Priča o Gilgamešu isiričana je na dvanaest ploča (dvanaest pevanja).

U sadržini
priče uočavaju se tri celine: (1) uvod ili ekspozicija (prva ploča), (2) Gilgameš i
Enkidu (od druge do sedme ploče) i (3) Gilgameš u potrazi za večnim životom (od
osme do dvanaeste ploče). U treći deo epa (jedanaesto pevanje) umetnuta je
Utnapištimova priča o velikom potopu za koju se veruje da je nastala kao
samostalna pesma koja je kasnije priključena epu o Gilgamešu, skladno
ukomponovana i valjano motivisana. Navedene celine u epu ne razlikuju se samo po
obimu i sadržini, nego, što je značajnije, po misaonoj preokupaciji junaka, po
emotivnoj obojenosti i predočenoj slici sveta.

Priča o prijateljstvu

Na prvoj ploči, u kratkom uvodu, kazuje se da je Gilgameš upoznao "svačije znanje

i delo", da je mnogo putovao i mnogo video, stekao duboku mudrost, saznao vesti iz
vremena pre velikog potopa i dao da se sve to napiše klinovima ("u tvrdom kamenu
uklesana su sva dela i sve patnje"). Potom je opisan njegov utvrđeni grad Uruk sa
sjajnom kraljevskom palatom, čvrstim bedemima i bogatom riznicom. U kratkom
Gilgamešovom portretu naglašeni su njegova lepota i snaga, ali i njegova samovolja:

S divljenjem i strahom
gledaju građani njegov lik

Njegova reč i govor u gradu su zakon

Za njega, jakoga, divnoga, mudroga,

moraju da rade mladi i stari,
moćni i neznatni.

Gilgameš ne pušta ljubavnicu njenom dragom,

ni kćerku silnoga njenom junaku.

Jadikovanje naroda čuo je Anu, bog neba, koji naredi boginji oblikovanja Aruri da
načini junaka sličnog Gilgamešu, koji će ga savladati. Ona načini od blata, ovlaženog
pljuvačkom, junaka "dlakavog po celom telu" - to je Enkidu. Ovaj je živeo sa
životinjama u stepi i dolazeći na pojilo zatrpavao lovcima zamke. Lovci se požale
Gilgamešu a ovaj ih posavetova da povedu mladu ženu koja će ga opčiniti, odvojiti
od stoke i odvesti u stepu. Kada žena ispriča Enkiduu o Gilgamešu, velikom junaku,
ovaj dođe u Uruk da ga izazove na borbu. Građani radosno dočekuju Enkidua
nadajući se oslobođenju od Gilgamešovog terora. Gilgameš je usnio san o sukobu
sa nekim junakom a majka mu tumači san: taj junak će postati njegov prijatelj i brat.
Već u ovom pevanju je Gilgameš okarakterisan kao patnik i "čovek bola i radosti":
naglašena je ona strana Gilgamešove ličnosti, koja će prožimati ceo ep i postati
nosilac filozofskog zaključka o čovekovoj mračnoj sudbini.

Na drugoj ploči opisuje se dvoboj Gilgameša i Enkidua, Gilgamešova pobeda,

njihovo bratimljenje. Gilgameš poziva Enkidua da pođu "za pustolovinama i junačkim
delima" i da prvo ubiju Humbabu, čuvara Kedrove šume bogova, koji je uvredio
Šamaša, boga sunca i Gilgamešovog zaštitnika. Humbaba je ovde oličenje zla, a
Gilgameš i njegov prijatelj borci na strani dobra. Na trećoj ploči opisuje se
Enkiduova čežnja za stepom: "u kraljevskom dvorcu njegovo srce je teskobno i
leprša kao ptica nebeska". Enkidu napušta grad i odlazi u stepu i Gilgameš tuguje za
njim, tuguje i ceo Uruk. Gilgameš odlazi u stepu, nalazi Enkidua i uspeva da ga
nagovori, uz pomoć boga Šamaša, da se vrati u Uruk. Enkidu pripoveda Gilgamešu
o svome snu: da ga je neka sila bacila u Podzemlje, u svet mrtvih, gde je kraljica
Podzemlja, Ere- škigal, naredila da se Enkiduovo ime upiše u glinu. Sutradan oni
prinose žrtve bogovima. Četvrta ploča opisuje kako je bog Šamaš naredio
Gilgamešu da ubije Humbabu, čuvara Kedrove šume, koji ga je uvredio. Oni dolaze
do Kedrove šume i ubijaju čuvara. Enkidu je klonuo, hoće da se vrate, ali ga
Gilgameš nagovara da idu dalje i traže Humbabu. Na petoj ploči opisuje se njihov
dolazak u Kedrovu šumu i potraga za Humbabom. Kada zanoće, Enkidu usni san
koji Gilgameš protumači kao dobar i sa radosnim značenjem:

Teška će biti borba,

ali ćemo ipak ubiti Humbabu.

U dvoboju savladaju Humbabu, Gilgameš mu odseče glavu, stavi na koplje i donese

u Uruk. Šesta ploča pripoveda kako je Gilgameš obukao novo odelo i zasijao u
svojoj lepoti. Boginja ljubavi i plodnosti Ištar baci oko na njega i poziva ga da joj bude
muž. Gilgameš je odbija govoreći da je nestalna u ljubavi i da donosi nesreću svojim
ljubavnicima. Nju to razgnevi i traži od oca Anua da stvori čarobnog bika koji će ubiti
Gilgameša. Otac ispuni njenu želju, ali Enkidu i Gilgameš savladaju bika. Ištar
proklinje Gilgameša. Na sedmoj ploči je ispričan Enkiduov san koji Gilgameš
protumači kao zloslutan. Enkidu pada u groznicu i boluje dvanaest dana. Gilgameš
jadikuje jer je shvatio: "sudbina se ne može zaustaviti".

Osma ploča opisuje Eikiduovu bolest i Gilgamešovo jadikovanje kroz koje obnavlja
sve one lepe dane koje je proveo sa prijateljem i dela koja su zajedno učinili: ubili su
Humbabu i čarobnog bika i oslobodili narod zla. Enkidu umire a Gilgameš

Sličan lavu, podiže on svoj tužan glas.

Sličan lavici pogođenoj kopljem, zaurla on.
Čupao je svoju kosu i razbacivao.
Poderao je svoju odeću
i obukao prašnu, žalobnu.

Šest dana i šest noći je oplakivao Enkidua, sedmoga dana ga sahranio, napustio
Uruk i krenuo u stepu, da tuguje za prijateljem. Bol za prijateljem dat je u snažnim
slikama i upečatljivim detaljima: Gilgamešovi obrazi su bili bledi i upali, lice
pogruženo, duša ojađena, stas pogrbljen. U dolinama traži utehu, ali u njemu je i
nemir. Lovcu koga sreće, Gilgameš kaže:

Sudbina prijatelja tako teško leži na meni,

zato tužim preko polja
i tražim doline.
Kako samo mogu to da prećutim,
kako da se izjadam?
Prijatelj koga volim
postao je zemlja.
Enkidu, moj prijatelj,
postao je kao blato zemlje!
Zar neću i ja morati da se smirim kao on
i da ne ustanem doveka?

Ovde je prelom: završen je period Gilgamešovog srećnog života u kome je osetio

slast vlasti, lepotu uspeha, toplinu prijateljske ljubavi. Sada nastaje život ispunjen
tugom i bolom, ali i strahom od smrti. Prestao je biti čovek radosti, postao je čovek
bola. Najlepše stranice epa ispisane su na ovoj, osmoj ploči.

San o večnom životu

Početak devete ploče kazuje o mukama i namerama Gilgamešovim:

Zar neću i ja, i ja kao Enkidu umreti?

Duša mi je razrivena bolom.
Uplašio sam se smrti i zato jurim preko stepe.
Odlazim moćnom Utnapištimu,
koji je našao večni život.
Žurim da stignem k njemu.

Strah od smrti i misao o večnom životu odvode Gilgameša na dugogodišnji put ka

Utnapištimu, na kome oseća strah i stalno moli bogove da mu sačuvaju život. Kada
dolazi pred Sunčevu kapiju, zaustavljaju ga škorpioni - ljudi kojima se jada da ga je
stigla ljudska sudbina i da se boji smrti. Moli ih da ga puste kako bi našao život.
Zadivljeni njegovom snagom, hrabrošću i upornošću, oni ga puštaju da pronađe put.
Dugo putuje kroz mračni klanac dok stigne na svetlost, pred Vrt bogova. Moli boga
sunca Šamaša da mu pokaže put do Utnapištima da bi našao život. Ovaj ga odvraća
jer "život koji tražiš nećeš naći". Na uporne Gilgamešove molbe, Šamaš ga upućuje
Siduri Sabitu, mudroj ženi sa Brega bogova koja čuva stablo života i može mu
pokazati put do Utnapištima. Deseta ploča opisuje Gilgamešov susret sa Siduri
Sabitu i Utnapištimom. Kada dođe do Siduri Sabitu, kazuje joj svoje patnje i kuda je
krenuo. Ona ga odvraća:

Gilgamešu, kuda žuriš?

Život koji tražiš nećeš naći.
Kada su bogovi stvorili ljude,
smrt su odredili za njih,
a život zadržali za sebe.

Još jedan nagoveštaj uzaludnosti njegovog traganja i potvrda da je čovekova

sudbina unapred određena, te da se od smrti ne može pobeći. Ona mu savetuje da
jede i pije, da se veseli uz harfu, frulu i igru, da se raduje u naručju žene. Ova
hedonistička slika deluje snažno u kontrastu sa prethodnom mračnom slikom ljudske
sudbine, što još više Gilgamešovom bolu daje težinu i sumornost. Kada Gilgameš
ostaje uporan, ona ga upućuje na Utnapištimovog lađara koji treba da ga prebaci
preko Vode smrti do ostrva života. Kada sa lađarom uspe da stigne do Utnapištima,
Gilgameša opet dočekuju reči beznađa. Pošto kaže Utnapištimu da se nije
zadovoljio sretnim životom, da se napio boli i da mu je patnja bila hrana, izražava
svoju želju:
Hoću da uništim duhove smrti,
neka prestane njihovo kliktanje.

Utnapištim mu odgovara obeshrabrujućim rečima: Gilgameša su otac i majka rodili

kao čoveka, a

Čoveku nije određen večni život.

Smrt je strašna,
svakom životu ona postavlja cilj.

Međutim, on mu otkriva još jednu tešku istinu: ništa nije večito:

Zar gradimo kuće zauvek?

Pečatimo li ugovore za večnost?
Zar braća zauvek dele baštinu?
Zar čovek večno uživa radost stvaranja?

Otkad su dani započeli, ništa nije trajno.

Ne liče li jedno drugom
novorođeno dete i smrt?
Zar nisu oboje obeleženi znacima smrti?

U ovim stihovima kondenzovana je onespokojavajuća istina o životu, o njegovoj

prolaznosti i krhkosti, o čovekovoj nemoći da se odupre sudbini i smrti. Hladnoća
pesimizma veje iz ovih Utnapištimovih reči i ledi Gilgamešovo srce. Klice pesimizma
javljaju se već od uvodne pesme, ali ovde pesimizam potpuno zamračuje vidike i
odvodi čoveka u bespuće. Ako su životni prosjaji, vedrina i humanost dominirali u
prvom delu epa, dok se seta samo naslućivala, u ovom pevanju rezignacija i
pesimizam dostigli su vrhunac.

Jedanaesta ploča sadrži priču o velikom potopu, koju Utnapištim kazuje Gilgamešu.
Za razliku od Gilgameša, koji je stalno u pokretu, nemiran i stvoren da se bori,
Utnapištim se povukao u miran život kojim su ga bogovi nagradili. Iz priče o potopu
karakteristična su dva momenta: o Utnapištimovoj sebičnosti i preplašenost bogova
od potopa. Kada Utna- pištimu Ea, bog dubina, saopštava odluku bogova o potopu i
daje mu uputstva kako da spase sebe i porodicu, ovaj obmanjuje narod i spašava se
samo sa svojom porodicom. Nasuprot tome, Gilgameš, kada dolazi do čudotvorne
trave, želi da je podeli svima a ne da je sam pojede i sam postigne večni život.
Zanimljiva je slika bogova u danima velikog potopa:

I sami se bogovi uplašiše potopa,

pobegoše i popeše se na Anuov Breg bogova.
Šćućureni kao psi gurahu se među sobom.

Narodni pevač, smrtno biće, predstavio je bogove u jadnom stanju: isprepadani,

šćućureni kao psi, sebično se guraju uzmičući od potopa i bojeći se za sebe. Kao da
je pevač želeo da se osveti bogovima za sva zla koje su mu naneli, da skine oreol sa
njihove uzvišenosti, da ih prikaže kao bića koja se mnogo ne razlikuju od čoveka.
Utnapištim savetuje Gilgamešu da se vrati u svoj grad i kao nagradu za sve ono što
je pretrpeo i muke koje je podneo, odaje mu tajnu čudotvorne trave koja obezbeđuje
večni život. Gilgameš vadi sa dna mora travu i sav je srećan:

Sada će biti ispunjena žarka težnja čovekova,

biće mu sačuvana mladost u punoj snazi.
Hoću da je odnesem
u moj zidom utvrđeni Uruk,
daću svima junacima da jedu od nje,
hoću da je podelim mnogima.

Ovde se Gilgameš predstavlja kao nesebičan čovek koji želi svima da pomogne:
tako je njegovo traganje za životom dobilo opšteljudski smisao i plemenitu nameru -
da bude ostvarena žarka težnja čovekova za besmrtnošću. Po ovoj svojoj crti,
Gilgameš postaje simbol čoveka i njegove večite težnje za smislom života, a njegova
borba je samo jedan detalj iz borbe koja se odvijala milenijumima, a čiji su borci
ostali mahom bezimeni. U trenutku kada se Gilgameš kupa u jezeru, zmija uzima
travu i odnosi je. Zlo (zmija) opet pobeđuje čoveka i on se vraća na početak: opet je
smrtan i nemoćan, preplašen od smrti, od vraćanja u prah zemlje, u ništa. Gilgameš
se vraća u svoj grad.

Dvanaesta ploča opisuje Gilgamešov nemir ("on ne može da se smiri") što nije
našao život. Traži da mu dozovu Enkiduov duh da bi pitao za sudbinu mrtvih, sada
kada je konačno shvatio da mu smrt dolazi kao neminovnost. Posle mnogih
peripetija, Gilgameš razgovara sa Enkiduovom senom i moli da mu objavi zakon
zemlje koju je video kako bi saznao sudbinu mrtvih. Međutim, Enkiduov odgovor je
veoma mračan:

Ako bih ti otkrio zakon zemlje koju sam video,

ti bi seo i zaplakao.

Konačno saznanje je da ni u životu ni u smrti nema svetlosti, nema nade. Apsolutni

pesimizam zatvara ovu priču o Gilgamešu, "čoveku bola i radosti": odlazi u Uruk,
leže da spava

a smrt ga ugrabi
u sjajnoj dvorani njegove palate.

Dva sveta

Ep o Gilgamešu prikazuje dva sveta: svet bogova i svet ljudi. Iako je u prvom planu
priča o Gilgamešovom životu, delovanju i preokupacijama, svet bogova je
nezaobilazan: oni utiču na sudbinu pojedinca i naroda, od njihovih hirova zavisi
ljudska sreća i nesreća, njihova volja i moć svuda se osećaju. Ni jedan korak
Gilgameš ne može da učini a da na neki način ne zavisi od bogova. I sam Gilgameš
je dve trećine bog a jedna trećina čovek. Po onome božanskom, vladavina i moć,
Gilgameš nije popularan: silnik je, svi ga se plaše, žele njegovu smrt. Po onome
ljudskom, suprotstavljanje smrti, on je nesebičan i plemenit, a njegovu ličnost krase
mnoge pozitivne crte. Očita je pevačeva težnja da se bogovi prikažu kao nosioci zla i
krivci za velike ljudske nesreće (potop je izazvan lakomislenom odlukom boginje
Ištar i boga Bela), a slika preplašenih i šćućurenih bogova na Bregu bogova izražava
ljudski podsmeh i prekor.

Gilgameš je ljudskim delom svoje ličnosti nadvladao i potisnuo božanski deo i

narodni pevač je slio u ovog junaka sve ono što je ljudsko i plemenito i što je
izražavalo ljudska htenja i težnje. Kao junak, Gilgameš je primeran, jak, snažan
(silna snaga), hrabar, divan, lep, kao sunce sjaji mu oko. Najtipičnija njegova
osobina je upornost: ne odustaje od namere da ubije Humbabu, ne odustaje od
traganja za životom iako nailazi na velike prepreke. Njegova mudrost i znanje
naglašeni su u uvodnim stihovima epa, ali se pokazuju i u njegovom delanju i
govoru. Privrženost prijatelju, snažna ljubav koja ga vezuje za njega i još snažnija
tuga i bol zbog prijateljeve smrti otkrivaju još jednu stranu njegove ličnosti, a to
mesto u epu, osma ploča, obasjano je ljudskom toplinom i iskrenim osećanjima.
Plemenitost i nesebičnost Gilgamešova ispoljava se u mnogim situacijama, ali su
dve karakteristične: odnos prema Enkiduu i želja da čudotvornu travu, koja
obezbeđuje besmrtnost, podeli i drugima. Dinamizam i unutrašnji nemir vode
Gilgameša u niz akcija: ne smiruje se na jednom mestu, ne odustaje od namere,
uporan je u nastojanju da dostigne cilj. Ali, Gilgameš je i čovek patnje i bola: kao
ljudskom biću, njemu je suđeno da pati i da doživljava bol. Tokom cele priče, junaka
prate sukobi, neuspesi, tuga, bol, razočaranja. Po onome čemu je težio i što je
ostvario, Gilgameš je čovek poraza. Otuda u ovom epu ima dosta sete, rezignacije,
patnje i bola. Zato je i slika sveta ne samo zamračena, već i pesimistička. Ima u
ovom delu, međutim, i svetlih momenata: najpre, to su osobine koje krase junaka, a
potom, ljubav prema životu koja se izražava tokom celoga dela. Uvek se ističe lepota
tela i lepota odela; Siduri Sabitu savetuje Gilgamešu da odustane od puta i da uživa
u lepotama života; erotski momenat u ljudskom i božanskom životu diskretno je
naznačen.

Ep, Epopeja

Ep, Epopeja - Epsko grandiozno delo u stihu (ponekad može imati na stotine hiljada
stihova); u njemu se pripoveda o nekom veoma važnom događaju iz istorije jednoga
naroda ili o velikom nacionalnom junaku. Smatra se da su epopeje nastale u drevnim
vremenima i da su stvarane stotinama godina. Struktura im je takva da se stiče
utisak da su obli- kovane od desetine i stotine epskih pesama koje su se
koncentrisale oko jednog događaja ili junaka. Iako su kolektivna tvorevina
(generacije su učestvovale u njihovom stvaranju), ipak im je definitivni oblik dao
pojedinac. Ep odlikuju: herojski i uzvišeni predmet o kome se peva, širina slikanja
događaja i likova, vrlo složena kompozicija; prisustvo istinitog i izmišljsnog, stvarnog
i čudesnog (fantastičnog), nebeskog i zemaljskog, božanskog i ljudskog; ton je
svečan i pevanje uzvišeno, himnično i patetično. Poznati nacionalni epovi ili epopeje
su Ilijada i Odiseja (grčki), Mahabharata i Ramajana (indijski), Pesma o Nibelunzima
(nemački), Kalevala (finski), Pesma o Rolandu (francuski), Pesma o Sidu (španski),
Slovo o polku Igorovu (ruski).
Lektira

Ep o Gilgamešu
Share Facebook Twitter Google+
Autor: nepoznat
Književni rod: epika
Književna vrsta: Ep
Tema: Kako pobediti smrt i dosegnuti večni život?
Ideja (poruka): Čovek se može približi večnosti samo stvaranjem dela trajne
vrednosti
Vreme radnje: oko 2.000 godina p.n.e.
Mesto radnje: Mesopotamija
Ep o Gilgamešu je nastao oko 2000 godina p.n.e. Pisan je na glinenim pločicama.
U epu se govori o legendarnom junaku Gilgamešu, kralju grada Uruka. Bio je 2/3
Bog, a 1/3 čovek, a tim i smrtan. Boginja Aruru je stvorila od blata Enkidua i
oživela ga sa ciljem da savlada Gilgameša, ali su se njih dvojica sprijateljili. Kad je
Enkidu umro, Gilgameš je bio strahovito ojađen. Bez njega više nije hteo da živi,
nije jeo, tugovao je, lutao zapušten po pustinji, jadikovao i rešio da ode u Podzemni
svet da traži travku besmrtnosti da bi oživeo svoga prijatelja. U Podzemnom svetu
saznao je da neće uspeti, jer su bogovi besmrtnost zadržali za sebe. Međutim, ipak
je našao travku, ali ukrala mu je lukava zmija, vraća se bez nje i umire u svojoj
palati u snu.

Kratak sadržaj ploča

Prva ploča
Na početku opisan je utvrđeni grad Uruk i njegov kralj Gilgameš. On vlada kao
silnik, i narod traži od bogova da stvore junaka koji će ga savladati. Po zapovedi
Anua, boga neba, boginja Aruru ga načini od blata i ovlaži ga pljuvačkom. To je
novi junak Enkidu. Jeo je travu i pio vodu zajedno sa poljskim životinjama. Nekom
je lovcu zasipao jame i uništavao postavljene zamke. Ovaj se prituži Gilgamešu,
koji mu dade mladu ženu da svojim čarima zavede Enkidua i tako ga odvoji od
stoke. Tako se sve i dogodi. Žena opisuje Enkidu Gilgameša i njegovu snagu, a
Enkidu odluči da se s njim bori. Zajedno sa ženom stiže u Uruk, gde ih narod
svečano dočeka. Međutim, Gilgameš je sanjao čudan san. Po majčinom tumačenju
sna, on će pobediti jednog junaka koji će mu posle te borbe postati prijatelj i brat.
Druga ploča
U prvom delu se opisuje sastanak Enkidua sa Gilgamešom i njihova borba u kojoj
pobeđuje Gilgameš. Posredstvom njegove majke, oni postaju prijatelji i braća. U
drugom delu Gilgameš poziva Enkidua da zajedno pođu u Kedrovu šumu i ubiju
njenog čuvara strašnog Humbabu, koji je uvredio Šamaša, boga Sunca, a
neprestano uznemirava i stanovnike bregova.
Treća ploča:
Gilgameš i Enkidu se pripremaju za putovanje u Kedrovu šumu. Oni dobiju
blagoslov od Gilgamešove majke, boginje Ninsun, kao i podršku boga Sunca
Šamaša, koji postaje njihov zaštitnik.
Četvrta ploča
Šamaš, bog sunca, šalje Gilgameša i Enkidua da ubiju strašnoga Humbabu jer ga
je uvredio. Gilgameš to objavljuje knezovima u gradu. Njegova majka moli Šamaša
da u borbi pomogne njenom sinu, a Enkidua moli da ga zaštiti. Gilgameš i Enkidu
dođu do Kedrove šume iza koje se diže Breg bogova. Uz pomoć Šamaša i ratnog
boga Niniba, oni ubiju Humbabinog čuvara šume. Enkidu klone, a Gilgameš ga
hrabri i nagovara da pođu dalje. Tako stigoše u šumu.
Peta ploča:
Gilgameš i Enkidu nisu dorasli strašnom Humbabi, ali su uz pomoć svog zaštitnika
Šamaša koji šalje osam moćnih vetrova (zviždeći vetar, probijajući vetar, Blizard, zli
vetar, demonski vetar, zaleđeni vetar, oluju, peščanu oluju) protiv šumskog
zaštitnika. Sada u Gilgamešovoj milosti, Humbaba moli za svoj život, obećavši da
će dati kralju svu drvenu građu koju želi. Enkidu, međutim, savetuje Gilgameša da
ne pokazuje milost. Oni svirepo ubijaju Humbabu, vadeći mu utrobu. Zatim su
posekli moćna kedrova stabla koje je Humbaba pre štitio i sa splavom se niz Eufrat
vraćaju nazad u civilizaciju, u grad Uruk.
Šesta ploča
Po povratku, Gilgameš opra svoje oružje i obuče novu odeću. Bio je lep, pa i sama
boginja Istar baci pogled na njega. Zove ga da joj bude ljubavnik, ali on odbija i
nabraja joj sva njena rđava dela. Istar se potuži ocu Anuu i traži od njega da
pošalje čarobnog bika, koji bi ubio Gilgameša. Anu joj ispuni želju, ali Gilgameš i
Enkidu savladaju i ubiju bika. Istar se pope na zid grada Uruka i prokle Gilgameša.
On i Enkidu slave sa narodom pobedu nad nebeskim bikom.
Sedma ploča
Enkidu priča Gilgamešu svoj poslednji san: zgrabio ga orao i odneo visoko, a zatim
ga ispustio, te se na tlu razmrskao. On predoseća da taj san znači nesreću. I
Gilgameš uviđa da mu bogovi nisu više naklonjeni. Enkidu se razboli i leži dvanaest
dana u groznici. Na kraju proriče svoju smrt.
Osma ploča
Enkidu umire, a Gilgameš se, žalostan, seća srećnih dana koje je proveo sa
prijateljem. Šest ga je dana i šest noći oplakivao, a sedmoga dana sahranio. Pun
bola luta stepom i susreće lovca. Jada mu se kako je izgubio prijatelja i kako se
sada i sam boji smrti.
Deveta ploča
Gilgameš je uznemiren, boji se smrti. Hoće da ode do Utnapištima, svoga praoca,
od koga želi da sazna kako bi mogao postići večni život. Jurio je preko stepe i
stigao do brega Mašu, na kome je kapija kroz koju prolazi Sunce. Nju čuvaju
škorpioni. Na njegovu molbu oni ga puste u mračni klanac. Dugo je putovao kroz
tamu, a kad je izašao na svetlo, pokloni se Šamašu, bogu Sunca. Ovaj ga uputi do
Vrta bogova, iza koga se nalaze Svetsko more i Vode smrti, gde na jednom ostrvu
živi Utnapištim. Gilgameš stigne do Vrta bogova, čiji kedrovi nose na sebi razne
dragulje kao plodove.
Deseta ploča:
 Na dalekoj udaljenoj obali Gilgameš susreće Siduri koja čuva ulaz u Vrt bogova.
Ona pokušava da ga odvrati od njegove potrage da oživi prijatelja. Međutim, on je
previše ožalošćen gubitkom Enkidua i ispunjen strahom od svoje eventualne smrti
da bi se dao odvratiti od svoje namere. Gilgameš zatim prelazi "Vode smrti" sa
skeledžijom Utašanabijem na kraju se sastaje sa besmrtnim Utnapištimom.
Jedanaesta ploča:
Utnapištim govori Gilgamešu detaljno o Velikoj poplavi i nerado mu daje priliku da
bude besmrtan. On obaveštava Gilgameša da, ako može ostati budan sedam
dana, postaće besmrtan. Pokušavajuć da to ostvari Gilgameš, neminovno zaspi.
Utnapištim ga obaveštava o posebnoj biljci koja raste samo na dnu mora. Iako mu
ne dodeljuje besmrtnost, vratiče ga u mladost. Gilgameš veže kamenje za noge da
bi zaronio duboko i dohvata biljku i nada se da će je doneti u Uruk. On stavlja biljku
na obalu jezera. Dok se kupa, zmija je ukrade. Gilgameš se vraća u Uruk očajan,
ali prizor grada sa njegovim masivnim zidovima pokreću ga na pohvaljivanje lepote
samoga grada.
Dvanaesta ploča
Gilgameš nema mira. Poziva čarobnjake i sveštenike i traži od njih da mu dozovu
Enkiduov duh. Oni ga šalju u Podzemni svet, ali on ne uspeva da vidi Enkidua i da
s njim govori. Po povratku iz Podzemlja, na Gilgamešovu molbu Ea mu omogućuje
da ugleda Enkiduovu senu i da s njom razgovara.

 Razgovarali su.
 Gilgameš je vikao,
 a sena je drhtavim glasom odgovarala.
 Gilgameš otvori usta i reče:
 „Govori, prijatelju moj,
 govori, prijatelju moj!
 Objavi mi sada zakon zemlje
 koju si video!"
 „Ja ti to ne mogu reći, prijatelju,
 ja ti to ne mogu reći.
 Ako bih ti otkrio zakon zemlje koju sam video,
 ti bi seo i zaplakao."
 „Pa hoću da sednem i da plačem doveka!"
 „Pogledaj, prijatelja kojega si prihvatio,
 kojemu se srce tvoje obradovalo,
 njega žderu crvi kao staro odelo.
 Enkidu, prijatelj,
 koga je tvoja ruka dodirivala,
 postao je blato zemlje,
 pun je prašine,
 potonuo je u prah,
 prah je postao."
 Gilgameš htede još da pita,
 ali nestade sene Enkiduove.
 Gilgameš se vrati u Uruk,
 u grad s visokim zidinama.
 Visoko se diže hram Svetog brda.
 Gilgameš leže da spava,
 a smrt ga ugrabi
 u sjajnoj dvorani njegove palate.

Priredio: Petar Jokić, nastavnik

Recenzija dela Ep o Gilgamešu

Prolog ovog epa nam daje opis Gilgameša, kralja Uruka, koji je dve trećine
čovek i jedna trećina smrtnik. Gradio je veličanstvene zigurate, okružio je
svoj grad visokim zidovima i postavljao je polja i voćnake. Bio je izuetno
snažan, lep i mudar. Iako je bio božanstven u telu i umu, njegova vladavina
je bila despotska. Silovao je koju god ženu je hteo, ne obraćajući pažnju da li
je ona supruga nekog od njegovih ratnika ili ćerka nekog plemića. Porobljavao
je sopstveni narod da bi izgradio sve što je želeo da sagradi.

Kada su bogovi konačno poslušali žalbe Gilgamešovih podanika, stvorili su

Enkidua, divljeg čoveka koji je bio ravan ovom despotu. Kada su Enkidu i
Gilgameš postali prisni prijatelji, bogovi su mu slomili srce slanjem teške
bolesti koja je usmrtila Enkidua. Gilgameš potom putuje do ivice sveta i naučio
je razne tajne bogova, kao i velikom potopu koji treba da se desi i sve je urezao
u kamene ploče.

Sam ep počinje sa Enkiduom. On živi među životinjama, jede gde one jedu,
pije vodu gde one piju. Jedan lovac ga je otkrio i poslao je prostitutku da ga
pripitomi. U to vreme, ljudi su smatrali da žene i seks mogu da smire i
pripitome divlje muškarce kao što je Enkidu i da ga pripoje civilizovanom
svetu.

Kada Enkidu spava sa tom ženom, životinje ga se odriču jer više nije jedan od
njih. Sada je deo ljudskog sveta. Potom ga prostitutka uči kako ta bude
civilizovan čovek. Enkidu je zgranut svime što Gilgameš radi i odlazi u Uruk da
ga izazove na boj. Kada je stigao, Gilgameš je taman krenuo da napastvuje
novovenčanu devojku. Enkidu ga zaustavlja i napada. Njih dvojica se dugo rvu
sve dok na kraju Gilgameš ne pobedi. Posle toga, oni postaju prijatelji.

Gilgameš i Enkidu odlučuju da ukradu drvo iz šume koja je zabranjena

smrtnicima. Užasni demon Humbaba, predani sluga Enlila, boga zemlje,
vetra i vazduha, ga čuva. Dva heroja idu na opasno putovanje do šume i
zajedno se bore protiv čudovišta. Uz pomoć Šamaša, boga sunca, ubijaju
Humbabu. Onda su posekli celu zabranjenu šumu. Od najvećeg drveta su
napravili ogromnu kapiju, dok od ostatka prave splav i vraćaju se u Uruk.

Kada su prispeli u Uruk, Ištar, boginja ljubavi, obuzeta je požudom koju oseća
prema Gilgmešu. Gilgameš je prezrivo odbija. Besna, boginja je pitala svoga
oca, Anua, boga neba, da pošalje Bika Nebeskoga da ga kazni. Bik silazi sa
neba i dovodi sa sobom sedam godina gladi. Gilgameš i Enkidu idu i ubijaju
bika. Bogovi se sastaju i odlučuju da jedan od prijatelja mora biti kažnjen.
Enkidu se razboljeva i posle velike patnje i bola, umire. Pre smrti deli svoje
vizije podzemnog sveta sa Gilgamešom.

Gilgameš ne može da obuzda svoju tugu za Enkiduom i ne može da prestane

da razmišlja o svojoj smrti. U čast Enkiduu, oblači životinjske kože i krzna i
odlazi u divljinu da potraži Utnapištima, Mesapotamijsokg Nou. Posle
Poplave, bogovi su Utnapištimu podarili besmrtnost i Gilgameš se nada da će
mu on reći kako da izbegne smrt. Gilgamešovo putovanje ga vodi do planine
zvana Mašu. Utnapištim živi preko planine, ali dva škorpionska čudovišta
čuvaju ulaz i ne dozvoljavaju Gilgamešu da uđe u tunel koji prolazi kroz
planinu. Gilgameš ih nagovara i posle nekog vremena, oni ga puštaju.

Posle mučnog putovanja kroz mrkli mrak, Gilgameš dospeva u jedan prelepi vrt
pored mora. Tu upoznaje Siduru, maskiranu krčmaricu i priča joj o svojoj
potrazi. Ona ga upozorava da je traganje za besmrtnosti jalov posao i da treba
biti srećan sa uživanjima ovog sveta. Ipak, nije mogla da ga razuveri i šalje ga u
pravcu brodara Uršanabia. Uršanabi vodi Gilgameša na putovanje preko mora
i kroz Vode Smrti do Utnapištima. Utnapištim mu priča o Potopu- o tome
kako su se bogovi sastali i odlučili da unište čovečanstvo. Ea, boginja
mudrosti, upozorila je Utnapištima o planu bogova i savetovala ga je da
napravi ogroman brod u koji mogu on, njegova porodica i seme svakog živog
bića da pobegnu. Kada se voda konačno povukla, bogovi su se pokajali i zakleli
se da više nikad neće pokušati da unište čovečanstvo. Utnapištim je nagrađen
večnim životom. Ljudi će umirati, ali čovečanstvo će biti večno.

Kada Gilgameš insistira da mu bude dozvoleno da živi zauvek, Utnapištim

odlučuje da ga testira. Ako misli da može bit živ celu večnost onda sigurno
može biti i budan nedelju dana. Gilgameš pokušava, ali ne uspeva. Onda mu
Utnapištim naređuje da se sredi i odmah vrati u Uruk, gde i pripada. Pre nego
što je krenuo, žena Utnapištima ga uverava da makar Gilgamešu kaže za
postojanje biljke koja vraća mladost. Giglameš nalazi biljku i nosi je sa
sobom i planira da je podeli sa starcima Uruka. Ali usred noći, dok je on
spavao, jedna zmija je ukrala tu biljku.
Kada se Gilgameš vratio u Uruk, on dolazi praznih ruku i konačno se miri sa
svojm smrtnošću. Zna da ne može živeti zauvek, ali zna i da čovečanstvo hoće.
Potom shvata da je grad koji je stvorio, iako kroz despotizam, veličanstven i da
je to dostignuće koje će trajati dugo – a to je najbliže večnom životu koje
jedan smrtnik može da priđe.

Likovi iz dela Ep o Gilgamešu

Gilgameš

Kralj Uruk, najači od svih ljudi i personifikacija vrlina ljudi. On je hrabar ratnik
i ambiciozan graditelj. Opsednut tugom i smrću posle smrti njegovog prijatelja
Enkidua, on ide do kraja svta da nađe tajnu besmrtnosti.

Enkidu

Prijatelj Gilgameša. Skor Gilgamešu ravan, stvorili su ga bogovi i odgajile su ga

životinje. Bogovi kažnjavaju Enkidua teškom i dugotrajnom bolesti zbog
ubistva demona Humbabua i Bika Nebeskoga.

Šamhat

Prostitutka koja je zavela i pripitomila Enkidua. Ona predstavlja čulnu

prefinjenost kulture- odeću, hranu, muziku, seks, arhitekturu i poljoprivredu.

Utnapištim

Kralj i sveštenik Šurupaka, čuje se ime može prevesti kao „Onaj Koji Je Video
Život“. Preživeo je veliki potop koji uništio ceo svet tako što je sagradio veliki
brod. Pandan Noi.

Anu

Otac bogova i bog neba.

Aruru

Boginja stvaranja koja je stvorila Enkidua od pljuvačke i gline.

Ea

boginja sveže vode, zanata, mudrosti.

Humbaba

Demon koji čuva zabranjenu šumu.

Siduri

Boginja vina, sakrivena kao krčmarica koju Gilgameš nalazi u bašti.

Tamu

Bog vegetacije i plodnosti. Znan još kao pastir, rođen je kao smrtnik i muž ke
boginje Ištar.

Enhil

Bog zemlje, vazduha i vode. Ne voli ljude.

Ereškigal

Kraljica podzemlja.

Ištar

Boginja ljubavi i plodnosti, ali i rata. U isto vreme ume da bude nežne i pažljiva
i osvetoljubiva i okrutna.

Lugulbanda

Treći kralj Uruka i otac Gilgameša (koji je peti kralj).

Ninsun

Majka Gilgameša.

Šamaš

Bog Sunca, brat od Ištar. Mudri i pravični sudija i zakonodavac

Pogledajte još

Ep o Gilgameš
  Upute za lektiru:
1.Pojam epa?
2.Asirsko-babilonska knjizevnost?
3.Tema?
4.Fabula?
5.Likovi?
6.Lik Gilgameša posebno opisan?
7.Motiv prijateljstva?
8.Elementi mita koje si uocio?
9.Kakvo razmišljanje o životu donosi ovo djelo?

-Odgovori-

1.Ep je opširno pripovjedanje u stihu o značajnim događajima herojske ili

mitološke osobe ili grupe osoba,s mnogo detalja.

2.Izraz babilonsko-asirska književnost se upotrebljava kao oznaka za sve

književnosti na području Mezapotamije,njeni začetnici su Samerci.

3.Tema:1.Gilgamešova prijateljska
ljubav; 2.Gilgamešo
v strah od smrti i težnja za vječnim životom.

4.Fabula–Gilgameš je bio junak Uruka oko kojeg se gradio zid.Bio je i čovjek i

bog.Bog neba Anu je rekao boginji Araru da stvori biće slično Gilgamešu i da
se ono bori sa njim.Ona je odlikovala Enkidua.Sa guzalama je jeo travu,a sa
stokom pio vodu.Nakon što je pokidao zamke lovac se uplašio i rekao svom ocu
da je vidio potomka Anua.Otac mu je rekao da ode do Gilgameša.Poveo je
mladu ženu izištarčinog hrama.Proveo je s njom šest dana i sedam noći.Odvela
ga je u Uruk,obukla ga i nahranila.Gilgameš je sanjao da se borio s jednim
čovjekom,a on je bio snažan kao cijela vosjka,a njegova majka ga je primila kao
sina.

-Gilgameš je krenuo u hram da se sjedini s Ištarom.Počeo se boriti sa

Enkiduom.Enkidu je ležao nad Gilgamešu,a onda ga je Gilgameš bacio pred
majčine noge.Ona ga je uzela kao sina.Bio je Gilgamešov brat i svugdje se
borio s njim.Gilgameš ubije moćnu Humbabu,demona čuvara šume.Enkidu ga
prati u tom pohodu.
-Enkidu je otišao u stepu.Prokleo je lovca i ženu koja ga je zavela.Gilgameš je
bio tužan i želi da ga traži.Obukao je lavlje krzno i došao po Enkidua.Zaronio je
u Irnkalino prebivalište.Gilgameš je ostavio meda i maslaca bogu Sunca
Samašu.
-Gilgameš i Enkidu putuju do kedrove šume i Enkidu u snu dolaze
predskazivanja,a Gilgameš ne shvata da je to loše.
-Putovali su do šume trideset sati.Ubili su Himbabu,a tijelo su bacili
pticama,dok su glavu odnijeli kao znak pobjede.Došli su na brijeg
bogova.Boginja Irmini im je rekla da se vrate jer onaj ko pogleda u lice bogova
mora umrijeti.
-Gilgameš se svidio bodinji Ištar,te ga je zvala da joj bude ljubavnik.Gilgameš
ne pristaje na to jer su njeni prethodni ljubavnici omali nesretnu sudbinu.Ištar
od oca traži da joj stvori čarobnog bika.Bik je ubio nekoliko ljudi.Enkidu ga je
uhvatio za rep,a Gilgameš mu je zario mač u grudi.Enkidu je vrijeđao Ištar,a
ona ga je klela smrću.
-Enkidu je sanjao kako ga orao nosi četrnaest sati.Onda ga je bacio na
zemlju.Duh groznice nije zahvatio glavu,te jedvanaest dana ležao.Rekao je
Gilgamešu da ga je prokleo gospodar vode i života.
-Gilgameš je došao kod Enkidua.Duh duše mu je isticao iz usta.Gilgameš mu je
dotakao srce,a ono više nije kucalo.Zaplako je i čupao kosu s glave.Oplakivao
ga je šest dana i šest noći,a sedmi dan ga je pokopao.Otišao je u stepu i sreo
lovca.Rekao mu je za Enkidua koji s njim sve opasnosti.Gilgameš shvata po
prvi put u životu da ni on nije besmrtan.
-Gilgameš odlazi Utnapišti jer se boji smrti.Došao je u planinu Mašu.Kapiju
Sunca čuvaju škorpioni,Jedan škorpion je objasnio gdje se nalazi
Utnapišti.Došao je pred vrt bogova.Samaš mu je rekao da neće naći vječni
život,te da ode Siduri Sabitui.Ona čuva stablo života,tu cvjeta drago kamenje,a
safir je sjeme ploda.
-Rekao je Siduri za Enkidua i da traži vječni život.Ona mu je rekla da su bogovi
Odredili smrt i da treba uživati u životu.Potražio je Utnapištinog lađara Ur-
Sanabija.Naišao je na lađu i razbio sanduk s kamenjem.Budući da je lađa
razbijena,jedva su došli na obalu.Ispričao je Utnapišti svoju priču.On mu je
rekao da mora umrijeti jer je čovjek i da sudbina bogova i ljudi nije
ista.Utnapištim govori Gilgamešu da će postati besmrtan ako ostane budam
sedam noći.
-Gilgameš zaspe te tako gubi priliku da postane besmrtan.Pokušava da dođe do
posebne biljke na dnu mora koja ga može opet vratiti u mladost.Međutim,zmija
je ukrade i Gilgameš se očajno vraća u svoj grad Uruk.Budući da nije uspio
postati besmrtan on umire kao smrtnik.
-Priča na ovoj ploči je kasniji dodatak u kojem je Enkidu još uvijek žiz,ima
ženu i sina.Počinje sa Gilgamešom koji šalje Enkidua u podzemni svijet da
preuzme predmete svete boginjama Ištar i Inana koje je Gilgameš izgubio.Zatim
Enkidu odgovara Gilgamešu na nekoliko pitanja o sudbini ljudi u budućem
životu.

5.Glavni lik:Gilgameš;
Sporedni likovi:Enkidu,Ana,Harunu,Gilgamešova
majka,Ištar,Humbaba,Samaš,Utnapišti,Sindari Sabitui,Aja.
6.Gilgameš:
Jedna trećina čovjek dvije trećine bog.Mudar i snažan.Obrazi blijedi i upali,duša
ojađena,lice opaljeno.Liči na putnika dalekih puteva.

7.U dubokom prijateljstvu s Enkiduom Gilgameš doživljava težak udarac

prijateljovom smrću.Osjeća gubitak bliskog bića koji Gilgameš još nije
doživio.Mjenja ga kao osobu.Čovjek od prije šest hiljada godina plemenitošću i
dubinom svojih osjećanja prema prijatelju ništa se nije razlikovao od čovjeka
novijeg vremena.Ta iskrena osjećanja i misli su iskazana na savršenom
pjesničkom obliku.

8.Elementi mita:
-prisustvo nadnaravnog,
-prisustvo mitskih bića,
-snovi kao način proricanja budućnosti
-specifičnost glavnog lika u odnosu na ostale
-postojanje ideala za koje se glavni lik bori
veliki uticaj bogova na cjelokupan život.

9.Djelo uzdiže odnos između čovjeka pojedina i njegovih najbližih iznad

historijskih zbivanja toga vremena.Gilgameš i njegove težnje se uzdišu iznad
ljudske sebičnosti što ga čini posebnim bićem.Ukazuje nam na vrijednost
iskrenog prijateljstva i korektnog odnosa među ljudima.

Ep o Gilgamešu
AUTOR: NEPOZNAT AUTOR

Ep o Gilgamešu je priča o prijateljstvu i večno prisutnoj želji čoveka da

postigne besmrtnost. Ko zapravo ne bi hteo da živi večno? Spomenuta
želja obuhvaćena je tužnom i strašnom spoznajom da na kraju svaki čovek
ipak mora da umre.

Kod Sumerana i Homera bogovi imaju nedostatke baš poput ljudi sa svim
vrlinama i manama. Uprkos tome oni su za razliku od čoveka besmrtni. U
babilonsko-sumerskoj verziji čovek se nema čemu nadati nakon smrti jer
zagrobni život ne pruža previše optimizma. Glavna poruka sumersko-
babilonskog epa je sve veća svesnost o smrti i ljudskoj prolaznosti.

Ep o Gilgamešu sastavljen je oko 1700. godine pre nove ere. Uklesan je u

glinene ploče i napisan klinastim pismom. Sumerani su koristili klinasto
pismo kako bi ispisivali bajke, mitove i legende, a najviše epove koji su
predstavljali okvir u kojem se nalaze sumerski mitovi i freska narodnog
života.

Kratak sadržaj

U prekrasnoj kraljevskoj palati u drevnom gradu Uruku živeo je vladar

Gilgameš. Bio je okrutan i tiranin kome su morali da se pokoravaju kako
mladi tako i stari. Mladićima je otimao devojke i uzimao ih na silu. Gilgameš
je samo jednu trećinu bio čovek, a preostale dve trećine predstavljale su
boga.

Uručki narod više nije mogao da trpi Gilgamešovo zlostavljanje, pa je

zamolio bogove da stvore junaka koji će snagom moći da se suprostavi
tako okrutnoj pojavi. Molbe i jadikovanje čuo je bog neba Anu i pozvao
boginju Aruru, poznatu po rađanju životinja i ljudi da se spoji sa Mardukom,
kako bi stvorila velikog junaka.

Uz pomoć blata, ovlažen njenom pljuvačkom stvoren je Enkidua kog je

krvlju i božanskim dahom oživeo na kraju bog Niniba. Enkidu se rodio u
stepi gde je pio vodu i jeo travu zajedno sa stokom. Bio je pravi branitelj
poljskih životinja koje je štitio od lovaca.

Kako je svakim danim uništavao sve više klopki koje su postavljali lovci, oni
su odlučili da se požale Gilgamešu, a koji im je potom savetovao da u
stepu odvedu ženu iz Ištarinog hrama. Ona će svojim bujnim telom
namamiti velikog junaka Enkidu i udaljiti ga od krda.

Enkidu se približio ženi i sa njom provede sedam noći. Žena je koristila

svaku priliku da mu priča o čuvenoj snazi Gilgameša, nakon čega je Enkidu
odlučio da se sukobi sa Gilgamešom. Na kraju su došli u Uruk gde su
dočekani sa najvećim počastima.

Nakon borbe Gilgameš je ipak pobedio, ali uz posredovanje Gilgamešove

majke njih dvojica su na kraju postali poput braće i otišli u Kedrovu šumu
kako bi ubili Humbabu, čuvara šume koji je uvredio Šamaša, boga sunca i
tiranina koji je uznemiravao stanovnike na bregu.
Uprkos raskošnom životu u Gilgamešovoj palati Enkidu nije bio srećan jer
ga je svo vreme vuklo prema stepi, ipak je on bio pola konj. Kada se vratio
u stepu, Gilgameš se rastužio i odlučio je da potraži svog prijatelja.

Enkidu je prvo proklinjao ženu i lovca zbog kojih je napustio život u stepi,
ali tada ga Šamaš opomene kako da nije bilo njih ne bi upoznao rakošan
kraljevski život. Gilgameš je uspeo da ga uvjeri da se vrati sa njim u grad.

Enkidu potom ispriča Gilgamešu san koji je sanjao, a u kom je bio oteran u
Podzemni svet. Boginja Podzemlja Ereškigal dozvolila je Enkidu da upiše
svoje ime u glinu, što je Gilgamešu bio znak da će se Enkidu dogoditi nešto
loše. Savetovao je Enkidu da prinese žrtvu sudiji Utukiju. Gilgameš je
odlučio da prinese žrtvu maslaca i meda bogu Sunca, Šamašu.

Bog sunca ih je potom poslao da ubiju čuvara Kedrove šume, Humbabu.

Gilgameš je o tome obavestio knezove grada Uruku. Majka Gilgameša
zamolila je boga sunca da pomogne njenom sinu i Enkidu u borbi. Uz
pomoć Niniba i Šamaša uspeli su da ubiju čuvara šume i nakon toga
odlučili da se odmore.

Enkidu je opet sanjao čudan san, a Gilgameš ga je objasnio kao znak da

će poraziti svog neprijatelja. Sledeću noć je opet sanjao isti san i Gilgameš
ga je opet doživeo kao pozitivan znak. Kada su se popeli na Breg bogova
ubili su Humbabu, nakon čega im je boginja Irina poručila da se moraju
vratiti u grad jer svatko ko pogleda u lice bogova mora da umre.

Gilgameš i Enkidu su se vratili kao pobednici sa kopljem na kome se

nalazila odsečena glava Humbabe. Sledi ritualno pranje i odevanje
Gilgameša u novo odelo, zbog čega ga je primetila Ištar i ponudila se da
mu bude ljubavnica. Odbio ju je i povređenog ponosa Ištar je zamolila oca
Anua da pošalje bika sa neba koji bi ubio Gilgameša. Ali na kraju uz pomoć
Enkidua, Gilgameš je porazio bika.

Ištar je ljuta, a celi narod slavi pobedu sa dva velika ratnika. Enkidu je
potom ispričao svoj poslednji san u kom ga je orao oteo i odveo u visine.
Pustio ga je i Enkidu se razbio o tlo. Obojica su bila svesna da Enkidu više
nije bio u milosti bogova.

Enkidua je pogodila groznica zbog koje je bolovao 12 dana i presudio da

ga uskoro čeka smrt. Na kraju zaista umire i ostavlja Gilgameša koji je šest
dana i šest noći oplakivao najboljeg prijatelja i sedmog dana ga sahranio.
Otišao je potom u stepu i požalio se lovcu zbog smrti najboljeg prijatelja, ali
pritom izrazio strah od vlastite smrti.
Gilgameš je zbog straha od smrti bio odlučan da pronađe način da živi
večno i krenuo je da poseti praoca Utnapištima. Prošao je kroz vrata Sunca
koja su čuvala škorpioni i nakon tamnog klanca dospeo pred Šamaša, a
koji ga je potom uputio prema Vratima bogova iza kojih su se nalazila Vode
smrti i Svetsko more. U spomenutim vodama živeo je Utnapištim.

Gilgameš je došao do Vrta bogova koje je čuvala boginja Siduri Sabitu i

kojoj se Gilgameš poverio. Zamolio je da ga pusti kod Utnapištima, ali ga je
ona pokušala odvratiti rekavši mu da su bogovi stvorili ljude i odmah ih
predoredili da jednog dana umru.

Gilgameš je bio uporan i zajedno sa lađarem Utnapištima došao do Ostrva

života. Zamolio je Utnapištima da mu podari večan život, ali i on ga je
upozorio kako to nije moguće i da je svaki čovek stvoren sa namerom da
jednog dana završi svoj život. Utnapištim mu je potom ispričao kako je
jednom sa rodbinom preživeo velik potop nakon čega mu je bog Ea dao
mogućnost večnog života. To se dogodilo daleko na ušću reka.

Uprkos tome Utnapištim je Gilgamešu podario tajnu o travi koja se nalazi u

slatkovodnom moru na dnu. Njena moć je u tome što čoveku daje
besmrtnost. Gilgameš je pronašavši travu odbio mogućnost da je pojede,
nego je umesto toga odneo u grad Uruk kako bi i drugi postali besmrtni. Ali
dok se kupao travu mu je ukrala zmija i očajan se vratio u Uruk bez
čudnovate trave.

Želio je da poseti duh svog prijatelja Enkidua u Podzemnom svetu, ali nije
uspeo da ga pronađe. Bog Ea se ipak smilovao pa je omogućio Gilgamešu
da priča sa senkom svog prijatelja. On mu na kraju nije odao tajnu večnog
života, nego samo odgovorio da kada bi mu otkrio pravu tajnu, Gilgameš bi
bio neutešan.

Gilgameš je hteo još nešto da ga upita, ali senka je nestala, pa se vratio u

grad. Kada je došao u grad Gilgameš je legao u hramu koji se nalazio na
svetom brdu i na kraju ga je otela smrt.
večnog života u Gilgamešu
Ep o Gilgamešu nosi poruku i govori o prijateljstvu, a pre svega o
prijatelju za koga treba mnogo činiti i bez koga bi život bio nepotpun.
Ali kako o prijateljstvu, ovaj ep govori i o nečemu što je ljudima
nedostižno i ka čemu će čovek uvek težiti- o večnom životu.
Gilgameš je bio vladar, dve trećine bog, a jednu trećinu čovek, pa
stoga i smrtan. Opisan je kao snažan i mudar čovek koji je zidao velike
građevine. U svoj svojoj mudrosti i snazi, Gilgameš je imao i svoju
tamnu stranu, jer je činio svakojaka zlodela. To se sve menja kada
upoznaje Enkidua, sa kojim postaje veliki prijatelj i brat posle borbe.
Njihovo prijateljstvo postaje veoma snažno, čak su i saborci protiv
humbabe i nebeskog bika, ali poske toga bogovi kažnjavaju Enkidua
nebeskom smrću. Tu Gilgameš shvata prolaznost svog života i traga
za večnim životom. Smatra da će i njegova smrtnička strana uzeti
danak i da će i on poput Enkidua morati da se smiri pod zemljom.
Njegova želja za besmrtnošću je toliko jaka da je on spreman otići i
na kraj sveta radi dostizanja svog cilja, u čemu se ogleda njegova
odlučnost. On na svom putu dobija savete da iskoristi svoj život što
više može, da uživa u životu, ljubavi i zdravlju, što zapravo smatra
i za smisao života. On na svom putu prolazi kroz kapije, zatim prolazi
kroz mračan i dugi klanac kroz koju prolazi samo sunce. On je i i dalje
istrajan u svojoj nameri da dostigne svoj cilj. Prolazi kroz brojna
iskušenja, pa na kraju dolazi do jezera i traži lekovitu travu koja bi mu
omogućila večni život. Međutim, zmija mu krade travu i on ostaje bez
večnog života. Poziva sveštenika koji proziva Enkidov duh u želji da
od njega sazna šte će mu se desiti kada umre. Oni uspevaju da prizovu
Enkiduovu senku i on mu govori da se pretvoro u prah. Gilgameš
razočaran zatim umire.
Ep govori o smrti koja je neizbežna i koja će nas svakako sustići.
Govori o tome da nema večnog života i da će kad-tad svako živo biće
umreti.
Ovaj sastav je jedan od sastava u srednjoj škoki koji se može naći kao
tema iz gradiva na pismenom zadatku. Ovako izgleda sastav koji je
dobio peticu, hvala Kefalu.
Proporcije sa hemijskim jednačinama

Kada imate neku hemijsku reakciju, najbitnije je da je pravilno napišete i kasnije izjednačite
njene koeficijente (o tome će biti reči u drugoj temi). U ovom delu texta je neophodno da znate
šta je mol, molarna masa i slično, ukoliko ne znate morate se prethodno informisati.
Zašto je bitno pravilno napisati rekaciju i izjednaciti je? Bitno je jer ukoliko to ne uradite nećete
moći da napišete pravilno proporciju, bitno je isto toliko kao odnos jedinica u proporciji koji
sam gore već navodio. Opet ćemo krenuti od prostog primera.

Zadataka:
Koliko grama natrijum-hlorida može da reaguje sa 10 g sumporne kiseline?
Rešenje:
Reakcija glasi: 2NaCl + H2SO4 → Na2SO4 + 2HCl
Pošto nam u zadataku figurišu NaCl i H2SO4 gledaćemo njihov odnos u jednačini. Po jednačini
vidimo da na 2 mola NaCl ide 1 mol H2SO4 (jednostavno broj molova je jednak koeficijentima
koji figurišu u izjednačenoj jednačini, kako ispred NaCl stoji koeficijent 2 to znači da imamo
2 mola NaCl, a kako ispred H2SO4 ne stoji nikakav koeficijent onda se podrazumeva da je to u
stvari broj 1 koji se ne piše u samoj reakciji). I to možemo da napišemo kao naš polazni deo
proporcije:

2 mol NaCl : 1 mol H2SO4

Ako bi smo nastavili sa pisanjem proporcije videli bi smo da kao podatke imamo g H2SO4 i X
za NaCl koji takođe se traži u gramima, što ne odgovara za pisanje proporcije (vidi gore sliku
i pravilo za pisanje proporcija) zato moramo da ove molove pretvorimo u grame, a to postižemo
preko njihovih molarnih masa po formuli m=n∙M.

2∙58,5 g NaCl : 1∙98 g H2SO4

117 g NaCl : 98 g H2SO4

I sada samo nastavimo našu proporciju sa podacima koji nam se traže:

117 g NaCl : 98 g H2SO4 = X g NaCl : 10 g H2SO4

X = 117 ∙ 10 / 98 = 12 g NaCl

Hajde sada da probamo malo komplikovaniji zadatak u kome se kombinuje procenat i hemijska
reakcija:

Zadatak:
Koliko grama natrijum-hlorida može da reaguje sa 40 g, 70% rastvora sumporne kiseline?
Rešenje:
Zadatak je jako sličan prethodnom osim što sada nemamo čistu sumpornu kiselinu već 70%-
tnu.
Uvek prvo krećemo tako što napišemo hemijsku reakciju:

2NaCl + H2SO4 → Na2SO4 + 2HCl

Naravno opet imamo odnos 2 mol NaCl : 1 mol H2SO4 i to moramo da pretvorimo u grame
kao u prethodnom zadatku pa dobijamo odnos 117 g NaCl : 98 g H2SO4 ali da bi smo nastavili
sa našom proporcijom moramo da znamo koliko grama sumoprne kiseline mi imamo? Ako
mislite da je odgovor 40 g pogrešili ste. Razlika kod ovog zadatka u odnosu na prethodni je ta
što imamo rastvor sumporne kiseline, to znači sumpornu kiselinu i vodu. Mi moramo da
izračunamo koliko mi u stvari imamo samo sumporne kiseline, bez vode, a to radimo na isti
način na koji smo računali proporcije sa procentnim udelom.
Dakle:

100 g rastvora : 70 g H2SO4 = 40 g : X g H2SO4

X = 40 ∙ 70 / 100 = 28 g H2SO4

I sada znamo koliko grama čiste sumporne kiseline mi u stvari imamo. Dakle, moramo obratiti
pažnju kada su nam dati rastvori a ne čiste supstance kao polazni podaci. Proporcija dalje glasi:

117 g NaCl : 98 g H2SO4 = X g NaCl : 28 g H2SO4

X = 117 ∙ 28 / 98 = 33,4 g NaCl

Ovo je trenutno sve o proporcijam, kada proširim blog sa ostalim temama vratiću se na ovu
oblast i uraditi još nekoliko težih primera. Ali proprocije i način na koje se one postavljaju je
nešto najjednostavnije što morate da "skontate" da bi ste uspešno radili veliki broj zadataka iz
hemije.