SREDNJA TEHNIČKA ŠKOLA

„VOŽD KARAĐORĐE“
LEBANE

MATURSKI RAD
Predmet: MOTORNA VOZILA
Tema: TRANZISTORSKO PALJENJE

Profesor: Učenik:
Siniša Radivojević Aleksandar Blagojević

Lebane, Jun 2022. god.

 Maturski rad Tema: Tranzistorko paljenje

SADRŽAJ

1.TRANZISTORSKO O PALJENJE.........................................................................................................3
2.OPIS TRANZISTORSKOG PALJENJA.................................................................................................5
3.ELEKTRIČNA ŠEMA.........................................................................................................................7
4.IZRADA UREĐAJA...........................................................................................................................8
5.MONTAŽA ELEKTRONIKE U KUTIJU..............................................................................................10
6.OSNOVNE KOMPONENTE KLASIČNOG TRANZISTORSKOG PALJENJA...........................................11
7.UGRAĐIVANJE TRANZISTORSKOG PALJENJA U AUTOMOBIL.......................................................12
8.PREDNOSTI TRANZISTORSKOG U ODNOSU NA KLASIČNO PALJENJE............................................14
ZAKLJUČAK......................................................................................................................................16
LITERATURA....................................................................................................................................17

Aleksandar Blagojević 2
 Maturski rad Tema: Tranzistorko paljenje

1.TRANZISTORSKO PALJENJE

Proizvođači automobila u svojim modelima sve više koriste dostignuća moderne

elektronike. Jedan od karakterističnih primera je elektronsko paljenje, koje sve više
potiskuje klasično rešenje automehanike u sistemu paljenja, odnosno proizvođenju
visokog napona i konačno varnice na svećicama motora. To je razumljivo, jer klasično
paljenje svojom tromošću daleko zaostaje u odnosu na ostala tehnološka rešenja u
automobilu.1

Osnovni sastavni delovi klasičnog paljenja su bobina i mehanički prekidač paljenja

(platine). Bobina je identična visokonaponskom transformatoru, a u njenom
niskonaponskom primarnom kolu nalaze se platine. Mehaničkim putem između radilice
motora i grebenastog rotatora u razvodniku paljenja vrši se otvaranje odnosno zatvaranje
platina. Ovaj ciklus se ponavlja u veoma kratkim vremenskim razmacima i sinhronizovan je sa
radom kompletnog automobilskog motora. Jedan obrtaj radilice prouzrokuje broj ciklusa jednak
broju cilindara konkretnog motora. Prelazne pojave prilikom svakog otvaranja platina izazivaju

1
Josip Ć. Lenasi, Tomislav A. Ristanović: Motori i motorna vozila, ZUNS, Beograd, 2003.,str:88

Aleksandar Blagojević 3
 Maturski rad Tema: Tranzistorko paljenje

pojavu visokonaponskih impulsa na sekundaru bobine. Ovi impulsi, koji dostižu napon do 20kV, se
u tačno određenim vremenskim razmacima distribuiraju preko razvodnika paljenja na svećice koje
u odgovarajućem momentu svojom iskrom pale benzinsku smešu u cilindru motora. Stvaranje
naponskih šiljaka u sekundaru bobine izaziva u njenom primarnom kolu povratni indukovani
napon od 250 do 300V. Ovaj napon bi izazvao pojavu varnice na kontaktima platina i njihovo
oštećenje tako da bi se iste relativno često morale menjati novim. U cilju zaštite platina od
opisane pojave, paralelno kontaktima vezuje se kondenzator. Nedostaci klasičnog paljenja mogu
se sažeti u sledećih nekoliko rečenica: Velika struja (do 8 ampera) i povratni indukovani naponi
uzrokuju varničenje, što dovodi do nagorevanja kontakata platina, čime se vremenom menja
podešeni razmak kontakata.

Posledica razdešenosti platina je teže

startovanje (“paljenje”) motora, a u
eksploataciji vozila povećava se potrošnja
goriva. Pri startovanju, kada motor ima malu
brzinu obrtanja, kontakti platina se veoma
lagano razdvajaju, a to izaziva stvaranje
električnog luka između kontakata što
dovodi do sprečavanja ispravnog rada
primarnog kola, a time i nedovoljnog
visokog napona na sekundaru bobine.2

Slika 1. Električna šema klasičnog paljenja

U praktičnoj primeni se koriste najraznovrsniji tipovi elektronskih paljenja, sa

različitim performansama u pogledu poboljšanja rada motora. U opticaju su uglavnom
tranzistorski i tiristorski sistemi, a izbor zavisi od efekata koji se žele postići kod
automobila, ali i od ekonomičnosti kako izrade tako i kompletnog projekta ugradnje.
Proizvodači poluprovodničkih komponenata proizveli su specijalne tipove tranzistora za
potrebe tranzistorskog paljenja.

2
Josip Ć. Lenasi, Tomislav A. Ristanović: Motori i motorna vozila, ZUNS, Beograd, 2003.,str:92-93

Aleksandar Blagojević 4
 Maturski rad
2.OPIS TRANZISTORSKOG PALJENJA
Klasični prekidač paljenja (platine) kod elektronskog paljenja služi samo za
pobuđivanje tranzistorskog sklopa i kroz njegove kontakte teče vrlo mala stru ja od
nekoliko desetina mA.
Slika 2. Bočni izgled celog uređaja
Slika 3a. Pogled odozgo
Aleksandar Blagojević
Tema: Tranzistorko paljenje
Ulogu mehaničkog prekidača
preuzima snažni tranzistor koji, u trenutku
otvaranja platina, momentalno blokira
protok struje kroz primarni namotaj bobine
čime se stvaraju uslovi za pojavu
visokonaponskog impulsa na njenom
sekundaru, odnosno varnice na svećici.
Vidimo da u ovakvom rešenju kroz platine
prolazi samo minimalna pobudna struja, a
protok velike impulsne struje (od nekoliko
ampera), potreban za funkcionisanje bobine,
preuzima tranzistor.Mala struja ne oštećuje
platine, a takođe ih više ne ugrožava ni
povratni indukovani napon. Kontakti ne
nagorevaju, pošto više nema varničenja, a
(podešeni) razmak ostaje stalan.
Za izradu elektronskog paljenja
predlažemo vam vrlo kvalitetan tranzistorski
sklop, koji je u praksi pokazao izvanredne
rezultate. Pored relativno jednostavne i
ekonomične gradnje, ovaj uređaj pri ugradnji
u automobil ne zahteva gotovo nikakva
dodatna ulaganja u smislu zamene već
postojećih delova u sistemu paljenja. Ovo
napominjemo zbog činjenice da se
ugradnjom nekih tipova tranzistorskih
paljenja klasična bobina mora zameniti
specijalnom.
5
 Maturski rad Tema: Tranzistorko paljenje

U pogonskom stepenu radi PNP

tranzistor 2N4033, dok je u izlazu specijalni
darlington tranzistor NPN tipa BOSCH1012
sa integrisanom inverznom zaštitnom
diodom. Kada su platine zatvorene, kroz
izlazni darlington, odnosno bobinu, teče
Slika 3b. Pogled odozdo struja.

Aleksandar Blagojević 6
 Maturski rad Tema: Tranzistorko paljenje

3.ELEKTRIČNA ŠEMA

Pored inverzne diode u samom kućištu tranzistora T2, za njegovu zaštitu od

indukovanih povratnih impulsa služe i dve redno spojene zener diode Z1 i Z2 (sa ukupnim
zenerovim naponom od oko 250V) i tri paralelno spojena blok kondenzatora (ukupnog
kapaciteta oko 150nF). Brza dioda BYX84, zajedno sa L-C kombinacijom 100mH i 10nF u
istom smislu štiti pogonski tranzistor T1.

Slika 4. Električna šema

Aleksandar Blagojević 7
 Maturski rad Tema: Tranzistorko paljenje

4.IZRADA UREĐAJA

Posmatrajući nacrt štampane pločice i montažnu šemu uređaja možemo primetiti

da je bakarna folija prikazana identično, odnosno da ona na montažnoj šemi nije
preokrenuta, kao što je to inače uobičajeno. Ne radi se o grešci, već je primenjen
postupak postavljanja i zalemljavanja elemenata sa iste strane pločice na kojoj je i
bakarna folija. Jedina dva elementa, za koje se buše rupice, a postavljaju se na standardan
način, su izlazni darlington tranzistor T2 i otpornik 120W/4W (smešten u kućIštu
četvrtastog preseka).3

Debljina otpornika ujedno određuje i rastojanje između pločice i aluminijumskog

hladnjaka tranzistora T2.Pre nego što pristupimo montiranju i zalemljavaju sastavnih
komponenata, načinićemo hladnjak od aluminijumske ploče površine najmanje 80
kvadratnih santimetara i debljine 1 mm. VodećI računa o mestu koje tranzistor zauzima
na štampanoj pločici, na aluminijumskoj ploči treba izbušiti odgovarajuće otvore i na nju
zavrtnjima ili pop-nitnama pričvrstiti tranzistor T2.

Pošto se podrazumeva smeštanje čitavog uređaja u plastičnu kutiju, nije

neophodno postavljati liskunski podmetač i plastične podloške, već samo premazati
dodirne površine tranzistora i hladnjaka tankim slojem silikonske paste. Zatim se postavlja
i zalemljava otpornik 120W/4W, a onda se nožice tranzistora T2 provlače kroz štampanu
pločicu sve do trenutka dok aluminijumski hladnjak ne dodirne površinu otpornika. Tada
se nožice izlaznog darlingtona zalemljavaju na štampanu pločicu, pri čemu treba voditi
računa o očuvanju paralelnosti između štampane pločice i hladnjaka. Dalja montaža i
lemljenje, uz ponovljenu napomenu da se elementi postavljaju sa strane bakarne folije
pločice, vrši se po ustaljenom rasporedu. Prvo se montiraju pasivne komponente:
otpornici, blok kondenzatori i zavojnica 100mH, posle toga dioda i zenerke, a za sam kraj
predviđen je pobudni tranzistor T1. Poželjno je da se na ovaj tranzistor navuče zvezdasti
hladnjak.

SledećI potez je da na priključna mesta štampane

pločice: 1, +B, Pt i Masa zalemimo provodnike dužine od oko 60cm. Najpodesniji bi bio
deblji četvorožilni trakasti kabl, ali mogu poslužiti i bilo koji drugi licnasti provodnici.
Ovime je projekat izrade tranzistorskog paljenja priveden kraju. Ostaje još montaža

3
Josip Ć. Lenasi, Tomislav A. Ristanović: Motori i motorna vozila, ZUNS, Beograd, 2003.,str:235

Aleksandar Blagojević 8
 Maturski rad Tema: Tranzistorko paljenje

kompletnog sklopa u odgovarajuću plastičnu kutiju i ugradnja u automobil. Ali o tome i

još ponečemu - u idućem nastavku.

Slika 5. Štampana pločica - pogled sa strane bakarne folije

Slika 6. Montažna šema - pogled sa strane bakarne folije

Aleksandar Blagojević 9
 Maturski rad Tema: Tranzistorko paljenje

5.MONTAŽA ELEKTRONIKE U KUTIJU

Postavljanjem i zalemljavanjem svih sastavnih delova na štampanu pločicu, dobili

smo gotov modul tranzistorskog paljenja. Poslednja etapa izrade uređaja je smeštanje
modula u odgovarajuće kućište, odnosno kutiju izrađenu od metala ili nekog izolacionog
materijala. Postupak montiranja gotovog modula biće najbrži i najjednostavniji ukoliko za
tu svrhu upotrebimo plastičnu kutiju. U tom slučaju otpada rešavanje problema izolacije
hladnjaka i provodnih kablova od metalnog kućišta kao i zaštite od prodora vlage u
uređaj.Mi smo odabrali kutiju od plastike dimenzija 120x85x58 mm koja se sastoji iz dva
dela.4 U veći deo postavlja se gotov modul, čiji se hladnjak za kutiju učvršćuje zavrtnjem
za metal i širom podloškom. Ovaj zahvat još jednostavnije se može obaviti pomoću
pištolja sa tečnom plastikom. Na delu kutije u koji smo montirali modul, turpijom se pravi
urez za prolaz četvorostrukog trakastog kabla. Sa spoljne strane ovog dela kutije, poželjno
je postaviti nalepnicu sa oznakama pojedinih provodnika (po redosledu ili boji). Priloženi
nacrt nalepnice možete fotokopirati, iseći i zalepiti na kutiju pomoću univerzalnog
lepka.Na poklopcu, tj. manjem delu kutije, montiraju se ušice ili držači pomoću kojih će se
kompletan uređaj pričvrstiti na pogodno mesto motorskog prostora automobila. Obod
po-klopca se, u cilju hermetizacije, premazuje tanjim slojem univerzalnog lepka, a zatim
se zavrtnjima učvršćuje za glavni deo kutije. Prilikom sklapanja kutije treba obratiti pažnju
da trakasti kabl ostane u napravljenom urezu.

4
Josip Ć. Lenasi, Tomislav A. Ristanović: Motori i motorna vozila, ZUNS, Beograd, 2003.,str:237

Aleksandar Blagojević 10
 Maturski rad Tema: Tranzistorko paljenje

6.OSNOVNE KOMPONENTE KLASIČNOG TRANZISTORSKOG

PALJENJA

Pre nego što pristupimo ugradnji, upoznaćemo se sa osnovnim delovima koji ulaze
u sastav klasičnog automobilskog paljenja, a to su bobina, razvodnik paljenja, platine i
svećice.
Bobina ima zadatak da transformiše niskonaponski impuls iz primarnog dela u
visokonaponski (VN) na svom sekundaru. Ona je smeštena u metalnom kućištu oblika
valjka u čiju jednu osnovu je uglavljena izolaciona bakelitna kapa sa tri priključka. Središni,
konusno izvučen deo bakelitne kape služI za smeštanje visokonaponskog kabla za vezu sa
centralnim VN priključkom razvodnika paljenja. U podnožju bakelitne kape su priključci
označeni sa 1 i +B (ili +15), od kojih je prvi predviđen za vezu sa platinama, a drugi je,
preko kontakt brave, spojen na + pol akumulatora. Pomoću metalnog nosača bobina je
fiksirana zavrtnjima na pogodno mesto u blizini razvodnika.

Uloga razvodnika paljenja je višestruka. Njegova osovina je mehanički

sinhronizovana sa radilicom motora i deluje u odgovarajućim vremenskim intervalima na
platine, a istovremeno preko razvodne ruke (u razvodnoj kapi) distribuira visokonaponske
impulse ka svećicama.

Platine su u sklopu razvodnika paljenja. Prilikom njihovog otvaranja doIazi do

pojave električnog luka što pri eksploataciji dovodi do bržeg trošenja kontakata. U cilju
smanjenja i eliminacije ove pojave, kontakti platina su premošćeni zaštitnim
kondenzatorom.

Svećica je završni deo sistema paljenja u automobilu i smeštena je u bloku, a njene

elektrode u cilindru motora.5 Za svaki cilindar predviđena je jedna svećica, tako da njihov
broj zavisi od konkretnog modela motora. Jedan kraj svećice povezan je VN kablom sa
razvodnikom paljenja, a na drugom kraju (elektrodama) se u odgovarajućem trenutku
formira varnica koja pali benzinsku smešu u cilindru.

5
www.wikipedia.org/tranzistorsko_paljenje

Aleksandar Blagojević 11
 Maturski rad Tema: Tranzistorko paljenje

7.UGRAĐIVANJE TRANZISTORSKOG PALJENJA U AUTOMOBIL

Pre ugradnje uređaja treba očistiti i podesiti platine na propisani razmak, a ukoliko
su već dotrajale zameniti ih novim. Takozvani fiber platina poželjno je podmazati, jer
ugradnjom elektronskog paljenja njihova trajnost zavisi isključivo od trošenja fibera,
pošto su platinska dugmad (kontakti platina) ubuduće izuzeta od deformacija. Elektrode
svećica, ako su stare, mogu se očistiti brusnim papirom, a zazor među njima preporučljivo
je povećati na 1 mm. Poželjno je visokonaponske kablove, ukoliko su grafitni, zameniti
običnim žičanim, a ova preporuka važi bez obzira na činjenicu da li se u automobil
ugrađuje ele-ktronsko paljenje. Zaštitni kondenzator (na razvodniku paljenja) gubi svoju
dosadašnju funkciju pa se može skinuti ili odspojiti sa kontakta platina. Međutim, mnogo
je je-dnostavnije da kondenzator ostane na svom mestu, jer se time skraćuje vreme
ugradnje paljenja, a svi pozitivni efekti ostaju nenarušeni.

Nakon obavljanja navedenih pripremnih radnji, pristupamo samoj ugradnji:

A. Uređaj se postavlja u blizini bobine, ali što dalje od neposrednih izvora toplote.

Aleksandar Blagojević 12
 Maturski rad Tema: Tranzistorko paljenje

Slika 7.Izgled sistema sa ugrađenim elektronskim paljenjem

B. Obratimo pažnju na kabl koji povezuje bobinu   (priključak sa oznakom “1”) i

platine (priključak se nalazi na razvodniku paljenja). Potrebno je da presečemo ovaj kabl
na dužini od oko 3 do 5 cm od priključka obeleženog sa “1C. 

D. Drugi priključak bobine nosi oznaku “+15”, “+B” ili samo “+”. Sa tog priključka
ništa ne skidamo već samo dodajemo provodnik uredaja obeležen sa “+15”.
E. Preostali provodnik elektronskog paljenja, označen sa “ “ treba dobro vezati za masu
(šasiju) vozila, a ceo uređaj pričvrstiti na pogodnom mestu, vodeći računa o napomeni
pod tačkom “A”. F. Startujte motor. Možete odmah primetiti da on mnogo mirnije radi.

Aleksandar Blagojević 13
 Maturski rad Tema: Tranzistorko paljenje

8.PREDNOSTI TRANZISTORSKOG U ODNOSU NA KLASIČNO

PALJENJE

Iako se već u probnoj vožnji mogu konstatovati očigledna poboljšanja kod svih
tipova automobila, može se reći da su pozitivni efekti ugradnje tranzistorskog
elektronskog paljenja izraženiji kod vozila starijih godišta proizvodnje. Navodimo, u deset
tačaka, prednosti koje ugrađeni ele-ktronski uređaj obezbeđuje u eksploataciji
automobila:6

1. Smanjena potrošnja goriva zbog potpunijeg sagorevanja benzina

pošto nema bespovratnog gubitka benzinske smeše.
2. Povećana snaga motora što je razumljivo s obzirom da utrošena
količina benzina potpuno sagori, odnosno razvija najveći energetski efekat.

3. Povećana elastičnost motora podrazumeva vožnju u višem stepenu

prenosa. Primera radi, na mestima gde smo vozili drugom možemo voziti trećom
brzinom ili gde smo išli trećom možemo koristiti četvrtu, a da motor pri tom neće
ispoljavati znake opterećenja (trzanje, trokiranje).

4. Bolje ubrzanje proizilazi iz činjenice da je povećana snaga i

elastičnost motora. Time se postiže brži start vozila ne samo iz mesta već i
prilikom preticanja. i obrnuto, povećava se efikasnost pri kočenju motorom.

5. Pravilniji i mirniji rad motora. Pri klasičnom paljenju i najbolje

podešene platine od 100 okidanja bar 10 puta zataje i ne proizvedu varnicu na
svećici. Ovo je naročito izraženo pri velikom broju obrtaja motora, kada pomenuta
tromost platina dolazi do punog izražaja. Elektronsko pa-ljenje eliminiše ove
nedostatke jer su u ovom slučaju brzina i preciznost okidanja praktično idealne.

6. Sigurnije paljenje u zimskim uslovima. Pri malom broju obrtaja (kad

startujemo motor) takođe dolazi do izražaja tromost platina što slabi indukciju u
bobini i drastično smanjuje energiju varnice na svećici. Ovaj nedostatak još je
izraženiji zbog smanjenja snage akumulatora u uslovima niskih temperatura.
Nasuprot tome, ele-ktronsko paljenje deluje trenutno, pa nije od značaja brzina
otvaranja platina i snaga akumulatora. Dovoljno je da akumulator ima dovoljno
struje da zavergla motor.

6
Dušan Suvajdžić: Motori sa unutrašnjim sagorevanjem za motorna vozila, Beograd, 1972.,str:222

Aleksandar Blagojević 14
 Maturski rad Tema: Tranzistorko paljenje

7. Kraće zagrevanje motora. Potpuno sagorevanje benzina u

stublinama motora omogućava skraćeno vreme po-stizanja radne temperature u
svim vremenskim uslovima. Samim tim kraće koristimo sauh, što dodatno štedi
gorivo.

8. Do pet puta duži vek trajanja platina. Za razliku od klasičnog

paljenja, kada platine trpe struju i do 8 ampera, kod elektronskog paljenja struja je
oko sto puta manja. Radi toga kontakti platina ne nagorevaju, tj. produžava im se
vek trajanja.

9. Više od pet puta duže trajanje svećica. Povećana energija varnice

elektronskog paljenja garantuje da će svećice, koje smo ranije bacali kao
neupotrebljive, još uvek dobro i dugo raditi. Takođe, čađ i ulje na elektrodama
svećića potpuno sagorevaju te ih nije potrebno čistiti (šmirglati) i time ih trošiti.

10. Veća maksimalna brzina. Ovom prilikom nije potrebno naglašavati

da navedene prednosti elektronskog paljenja omogućavaju brže kretanje vozila od
onog koje je imalo pri klasičnom paljenju.

Ovo tranzistorsko paljenje testirano je na vozilima marke “FlAT”, “LADA”,

“ZASTAVA”, “FOLKSVAGEN”, “FORD”, “VOLVO”, “RENO”, “PEŽO”, “SPAČEK”, “126 P”,
“VARTBURG” (sa tri uređaja) i pokazalo je inzvaredne rezultate.

Aleksandar Blagojević 15
 Maturski rad Tema: Tranzistorko paljenje

ZAKLJUČAK

Tema ovog diplomskog rada je tranzistorsko paljenje. Cilj mi je bio da pojasnim i

definišem pojam tranzistorkog paljenja.

Najveći deo rada odnosi se na princip rada tranzistorskog paljenja kao i njegove
mane i prednosti.

Veliku zahvalnost dugujem profsoru, koji je baš meni dao ovu temu, i nadam se da
sam kroz dva izvora informacija koja sam koristio (internet i knjige) uspeo da vam
približim pojam tranzistorskog paljenja kao i njegov princip rada.

Aleksandar Blagojević 16
 Maturski rad Tema: Tranzistorko paljenje

LITERATURA

1. Josip Ć. Lenasi, Tomislav A. Ristanović: Motori i motorna vozila, ZUNS,

Beograd, 2003.

2. Dušan Suvajdžić: Motori sa unutrašnjim sagorevanjem za motorna

vozila, Beograd, 1972.

3. www.wikipedia.org

4. www.infoelektronika.net/

Aleksandar Blagojević 17