МАШИНСКО - ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКА ШКОЛА БОР

МАТУРСКИ РАД
ТЕМА: Систем за паљење ото мотора
 САДРЖАЈ

1.УВОД......................................................................................................................1
2. КАКО НАСТАЈЕ ВАРНИЦА ЗА ПАЉЕЊЕ.....................................................2
2.1.Акумулатор.....................................................................................................3
2.2. Трансформисање напона...............................................................................4
2.3. Разводник........................................................................................................5
2.3.1. Мењање тренутка паљења......................................................................6
2.3.2. Како ради прекидач.................................................................................6
2.4. Кондензатор...................................................................................................8
2.5.Свећица............................................................................................................8
2.5.1. Различите свећице за различите моторе.............................................10
2.5.2. Топлотна вредност свећице..................................................................10
2.5.3. Дуг и кратак навој свећице...................................................................11
2.6. Узроци сметњи паљења – редослед испитивања......................................12
2.7. Пуњење акумулатора...................................................................................13
2.8. Транзиторско паљење.................................................................................13
2.8.1. Систем рада транзиторског паљења....................................................15
2.8.2. Транзисторско паљење са постојећим механичким прекидачем – 1.
Варијатна..........................................................................................................16
2.8.3. Транзисторско паљење самеханичким прекидачем – 2. Варијатна. 16
2.8.4. Побољшано транзисторско паљење са механичким прекидачем....17
2.8.5. Транзисторско паљење с већим временом затварања.......................18
2.8.6. Транзисторско паљење са бесконтактним прекидачем и магнетном
сондом..............................................................................................................19
ЛИТЕРАТУРА........................................................................................................22
 1.УВОД

Возила са бензинским, такозваним ОТО моторима, постоје два система

паљења: батеријски и магнетни.
Батеријски систем паљења користи се готово код свих путничких
аутомобила серијске производње, а магнетни само у специјалним
случајевима, када се захтева већа сигурност паљења (најчешће код спортских
возила и мотоцикала).
Батеријски систем паљења користи електричну енергију из
акумулаторске батерије, по којој је и назван.
Састоји се из индукционог калема (бомбине), прекидача паљења (са
контактима или без контаката), кондензатора тазводника и свећица. Овај
систем установљен је још крајем прошлог века и у принципу се није мењао до
данашњих дана.
На почетку развоја мотора са унутрашњим сагоревањем паљење радне
смеше у цилиндру мотора, у тачно одрененом тренутку, било је један од
највећих проблема, на том нивоу развоја просто нерешив. Карл Бенц
проналазач мотора, назвао га је “проблемом над проблемима”.
У почетку је паљење решавано помоћу пламена, усијане цеви или
такозваног нисконапонског – оксидујућег паљења.
Решења су се стално смењивала, али ни једно није у потпуности
задовољавало.
Овај проблем је квалитетно и трајно решен тек увођењем високонапонског
паљења.
 2. КАКО НАСТАЈЕ ВАРНИЦА ЗА ПАЉЕЊЕ
Снага за погон ото-мотора добија се сагоревањем смесе бензина и ваздуха.
Уређај за паљење при томе даје потребну електричну искру смеси да би се
запалила. Обично сваки цилиндар има једну свећицу за паљење, чије
ковинске електроде улазе у простор за изгарање.
Ако је напон доведен на свећицу за паљење довољно велик за паљење,
електрична струја прескочи размак између електрода, при чему има облик
искре.
Други делови уређаја за паљење имају задатак да свећицама у појединим
цилиндрима доведу пробојни напон у точно одређеном тренутку паљења. Да
би се створила искра за паљење, треба задовољити неке захтеве: што је већи
размак између електрода, то већи мора бити електрични напон. Будући да
искра мора бити довољно јака да поуздано запали смешу бензина и ваздуха, а
интензивност искре зависи и од размака електрода, он се обично прописује на
0,7 милиметара. Напон на свећици мора бити висок, најмање 14.000 волти.
Међутим, како се прилично напон губи, уређај за паљење мора осигурати
напон од 30.000 волти. Напон електричне инсталације који је обично 12
волти, дакако није довољан за паљење. Зато се напон акумулатора мора у
индукцијском калему више хиљада пута повећати и до сваке свећице мора
бити доведен у правом тренутку. Тај задатак обавља разводник паљења, који
струју високог напона преноси по одређеном редоследу на поједине
цилиндре.
Један од делова у разводнику паљења, механички прекидач (платине) при
томе учествује заједно с индукцијским калемом у добијању високог напона.
Кондензатор који је повезан с прекидачем спречава настајање штетних искри
између платинских контаката прекидача.
2.1.Акумулатор

Слика бр.1 Акумулатор

Акумулатор је резервоар електричне енергије, којом снебдева електрични

покретач, светла, сигналне уређаје и друге потрошаче струје. Акумулатор је
састављен од више ћелија, од којих свака има напон од 2 волта, које су
ковинским летвама везана једна за другу у серијску везу. Данашњи
аутомобилски акумулатори имају шест ћелија односно напон од 12 волти.
Свака ћелија има по један склоп позитивних и негативних плоча које стоје у
разређеној сумпорној киселини (електролиту). Позитивне плоче садржавају
оловни оксид као активну ствар. Кад се троши струја, киселина електролита
реагује с плочама, при чему се хемијска енергија претвара у електричну.
Електроде од оловног оксида се набијају позитивно док се оловне електроде
набијају негативно. Електрична струја тече с негативних плоча по струјном
кругу кроз потрошаче на позитивне плоче и натраг у киселину. При томе се
сумпорна киселина везује с плочама и електролит се претвара у воду.
Акумулатор се испразни кад се активна материја претвори у оловни сулфат.
При пуњењу акумулатора електричном струјом реакција је управо супротна:
оловни сулфат плоча се поново разгради у оловну пену и оловни оксид, а
ослободи се сумпорна киселина. Сваки акумулатор траје од 2-4 године. Након
тога се више не може пунити. На плочама са нахвата кора сулфата који делује
као изолатор. Акумулатор је најоптерећенији при пуштању мотора у рад. У
току вожње генератор електричне струје све време помало пуни акумулатор.
2.2. Трансформисање напона

Слика бр.2 Индукциони калем

Акумулатор даје напон од 12 волти, што није ни издалека довољно да на

свећици створи искру потребну за паљење смесе бензина и ваздуха. Зато
ниски напон треба трансформисати у високи, а то се догађа у индукцијском
калему (Слика бр.2). Калем делује као трансформатор. Струја која тече кроз
калем, ствара силе магнетног поља; кад се магнетно поље прекине, у сваком
електричном водичу који се налази у том магнетном пољу настаје такозвани
индуковани напон. Напон се може повећати помоћу два намотаја од који
један има знатно више навоја него други.
Индукцијски калем се израђује од штапићастог гвозденг језгра састављена од
лимених листова (ламела). Око језгра има 15.000 до 30.000 навоја
секундарног (високонапонског) намотаја од танке бакрене жице. Изнад
секундарног је примарни (нисконапонски) намотај, неколико стотина навоја
од знатно дебље бакарне жице. По један крај оба намотаја су спојени и воде
на прикључак 1 индукцијског калема. Други крај примарног намотаја води на
прикључак број 15, док други крај секундарног намотаја предочује
високонапонски прикључак 4 индукцијског калема.
Кад се кључем укључи главни прекидач, примарни намотај се прикључи на
позитиван пол акумулатора. Кад су затворени контакти механичког
прекидача у разводнику паљења, струја тече из акумулатора на прикључак 15
индукцијског калема, кроз примарни намот на прикључак 1 и одатле на
контакте прекидача. Због струје у примарном намоту, гвоздена језгра постаје
електромагнет у којем се ствара магнетно поље. Кад се контакти прекидача
размакну, прекида се струја у примарном намотају и магнетно поље нестаје.
Зато у секундарном намотају индукцијом настаје врло високи напон. Струја
високог напона из секундарног намотаја долази преко разводника паљења до
свећица у мотору (Слика бр.3).

Слика бр.3 Конструкција индукционог калема

2.3. Разводник

Слика бр.4 Разводник

Разводник паљења је механичка веза између електричних делова уређаја за
паљење и мотора (Слика бр.4). Прекидач прекида примарни струјни круг у
оном тренутку кад у мотору треба да изазове паљење. Разводник паљења има
задатак да високи напон који настане у индукцијском калему разведе на
свећице по редоследу паљења у појединим цилиндрима.
У капи разводника је на врху смештена главна електрода око које има
онолико непокретних електрода колико има цилиндара у мотору. Те
електроде се зову и контактни сегменти. На вратилу разводника је ротор
разводника који на врху има електроду, разводну руку.
Главна електрода добија високи напон од индукцијског калема, а разводна
рука која при окретању клизи по главној електроди, доводи високи напон
редом на непокретне електроде, с којих водичи високог напона воде до
свећица.
Будући да се довођење високог напона с капе разводника на свећице одређује
редоследом паљења одређеног мотора, приликом скидања водича високог
напона треба водити рачуна да се приликом поновне монтаже не побрка
њихов редослед.

2.3.1. Мењање тренутка паљења

Сагоревање у мотору траје једнако дуго без обзира на број окрета. Тако у
празном ходу настаје паљење непосредно пре него што клип у такту
компресије дође у горњу мртву тачку; гасови који сагоревају имају довољно
времена да догоре и потисну клип према доле. Ако се повећава број окрета
мотора, има све мање времена за ход клипа горе и доле, а тако и за
сагоревање. Зато при већем броју окрета треба тренутак паљења помакнути
напред, да се смеса запали мало пре него што клип дође у горњу мртву тачку.
Тако ће бити довољно времена за сагоревање смесе и кад се клип гиба брже.

2.3.2. Како ради прекидач

На вратилу разводника је брег прекидача. Он има толико узвишица колико

мотор цилиндара. Кад се мотор окреће узвишица подигне покретни део
(чекић) прекидача од непокретног дела (наковња); прекида примарни струјни
круг; кад се узвишица окрене, поновно се примарни струјни круг затвори. На
тај се начин примарни струјни круг стално прекида (Слика бр.5).

Слика бр.5 Рад прекидача

Кад се прекида примарни струјни круг, и у примарном се намотају

индукцијског калема за кратко време индукује напон од неколико стотина
волти. Он би при размицању контаката прекидача узроковао снажно
варничење између њих, које би оштетило контакте. Кондензатор, везан
успоредно с прекидачем, преузима на себе тај индукцијски струјни удар и
зауставља варничење на контактима прекидача.
За правилан рад прекидача врло је важно да буде правилан размак
између контаката. Обично је између 0,3 и 0,5 мм. Тачно подешавање размака
између контаката одређује такозвани угао затварања, означен угаоним
степенима. Угао затварања казује за колико степени се окренуло коленасто
вратило мотора за време док су контакти били у додиру. Код
четвороцилиндричних мотора је угао затварања око 50 степени, а код
шестороцилиндричних око 38 степени (Слика бр.6).
 Слика бр.6

2.4. Кондензатор
Кондензатор има задатак да у себе кондензује примарну струју у
тренутку растављања контаката прекидача, и да спречи варничење између
полова прекидача, односно да омогући дужи век прекидачу. Он омогућава
брзо прекидање примарног струјног кола што је услов за стварање секундарне
струје високог напона. Без обзира на ово решење ипак долази у мањој мери
до прескакања варнице са чекића на наковањ. Кондензатор се налази на
разводнику чији је један пол спојен са масом а други са примарним струјним
колом.
Капацитет кондензатора се креће у границама од 0,15 – 0,25 µФ.
Уколико је кондензатор неисправан неће функционисати батеријско паљење
јер неће бити омогућено нагло прекидање примарног струјног кола.

2.5.Свећица
Свећица се састоји од ковинске главне електроде која је у керамичком
изолатору велике изолацијске вредности; доњи део изолатора обухвата
ковинско кућиште свећице с навојем, с којим се свећица учврсти у главу
мотора (Слика бр.7). На нози свећице је заварена друга, спољња електрода,
која је преко главе мотора у електричном споју с масом (што значи
негативним полом) возила. Удаљеност спољне електроде од главне (размак
електрода) је увек тачно одређен.
Струја високог напона тече од разводника паљења кроз главну електроду и
премости размак између електрода у облику искре за паљење.
Да би мотор могао постићи одговарајућу снагу искра мора бити довољно јака
да поуздано запали смесу горива и ваздуха. Зато размак између електрода
мора бити релативно велик. Међутим, што већи размак, то већи и напон
паљења. Свећице аутомобила обично имају размак електрода 0,4 до 1,2 мм.
Размак треба повремено прегледати и по потреби подесити, јер се електроде с
временом троше. Понекад се између електрода накупе остаци сагоревања који
премосте размак између електрода. Тада искра врло ослаби или посве
изостане. Неправилан размак између електрода, није једини узрок слабог или
нередовитог паљења.
Огреботина или напуклина на изолатору или талог од уља, воде или чађе на
његовој површини могу такође узроковати губљење напона и слабу искру.
Ковински бртвилни прстен изнад навоја спречава излажење гасова између
главе мотора и свећице, док су изолатор и ковинско кућиште заптивени
прстеновима уграђеним у свећицу.
С обзиром на то да су мотори различитих особина, треба употребљавати само
оне свећице који за одређени мотор прописује произвођач аутомобила.

Слика бр.7 Свећица

2.5.1. Различите свећице за различите моторе

Свећице су по свом облику и способности одвођења топлоте прилагођене

оптерећењима, броју окрета, облику простора за сагоревање, омјеру
компресије, саставу смесе и радним температурама одређеног мотора.

2.5.2. Топлотна вредност свећице

Свећице се деле по својој топлотној вредности, што значи по способности

одвођења топлоте с главне електроде на главу мотора и одатле на систем за
хлађење. Високу топлотну вредност има свећица с кратком ногом изолатора.
У том случају је површина којом прима топлоту мала и свећица брзо одводи
примљену топлоту. Таква свећица је примрена за моторе добрих радних
карактеристика.
Свећица с дугом ногом изолатора има ниску топлотну вредност; површина
изолатора која прима топлоту је велика, а предавање топлоте споро. Таква
свећица је прикладна за моторе с мањим топлотним оптерећењима, јер би се у
моторима с великим топлотним оптерећењима прегрејала и узроковала
самозапаљење смесе.

Слика бр.8 Топла и хладна свећица

На горњим сликама видимо приказану врућу и хладну свећицу (Слика
бр.8). Јасно је видљиво, како је код вруће свећице изолатор знатно дужи него
код хладне свећице. Свакако да је дужи изолатор више подложан загревању,
него краћи. Код одабира топлотне вредности свећице, води се рачуна, да је
свећица довољно врућа, како би на њој изгорео сав депозит гарежи, а са друге
стране довољно хладна, како не би дошло до самозапаљења смесе. Обзиром
да бензински мотори не развијају исту температуру приликом сагоревања,
потребно је за сваки поједини тип мотора одредити адекватну топлотну
вредност свећице.

2.5.3. Дуг и кратак навој свећице

Навој са којим се свећица учвршћује у главу мотора је различите даљине,

што зависи од дебљине главе. Никад се не смеју свећице с дугим навојем
учврстити у главу која је израђена за уграђивање свећице с кратким навојем,
јер би онај део свећице који стрчи у простор за сагоревање могао оштетити
клип. Свећица с кратким навојем учвршћена у отвор с дугим навојем би међу
осталим изложила сагоревању и део навојног отвора, тако да би после било
тешко учврстити одговарајућу свећицу с дугим навојем (Слика бр.9).

Слика бр.9 Конструкција свећице

2.6. Узроци сметњи паљења – редослед испитивања

Слика бр.10 Схема тражења неисправности на систему паљења

Нацртана схема ће помоћи у тражењу неисправности на систему паљења

(Слика бр.10). Најпре извуците кабл (водич) за паљење који повезује
индукцијски калем и разводник из средишње рупе капе разводника. Кабл
ухватите рукавицама или крпом и крај кабла приближавајте необојеном и
незарђалом делу мотора или каросерије (маса). Затим окрените кључ у
главном прекидачу и покрените електрични покретач. Ако при томе између
кабла и масе прескаче јака искра, дотле је све у најбољем реду. Следећи
ступањ је од разводника до свећица. Са свећице скините прикључак, одвијте
је и након што прегледате јесу ли електроде суве и чисте, увуците је у
прикључницу. Затим навој свећице притисните уз блок мотора и опет
окрените кључ у главном прекидачу и покрените електрични покретач. Ако и
ту прескаче јака искра између електрода, значи да је грешка негде другде. Не
прескаче ли искра, грешка може бити на разводнику, кабловима за паљење
или на свећицама. Не прескаче ли већ при првом покусу с каблом искра с
индукцијског калема, тражите грешку негде око индукцијског калема и
прекидача. Сијалицом за испитивање ћете испитати стиже ли струја до
индукцијског калема. Скините жицу с прикључка с ознаком 15 (+) и
прикљуците је на жицу сијалице за испитивање, а врх сијалице притисните на
ковину (блок мотора или каросерију). Кад укључите главни прекидач, жаруља
мора засветлети. Ако се то не догоди, нешто није уреду с главним прекидачем
или уређајем за паљење. Ако контролна сијалица засветли при овом
покушају, прегледајте и прекидач. Скините капу разводника, укључите 5.
степен преноса и погурајте аутомобил. Ако се ротор у разводнику при томе
не окреће, неисправан је погон разводника.Скините ротор и аутомобил
погурајте још неколико метара. Чекић прекидача се при томе мора помицати
(контакти прекидача се морају отварати и затварати). Кад се чекић и наковањ
стисну, укључите струју и одвијачем одмакните чекић. Мора прескочити
искра, што ће такође значити да је све у реду. Ако искра не прескочи, скините
жицу с прикључка индукционг калема с ознаком 1 (-) и с контролном
сијалицом повежите тај прикључак и масу. Кад се укључи главни прекидач,
сијалица за испитивање мора засветлети. Ако не засветли, отказао је
индукциони калем и морате купити нови.

2.7. Пуњење акумулатора

Ако алтернатор не производи довољно електричне енергије за пуњење
акумулатора, мора се допунити. Спорим пуњењем, тј. Не прејаким пуњачем,
нећете преоптеретити акумулатор. Такво пуњење траје више од 10 сати. Пре
него што укључите акумулатор на пуњач, прегледајте разину електролита
(киселине) и ако је потребно, долијте дестиловану воду. У току пуњења
морате одвити чепове на ћелијама, да би експлозивни гасови који настају при
пуњењу, могли излазити из акумулатора. Зато не треба за време пуњења
акумулатора у близини њега палити ватру ни пушити. У аутомобилима с
алтернатором треба пре пуњења скинути с прикључака оба кабла. Отприлике
после десет сати искључите пуњач и то још пре него што скинете жабице с
прикључака акумулатора. Тако ћете спречити кратак спој. Новији се пуњачи
сами искључују.

2.8. Транзиторско паљење

Класично паљење са механичким прекидањем струје у примарном коли
бобине, а које се још примењује код 90 % данашњих аутмобилских мотора,
ради на следећи начин: у одређеним временским размацима у зависности од
врсте мотора и броја цилиндара отвара се и затвара прекидач П преко
гребенастог точкића са осовине мотора сл.3.1. Приликом прекидања струјног
која јавља се на контактима прекидача П варница услед напона
самоиндукције примарног намотаја Нп бобинр који може достићи вредност
до 300 В. Ради смањивања овог напона односно варнице, везан је паралелно
прекидачу кондензатор Ц капацитивности 0.15-0.25 микрофарада.
У секундарном намотају Нс индукују се напонски импулси од 20.000В, који
се преко разводника одводе у поједине свећице. Енергија паљења од око 60
мWс акумулира се у магнетном пољу бобине (Слика бр.11).

Слика бр.11 Систем транзиторског паљења

Механички прекидачи имају следеће недостатке:

 Услед релативно велике снаге прекидања долази до варничења, што
доводи до нагоревања контакта, те се временом мења подешени размак
контакта. Ово доводи до тежег стартовања мотора, до мањих
максималних брзина и до веће потрошње горива.
 Неповољни услови стартовања и ако су исправни контакти јер се при
малом броју обртаја контактна дугмад полако раздвајају, што доводи до
појаве електричног лука између њих и то спречава тренутни прекид
струје, тако да се не добија пуни високи напон на секундарној страни,
што отежава старт мотора.
 При средњем броју обртаја механички прекидач задовољава, али код
већег броја обртаја струјни импулси у бобини су све краћи, што опет
 доводи до смањивања високог напона на свећицама.
Недостаци се могу отклонити транзисторским нпаљењем.

2.8.1. Систем рада транзиторског паљења

На место механичког прекидача дошао је транзисторски прекидач Т у

примарно коло бобине, (Слика бр.12), а механички прекидач П који је остао
служжи само за побуђивање – укључивање и искључивање транзистора снаге
Т. Приликом отварања прекидача П прекида се струја базе транзистора (који
је дотле био проводан) и транзистор блокира (тренутно прекида) струју из
акумулатора кроз примарни намотај бобине у чијем се секундарном намотају
индукује високонапонски импулс.
Ценер диода Д штити транзистор од уништења од импулса напона
самоиндукције примарног напотаја 300 В. Како је Д предвиђена до 120 В
мора се користити специјална бобина за транзисторско паљење са већим
преносним односом. Оваквим пешењем заштићени су контакти прекидача П
од јаких струја прекидања, јер сада се прекида само струја базе од неколико
мА. Контакти не нагоревају и размак се мења.

Слика бр.12 Систем рада транзиторског паљења

2.8.2. Транзисторско паљење са постојећим механичким прекидачем – 1.
Варијатна
Шему паљења видимо на слици бр.12. Потребно је бобину у колима заменити
са другом предвиђеном за транзисторско паљење, на пример Босцх типа
0221118003. Погонски транзистор Т1 проводи када је затворен прекидач П
услед чега проводи и Т2 чија је баз преко путање колектор-емитор од Т1 и Р3
у вези са + полом. При отварању П долази до блокирања Т1 и Т2 и до
тренутног прекида струје кроз примарни намотај бобине Нп. Две на ред
везане ценер диоде штите транзистор Т2 од напона самоиндукције из Нп.
Транзисторе и диоде утреба монтирати изоловано (подметањем лискуна) на
ребрасти хладњак димензија 120x75 мм.

2.8.3. Транзисторско паљење самеханичким прекидачем – 2. Варијатна

Последњих година развила се индустрија ндифузне Си-транзисторе снаге,

специјално предвиђене за транзисторска паљења са којима су постигнути
далеко бољи резултати. Транзистори типа БУY77, 78 и 78 имају Уцео између
250-350 В и дозвољавају струју кроз бобину до 5 А. Прва два транзистора
захтевају однос бобине 1:100, а трећем довољан је однос 1:75. За још веће
снаге паљења предвиђен је транзистор у Дарлингтоновом споју БУX28 са
Уцео =350В и БУX29 (Уцео=400 В) оба за бобине односа 1:75. За први
транзистор треба да је отпорност примара бобине већа од 1.8 а за други већа
од 2.45 Ω. Први транзистор даје струју кроз примар бобине од 7. а други од 5
А. Такво транзисторско паљење од Сименса приказано је на слици бр.13.

Слика бр.13 Транзиторско паљење Сименса

Док је прекидач П затворен, блокира погонски транзистор Т2, а проводи Т1 и
пушта струју кроз примар бобине. У моменту отварања прекидаћа П проводи
Т2 и Т1 блокира услед чега се прекида струја кроз бобину. У транзистору Т1
је уједно интегрисана инверзна диода која штити Т1 од преднапона из
примара бобине приликом искључивања струје. Ценер диоде ЗД1 и ЗД2
штите Т1 и тако су одабране да буду Уз+Убе>Уцео. На шеми је Т2=БСX45, а
Т1=БУX28. У старту се може побољшати паљење ако се прекидачем С кратко
спаја редни отпорник Рв, уколико је отпорност примара бобине већа од 1.8 Ω.

2.8.4. Побољшано транзисторско паљење са механичким прекидачем

Ако се испред погонског транзистора укључи моностабилни мултивибратор

сл. 3.5ц може се постићи дужина варнице независно од тураже мотора.
Систем паљења ради на бази променљивог времена т1 протока струје кроз
примарни намотај бобине, а при константном времену т2 између два протока.
За т2 усвојићемо време од 1.5 милисекунде, тј т2=1.5 мс. На сл 3.5а видимо
дијаграм протока струје Ип кроз примар бобине код класичног паљења са
механичким прекидачем. Док су платинска дугмад прекидаћа затворена
(време 1т) струја Ип нараста до једне вредности, која при отварању контакта
отпадне на нулу. До следећег затварања контакта пролази време т2=1.5 мс.
Код велике тураже мотора мање је време т1 (Слика бр.14), струја у бобини не
може да нарасте до пуне вредности, па због тога ни ВН нема пуну вредност.
Периода једног циклуса Т једнака је: Т=т1+т2. Од времена т2 зависи трајање
варнице. За добро паљење смеше треба варница да траје око 1 мс и због тога
је за време т2 узето 1.5 мс. Код класичног паљења време т1 износи обично
0.63Т. Код 4-тактног мотора са 4 цилиндара траје периода Т око 6мс код 5000
о/мин па је т1=0.63x6=3.8 мс. Међутим ако се усвоји константно време т2=1.5
мс, биће т1=Т-т2=6-1.5=4.5 мс.

Диода Д7 штити уређај од оштећења у случају погрешно прикључене

поларизације.
Преносни однос бобине треба да је 1:80 до 1:100 по могућности са спољним
додатним отпорником Рв ради бољег хлађења. Укупна отпорност Рп примара
бобине и Рв не треба да буде испод 1.6 Ω како струја кроз Т4 не би била већа
од 10 А. На шеми су дате вредности и за Р9 за разне случајеве вредности Рп.
Делови се монтирају на штампаној плочи 88x100 мм. Дарлингтон Т4 монтира
се на ливени хладњак термичке отпорности 6Ц/W.
 Слика бр.14 Транзиторско паљење са механичким прекидачем

2.8.5. Транзисторско паљење с већим временом затварања

Код већине уређаја за транзисторско паљење, којих има све више и у

продаји, ради се о томе, да се само заштити контакт прекидача бобине од
нагоревања.
Тако остаје за дуже време непромењена подешена тачка паљења и угао
затварања прекидача П и не долази до погоршавања снаге мотора услед
нагоревања контакта. Овакво транзисторско паљење приказано је на
сл.бр.15а. Кроз контакте прекидача П пролази мала струја, а његов задатак је
само да преко Т1 укључује и искључује транзистор снаге Т2, којуи
укључује/искључује струју реда неколико А кроз бобину. Међутим, на тај
начин не отклања се осциловање контакта при затварању прекидача П, што се
штетно одржава на паљење. Побољшано транзисторско паљење типа ТЗ4, код
којег се отклања штетно дејство осциловања контакта, и вештачки повећава
угао затварања, да би се добила дужа и јака варница на свећици, приказано је
на сл.бр.15б. Ово је електрично решење једноставније од решења из
претходне тачке, а постижусе њиме одлични резултати.
 Слика бр.15 Транзиторско паљење са већим временом затварања

Приликом отварања прекидача П, преноси се преко ц2 један кратни

импулс на базу Т1 што доводи до тренутног блокирања Т1, а преко њега и Т2,
и до појаве варнице на свећици. Велики позитивни напон, којинастаје услед
самоиндукције у бобини, на колектору т2, блокира преко Р5 и даље
транзистор т1 све док траје варница. Када се потроши акумулирана енергија у
бобини, гаси се варница, напон на колектору Т2 опадне и Т1 преко Р6 остаје
проводан по престанку варница. На тај начин се постиже максимално могуће
време затварања, независно од подешеног угла затварања прекидача П. Са Р2
и Д1 спречава се штетно дејство осциловање контакта прекидача П.
Овакво паљење се показало марочито добро код веће тураже мотора,
где веће време затварања повољно утиче на снагу мотора и потрошњу горива.
Једино ако бобина није добро димензионисама, може доћи до њеог загревања,
због форсираног рада код веће тураже.

2.8.6. Транзисторско паљење са бесконтактним прекидачем и магнетном

сондом

Код овог начина користи се бесконтактни магнетни прекидач, који у

односу на класични контактни прекидач има следеће предности:
 Отпада механички прекидач и са њиме трошење и замењивање
платинских контаката
 Повећање струје паљења кроз бобину
 Повећање времена трајања варнице, а тиме и снаге мотора
 Смањивање издувних гасова због оптимално подешеног паљења.

Принцип рада бесконтактног прекидача приказан је на слици бр.16а. На

осовини мотора на место гребенастог точкића налази се кружна плочица са
4 магнета. Уколико је отор са 6 цилиндара, имаће плочица 6 магнета
распоређених у углу од 60 °. Приликом окретања плочице, магнети
пролазе поред магнетне сонде ФП200 Л100. Сонда је састављена из 2
сензора, који мењају своју отпорност у зависности од јачине магнетног
поља. Сензор с отпорницима Р1 и Р2 чине мост и приликом обртања
плочице поремечује се равнотежа моста, те се у тачки ИИ јавља
електрични импулс, који откочи транзистор Т1. Са Т1 постаје проводан и
транзистор Т2, што доводи до блокирања транзистора Т3, а преко њега и
Т4, који је дотле проводио. Блокирањем т4 прекида се струја у примарном
намотајуНп бобине Бо, а у секундарном намотају Нс јавља се импулс од
око 20 кВ. Ценер диода између колектора и емитора Т4 ограничава
самоиндуковани напон у Нп на 220 В ради заштите Т4. Отпорност
намотаја Нп треба да је изнад 2.8 Ω како струја прекидања не би прешла
5А.

Слика бр.16а Принцип рада бесконтактног прекидача

Диодом Д1 компензира се температурски коефицијент улазног транзистора
Т1. Уређај ради сигурно у напонском размаку 8-16В те ће овалав
бесконтактни начин функционисати и код доста испражњеног акумулатора.
На слици бр.16б дате су оријентационе димензије кружне плочице, која мора
бити од антимагнетног матеијала, може од алуминијума. Магнетни штапићи 1
су алнико, округлог или четвртастог облика, а У облик магнета постигнут је
уметањем доње гвоздене плоче 2. Погодним лепком, постојаним на
температури улепе се алнико комадићи са доњом плочицом у кружни носач.

Слика бр.16б Оријентационе димензије кружне плочице ,

Слика бр.16ц Начин монтаже

Начин монтаже видимо на слици бр.16ц. Плочица са улепљеним

магнетима 1 причврсти се на осовину 4 разводника помоћу гуменог заптивног
прстена 2 и друге плочице 3. завртњеви М3 стежу обе плочице.
Заптивни прстен треба да је постојан на температуру и на уље. На место
механичког прекидача долазе магнетне сонде ФП200Л100. Ваздушни процеп
између сонде и магнета износи око 0.7 мм. Подешавање угла паљења врши се
на уобичајен начин са центрифуланим и вакуумским регулатором.
 ЛИТЕРАТУРА
- http://www.academia.edu/25476245/
SISTEM_ZA_PALJENJE_OTO_MOTORA_1.0._Uvod

- https://www.slideshare.net/igoriv/magnetno-paljenje

- https://www.scribd.com/document/134982265/Sistem-Za-Paljenje-
Oto-Motora

- https://www.motorna-vozila.com/sistem-za-paljenje-oto-motora/

- http://etsntesla.edu.rs/dokumenti/vanredni/
Elektricni_sistemi_paljenja_i_ubrizgavanja.pdf