1.

Српски језик и писмо у предвуковској епоси

Основна литература:

А. Милановић, Кратка историја српског књижевног језика, Београд: Завод за уџбенике и наставна
средства, 2004, стр. 77-114.

П. Ивић, Преглед историје српског језика, Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 1988,
стр. 115-150, 159-174.

Периодизација употребе књижевног језика код Срба

 Старословенски језик (IX-XI)

 Српскословенски језик (XI/XII-XVIII)

 Рускословенски језик (1740-1740)

 Руски књижевни језик (XVIII)

 Славеносрпски језик (од 1780)

 Доситејевски тип књижевног језика

 Вуковски тип књижевног језика

Смена српскословенског рускословенским језиком

 Политичке и црквене прилике код Срба у јужној Угарској

 Историјат српско-руских веза

 Писмо београдског митрополита Мојсеја Петровића Петру Великом (1718, 1721, 1724)

 Славенска школа (1726, Максим Суворов)

 Латинска школа (1733, Е. Козачински)

Смена српскословенског рускословенским језиком

 Рускословенски је пандан српскословенском

 Фонетске црте:

сонъ, день; имя; верхъ, долгь; в`ера; ишчу;

 Срби нису усвојили све црте - ради се заправо о српској редакцији рускословенског језика

 Удаљавање језика од народа, али и усвајање тековина руске културе (и код Хрвата и код Бугара)

Смена српскословенског рускословенским језиком

 Рускословенски продире у цркевну употребу већ почетком четврте деценије XVIII века
 Продор је остварен најпре у будимској епархији, а касније у београдској, још касније у другим српским
крајевима

 Овај период карактерише мешање рускословенских, српскословенских и народних црта

Рускословенски у српској књижевности XVIII века

 Стематографија Х. Жефаровића (1741)

 Орфелинова Калиграфија (1759), Буквар (1767)

 Ручнаја књига потребнаја магистром Т.Јанковића Миријевског (1776)

 Руководство Аврама Мразовића (1794)

 Орфелин, Горестни плач

 Рајић, Цвјетник, Точноје изображеније катихизма

 Јулинац, превод Мармонтеловог Велизара

Руски књижевни језик XVIII века

 Преузиман је руски средњи стил, књижевни језик на руској основи са много славенизама

 Поље употребе: историографија

 П. Јулинац, Кратка историја српског народа

 Орфелин, Историја Петра Великог

 Рајић, Историја словенских народа

 Василије Петровић, Историја Црне Горе

Славеносрпски језик

 Рускословенски намеће претесан оквир

 Културноисторијски контекст

 Просветитељство, рационализам, световна култура, западни (немачки) утицаји

 Орфелиново Предисловије Славеносрпском магазину

 Недостају граматичка правила (произвољност)

 Константан раст удела српског језика у њему

Доситејевски тип књижевног језика

 Живот и прикљученија (1781)

 Дијалекатска основа: војвођански поддијалекат, банатско-тамишки говор

 Лексички славенизми и посрбице

 Утицаји западноевропских језика

 Е. Јанковић, Ј. Мушкатировић, А. Мразовић, Јован Рајић, Стефан Рајић, Сава Текелија

Књижевни језици непосредно пре Вука

 Рускословенски (Кенгелац, Трлајић)

 Славеносрпски (Видаковић, Мушицки, Соларић)

 Доситејевски (Доситеј, Јоаким Вујић, Дошеновић)

 Поброници чистог народног језика (Соларић, Дошеновић, Мркаљ, Милованов)

Српска азбука у доба рускословенског утицаја

 Устав: брзопис

 Штампана:писана

 Руска ћирилица се развија за време Петра Великог под утицајем латинице (стварање грађанске
ћирилице)

 Промене у српској ћирилици под руским утицајем (велика и мала слова, штампана и писана, облички
нацрти)

 Грађанска ћирилица од шесте деценије XVIII века (Орфелин)

Покушаји реформе ћирилице и правописа

 Орфелин: ћь, ћъ

 Е. Јанковић: л`, н`

 С. Стратимировић: т`, д`

 Л. Мушицки и А. Стојковић: ть, дь

 Доситеј, Јанковић, Мушицки, Стојковић избацију поједина сувишна слова

 Појединачни, несистемски покушаји, без следбеника, али ипак илуструју сазревање потребе за
променом писма и правописа

Покушаји реформе ћирилице и правописа

 Орфелин: ћь, ћъ

 Е. Јанковић: л`, н`

 С. Стратимировић: т`, д`

 Л. Мушицки и А. Стојковић: ть, дь

 Доситеј, Јанковић, Мушицки, Стојковић избацију поједина сувишна слова

 Појединачни, несистемски покушаји, без следбеника, али ипак илуструју сазревање потребе за
променом писма и правописа

Покушаји реформе ћирилице и правописа

 Гаврило Хранислав, Сава Текелија, Павле Соларић, Викентије Ракић, Стефан Новаковић: ть, дь, ль, нь.

 Соларић, Текелија, Дошеновић, Мушицки изостављају дебело јер

 Сава Мркаљ, Сало дебелога јера љибо азбукопротрес

2. Мркаљева и Вукова реформа писма и

правописа
Основна литература:

П. Ивић, Преглед историје српског језика, Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 1988,
стр. 147–150, 172–174, 195–196, 218–220.

П. Ивић, Поговор Српском Рјечнику, Сабрана дела В. Стефановића Караџића, књ. II, Просвета, 1964, стр.
26-34.

П. Ђорђић, Историја српске ћирилице, Београд: Завод за уџбенике, 1991, стр. 200-204.

А. Младеновић, Историја српског језика (одабрани радови), Београд: Чигоја штампа, 295–309, 310–316;

Покушаји реформе ћирилице и правописа

 Захарија Орфелин (1767, 1768), Емануил Јанковић (1789), Стефан Стратимировић (1800), Лукијан
Мушицки (1800), Атанасије Стојковић (1801, 1802, 1803, 1804), Гаврило Хранислав (1804), Сава Текелија
(1805), Викентије Ракић (1808), Павле Соларић (1808, 1809), Стефан Новаковић (1809)

 Најчешће ћ и ђ, као и консонанта љ, њ и ј

Mркаљева реформа

???????????????????????????????????????????????????????????

Вукова реформа азбуке

 Писменица серпскога језика, по говору простога народа написана Вуком Стефановићем Сербијанцем (у
Вијени 1814)

 Прихвата и употребљава Мркаљеву азбуку

 Чини и корак даље, проводећи већ познати Аделунгов принцип један знак - један глас

 Од слова lâ, nâ ствара лигатуре љ и њ

 Уместо tâ уводи ћ

 Уместо dâ нацрт за слово ђ