Добрило Ненадић-''Добрило''

Писац Добрило Ненадић је желео да нам овим романом

опише живот монаха и људи у средњевековној Србији.
Описује нам долазак младог монаха Доротеја и његову
добродушност, и његову жељу за спашавањем људи, ма били
они непријатељи или не, они су за њега исти. Он није гледао
одела која носе, већ је гледао да излечи њохова тела. Неки
нису то сматрали добрим делом, па је он, заједно са
Димитријем (за кога су сматрали да је узрок Прохоровог
самоубиства) и Матијом (који је ухваћен да блудничи са
Анком), на крају протеран.Хакон што је протеран успео је да
проведе мало времена са девојком коју је истински волео-
Јеленом.Али, на жалост то се завршило смртним исходом по
обоје. Дадара их је видео и, пошто је и он волео Јелену био је
љубоморан и бесан, бацио је копље и убио их обоје. Монаци
нису хтели да их раздвајају, па су их сахранили заједно,
загрљене, како би провели остатак живота на небу заједно.
Монах Прохор је представљао особу коју људи нису
толико готивили. Он је покушавао на различите начине да се
допадне људима, али су они на свако његово дело гледали као
на будалаштину. Као да је он луд. Димитрије је такође
исмевао његова дела. Прохор није више могао то да трпи, па је
сам себи скратио муке и обесио се. Димитрије је касније
нашао Прохоров крст, који је сам изрезбарио. Гледајући у
њега схватио је да је и он делом крив за његову смрт. Мислим
да нам је писац обим хтео да каже да никада не треба да
исмејавамо и подцељујемо нечија дела и поступке, јер се она
на крају могу сурово завршити. Свако на свету има право да
ради оно што воли и што сматра да је најбоље за остале, а при
томе остали требају да га подрже,а не да га полако, али
согурно убијају речима.
 Идеја: увек треба да се суочимо сами са собом, изађемо из
своје свакодневнице и равнодушности.