UVOD

Primena motora s unutrašnjim sagorevanjem, kao energetskog pogonskog agregata

motornih vozila, nameće upotrebu posebnog mehanizma koji bi povezao ili odvojio motor od
elemenata transmisije.Mehanizam koji ima zadatak da u svakom trenutku, u slučaju potrebe,
prekine prenos obrtnog momenta bez prekida rada motora, i da ga ponovo uključi sa što
manje udara, dakle mirno i polagano, naziva se spojnicom.

Spojnica, znači, omogućava kratkotrajno odvajanje motora od pogonskih točkova u

trenutku polaska, kada treba promeniti stepen prenosa, odnosno sigurnosnu funkciju, jer
sprečava preopterećenje transmisije ukoliko kočenja nagla i vrlo snažna, a motor nije odvojen
od nje.

Konstrukcija spojnice mora obezbediti jednostavnost izvođenja, nisku proizvodnu

cenu, pouzdano dugi vek trajanja, lake mogućnosti podešavanja tokom rada,jednostavnu i
brzu popravku mogućih kvarova itd.

Neophodno je naglasiti da se na motornim vozilima raznih vrsta, pored definisane

spojnice (koja se često naziva i glavnom), sreću i druge spojnice s istim osnovnim
konstrukcijskim karakteristikama, a ponekada i sa drugim zadacima, pa vrlo često i sa sasvim
drugačijim konstrukcijskim rešenjima (bočna kvačila spojnice kod vozila na gusenicama, koje
predstavljaju elemente sistema za upravljanje).
1. SPOJNICA I VRSTE SPOJNICE

Spojnica je mehanizam koji se koristi za povezivanje dva mašinska elementa ili

agregata. Pored glavnog ulogeda prenose obrtni momenat od motora do menjača, spojnice ,
motorna vozila obavljaju i niz drugih važne zadatke kao što su odvajanje motora od menjača i
ponovno povezivanje, omogućavajući jednoobrazna startovanja vozila sa sedištima, ubrzanje
vozila itd.

 Prema načinu prenosa obrtnog momenta spojnice se mogu podeliti na:

- trenja (spojnice), koje mogu biti: 1

 suve frikcione spojnice i

 mokre frikcione spojnice;

 hidraulične (hidrodinamičke) spojnice;

 elektromagnetne i

 kombinovane spojnice.

Spojnice, pored svoje osnovne namene, imaju ulogu:

 prilagođavanje različitih odstupanja osa vratila,

 prigušenje torzionih oscilacija i udara pri pokretanju i u toku rada,
 automatsko uspostavljanje ili prekidanje prenosa obrtnog momenta,
 osiguranje spojenih delova od preopterećenja ili neželjenog smera obrtanja i
dr.

Spojnice se postavljaju neposredno iza ležišta. Po pravilu se sastoje od dva oboda

čvrsto vezana za obrtne delove koji se spajaju. Spojnica ima ulogu i da usklađuje
karakteristike pogonske i radne mašine. Spojnice proizvode specijalizovane fabrike koje uz
svoje proizvode daju i odgovarajuće kataloge sa osnovnim podacima. Konstruktor, praktično,
bira iz kataloga spojnicu prema veličini prečnika vratila, veličini snage koja se prenosi i

dr.

1
Janković,D.:Motorna vozila II, Konstrukcija, Vojna akademija kopnene vojske JNA, Beograd,1971, str: 85.
 Osnovna podela spojnica izvršena je prema načinu ostvarivanja funkcije na:

 nerazdvojive spojnice,
 razdvojive spojnice.

Nerazdvojive spojnice obezbeđuju, u toku rada, prenošenje obrtnog momenta bez prekida i
mogućnosti razdvajanja vratila. Razdvojive spojnice omogućavaju uključivanje i isključivanje
nekog sistema u toku rada.

1.1. Nerazdvojive spojnice

Osnovna podela nerazdvojivih spojnica je izvršena prema načinu prenošenja obrtnog

momenta i mogućnosti pomeranja spojenih delova na:2

 krute,
 prilagodljive (dilatacione),
 elastične,
 zglobne.

Krute spojnice

Krute spojnice obrazuju čvrstu nepokretnu vezu. Spojeni delovi se ponašaju kao
jedinstvena celina. Krutim spojnicama se, najčešće, vezuju transmisiona vratila, ređe vratila
pogonske i radne mašine. Krute spojnice se primenjuju i kao redukcione (spojnice koje vezuju
vratila različitog prečnika).

Vrste krutih spojnica:

 čahurasta spojnica (spojnica sa naglavkom),

 krute spojnice sa obodima i dr.

2
Janićijević,N.,Janković,D.Todorović,J.: Konstrukcija motornih vozila, Mašinski fakultet, Beograd,1987, str:
145.
 Slika 1. Kruta spojnica

Prilagodljive spojnice

 spajaju vratila i kompenziraju aksijalna, radijalna i mala ugaona odstupanja spojenih

vratila,
 spajaju duga vratila sa izraženim termičkim dilatacijama pa se zbog toga zovu
"dilatacione".3

U ovu grupu spojnica spadaju:

 kandžasta,
 krstasta, ...

Elastične spojnice

Imaju sposobnost prigušivanja udara, vibracija i promena obrtnog momenta,

smanjenja torzionih oscilacija i dr. To se postiže, elastičnim elementima od gume, kože,
plastičnih masa i dr., ugrađenih u obode spojnica.

3
Todorović,J.,Zelenović,D.:Efektivnost sistema u mašinstvu, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, 1978, str: 12.
 Slika 2. Elastična spojnica

Zglobne spojnice

Se koriste za spajanje vratila čije se ose seku i kada se ugaoni položaj u toku rada
menja. Primenjuju se uglavnom dve vrste ovih spojnica:4

 Zglobna spojnica sa zupcima (zupčasta zglobna spojnica),

 Kardanova spojnica.

Slika 3. Zglobna spojnica

4
Janković,D.,Todorović,J.: Teorija kretanja motornih vozila, Mašinski fakultet, Beograd, 1983, str: 85.
2. LAMELA

Lamela (pločica) ima zadatak da prenosi obrtni momenat sa zamašnjaka na ulazno

vratilo, meko zahvaćanje i prigušivanje torzionih vibracija. Osnovni delovi su nosač obloge,
zupčasta glavčina sa obodom, frikcione obloge, elastična podloga i torzijski prigušivač
vibracija. Obloge za trenje moraju da obezbede potreban koeficijent trenja. Ako je trenje veće,
može se preneti više obrtnog momenta, a kvačila mogu biti manja i lakša. Materijali od kojih
se izrađuju obloge moraju biti otporni na habanje, otporni na visoke temperature i moraju
imati visok koeficijent trenja koji je ujednačen u najširem mogućem temperaturnom opsegu.
Najčešće se koriste za suve spojniceorganske prevlake napravljene od veštačkih vlakana,
punila i sintetičkih smola kao veziva. Obloge takođe mogu biti metalne i sinterovane
keramike.5

2.1. Elastična podloga

Elastična površina omogućava lagano pokretanje vozila, bez trzaja. Prilikom

pokretanja, frikcione obloge koje se postavljaju na elastičnu podlogu meko se hvataju i
ravnomerno oslanjaju na zamajac i potisnu ploču po celoj površini . Elastične podloge mogu
biti izrađene od pojedinačnih i dvostrukih segmenata i od najčešće korišćene lamelarne
elastične podloge. Torzijske vibracije prigušeni su zaklopkom koja se sastoji od spiralnih
opruga i prigušivača trenja. Vijčane opruge moraju izdržati veći obrtni momenat od
maksimalnog obrtnog momenta motora, kako bi se sprečilo da obim glavčine udari u udarne
vijke. Prigušivač trenja sastoji se od jednog ili više frikcionih prstenova, disk
oprugeprigušivač i elastične podloške. Prigušuje suvo trenje, upija deo energije vibracija u
određenom opsegu brzina motora

5
K.H.Decker, Elementi strojeva. Zagreb, Hrvatska, Golden Marketing, 2006, str: 52.
3. FUNKCIJA I ZAMENA LAMELE SPOJNICE

Lamela je jedan od glavnih delova spojnice ili kako je većina zove kvačila. Kvačilo to
jest spojnica je sastavni deo transmisije, i služi kako bi se obrtni moment sa motora preneo na
pogonske točkove. Pored toga spojnica ima zadatak da taj prenos obrtnog momenta prekine
po potrebi. Lamela je jedan od glavnih delova spojnice, to je jedna okrugla ploča, koja kada se
pusti kvačilo u vozilu, to jest kada vozač skloni nogu sa papučice kvačila, ona se spaja sa
zamajcem koji je povezan sa motorom i koji se okreće kada je auto upaljen. Prilikom spajanja
lamele sa zamajcem dolazi do trenja te dve okrugle ploče naležu jedna na drugu, i obrtni
moment se dalje preko transmisije prenosi do točkova i auto tada kreće.

Kada vozač stisne papučicu kvačila, lamela se odvaja od zamajca i dobijamo to da

motor radi i dalje, ali vozilo stoji u mestu, lamela ima zadatak da po potrebi prekine prenos
transmisije, ovo se radi prilikom polaska, prilikom šaltovanja ili prilikom zaustavljanja vozila.
Habanje i trošenje lamele u mnogome zavisi od načina vožnje samog vozača, ali i kod
najboljih vozača lamela će se na kraju istrošiti samo je pitanje vremena.6

Kada se lamela istroši ili pojede kako mnogi kažu, prilikom vožnje pri većim
obrtajima, najčešće prilikom ubrzavanja ili prilikom vožnje uzbrdo, primetićete da kako
dodajete gas, rad motora se pojačava, broj obrtaja se povećava ali auto ne ubrzava onako kako
bi trebalo. Uzrok tome je što je lamela istrošena i što počinje da proklizava i ne prenosi obrtni
moment sa motora dalje na transmisiju a ona dalje do točkova.

6
Ž.Orlić, G.Orlić, Osovine i vratila. Rijeka, Hrvatska: Zigo Rijeka, 2004, str: 102.
 Slika 4. Lamela

3.1. Proklizavanje lamele

Lamela neće iznenada propasti. Imaćete dovoljno vremena da primetite da nešto nije u
redu. Istina, oni koji voze lagano, bez tereta i po ravnici, često ništa ne primećuju dok ne budu
u prilici da daju oštar gas prilikom preticanja ili vožnje uzbrdo. Simptomi loše lamele mogu
biti različiti, u zavisnosti od stanja. U početku su blagi i gotovo neprimetni, a zatim sve
primetniji i opasniji u nekim situacijama - preticanje, skretanje na autoput ... Nakon što počnu
prvi blaži simptomi, lamela će sve brže pokazati da je vreme da se zameni . Razlog je
jednostavan - što se više klizi, to se brže pregreva i troši, pa još više klizi i tako ulazi u pravu
spiralu razaranja.

3.2. Zamena lamele

Simptomi zamenljive lamele: 7

a) Kada naglo dodate gas, obrtaji se povećavaju, ali automobil ne vuče kako treba - ovo je
početna faza

b) Kada dodate oštriji gas, obrtaji naglo skaču, motor tutnji, a automobil teško menja brzinu -
ovo je srednja faza

c) Automobil ne ide kako treba u svim režimima, a ručica menjača teže unosi željenu brzinu -
ovo je završna faza i više nema izgovora za odlaganje popravke.

Kod dizela će do proklizavanja doći pri nižim obrtajima, kod benzina kod većih
obrtaja. Nemaju svi vozači istu sinhronizaciju i brzinu otpuštanja i ubrzanja kvačila, pa sa
nekim zamajacima i letvicama imaju više vremena da uhvate istu brzinu rotacije. Ponekad
prilikom ubrzavanja u prvih nekoliko sekundi lamela se proklizava, skokovi okretaja,
automobil spava , ali onda uhvati i idi ... Takođe, vozači koji već znaju kako da prepoznaju
simptome u takvim situacijama ispuštaju gas da bi uhvatili lamelu i zamaja a zatim nastavili
pažljivije.

7
Janićijević,N.,terzić,M.: Elektronski uređaji u automobilu, Tehnička knjiga, Beograd 1993, str: 63.
3.3. Proveravanje lamele

Postoji jedan način provere, ali napominjemo da mnogi smatraju da prosečan vozač na
taj način ne može da utvrdi pravo stanje lamele – iskusan majstor možda, ali običan čovek
teško: 8

1. startujete motor 

2. ubacite menjač u neki od viših stepena prenosa, može i najviši 

3. pritisnete gas i dovedete obrtaje do npr. 2.000 o/min

ZAKLJUČAK
8
M.Opalić, Prijenosnici snage i gibanja. Fakultet strojarstva i brodogradnje Zagreb, 1998, str:41.
 Benzinski motor sa zapaljenim motorom i dizelski motori na kompresiju razlikuju se
po načinu na koji napajaju i pale gorivo. U motoru sa paljenjem varnicom, gorivo se meša sa
vazduhom i zatim uvodi u cilindar tokom procesa usisavanja. Nakon što klip stisne smešu
gorivo-vazduh, iskra ga zapali, izazivajući sagorevanje.

Širenje gasova sagorevanja potiskuje klip tokom udarnog pogona. U dizel motoru u
vazduh se ubrizgava samo vazduh koji se zatim kompresuje. Dizel motori zatim prskaju
gorivo u vrući komprimovani vazduh prikladnom, izmerenom brzinom, uzrokujući njegovo
paljenje

Električna vozila predstavljaju nove mogućnosti, ne samo na polju ekologije, već i na

polju dinamike vožnje. Iako električna vozila još uvek ne mogu da obezbede upotrebljivost i
mobilnost kao što to imaju konvencionalna vozila, postoji tendencija da se takva vozila
razvijaju u razvojne svrhe.

Nezavisna kontrola obrtnog momenta pojedinih točkova otvara velike mogućnosti

koda, govorimo o dinamičkim karakteristikama vozila. Spojnica služi za prenošenje obrtnog
momenta sa zamajca na sastavne delove transmisije kao što su: mjenjač, kardansko vratilo,
diferencijal, poluosovina i točkovi.

LITERATURA
1. Janković,D.,Todorović,J.: Teorija kretanja motornih vozila, Mašinski fakultet,
Beograd, 1983
2. Janković,D.:Motorna vozila II, Konstrukcija, Vojna akademija kopnene vojske JNA,
Beograd,1971
3. Janićijević,N.,Janković,D.Todorović,J.: Konstrukcija motornih vozila, Mašinski
fakultet, Beograd,1987
4. Janićijević,N.,terzić,M.: Elektronski uređaji u automobilu, Tehnička knjiga, Beograd
1993
5. K.H.Decker, Elementi strojeva. Zagreb, Hrvatska, Golden Marketing, 2006
6. M.Opalić, Prijenosnici snage i gibanja. Fakultet strojarstva i brodogradnje Zagreb,
1998
7. Todorović,J.,Zelenović,D.:Efektivnost sistema u mašinstvu, Fakultet tehničkih nauka,
Novi Sad, 1978
8. Ž.Orlić, G.Orlić, Osovine i vratila. Rijeka, Hrvatska: Zigo Rijeka, 2004