TEHNIKA KOLA

BABUNICA

MATURSKI

RAD

STEFANOVIC ALEKSANDAR
1

TEHNIKA KOLA

BABUNICA

PODRUJE RADA MAINSTVO I OBRADA METALA

OBRAZOVNI PROFIL MAINSKI TEHNIAR MOTORNIH VOZILA

MATURSKI

RAD

PREDMET: MOTORI SUS

TEMA : Baterijsko paljenje.Razvodnik paljenja

Predmetni nastavnik:

Uenik:

ZORAN MITI

STEFANOVIC ALEKSANDAR

Sadrzaj:
2

1.Uvod....4
2.Sastavni delovi baterijskog paljenja.....5
2.1. Indukcioni kalem-bobina......5
2.2. Rad prekidaca...........7
2.3..Ispitivanje I podesavanje sistema za paljenje....8
2.4. Ispitivanje ugla zatvaranja I otvaranja kontakta prekidaca paljenja(platinskih dugmadi)...8
2.5.merenje ugla zatvaranja......9
2.6.odredjivanje tacke paljenja motora.10
2.7. Kondenzator...11
2.7.1.baterijsko startovanje...11
3. Razvodnik paljenja....11
3.1. Menjanje trenutka paljenja..11
3.2. Transformisanje napona..12
4.Paljenje I predpaljenje...15
4.1. Automatsko podesavanje predpaljenja.16

Zakljucak.....18
Literatura.....19

1. Uvod

Akumulator (kakav danas poznajemo) pronalazak je Francuza Gastona Plantea nastao jo

1859. godine. No, iako su do tada ve postojale razliite vrste izvora struje, Plante se sijetio
uroniti olovne elektrode u elektrolit (razrijeenu kiselinu) stvorivi tako akumulator koji se
mogao puniti.Tako je jo sredinom prolog vijka nastala baterija kakvu, iako prilino
izmijenjenu, koristimo i u dananjim automobilima.

Slika 1.1. Akumulator

Elektrode u akumulatoru su samasta olovna ploa (elementarno olovo sive boje,
negativna elektroda) i reetka s olovnim dioksidom (tamno smeep ozitivna elektroda), dok je
elektrolit razreena sumporna kiselina (33% kiseline i 67% destilovane vode).
Na temelju razlike potencijala izmeane dve elektrode dolazi do toka struje.
Osnovni element akumulatora je lanak (tzv. ivija) (dve elektrode u elektrolitu meusobno
odvojene pregradom) iji je nazivni napon 2V i kojih ima vie, a meusobno su spojeni
serijski.Tako su napravljeni akumulatori koji sa 6 lanaka daju napon od 12V, no danas se koriste
i oni od 6, pa i 24V. Kada se na akumulator prikljui potroa, elektrode od olovnog dioksida se
nabijaju pozitivno, a one od elementarnog olova negativno.

Slika 1.2. Punjenje I praznjenje akumulatora

Elektrina struja tada poinje tei s negativnih ploa preko strujnog kola kroz potroa na
pozitivne ploe i nazad u kiselinu.Snaga za pogon oto-motora dobija se izgaranjem smese
4

benzina i vazduha.Ureaj za paljenje pri tome daje potrebnu elektrinu iskru smesi da bi se
zapalila.Obino svaki cilindar ima jednu sveicu za paljenje, ije kovinske elektrode ulaze u
prostor za izgaranje.
2. SASTAVNI DELOVI BATERIJSKOG PALJENJA

1. Kontakt brava
2. Svecice
3. Akumulator (baterija)
4. Indukcioni kalem bobina

2.1. Indukcioni kalem-bobina

Iza strucnog naziva indukcioni kalem krije se u stvari neka vrsta transformatora. Poznato
je da (vecinom) automobilski akumulatori isporucuju jednosmernu struju napona 12V. Ali, to ni
izdaleka nije dovoljno da bi varnica preskocila razmak izmedju elektroda svecica. Zato je, za
pocetak, potrebno povecati napon struje. Za to se brine indukcioni kalem koji izgleda kao
metalna cilindricna kutija i u sebi ima dva namotaja ice obmotana oko metalnog jezgra. Struja
niskog napona koja dolazi na primarni namotaj moe stvoriti magnetno polje oko metalnog
jezgra. To magnetno polje izaziva visoki napon u sekundarnom namotaju koji se sastoji od 15
30 hiljada navoja ice. Tako se pocetnih 12V transforme u nekoliko desetina hiljada V potrebnih
da bi svecica proradila.

Slika 2.1.1.Bobina
Jasno je da motori imaju po jednu svecicu za svaki cilindar Zato treba postojati nekakva
naprava koja ce na visoki napon rasporediti svim svecicama tacno onda kada treba, odnosno u
trenutku kada je potrebno zapaliti smeu. Da bi to bilo moguce, koristi se razvodnik paljenja.
Razvodnik je urecaj koji se sastoji od pogonskog dela kojeg posrednim putem pokrece kolenasto
vratilo, rotora s okretnom elektrodom (razvodnom rukom), prekidaca (platina), nacina za
prilagodjavanje trenutka paljenja i kape razvodnika. Dakle, struja visokog napona iz indukcionog
kalema dolazi na sredinji terminal (kontakt) razvodnika paljenja i prelazi na okretljivu elektrodu
(razvodnu ruku) rotora. Unutar kape razvodnika, a oko sredinjeg terminala, nalaze se nepkretne
elektrode (ima ih koliko i cilindara, odn. svecica) preko kojih prolazi struja u trenutku kada se
one spoje sa razvodnom rukom. To u stvari znaci da rotor i njegova elektroda krue u krug
doticuci staticne elektrode i prenoseci tako struju do svecica. Tako je reeno da svaka svecica
dobije struju visokog napona u trenutku odredjenom brzinom rada motora (koja zapravo
odredjuje brz. rada rotora). Prekidac, popularno zvan i platinska dugmad zapravo je pokretni
kontakt kojim se prekida veza izmedju akumulatora i primarnog strujnog kola u ind. kalemu.
Kada se prekine primarno srujno kolo u sekundarnom se namotaju stvara struja visokog napona
koja u tom trenutku prelazi na razvodnik i odatle preko razvodne ruke na svecicu. Prekidac je
tako postavljen da ga otvara osovina razvodnika koja na sebi ima onoliko bregova koliko ima i
cilindara u motoru.Dakle, svaki put kada se breg okrene prema prekidacu, primarno se kolo
prekida i svecica dobija svoju struju visokog napona. Poslednji, ali nikako i najmanje bitan, deo
razvodnika koji cemo obraditi je nacin za promenu trenutka paljenja. Dva osnovna nacina su:
Centrifugalni i podpritisak. Njihova je uloga pomeriti trenutak paljenja unapred kada se poveca
6

brzina rada motora. Cilj je da se smei da dovoljno vremena za potpuno sagorevanje i pri
visokim brzinama rada.

2.2. Rad prekidaca

Na vratilu razvodnika je brijeg prekidaa. On ima toliko uzviica koliko motor cilindara.
Kad se vratilo okree, uzviica podigne pokretni dio (eki) prekidaa od nepokretnog dela
(nakovnja): prekida primarni strujni krug; kad se uzviica okrene, ponovno se primarni strujni
krug
zatvori.
Na
taj
se
nain
primarni
strujni
krug
stalno
prekida.

Slika 2.2.1. Rad rotora razvodnika

Kad se prekida primarni strujni krug u primarnom se namotu indukcijskog svitka za
kratko vreme inducira napon od nekoliko stotina volti. On bi pri razmicanju kontakata prekidaa
uzrokovao snano iskrenje izmeu njih koje bi kontakte opalilo. Kondenzator, vezan uporedno s
prekidaem, preuzima na sebe taj indukcijski strujni udar i zaustavlja iskrenje na kontaktima
prekidaa.Za pravilan rad prekidaa vrlo je vano da bude pravilan razmak izmeu
kontakata.Obino je izmeu 0,3 i 0,5 mm.

Delovi prekidaca :
7

1. platinska dugmad
2. breg prekidaca
3. prikljucak kondenzatora

2.3. Ispitivanje i podesavanje sistema za paljenje

Sistem paljenja nerazdvojiv je je deo motora sa unutrasnjim sagorevanjem,a znamo I da
funkcionalnost ovog sistema bitno utice na njegov rad.Svaka I najmanja greska ili nepreciznost u
podesavanju ovog sistama nepovoljno se odrazavaju na stepen iskoriscenja motora,tj.uz
povecanu potrosnju goriva smanjuje se snaga I obrtni momenat motora,a I nepovoljno utice na
emisiju izduvnih gasova.Prilikom ispitivanja klasicnog sistema paljenja pored ispravnosti
pojedinih elemenata,najvaznije je izmeriti I podesiti dva osnovna parametra koji karakterisu rad
ovog sistema,pa I samog motora,a to su ugao zatvaranja I otvaranja kontakta prekidaca paljenja
(platinskih dugmadi) I ugao predpaljenja.

2.4. Ispitivanje ugla zatvaranja

paljenja(platinskih dugmadi)

otvaranja

kontakta

prekidaca

Poznato je da prekidac paljenja svojim kontaktima(uobicajeni naziv-platinska dugmad)

prekida primarno kolo struje indukcionog kalema.Za vreme dok su kontakti zatvoreni u
indukcionom kalemu,struja se postepeno povecava(zbog velike induktivnosti kalema)i
istovremeno nagomilava elektromagnetna energija.U trenutku otvaranja kontakta,primarna struja
pada na nulu pa usled nagle promene magnetnog polja u sekundaru se indukuje visoki napon koji
daje varnicu odredjene energije .Velicina tog napona I energije zavisi od velicine primarne struje
u trenutku prekida.Primarna struja se povecava ako su kontakti duze zatvoreni a krace
otvoreni,odnosno smanjuje,ako su kontakti krace zatvoreni a duze otvoreni.Jasno je d ace
kontakt biti duze zatvoreni ukoliko je razmak(zazor platina)izmedju pominog I nepomicnog
kontakta manji.I obrnuto,ako je razmak veci kontakti ce biti duze otvoreni.Na osnovu ovoga
mozemo zakljuciti da se podesavnjem razmaka (zazora)platinastih dugmadi podesava I velicina
primarne struje bobine.
8

Slika 2.3. promena ugla zatvaranja I otvaranja u zavisnosti od velicine zazora platinskih
dugmadi

2.5. Merenje ugla zatvaranja

Merenje ugla zatvaranja moze se vrsiti I direktno pomocu uglomera kruznog oblika sa
odgovarajucim otvorom u centru kruga.Uglomer se postavlja na prekidac paljenja,posto se skine
kaparazvodnika I razvodna rucica (rotirajuci kontakt),tako da osovina razvodnika prodje kroz
sredisnji otvor.Zatim se od tanke zice napravi improvizovana kazaljka,koja se jednim krajem
pricvrsti za ceoni deo osovine(pomocu rotirajuceg kontakta) a drugi savije tako da pokazuje
skalu uglomera.tokom rada motora platinska dugmad se naizmenicno zatvaraju I otvaraju.kada
su kontakti zatvoreni ,krozi istrument tece struja odredjene jacine u obliku pravouglog impulsa,a
kada su otvoreni struja je jednaka nuli.

2.6.Odredjivanje tacke paljenja motora

9

Za pouzdan i ekonomican rad veoma je vazno dobro podeseno paljenje.I pri prvom
podesavanju posle remonta a i pri kasnijoj kontroli treba postupati izuzetno pazljivo jer i
najmanja odstupanja od optimalnog podesavanja dovode do povecanja potrosnje
goriva,gubitka snage,nepotrebnog zagrevanja i do povecanja emisije toksicnih komponenata
izduvnih gasova.Jedan od najvaznijih zahvata je podesavanje predpaljenja.

Slika 2.4. Nacin podesavanja razvodnika a)okretanjem kucista razvodnika , b)okretanjem nosaca
prekidaca paljenja 1-ploca, 2-zavrtnji za podesavanje ploca,3- fino podesavanje ploca

2.7. Kondenzator
10

On omogucava brzo prekidanje strujnog kola, ima zadatak da u sebe primi primarnu
struju u trenuku rastavljanja kontakta prekidaca. Kondenzator se nalazi na razvodniku, ciji je
jedan pol spojen sa masom, a drugi sa primarnim strujnim kolom. Kapacitet kondenzatora iznosi
od 0,5 do 0,25 MF. Ukoliko je kondenzator neisparavan nece funkcionisati baterijsko paljenje
primarnog strujnog kola, a time nece biti ni proizvodnje struje visokog napona.
2.7.1 Baterijsko startovanje
Kada se uspostavi kontakt uz pomo kljua ostvaruje se veza izmeu akumulatora i prikljuka
primarnog namotaja u indukcionom kolenu. Primarna struja tada prolazi kroz primarni namotaj,
a zatim preko drugog izlaza na bobini dolazi do prikljuka razvodnika paljenja. Kada su
prekidai sastavljeni struja prelazi sa etkica na nakovanj i dalje na masu i na taj nain se zatvara
primarno strujno kolo. Za vreme prolaska primarne struje kroz primarni namotaj bobine stvara se
magnetno polje jer je namotaji nalaze oko jezgra bobine. U trenutku kada breg razvodnika deluje
preko izolacionog oslonca dolazi do rastavljanja platinske dugmadi i prekidanja primarno
strujnog kola. Treba naglasiti da se u trenutku kada pone rastavljanje kontakta prekidaa
razvodna ruka se nalazi uvek ispod odnosno neposredno naspram odgovarajueg metalnog
segmenta na razvodnoj kapi. Ovim je omogueno kretanje sekundarne struje iz bobine do
razvodne kape, sa razvode kape na razvodnu ruku i sa razvodne ruke ponovo na razvodnu kapu,
na taj nain se ponovo uspostavlja primarno strujno kolo. Istovremeno oko jezgra bobine stvara
se magnetno polje koje traje do ponovnog rastavljanja etkica od nakovnja ime se zavrava
ciklus rada baterijskog paljenja.

3.Razvodnik paljenja
Razvodnik paljenja je mehanika veza izmeu elektrinih delova ureaja za paljenje i
motora. Prekida prekida primarni strujni krug u onom trenutku kad u motoru treba da izazove
paljenje. Razvodnik paljenja ima zadatak da visoki napon koji nastane u indukcijskom svirku
razvede na sveice po redosledu paljenja u pojedinim cilindrima.
U kapi razvodnika je na vrhu smetena glavna elektroda oko koje ima onoliko nepokretnih
elektroda koliko ima cilindara u motoru. Te elektrode se zovu i kontaktni segmenti. Na vratilu
razvodnika je rotor razvodnika koji na vrhu ima elektrodu, razvodnu ruku. Glavna elektroda
dobija visoki napon od indukcijskog svitka, a razvodna ruka koja pri okretanju klizi po glavnoj
elektrodi, dovodi visoki napon redom na nepokretne elektrode, s kojih vodii visokog napona
vode do sveica. Budui da se dovoenje visokog napona s kape razvodnika na sveice odreuje
redosledom paljenja odreenog motora, prilikom skidanja vodia visokog napona treba voditi
rauna da se prilikom ponovne montae ne pobrka njihov redosled.

3.1.Menjanje trenutka paljenja

Izgaranje u motoru traje jednako dugo bez obzira na broj okreta. Tako u praznom hodu
nastaje paljenje neposredno pre nego to klip u taktu kompresije doe u gornju mrtvu toku;
plinovi koji izgaraju imaju dovoljno vremena da dogore i potisnu klip prema dole. Ako se
poveava broj okreta motora, ima sve manje vremena za hod klipa gore i dole, a tako i za
izgaranje. Zato pri veem broju okreta treba trenutak paljenja pomaknuti napred, da se smesa
11

zapali malo pre nego to klip doe u gornju mrtvu toku. Tako e biti dovoljno vremena za
izgaranje smese i kad se klip krece bre.

Slika 3.1. Glavni delovi razvodnika paljenja

3.2.Transformisanje napona
Akumulator daje napon od 12 volti, to nije ni izdaleka dovoljno da na sveici stvori
iskru potrebnu za paljenje smese benzina i vazduha. Zato niski napon treba transformisati u
visoki, a to se dogaa u indukcijskom kalemu. Kalem deluje kao transformator. Struja koja tee
kroz kalem, stvara silnice magnetskog polja; kad se magnetsko polje prekine, u svakom
elektrinom vodiu koji se nalazi u tom magnetskom polju nastaje takozvani inducirani napon.
-Napon se moe poveati dvama namotima od koji jedan ima znatno vie navoja nego drugi.
Indukcijski kalem se izrauje od tapiaste elezne jezgra sastavljene od limenih listova
(lamela). Oko jezgra ima 15.000 do 30.000 navoja sekundarnog (visokonaponskog) namotaja od
tanke bakrene ice. Iznad sekundarnog je primarni (niskonaponski) namot, nekoliko stotina
12

navoja od znatno deblje bakrene ice. Po jedan kraj obaju namota su spojeni i vode na prikljuak
1 indukcijskog kalema. Drugi kraj primarnog namotaja vodi na prikljuak broj 15, dok drugi kraj
sekundarnog namota predouje visokonaponski prikljuak 4 indukcijskog kalema.
-Kad se kljuem ukljui glavni prekida, primarni namotaj se prikljui na pozitivni pol
akumulatora. Kad su zatvoreni kontakti mehanikog prekidaa u razvodniku paljenja, struja tee
iz akumulatora na prikljuak 15 indukcijskog kalema, kroz primarni namot na prikljuak 1 i
odatle na kontakte prekidaa. Zbog struje u primarnom namotu, elezna jezgra postaju
elektromagnet u kojem se stvara magnetsko polje. Kad se kontakti prekidaa razmaknu, prekida
se struja u primarnom namotuju i magnetsko polje nestaje. Zato u sekundarnom namotaju
indukcijom nastaje vrlo visoki napon. Struja visokog napona iz sekundarnog namotaja dolazi
preko razvodnika paljenja do sveica u motoru.

Slika 3.2.1. Sema: Nastanak iskre i njezinu raspodjelu po cilindrima motora.

Sa pozitivnog terminala akumulatora, struja tee preko kontakt brave na pozitivni terminal (+)
indukcijskog kalema (bobine). Sa negativnog terminala bobine, struja tee preko platinskog
prekidaa na negativni terminal (-) akumulatora. Minus terminal akumulatora, spojen je direktno
na karoseriju automobila i sam motor. To znai, da bilo koji metalni sklop privren na
karoseriju ili motor ima na svom kuitu (-). Tako u praksi, za razliku od ove seme, ne postoji
minus ica ve je samo kuite razvodnika minus. Tako e kondenzator umesto icom, kao to je
to prikazano na skici, biti spojen na minus samim tim to je mehaniki privren na kuite
razvodnika. Isto se odnosi i na platinski prekida i sveice. Ovako spojen negativni terminal,
popularno se naziva "masa".

13

Slika 3.2.2. Razvodnik paljenja sa plocom

Na gornjoj skici, prikazan je razvodnik paljenja sa ploom na kojoj su postavljene platine i
kondenzator. Vidimo, da je kod ugradnje pokretnog dela platina (ekia), voeno rauna o
izolacijama. Plus ica, koja dolazi sa minus terminala bobine, spojena je na kondenzator i oprugu
ekia, koja se preko izolatora oslanja na nakovanj. Nakovanj je direktno privren vijkom za
plou, koja je, kako smo ve rekli, minus sama po sebi. Stoga, spajanjem kontakata platina,
struja tee preko kontakata na masu (-) i strujni krug je zatvoren. Kada se kontakti razdvoje,
strujni krug je prekinut. Upravo iz toga razloga, postoje izolatori, kako se strujni krug ne bi
zatvorio u sluaju spajanja ekia sa masom na bilo kojem delu. Nos ekia kojeg podiu
bregovi, takoe je od plastike. Moemo primetiti, kako na nakovnju postoji vijak za podeavanje.
Ovim vijkom, podeava se razmak izmeu platinskih prekidaa u otvorenoj poziciji. Razmak se
meri onog momenta, kada je nos ekia na samom vrhu briega. Ovaj razmak , obino je oko 0.40
mm. Vrlo je bitno da ovaj razmak bude podeen po specifikacijama, poradi potrebnog vremena
za zatvaranja strujnog kruga za indukciju, kao i vremena za pranjenje induciranog napona. Na
desnoj fotografiji, vidimo jedan od najuestalijih tipova platinskog prekidaa.

4. Paljenje i predpaljenje
14

Kako ve rekosmo, paljenje je moment zapaljenja smese u cilindru motora. Od zapaljenja, pa

do potpunog sagorevanja smese, protekne neko vrijeme. To vreme zavisi o stupnju i brzini
sabijanja smese. Stoga je svaki proizvoa vozila definisao moment paljenja smese, obzirom na
karakteristike motora i za njega predvienog goriva. Kako bi se mogla izvriti kontrola i
podeavanje paljenja, proizvoa je postavo oznake momenta paljenja na prednjoj remenici
radilice ili na zamanjaku motora. Na donjim fotografijama, vidimo oznake na prednjoj remenici
radilice. Na svim motorima postoji oznaka 0 (nula). Ova oznaka pokazuje, kada se prvi klip
motora nalazi tano u gornjoj mrtvoj taki. Nadalje, na ploici su stupnjevima postavljene
oznake pre i posle gornje mrtve take. Poklopimo li zarezani dio remenice sa oznakom O,
dobiemo prvi klip na gornjoj mrtvoj taki. Ukoliko je proizvoa definisao taku paljenja 4
BTDC (before top dead centre - prije gornje mrtve take), poravnati emo zarez na remenici sa
oznakom 4, kao to je to prikazano na desnoj skici.

Slika 4.1.1. Zarez na remenici

Podesivi tako radilicu motora, odnosno, postavivi prvi klip motora u poziciju na 4 pre
gornje mrtve take, prelazimo na podeavanje razvodnika paljenja. Otpustivi zateznu obujmicu
razvodnika, postaviti emo razvodnik tako, da nam rotor gleda na prvi cilindar motora (obino
oznaen zarezom na samom razvodniku ili brojem na razvodnoj kapi. Ovo bi bilo prvo statiko
podeavanje predpaljenja. Pravu kontrolu momenta paljenja, napraviti e mo stroboskoposki,
kada upalimo motor. U specifikacijama podeavanja paljenja za dotini motor, nai emo
podatak (u ovom sluaju) 4 pri 850 RPM (revolution per minute) okretaja + vacum ili - vacum,
odnosno sa spojenim ili otspojenim vakumom sa razvodnika paljenja. Ukoliko koristimo
jednostavni stroboskop (bez podeavanja), u radu motora, lagano emo okretati razvodnik
paljenja, sve do nam bljeskajue svetlo ne poklopi zarez na remenici i oznaku na ploici 4.
Ukoliko imamo stroboskop sa mogunou podeavanja kuta paljenja, uiniti emo sledee.
Podesiti numerator u stupnjevima na pitolju na 4 i poravnati svetlo sa zarezom na remenici
nulom na ploici. Zavrenim podeavanjem definisali smo poetak zapaljenja smese, odnosno
pojavu iskre 4 prije dolaska klipa u gornju mrtvu taku. Ta etiri stupnja, omoguuju ovome
motoru dovoljno vremena za potpuno zapaljenje smese do dolaska klipa u gornju mrtvu taku, iz
koje e ga pozicije punom snagom potisnut prema dole.

4.1. Automatsko podeavanje predpaljenja

15

Ovako podeeno predpaljenje, biti e korektno podeeno samo pri okretaju motora od 850
RPM. Meutim, kako se podie broj okretaja motora, tako se menja i vreme zapaljenja smese.
Naime, kako se motor bre okree, vreme zapaljenja je sve krace. Stoga, proporcionalno sa
poveanjem broja okretaja, potrebno je pomerati moment paljenja u stupnjevima neto pre gornje
mrtve take od onoga momenta kojeg smo odredili pri okretaju od 850 RPM, i isto tako vracati
pri smanjenju broja okretaja. Upravo u tu svrhu, u razvodnik paljenja, ugraena su dva
mehanizma za obavljanje tog posla.
Na donjoj skici vidimo rastavljeni razvodnik paljenja. Pored ve opisanih delova, obratimo
panju na vakum pumpicu i centrifugalne utege. Vakum pumpa, spojena je crevom na rasplinja i
reaguje na podtlak u rasplinjau. Mehaniki je spojena sa noseom ploom platina, koju zakrece.
Znai, ovisno o podtlaku u rasplinjau, vakum pumpica e zakrenuti celu plou sa platinama,
koje e usled toga prekinuti kontakt neto ranije i tako omoguiti pojavu iskre na sveici ranije
nego to smo to statiki odredili. Dva centrifugalna utega, razvui e se usled centrifugalne sile i
uraditi sa ploom istu stvar kao i vakum pumpica. Razlika izmeu ova dva mehanizma je
sledea. Utezi reaguju dosta sporo i zato je ugraena vakum pumpica, koja reagira obratno. No,
utezi kada jedan puta dobiju svoju brzinu, odravaju plou u potrebnoj poziciji, dok se pumpica
oslobaa optereenja. Dakako, da su ovi pomaci tano definisani za svaki pojedini tip motora pri
njegovoj konstrukciji. Kod dananjih automobila sa elektronskim ubrizgavanjem, jo uvek
postoje ovakvi razvodnici paljenja, dok je kod ostalih to podeavanje reeno elektronski.

Slika 4.2.1. Rastavljeni razvodnik paljenja

16

Na levoj fotografiji, prikazana je ploa razvodnika sa tranzistorskim paljenjem. Vidimo, kako

je modul postavljen na istu plou kao i platine, koju zakree poluga vakum pumpice. Na desnoj
skici, prikazani su centrifugalni utezi razvodnika u u normalnoj poziciji i rastegnuti usled
centrifugalne sile.

Slika 4.2.2.Ploca razvodnika sa tranzistorskim paljenjem

Zakljucak
17

Elektronika je prvi put u ova podrucja zakoracila kada smo u naim automobilima dobili
cuvene mehanizam nazvan elektronsko paljenje. To je, u stvari, bila elektronska zamena za
kontakt (platine) koji se relativno brzo troio, trebalo ga je podeavati itd. Nego, vecina
vlasnika dananjih modernih automobila nece, kada zavire pod poklopac motora, naici na
nita to bi bilo nalik ovom opisanom razvodniku paljenja. Radi se o tome da moderni motori
zahvaljujuci prvenstveno elektronskom nacinu imaju znatno jednostavnije resenje paljenja.
Najuobicajeniji trenutno je tzv. DIS (Direct Ignition System) nacin kod kojeg se koristi
nekoliko manjih indukcionih kalema (najcece po jedan za dve svecice), ?ime se izbegava
potreba za mehanickim razvodnikom paljenja. Ovde elektronika odredjuje koji ce se kalem
snabdeti strujom niskog napona, a ostalo se dogadja samo od sebe. Verovatno
najnapredniji nacin direktnog paljenja koji se danas koristi u velikoserijskim automobilima je
CDI (Capacitor Discharge Ignition) modela Saab. Ovdje se koristi po jedan mali kalem s
kondenzatorom montiran direktno na svecicu. Uloga kondenzatora je da na kratko vreme
dostavi malu kolicinu elektricnog napona pre nego sto ga se isporuci primarnom namotaju.
Ovde se povienje napona ostvaruje u dva koraka: prvi die napon akumulatora s 12 na oko
400V dok se pred isporuku svecici taj napon povisi na 40.000 V. Ovakav se nacin odlikuje
pouzdanim radom i velikom trajnocu.

Literatura
http://www.auto-mart.hr/new_page_2.htm
18

http://www.vozite.com/elektricne_komponente_na_vozilu.html
http://www.bhtuning.com/razvodnik-paljenja-t-383.html

19