IX

7. ISPITIVANJE ELINIH GASOVODA

Posle zatrpavanja rova, a pre putanja u rad, gasovod mora da se ispita na vrstou i propustljivost u celini, ili u deonicama. Ispitivanje se izvodi u skladu sa Tehnikim uslovima za ispitivanje pritiskom cevovoda i opreme. Deonice koje se polau ispod eleznikih i tramvajskih pruga, puteva i ulica, prethodno se ispituju. Preduzee koje sprovodi ispitivanje mora da raspolae kvalifikovanom, pouzdanom i obuenom radnom snagom. Maine i ureaji koji se koriste za ispitivanje moraju da budu opremljeni u skladu sa propisima o zatiti na radu i u skladu sa njima da se koriste. Od momenta povienja pritiska, pa sve do njegovog snienja nakon ispitivanja, nije dozvoljen nikakav rad na gasovodu i u neposrednoj blizini gasovoda, osim ukoliko se ne radi o merama koje su neophodne za sprovoenje ispitivanja. Ispitivanje gasovoda i MRS na propustljivost i vrstou vri se vazduhom ili inertnim gasom. Nadzemni gasovodi sa radnim pritiskom gasa viim od 6 bara ispituju se na vrstou vodom. Delovi gasovoda na prolazima ispod eleznikih ili tramvajskih pruga, puteva ulica i vodenih prepreka moraju da se ispitaju dva puta: 1. Na propustljivost vazduhom ili inertnim gasom pre ugradnje dela gasovo-da na mestu ukrtanja u trajanju od 1 as, uz premazivanje zavarenih spojeva rastvorom sapuna u vodi. Ako montaa dela prolaza gasovoda mora da se vri iz vie sekcija, ispitivanje na propustljivost vri se nakon ugradnje, u trajanju od 24 asa, bez premazivanja zavarenih spojeva rastvorom sapuna u vodi. Ispitivanje na propustljivost obavlja izvoa radova u prisustvu nadzornog organa investitora. 2. Na vrstou i propustljivost vazduhom ili inertnim gasom pri konanom ispitivanju celog gasovoda. Pre ispitivanja ovih delova gasovoda neophodno je da se izvri 100% radiografsko snimanje zavarenih spojeva. Manometri koji se koriste prilikom ispitivanja moraju da imaju odreenu klasu tanosti. Pri ispitivanju na vrstou koriste se manometri klase 1.6 a pri ispitivanju na nepropusnost manometri klase 0.6 ili diferencijalni manometri. Korieni manometri moraju da poseduju atest od ovlaene organizacije za badarenje da su u potrebnoj klasi tanosti.

131

Gasovodi i MRS ispituju se na vrstou tako to se, nakon stabilizacije pritiska, dre pod pritiskom najmanje 1 as, posle ega se pritisak sniava do odreene vrednosti za ispitivanje na propustljivost i vri se pregled gasovoda i armature. Ako se gasovod ispituje vazduhom, proverava se propustljivost navojnih, prirubnikih i dostupnih zavarnih spojeva rastvorom sapuna u vodi. Za vreme pregleda i provere rastvorom, u gasovodu se odrava pritisak konstantnim. Eventualno uoeni nedostatci ovim ispitivanjima uklanjaju se tek po snienju pritiska do atmosferskog. Vrednosti pritisaka pod kojim se ispituju gasovodi na vrstou i propustljivost, date su u tabeli 7.1:
Tabela 7.1. Ispitni pritisci na vrstou i propustljivost
Radni pritisak u gasovodu [bar] Do 6 6 12 12 16 Ispitni pritisak [bar] vrstoa 8.5 16.0 24.0 propustljivost 6.0 12.0 16.0

Podzemni gasovodi svih radnih pritisaka ispituju se na propustljivost na sledei nain: gasovod se pod ispitnim pritiskom dri do poetka ispitivanja kako bi se izjednaile temperature ispitnog fluida i okoline, trajanje ispitivanja na propustljivost je najmanje 24 asa.

Smatra se da je gasovod sa uspehom izdrao ispitivanje ako stvarni pad pritiska za vreme ispitivanja nije vei od proraunatog po obrascu koji se odnosi na gasovod istog prenika:
p =
0.3 s 133.32 d

Ukoliko je gasovod sastavljen od deonica razliitih prenika, dozvoljeni pad pritiska rauna se po sledeem obrascu:
p =
0.3 s (d 1 l1 + d 2 l 2 + ... + d n l n )
2 2 2 d 1 l 1 + d 2 l 2 + ... + d n l n

133.32

gde su: p (Pa) proraunski pad pritiska, d (m) unutranji prenik gasovoda, s (h) vreme trajanja ispitivanja, d1, d2,dn (m) unutranji prenici gasovoda za deonice koje se ispituju, l1, l2,ln (m) duine deonica gasovoda koje odgovaraju prenicima di . Stvarni pad pritiska za vreme ispitivanja je:
p s = (H 1 + B1 ) (H 2 + B 2 )

[Pa]
132

gde su: ps (Pa) stvarni pad pritiska, H1 i H2 (Pa) pokazivanje manometra na poetku i na kraju ispitivanja, B1 i B2 (Pa) pokazivanje manometra na poetku i na kraju ispitivanja. Nadzemni gasovodi, koji rade na bilo kojim pritiscima, pri ispitivanju na propustljivist moraju da se dre pod ispitnim pritiskom najmanje 30 minuta, posle ega se, bez sniavanja pritiska, vri pregled i provera rastvorom sapuna u vodi. Provera sapunicom vri se na svim zavarenim, prirubnikim i navojnim spojevima. Smatra se da je gasovod sa uspehom ispitan ako ne postoji vidan pad pritiska na manometru i ako ne postoje nezaptivenosti kod provere rastvorom sapuna u vodi. Pri postupnom ispitivanju MRS, veliine ispitnih pritisaka uzimaju se posebno do i od regulatora pritiska. Veliine ispitnih pritisaka date su u tabeli 7.2.
Tabela 7.2. Veliine ispitnih pritisaka
Radni pritisak u gasovodu [bar] Do 6 6 12 12 16 Ispitni pritisak [bar] vrstoa 8.5 16.0 24.0 propustljivost 6.0 12.0 16.0

Pri ispitivanju na vrstou gasovoda i armature u MRS poviava se pritisak u cevovodu do ispitnog. Pod tim pritiskom se gasovod dri 1 sat, posle ega se pritisak sniava do vrednosti za ispitivanje na propustljivost. Kada pritisak postigne tu vrednost, vri se provera zavarnih, prirubnikih i navojnih spojeva rastvorom sapuna u vodi. Ispitivanja MRS na propustljivost moraju da traju najmanje 24 asa, pri emu pad pritiska ne sme da pree 1% poetne vrednosti.

8. KOROZIJA I ZATITA OD KOROZIJE

Gasovodi izraeni od elinih cevi su izloeni razlitim hemijskim, fizikim i biolokim uticajima koji mogu tetno delovati na povrinu gasovoda i uzrokovati koroziju. Intenzitet korozije zavisi od karakteristika gasovoda i od karakteristika spoljnih faktora. U karakteristike gasovoda spadaju konstruktivna svojstva, kao to su: struktura gasovoda, mehanika i fizika svojstva gasovoda, naponi u gasovodu i oteenja na gasovodu. U spoljne faktore spadaju svojstva atmosfere, tla ili materijala sa kojim je gasovod u dodiru i ona obuhvataju: vrstu i koncentraciju agresivnih sastojaka, pH vrednost, pritisak, temperaturu, naprezanja, vlanost, radijaciju, elektrini naboj, vibracije i gibanja tla i gasovoda, prisutnost raznih instalacija i elektromagnetskih postrojenja, prisutnost mikroorganizama, itd. U razmatranju korozije gasovoda razmatra se odvojeno problem korozije nadzemnih gasovoda od korozije ukopanih gasovoda.

133

Korozioni procesi na ukopanim gasovodima zbog elektrohemijskih i elektroenergetskih odnosa tla i metala su viestruko vei od korozionih procesa metalnih povrina koje su izloene atmosferi. Praenje korozije ukopanog gasovoda u tlo je daleko sloenije od praenja korozije na nadzemnom gasovodu. Korozija metala ukopanog u tlo, kao i brzina korozije je najee rezultat zajednikog delovanja vie procesa kao to su elektrohemijski procesi, uticaji elektoenergetskih postrojenja, biokorozija i dr. 8.1. Osnovno o procesu elektrohemijske korozije Elektrohemijska korozija predstavlja najzastupljeniji oblik korozije elinih cevi. Procesi korozije elika su elektrohemijske reakcije koje se mogu podeliti na anodni i katodni proces. Za odvijanje procesa korozije potrebne su dve elektrode, anoda i katoda, elektrolit i veza izmeu elektroda. Na samom elinom cevovodu stvaraju se anodne i katodne povrine, jer se na cevovodu stvaraju razliiti potencijali. Razliiti potencijali izmeu dva dela cevi nastaju na razliite naine. Na primer, razlika potencijala nastaje ako su povrine cevi razliito obraene, ako su delovi cevi izloene razliitim naprezanjima, ako postoje razlike u strukturi elika i dr. Na slikama 8.1 i 8.2 prikazani su primeri kod kojih dolazi do stvaranja anodnih i katodnih procesa na elinim cevima.

Slika 8.1. Proces nastajanja anodnih i katodnih procesa na cevi, proces korozije, zbog razliite strukture elika

Slika 8.2. Proces nastajanja anodnih i katodnih procesa na cevi, procesa korozije, zbog promene strukture elika nastale savijanjem cevi

134

Veza izmeu anodnog i katodnog polja se odvija preko samih cevi. Proces korozije nastaje kada anodna povrina eline cevi stupa u reakciju sa okolnim tlom ili vodenim elektrolitom. Anodna povrina korodira time to joni gvoa naputaju metal i prelaze u elektrolit kao katijoni, a njihovi elektroni prelaze na katodu zbog razlike u potencijalu izmeu anode i katode. Odlazak jona gvoa dovodi do smanjenja potencijala anodne povrine. Elektrolit, takoe, disocira pri emu se katijoni gvoa koji su preli u rastvor neutraliu, a anijoni prelaze na katodu gde se takoe neutraliu. Ako je voda elektrolit, ona moe disosovati: H2O H++OHGvoe na anodi prelazi u elektrolit u obliku pozitivnog jona, tako to e se osloboditi dva elektrona po atomu gvoa: Fe Fe+++2ePozitivni vodonikovi atomi iz elektrolita e prei na katodu. Preko provodnika, cevi, elektroni e prei takoe na katodu, usled ega e na katodi doi do neutralizacije vodonika: 2H++ 2e- H2+O2=H2O U elektrolitu e doi do neutralizacije spajanjem pozitivnih jona gvoa negativnim jonima OH-: Fe+++ 2OH- Fe(OH)2, to predstavlja ru. Ukoliko u elektrolitu ima kiseonika reakcija e ii dalje: Fe(OH)2+O2 Fe(OH)3, to predstavlja crvenu ru. Prema tome, korozija se odvija kao galvanski proces, a anoda je podvrgnuta aktivnom razaranju jer se sa anodne povrine izdvajaju joni gvoa. Na slici 8.3 su prikazane tipine anodne i katodne reakcije na elinim cevima.

135

Fe++

OHIzolavana cev

H+

H+

tok

Gubitak elektrona
ANODA (+) 4Fe3O4+2H2O6Fe2O3+H2O ra 6Fe(OH)2+O22Fe3O4+6H2O crni talog Fe+++2e-+2OHFe(OH)2 beli talog

Prijem elektrona
KATODA (-) Ca+++CO3----CaCO3 beli talog Mg+++2OH---Mg(OH)2 beli talog O2+2H2O+4e---4OH2H+2e-H2+

1 O2H2O 2

Slika 8.3. Tipine reakcije korozije na anodi i katodi izolovane eline cevi

Slika 8.4. Shematski prikaz ranja gvoa ispod kapi slanog rastvora kao elektrohemijski proces (stvaranje hidroksida gvoa Fe(OH)2 koji se kao nerastvorljiv taloi, a dalje, vezuje sa vodom u ru Fe(OH)2 H2O)

Brzina korozije ukopanih cevovoda zavisi od fiziko hemijskih svojstava tla, koje predstavlja elektrolit u procesu korozije. Na agresivna svojstva tla utiu vlanost tla, sadraj vazduha (kiseonika) u tlu, koncentracija vodonikovih jona i otpor tla. Ako se uzmu ova etiri osnovna faktora u razmatranje onda moemo imati sledee karakteristine sluajeve: 1. Kod suvog tla ili tla sa vrlo malo vlage, pri istom sastavu tla, elektrini otpor e biti vrlo visok, a koncentracija vodonikovih jona neznatna. Agresivnost tla e uglavnom biti vezana za koncentraciju kiseonika u tlu. 136

2. Kod tla sa poveanim sadrajem vlage, ali da nije zasieno vlagom, koncentracija vodonikovih jona je poveana, a mogua je i koncentracija kiseonika. Elektrini otpor e biti manji. U ovom sluaju svi faktori e uticati na agresivnost tla. To e biti podruje gde e agresivnost postii maksimum. 3. Kod tla potpuno zasienog vlagom koncentracija vodonikovih jona je maksimalna, a kiseonika minimalna. Elektrini otpori e biti minimalni. U ovom podruju e sve veliine poprimiti konstantne vrednosti. Na slici 8.5 su prikazana laboratorijska ispitivanja delovanja vlanosti tla na brzinu korozije.

Slika 8.5. Zavisnost brzine korozije od vlanosti tla

Na osnovu otpora tla du trase moe se utvrditi klasifikacija deonica u funkciji agresivnosti tla. Ako je otpor tla vei od 100 onda je korozivnost tla niska, za otpor tla od 20 do 100, korozivnost tla je srednja, za otpore tla od 10 do 20, korozivnost tla je visoka. Za sagledavanje stepena agresivnosti tla du trase cevovoda neophodno je prikupiti podatke o litolokom sastavu (humus, glina, pesak i dr.), poroznosti tla, zagaenosti tla otpadnim vodama, ljakom i dr., ali i o blizini izvora lutajuih struja tramvajskih pruga i dr. Uopteno se moe rei da e dejstvo galvanskih elemenata na elinim cevima biti intenzivnije ukoliko su slabije elektrine veze preko elektrolita izmeu katodnih i anodnih mesta na cevovodu. Intenzitet elektrinih veza zavisi od prelaznog otpora sa cevi na elektrolit i od karakteristika elektrolita odnosno tla. 8.2. Zatita od korozije 8.2.1. Pasivna zatita Zatita od korozije se obavlja korienjem vie vrsta postupaka i zatitnih sredstava. 137

Nadzemni gasovodi su izloeni atmosferskoj koroziji. Zatita ovih gasovoda (sa nosaima i obujmicama) se obavlja koristei: zatitne premaze boje, lakovi i dvokomponentne smole, zatitne obloge cink, hrom, srebro i sline metalne prevlake-folije, trake i sline organske prevlake (poliplast), inhibitori aktivni sistemi antikorozione zatite.

Nadzemni gasovodi su pogodniji za praenje stanja gasovoda i za odravanje u odnosu na ukopane gasovode. Korozioni procesi se mogu lako i brzo uoiti, a time i preduzeti mere popravke i antikorozione zatite. Kontrola zatitnih premaza i obloga se izvodi: pregledom (kompaktnost, celovitost), kontrolom debljine pomou raznih metoda (razorne metode, nerazorne metode, vrtlone struje, elektromagnetske metode i sl.), kontrolom homogenosti (poroznosti) na elektrino neprovodljivim premazima ili prevlakama pomou elektrinog defektoskopa (elektrini detektor s naponom 0,5-1 kV/m boje i sl.).

Ukopani gasovodi u tlo imaju povrinu izloenu kontaktu sa elektrolitom (tlo). Zbog meusobnih elektrohemijskih odnosa metala i elektrolita na povrini metala koja je u kontaktu sa tlom (elektrolitom), nastaju korozioni procesi. Proces korozije bie slabiji ukoliko su elektrine veze preko elektrolita izmeu katodnih i anodnih mesta na cevovodu slabije. Slabljenje elektrohemijskih procesa korozije se postie poveanjem prelaznog otpora sa cevi na elektrolit putem izolacije spoljnih povrina cevi. to je izolacija kvalitetnija to je proces korozije sporiji. Osnovna zatita, odnosno spreavanje dodira tla sa povrinom elinog gasovoda, se obavlja nanoenjem antikorozione obloge na povrine cevi (pasivna antikoroziona zatita). Zatitne antikorozione obloge mogu biti: obloge na bazi bitumena, esto armirane raznim vlaknima (to se ranije koristilo, na starijim gasovodima); PVC trake, nanoene na pripremljenu metalnu povrinu, priprema se moe obaviti runo i mainski; PE i epodsidne obloge, to jest obloge od raznih organskih materijala (poliplast); "toplo skupljajue" obloge i trake namenjene za zatitu zavarenih spojeva ili popravke na staroj izolaciji, a imaju svojstvo da se u postupku nanoenja obloga zagreva otvorenim plamenom ili toplim vazduhom pa se pod uticajem poveane temperature spoljni sloj stee, a unutranji "lepljivi" sloj rastopljen prijanja za povrinu eline cevi; po hlaenju obloga je potpuno kompaktna i ima svojstva PE obloge.

Danas se izolacija obavlja izolacionim trakama koje se mainski namotavaju oko cevi. Izolacija cevovoda mora imati isti kvalitet po itavoj povrini cevovoda. Izolacija mora biti otporna na promene temperature i na hemijsko 138

delovanje, nepropusna na vodu, teko kvaljiva, da ima visoki elektrini otpor i da pri starenju ne menja svojstva, da je nepropusna na gasove, da se dobro dri uz zid cevi, da se ne odlepljuje prilikom raznih manipulacija cevima (u sluajevima kad se koriste predizolovane cevi u toku gradnje). Kontrola svojstava zatitnih obloga se sprovodi pre polaganja gasovoda u rov, u toku izgradnje, i u toku eksploatacije kontrolnim iskopavanjem putem pregleda, kontrole debljine, kontrole prionljivosti obloge, kontrole homogenosti i dr. Uestalost kontrole izolacione obloge gasovoda odreuje korisnik gasovoda svojim pravilnikom o odravanju gasovoda. Ovaj pravilnik mora biti u skladu sa Projektom izvoenja korozione zatite gasovoda i vaeim dravnim propisima za ovu oblast. Na izolacionim oblogama mogu nastati oteenja kako u procesu izgradnje gasovoda tako i u procesu eksploatacije. Ova oteenja mogu nastati zbog: greaka koje su nastale u toku proizvodnje izolacionih obloga, traka, oteenja obloga, traka u transportu i utovaru i istovaru, neispravnog nanoenja izolacione trake, obloge na zavarna mesta, oteenja pri polaganju gasovoda u rov zbog loeg peanog sloja i pogrenog zatrpavanja gasovoda, kontakta sa stranim instalacijama u tlu (nedovoljno odstojanje), trenja tla ili podzemnih konstrukcija, oteenja tokom rada treih lica u zoni gasovoda.

Ova oteenja izolacione obloge (trake) omoguuju kontakt elinih povrina sa tlom, sa elektrolitom ime se omoguuje odvijanje elektrohemijskog procesa korozije. Procesi korozije slabe mehanike karakteristike cevovoda, dovode do stvaranja rupa kroz koje otie gas ime nastaju gubici gasa i opasnosti od potencijalne eksplozije i poara, a time i opasnosti po objekat i po okolinu. Zato se za potpunu zatitu od korozije primenjuju sistemi katodne zatite sa opremom za zatitu od elektro-energetskih uticaja. 8.2.2. Katodna zatita Poetkom XIX veka koriene su u SAD elektrohemijske metode za zatitu od korozije metalnih konstrukcija. Godine 1895. takoe u SAD, pojavljuje se patent koji daje tip katodne zatite koji se koristi za zatitu ukopanih elinih cevi koje se nalaze u pojasu elektrinih pruga sa jednosmernom strujom. Tridesete godina XX veka se uzimaju kao godine kada je, generalno, za naftovode i gasovode, katodna zatita prihvaena kao nain zatite od korozije. Zatita od korozije katodnom zatitom se zasniva na dovoenju elinih cevi na potencijal pri kome ne dolazi do procesa korozije. Dovoenjem cevi na potencijal koji je jednak ili vei od potencijala lokalnih korozionih elemenata, galvanskih elemenata, prestaje proces korozije. Iskustva pokazuju da e metalna konstrukcija biti u podruju pasivnosti, tj. zatiena, ako se njen potencijal kree oko -0,54 V u odnosu prema normalnoj vodonikovoj elektrodi, ili od -0,3 V do -0,8 V u odnosu na bakarsulfatnu elektrodu. 139

Katodnu zatitu moemo postii upotrebom spoljnjeg izvora jednosmerne struje ili pomou galvanskog elementa u kome je jedna elektroda tieni metal, tj. cevovod, a druga elektroda se ugrauje u sistem. U oba sluaja tiene cevi moraju imati vei potencijal od druge elektrode, pa prema tome one predstavljaju katodu sistema, zbog ega je i itav sistem zatite nazvan katodna zatita. Na slici 8.6 dat je shematski prikaz katodne zatite sa spoljnim izvorom struje i sa galvanskim izvorom struje.

Slika 8.6. Shematski prikaz katodne zatite: a) sistem sa spoljnim izvorom struje i b) sistem sa galvanskim izvorom struje; 1-cevovod; 2-prekida dovoda struje; 3-izvor jednosmerne struje; 4-pomona anoda; 5-galvanska anoda

Na slici 8.7 je prikazano kretanje struje lokalnih elemenata. Struja lokalnih elemenata ima smer anoda-katoda. Na slici 8.7 je prikazan zatitni galvanski krug pomou spoljnjeg izvora struje i pomone anode. Strujni krug je otvoren, pa zatita ne deluje na lokalni element jer zatitna struja ne tee. Ako zatvorimo strujni krug (zatitni krug) onda struja iz zatitnog izvora tee preko zatitne anode na anodu i katodu lokalnog elementa, to se vidi na slici 8.8.

Slika 8.7. Shematski prikaz kretanja struje lokalnih elemenata kada je spoljni izvor struje iskljuen

Slika 8.8. Shematski prikaz toka struje kada je ukljuen spoljni izvor struje

140

Pretpostavimo da iz lokalnog elementa tee od anode ka katodi struja I=10A, a kroz zatitni krug struja I=15A. Na slici 8.9 lokalni element je prikazan kao izvor struje E2, a strujni krug lokalnog elementa je oznaen sa R2. Smer struje lokalnog elementa ide od anode na katodu i oznaen je na slici 8.9. U takama 1 i 2 prikljuen je zatitni strujni krug izvora Ez i otpora zatitnog kruga Rz. Zatitnim strujnim krugom prolazi struja jaine I=15A preko otpora Rz. Zatitna struja e na otporu Rz stvoriti toliki pad napona koji e po svojoj elektromotornoj sili biti jednak elektromotornoj sili lokalnog elementa, ali suprotnog predznaka, pa nee biti proticanja struje kroz strujni krug lokalnog elementa.

Slika 8.9. Pojednostavljena elektrina ema strujnih kola lokalnih elemenata i zatitne struje

U katodnoj zatiti od bitnog znaaja su elektromotorne sile i otpor strujnog kruga lokalnog elementa. Ako doe do promene jaine struje lokalnog delovanja promenie se i jaina zatitne struje. Ako zatitna struja izazove promenu u otporu lokalnog strujnog kola, takva e promena uticati na raspored zatitne struje, odnosno na jainu lokalnog delovanja uz nepromenjene elektromotorne sile. Prema Faraday-evom zakonu struja lokalnog delovanja je vezana za koliinu gvoa koja e prei u rastvor (elektrolit). Kod projektovanja sistema katodne zatite mora se voditi rauna da kod zatite cevovoda zatitni potencijal ne sme da padne ispod dozvoljene vrednosti. Na slikama 8.10 i 8.11 su prikazane sheme zatite cevovoda sa jednim i sa etiri zatitna ureaja.

Slika 8.10. Shema zatite dugake deonice cevovoda sa jednim zatitnim ureajem

141

Slika 8.11. Shema zatite cevovoda sa etiri zatitna ureaja

8.2.3. Zatitni potencijal i struja Na osnovu prikupljenih podataka o tlu du trase i prisutnosti drugih objekata u blizini cevovoda pristupa se projektovanju katodne zatite. Obino se uzima da zatitni potencijal Uz (potencijal zemlja-cev), ne bude manji od oko -0,285V apsolutnih (u odnosu prema vodonikovoj elektrodi) ili -0,850V u odnosu prema elektrodi bakar bakarni sulfat. Ako je potencijal cev-zemlja manji od -0,20V apsolutnih, katodna zatita nee delovati efikasno. Poveanjem zatitnog potencijala dobija se vea sigurnost u antikorozionoj zatiti, ali e u tom sluaju i trokovi zatite biti mnogo vei. Ako je cevovod u loem stanju (slaba izolacija i korozivno tlo) onda e potrebni zatitni potencijal biti oko -0,35-0,5V apsolutnih. Vei zatitni potencijal od 1V se obino ne koristi, ve treba popraviti izolaciju cevovoda, pa tek onda pustiti u rad katodnu zatitu. Zatitni potencijal se najbolje utvruje merenjem potencijala cevi. Merenje potencijala cevi je prikazano na slici 8.12.

Slika 8.12. Shema merenja potencijala cevi; 1-potenciometar; 2-merna elektroda (najee bakar-bakarsulfat); 3-elini kontakt; 4- cevovod

Zatitna struja obino treba da je takva da je gustina izmeu 4 mA/m2 i 3004 mA/m2. Kao srednja vrednost preporuuje se oko 804 mA/m2. Navedeni podaci samo su orijentacioni, jer e na njih imati veliki uticaj sastav tla i izolacija, pa ih treba za svaki konkretni sluaj merenjem utvrditi.

142

8.2.4. Katodna zatita pomou galvanskog elementa Svaki metal potopljen u elektrolit ima svoj elektrohemijski potencijal. Ako se u elektrolit potope dva razliita metala i meusobno spoje elektroprovodnikom izmeu njih e tei elektrina struja zbog razlike potencijala izmeu ta dva metala. Deo struje e tei preko elektroprovodnika u obliku elektrona od anode ka katodi, a u elektrolitu strujni tok se zatvara kretanjem jona. Metal sa negativnijim potencijalom e se troiti, rastvarati, u korist pozitivnijeg metala, odnosno anoda je rtveni metal, a katoda je tieni metal. Galvanski element emo dobiti ako cevovod poveemo sa elektrodom potencijala razliitog od potencijala gvoa. Da bi se izvrila zatita elinih cevi, druga elektroda mora imati nii potencijal u odnosu prema vodonikovoj elektrodi od gvoa, tako da je u galvanskom spoju druga elektroda anoda galvanskog elementa. Kao anoda najee se upotrebljava magnezijum, aluminijum i cink. Magnezijum u odnosu na veliinu prirodnog potencijala je najpovoljniji. Aluminijum ima povoljna svojstva u odnosu na prirodni potencijal, meutim, on se ree koristi za izradu galvanskih elemenata jer se prevue zatitnim slojem zbog ega mu se smanjuje kapacitet. Nedostatak anoda od cinka je to je potrebna visoka istoa cinka to poskupljuje anodu. Nijedna od galvanskih anoda ukopanih u tlo nee imati svoj normalni potencijal. Potencijal rastvaranja e se promeniti, pa se zato za anode ne koriste isti metali ve njihove legure. Potencijal otapanja Mg je -1,58V; Al 1,88V; a za Zn je -0,76V. Potencijal ukopanih cevi takoe ne odgovara normalnom potencijalu gvoa, ve je manji.

Slika 8.13. Katodna zatita galvanskim elementom pomou jedne anode i pomou para; anoda: 1-cevovod; 2-zatitna anoda

U katodnoj zatiti pomou galvanske anode najvaniji ureaj je galvanska anoda. Te anode se proizvode u obliku bloka ili u obliku trake. Anode u obliku bloka se polau kao pomone anode du cevovoda.Trakaste anode se takoe postavljaju du cevovoda tako da dobijamo jednolinu struju du cevovoda. Ove se anode obino ukopavaju 30cm ispod povrine tla. Na slikama 8.13, 8.14, 8.15 i 8.16 je dat shematski prikaz naina spajanja pojedinih tipova anoda s cevovodom.

143

Slika 8.14. Katodna zatita galvanskim elementom tri anode spojene paralelno

Slika 8.15. Katodna zatita galvanskim elementom pomou serijski spojenih anoda du trase cevovoda

Slika 8.16. Katodna zatita galvanskim elementom pomou trakaste anode

Veliina proizvedene struje koju daje pojedina anoda zavisi od otpora same anode i prelaznog otpora izmeu anode i tla. Na prelazni otpor se moe uticati izborom anode. Veliina proizvedene struje zavisi od zapremine anode, a otpor od povrine anode, odnos povrine prema teini anode utie na veliinu struje. Kod tla sa visokim otporom treba uzimati anode sa veom povrinom za istu teinu. Na tritu su raspoloive galvanske anode razliitih dimenzija sa razliitim odnosom F/G (povrina/teina). Efikasnost galvanskih anoda e biti vea ako je struja koju proizvodi anoda vea. Jaina struje e biti vea ako je prelazni otpor anoda-tlo manji. Kao i kod pomonih anoda moe se tlo gde se anoda ukopava obraditi elektrolitom tako da se oko galvanske anode povea provodljivost. Ovakva obrada tla ima ogranieno dejstvo zbog dejstva atmosferskih padavina. Iz tog razloga se anode stavljaju u vreu koja se ispunjava jo sa sredstvom koje e smanjiti prelazni otpor anoda-tlo i osigurati troenje anode (slika 8.17).

144

Slika 8.17. Anoda sa punilom

Da bi punjenje oko galvanske anode odralo vlagu obino se dodaje uz ostala sredstva i bentonit. Prelazni otpor anoda-tlo ima veliki uticaj na katodnu zatitu, bez obzira na to da li se zatita obavlja spoljnim izvorom struje ili galvanskim elementom. Prelazni otpor je usko vezan za otpor tla, ako je otpor tla vei i prelazni otpori su vei uz iste ostale uslove. U tom sluaju je i delovanje galvanskih elemenata loije. U projektovanju zatite galvanskim elementom bira se zatitni potencijal tiene cevi, a potom se izraunava zatitna duina jednog drenanog mesta. Za anode istog tipa razliitih teina dobijaju se razliite drenane duine (l/2), razliiti potencijali cevi i razliite jaine struje. Na bazi konkretnih zahteva i karakteristika raspoloivih anoda bira se tip anode, a time i odreuje zatitna duina jedne anode, tj. broj anoda odnosno galvanskih elemenata za ceo cevovodni sistem. Sistem katodne zatite sa galvanskim elementom, sa rtvenim anodama, se karakterie: malom razlikom potencijala izmedju anode i katode koja treba da osigura prolaz struje kroz elektrolit (tlo); polje dejstava rtvovane anode je radijalno i relativno malog dometa; struje rastvaranja anode su ograniene elektrohemijskim ekvivalentom rastvaranja mase anode; moe doi do pasivizacije anode (npr. aluminijumske); primena u podruju dejstva elektro energetskih postrojenja daje male uinke; potrebna je redovna i pravovremena zamena istroenih anoda; ima jednostavnu montau.

Sistem katodne zatite galvanskim elementom se koristi na malim objektima (kuni elini gasovodni prikljuci i dr.).

145

8.2.5. Katodna zatita sa spoljnim izvorom struje U cilju uspostavljanja kontinualnog i dovoljnog nivoa zatitne struje na svakom delu ukopanog cevovoda primenjuju se sistemi katodne zatite sa spoljnjim izvorom struje. Spoljni izvori struje obezbeuju dovoljan nivo napona za savlaivanje otpora tla i obezbeuju distribuciju struje od anodnih leita na mnogo vee duine cevovoda nego to je to sluaj kod sistema katodne zatite galvanskim elementom. Pod spoljnim izvorom struje podrazumeva se struja dobijena iz elektrine mree ili iz generatora jednosmerne struje. Spajanje izvora struje treba obaviti tako da je negativan pol vezan za cevovod, a pozitivan pol na pomonu anodu, kao to je to prikazano na slici 8.18.

Slika 8.18. Shematski prikaz zatite pomou spoljnjeg izvora struje; 1-spoljni izvor struje; 2-cevi; 3-pomona anoda.

Pomona anoda treba da je dobar provodnik da bi se postigao to je mogue manji otpor uzemljenja, i pored toga treba da bude to dueg veka. Kao pomone anode koriste se gvoe, grafit, a moe da se koristi i naputeni neizolovani cevovod ili druge uzemljene eline konstrukcije. Otpor uzemljenja pomonih anoda zavisi od njihovog rasporeda oblika anoda i od specifinog otpora tla. esto se uzemljenje izvodi sa vie pomonih anoda paralelno spojenih. Ako tlo ima visoki specifini otpor, nee uvek biti dovoljna jedna pomona elektroda da bi se postigao mali prelazni otpor izmeu anode i tla. Da bi se prelazni otpor izmeu pomone anode i tla smanjio, esto se tlo oko drenane take mea sa NaCl ili sa CaCl2 radi poveanja provodnosti tla. Pomone anode u sistemu katodne zatite sa spoljnim izvorom struje se moraju sa vremenom menjati jer se troe. Troenje anoda zavisi od jaine struje koja ide kroz nju. Troenje gvozdenih anoda iznosi oko 9 kg/godini, kod ugljenih od 0,9 kg/godini do 9 kg/godini i kod grafitnih oko 0,9 kg/godini pri protoku struje od 1A. Napajanje strujom se obavlja iz mree ili iz elektroagregata. Kako se katodna zatita obavlja jednosmernom strujom to se pri korienju struje iz elektrine mree mora koristiti ispravlja. Napon na cevima se menja, pa je potrebno napon i struju katodne zatite takoe regulisati. Napon na cevima se regulie automatski. Sistemi katodne zatite sa spoljnim izvorima struje uz korienje automatske regulacije napona i struje uz dopunu sa sistemima za zatitu od "lutajuih" struja i za zatitu od interferencija i uticaja elektroenergetskih smetnji, 146

obezbeuju visoki nivo zatite ukopanih cevovoda od korozije. Uspenost primene sistema katodne zatite s spoljnim izvorom struje zavisi od kvaliteta obavljenih merenja svojstava tla du trase, od karakteristika cevovoda, od kvaliteta primenjene pasivne antikorozione zatite i od kvaliteta izrade i odravanja sistema. 8.2.6. Projektovanje sistema katodne zatite Sistem katodne zatite predstavlja sloen elektroenergetski sistem pa njegovo projektovanje zahteva: teoretsko i praktino poznavanje elektrohemijskih procesa u tlu, poznavanje tehniko-tehnolokih karakteristika cevovoda, gasne mree, i okoline cevovoda, poznavanje elektroenegetske instalacije i opreme za katodnu zatitu, poznavanje elektroinstalacija jake i slabe struje, gromobranske instalacije i uzemljenja, poznavanje i primenu mernih metoda i postupaka za utvrivanje ispravnosti i kvaliteta instalacije i opreme katodne zatite (sistema u celini), poznavanje zona opasnosti na gasnim instalacijama, korienja instalacija i opreme u skladu sa zahtevima "S" propisa (propisa vezani za protiv-eksplozivne mere), primenu normi i zakonske regulative izgradnje, norme vezane za gasnu i elektroenergetsku struku, sveobuhvatnu i kvalitetnu primenu navedenih zahteva od svakog subjekta; naruioca, projektanta, izvoaa, korisnika i servisera.

Standardne proraunske sheme za projektovanje sistema katodne zatite su upotrebljive iskljuivo u idealnim uslovima, pa se u praksi provodi niz kombinovanih teoretskih i praktinih reenja prilagoenih svakom predmetnom cevovodu, jer svaki od njih ima svoje osobenosti i specifinosti okruenja koja su najee neponovljiva na drugim lokacijama. Struju katodne zatite (I) ukupne ukopane eline povrine (P) cevovoda gasovoda dobijamo iz jednaine: I=kPIk Gde su: Ik karakteristina struja polarizacije 1m2 predmetne eline povrine zavisno od vrste i kvaliteta antikorozione obloge, Ik=0,1.1 mA/m2 i 10 -100 mA/m2 za neizolovane eline povrine (zavisi od veliine hrapavosti povrine cevi i sl.), k faktor ija vrednost zavisi od od uticaja lutajuih struja na predmetnoj lokaciji: k=1+
Eis 0 ,35

147

Eis izmerena veliina napona polja delovanja lutajuih struja na trasi gasovoda u V (pod uslovom da su polja ujednaena). Ukupna struja katodne zatite ne moe idealno da se rasporedi na celu povrinu cevovoda iz samo jednog anodnog leita jer je kretanje struje jona u tlu ogranieno mnogim uslovima. Meutim, pod pretpostavkom da je: otpor tla jednolik po celoj trasi, kvalitet i tip izolacije isti na celom cevovodu, anodno leite dovoljno udaljeno pa naponski levak anodnog leita nema uticaja, cevovod izraen celom duinom od iste vrste cevi, tada jedno anodno leite (jedna napojna stanica) pozicionirano u taki "O" postie promenu potencijala Eo, pa e u nekoj udaljenoj taki "A" na cevovodu biti promena potencijala Ea=Eoe(-xA) pri tome ne sme katodnu polarizaciju cevovoda ostvariti negativniju od -1,5V (izuzetno -2V) u odnosu na referentnu elektrodu bakar-bakarsulfat.

Prirast struje Io u taki "O" i u taki "A" dae prirast struje: Ia=Ioe(-A) gde je: je konstanta atenuacije potencijala za predmetni cevovod, a jednaka je =Rs/Rk , Rs uzduni otpor cevovoda jedinine duine, Rk=(RsRl)/2, Rl=Eo/Io; Rk karakteristian otpor cevovoda Udaljenost O-A vredi na obe strane od lokacije anodnog leita (napojne stanice NS1). Na udaljenostima na kojima nivo potencijala nije dovoljan treba locirati novo anodno leite (napojnu stanicu NS2), slika 8.19.

Slika 8.19. Krive atenuacije potencijala na cevovodu

Iz prethodnih prorauna dobijaju se parametri pomou kojih se utvruju veliina zatitne struje i atenuacija potencijala, odnosno minimalan broj potrebnih anodnih leita. Posle toga treba izraunati: Rc prelazni otpor cevovod/tlo, Ral otpor anodnog leita (maksimalno doputeni i stvarni), 148

Rv otpor kabla u anodnom i katodnom strujnom krugu (maksimalno doputeni i stvarni). Treba naglasiti da su u praksi stvarni uslovi daleko sloeniji i da je bez preciznih prethodnih merenja i korienja steenih iskustava vrlo teko proraunati najtanije parametre za potrebe sistema katodne zatite novog cevovoda. Zato se u proraunima i u projektnim reenjima uz podatke prethodnih merenja i iz raznih simulacija koriste i razni drugi iskustveni prorauni koji se mogu nai u raznim literaturama i projektima. Prelazni otpor izolovani cevovod tlo se izraunava pomou jednaine:

RC =
gde su:

1 P i

i - specifina provodljivost izolacije izraena u

proizvoa izolacione trake u katalozima)

Si (podatak daje m2

Prelazni otpor horizontalnog leita sa tapastim anodama u koksu u nizu, se izraunava pomou jednaine:

R Al

2lp ln t dp = 2 l

p + z n

dp ln

gde su: z izmereni specifini otpor tla na trasi cevovoda, t dubina ukopavanja anoda, lp duina posteljice s anodom, p specifini otpor koksa, dp debljina posteljice s anodom, prenik anode, n broj anoda, faktor zasenjenja. Vek trajanja anodnog leita se izraunava pomou jednaine: tal= Proizvoai anoda daju podatke: Ga masa anode u kg; a elektrohemijski ekvivalent rastvaranja (kg/Agod). Otpor kabla (provodnika) u strujnom anodnom i katodnom krugu se izraunava pomou izraza: 149

Ga lk a

RV =
gde su: cu specifini otpor bakra; lv duina provodnika; Av presek provodnika.

cu I v
Ar

Kod prorauna preseka provodnika mora presek kabla-provodnika da bude takav da i kod maksimalne struje optereenja, ne dolazi do zagrevanja i pregorevanja provodnika. Osim ovoga, mora se voditi rauna o racionalnom korienju raspoloivog napona izvora katodne zatite pa u tom smislu ukupan pad napona u provodnicima u strujnom kolu ne sme biti vei od 6% (od prikljuka na elektrinu mreu do poslednjeg troila). Na osnovu podatka o potrebnoj struji za katodnu zatitu Ik i broja potrebnih anodnih leita (napojnih stanica iz prorauna za atenuaciju potencijala) treba odrediti minimalan napon napajanja, odnosno odrediti vrstu katodne zatite.

8.2.7. Izbor katodne zatite Katodna zatita sa rtvovanim anodama primenjuje se kod elinih cevovoda kod kojih primena katodne zatite sa spoljnim izvorom struje nije ekonomski opravdana. Izbor rtvenih anoda zavisi od vrste terena i karakteristika cevovoda kao i od karakteristika anoda. Standardne karakteristike anoda su: magnezijumske anode imaju elektrohemijski ekvivalent 3,97 kg/Agod, sa potencijalom rastvaranja Eo=-1,58V, (mogue do 50% rastvaranja) cinkove anode imaju elektrohemijski ekvivalent 10,73 kg/Agod, sa potencijalom rastvaranja E=-1,28V. aluminijumske anode imaju elektrohemijski ekvivalent 2,94 kg/Agod, sa potencijalom rastvaranja E=0,76V, (mogua pasivizacija).

U proraunima se koristi razlika potencijala rtvene anode i tiene konstrukcije i utroak materijala u odnosu na vek eksploatacije (vek trajanja anodnog leita). Katodna zatita sa spoljnim izvorom struje koristi razliite izvore struje, baterije, pretvarai energije iz kojih se dobija jednosmerna struja (suneva energija, gasne turbine, vetrenjae, motorni agregati i elektrina energija iz distributivne mree). Treba voditi rauna da se na izlazu iz pretvaraaispravljaa u normalnom radu ili u sluaju kvara ne pojavi nedoputeni previsoki napon dodira. Iz tog razloga se kod pretvaraa ugrauju posebni zatitni -sigurnosni sistemi.

150

Izbor ureaja katodne zatite podrazumeva pored izbora vrste napajanja i odreivanje maksimalne potrebne struje za katodnu zatitu i potreban napon (Ukmax<50V). U okviru definisanja karakteristika pretvaraa energije odreuju se i parametri potrebni za dobijanje saglasnosti za korienje raspoloive energije, na primer 220/230V, 50Hz iz distributivne mree. Takoe definie se i zatita sklopova u ureaju od prenaponskih smetnji, i proraunava se i izvodi uzemljenje. U okviru prorauna spada i proraun uticaja elektroenergetskih postrojenja i instalacija iz okruenja na gasovod. Zato moramo za svaki cevovod prikupiti podatke o svim elementima koji utiu na cevovod u smislu poveanja opasnosti od korozije ali i u smislu poveanih opasnosti od dodirnih napona, te predvideti adekvatne mere zatite odnosno kompletan sistem katodne zatite na jednom objektu koji ima u sebi integrisanu zatitu od elektrohemijske korozije tla, zatitu od anodnog rastvaranja zbog lutajuih struja i interferencije, i zatitu od elektroenergetskih udara i sl.

9. GASOVODI I ZATITA OD ELEKTRINOG UDARA

Na gasovodnim sistemima, odnosno na njegovim delovima, zbog uticaja okoline moe se pojaviti elektricitet, odnosno elektrini napon to moe izazvati iskrenje, otapanje anoda ili nedozvoljeni nivo dodirnog napona koji moe biti tragian po operatera ili korisnika. Kod ukopanih gasovoda poveani naponi izazivaju jaka anodna otapanja zidova gasovoda. Pojava elektriciteta usled protoka gasa kroz polietilenske cevi je neto ree pa se ova pojava reava ugradnjom posebnih uzemljenih filtera za odvoenje elektriciteta. elini gasovodi su dobri elektroprovodnici, tj. mogu primiti elektrini naboj i provoditi elektrinu struju. Zato je uzemljenje jedna od najstarijih mera za zatitu od elektrinog udara na gasovodima. Nadzemni gasovodi, mernoregulacione stanice i slina gasna postrojenja treba da imaju: uzemljenje, sistem za izjednaavanje potencijala, gromobransku zatitu kao to pokazuje slika 9.1.

Na izlazu ukopanog gasovoda iz zemlje, gasovoda koji je katodno tien, ugrauje se izolacioni komad (izolaciona prirubnica) sa prenaponskom zatitom, kako bi se nadzemni deo instalacije elektrino odvojio od ukopanog gasovoda. Gromobranska instalacija ima zadatak da u zemlju najsigurnije odvede sav elektricitet koji bi doao iz atmosfere u prostor nadzemne gasne instalacije. Provere funkcionalnosti gromobranske instalacije se izvodi najmanje jednom godinje. 151

Uzemljenja na gasnim instalacijama imaju zadatak da u zemlju odvedu svaki elektricitet koji bi se pojavio na gasnoj instalaciji, odnosno da sprei nastanak nedozvoljenog dodirnog napona na gasovodu zbog greke u prikljunoj ili na elektrinoj instalaciji kombinovanih elektro-gasnih ureaja koji su ukljueni na gasni sistem. Pojava napona na gasovodima nastaje sve vie zbog delovanja visokonaponskih elektroenergetskih i elektromagnetnih objekata i instalacija koje se nalaze u neposrednoj blizini. Kod udaljenosti elektroenergetskih postrojenja do 400m obavezne su provere uticaja elektroenergetskih i elektromegnetskih postrojenja na trajan i na kratkotrajan uticaj (indukovani napon). U odnosu na ustanovljeno stanje izvode se klasine i specijalne instalacije uzemljivaa sa posebnom opremom koja se uskladjuje sa sistemom katodne zatite. Provere ispravnosti se sprovode najmanje jednom godinje.

Slika 9.1. Zatita gasne instalacije od elektrinog udara; Legenda: HEP-prikljuak na NN mreu, NS-elektrina napojna stanica (ureaj), AL-anodno leite, MM-merno mesto katodne zatite, P-polarizacijska elija, PNZ-zatitni sklop, KPS-kompenzacijsko-prilagodni sklop, DS-drenani sklop, UZ-uzemljenje i gromobranska zatita, IP-izolirajui umetak (prirubnica), DP-drenani prikljuak, URE-ukopana referentna elektroda, MS-merna sonda, KR-kablovski razvod, KP-kablovski prikljuak, MKT-merno okno (aht) katodne zatite, MBS-merni betonski stubi katodne zatite, ZIN-zatita od indukovanih napona

Izjednaavanje potencijala se sprovodi radi spreavanja pojave elektrinog iskrenja, tj. pojave elektrinog naboja na gasnim instalacijama i preskoka iskre sa jednog dela instalacije na drugi, to bi u sluaju prisustva gasa dovelo do paljenja odnosno poara i eksplozije. Izjednaavanje potencijala se izvodi meusobnim elektrinim povezivanjem svih metalnih delova gasne instalacije i ostalih metalnih delova u objektu na sabirni uzemljiva. Na prirubnikim spojevima izjednaenje potencijala se izvodi nazubljenim ploicama ispod odreenog broja glava i navrtki zavrtnjeva. Provera funkcionalnosti se obavlja jednom godinje.

152