од информативног текста
1СЈ.1.2.8. процењује садржај текста на основу задатог критеријума:
да ли му се допада, да ли му је занимљив; да ли постоји сличност
између ликова и ситуација из текста и особа и ситуација које су му
познате; издваја речи које су му непознате 1СЈ.2.2.6. препознаје
фигуративно значење у тексту 1СЈ.2.2.8. износи свој став о садржају
текста и образлаже зашто му се допада – не допада, због чега му је
занимљив – незанимљив; да ли се слаже – не слаже са поступцима
ликова 1СЈ.2.2.10. вреднује примереност илустрација које прате
текст; наводи разлоге за избор одређене илустрације 1СЈ.3.2.6.
процењује сврху информативног текста у односу на предвиђену
намену
1СЈ.3.2.7. објашњава и вреднује догађаје и поступке ликова у тексту
Корелација Музичка култура
Слушамо дело Едварда Грига „Лептир“ и тражимо да ученици препознају дело и музички инструмент. Након
тога питамо ученике: - Шта знате о виолони? - Да ли знате ко је Стефан Миленковић? - Како се зове човек
који свира виолину? А гитару, трубу, добош, хармонику?
Најављујемо циљ часа.
- Данас ћемо обрадити текст који говори о једном виолинисти и његовој виолини.
(У обради приче ћемо користити технику читања са предвиђањем).

ВИОЛИНА
Мирослав Демак

Стари виолиниста је умро.

Био је то чудотворни музичар. Знао је све песме на свету и знао је да их засвира боље од било кога
другог. Када је свирао, дуга бела коса вијорила му је изнад чела као да сама свира песму јужног ветра.
Виолиниста је увек долазио незнано откуд, али увек у тренутку када је људима био најпотребнији. Доносио
им је радост и смех. Долазио је са песмом, даривао је њоме људе и поново одлазио незнано куда. Сви су
говорили да има чудотворну виолину.
Шта мислите зашто су људи говорили да виолиниста има чудесну виолину? Како је изгледала та
чудесна виолина? Од чега је била направљена?
Како је виолиниста набавио виолину? Шта је виолиниста најрадије свирао? Ко је највише волео
његову музику и радовао јој се?
Сада је стари виолиниста умро. Иза себе је оставио најлепше песме, завештавајући их свим људима.
Осим песама, иза њега је остала само његова виолина. Њу није дао никоме.
Шта мислите зашто виолиниста никоме није дао виолину? Да ли је он био себичан? Шта је желео да
се деси да би виолина некоме припала?
Пре него што је последњи пут склопио очи, позвао је себи два своја најбоља друга – сликара и песника.
- Остављам је ономе ко може највише – рече, даде им виолину и опрости се с њима.
Сликар и песник погледаше један другог и у истом тренутку помислише:
Шта су помислили његови пријатељи? Да ли су се сложили у мишљењу? Зашто?
„Ја ћу добити чудотворну виолину, јер ја могу више него ти!“
Била су два сјајна уметника. И они су већ били у годинама, познавали су свет, а изнад свега су били
мајстори свог заната.
Чиме су се бавили пријатељи старог виолинисте?
- Моји стихови могу да заталасају море, скину са неба најсјајнију звезду, да опчине људе и животиње –
рече песник.
- Испод моје кичице потећи ће река замућена јесењим кишама, од мојих боја у пролеће процветају
трешње – одговори сликар.
Дуго су се уметници препирали, све док их сунце није упозорило да је већ подне. Тада су се постиђени
опростили од свог пријатеља виолинисте.
- Пођимо у свет – предложи сликар – можда ћемо негде наћи доказ ко од нас двојице може више.
- Песник је био сагласан:
Куда су кренули песник и сликар? О чему су успут разговарали?
Да ли су усагласили своја мишљења?