Похвала кнезу Лазару честе одлике су лиричност, патетични тон, скрушеност и
понизност ― све у складу са односом састављача према
Јефимија личности којој намењује похвалу. Похвале су често имале Ко је Јефимија? својства химне или лирске песме, али и особености молитве. Прва жена писац у старој српској књижевности, од које су Писане су у част умрлих владара и значајних поглавара. Док су остали записи дубоке мисаоне и топле осећајности, била је друге похвале углавном имале устаљену садржину и намену, монахиња Јефимија. Јефимија, односно Јелена Мрњавчевић, Јефимијина похвала носи обележја личности састављача: у њој била је кћер ћесара Војихне и супруга Угљеше Мрњавчевића. Са се не огледа само личност кнеза Лазара већ и саме монахиње деспотом Угљешом имала је једног сина који је преминуо још Јефимије. Јефимијина похвала је у том смислу богатија, стилски као дете. Када је деспот Угљеша погинуо на Марици 1371. префињенија и проткана различитим осећањима и године, двадесетдвогодишња деспотица се замонашила и добила расположењима. име Јефимија. Тада се као монахиња склонила у Крушевац, у Композиција дела двор кнеза Лазара и књегиње Милице. Након погибије кнеза Дело се састоји из три целине. У првој целини се изриче похвала Лазара, Јефимија је помагала књегињи Милици у државним кнезу Лазару. Јефимија о њему говори као о човеку, ратнику и пословима. мученику који се храбро и одлучно супротставља турској Јефимијини записи најезди и свесно се жртвује не би ли одбранио веру свога народа Први Јефимијин запис био је Туга за младенцем Угљешом. Овај и отачаство. У другој целини Јефимија слика стање у Србији запис представља први састав једне жене у српској након погибије кнеза Лазара. Живот у Србији је постао несносан књижевности. Забележен је на иконици (диптиху) сина Угљеше под турском влашћу те се она обраћа самом кнезу и моли га да и настао је док је Јефимија још увек боравила у Серу. Други помогне Стефану и Вуку. У трећем делу Јефимија скрушено и Јефимијин запис, Од скрвних усана, извезен је на завеси за скромно, унижавајући се, исказује захвалност кнезу Лазару. царске двери Хиландарске цркве, у којој су сахрањени њен отац Војихна и син Угљеша. Средином 1402. године, на покрову за Питање: ћивот (ковчег; од грчке речи kibōtós) са моштима кнеза Лазара, Којој личности бисте ви написали похвалу и зашто? извезла је Похвалу кнезу Лазару. Шта је похвала? Похвала је, као књижевна врста, карактеристична за средњовековну књижевност. Пише се у прозном облику. Њене