VISOKA KOLA TEHNIKIH

STRUKOVNIH STUDIJA AAK

Odravanje maina i opreme

SEMINARSKI RAD
Tema:
Tehnologija odravanja pogonske jedinice GM 6030N (6.71),
dizalice Link-Belt LS 418a

Kontrola i overa:
Mr.Dragoljub Velikovi

Ocena rada:_________________

Profesor: Student:

Dr Svetislav Lj. Markovi Vlada Gruji 1407/14

Lazarevac, Januar 2017. god.

Sadraj:
 Odravanje maina i opreme

1.UVOD...........................................................................................................................................3
1.1 Opta tematika o odravanju maina i opreme.....................................................................3
1.2 Specifikacija i osnovni podaci pogonske jedinice dizalice Ling Belt LS 418a.................7
1.3 Istorijat razvoja.....................................................................................................................8
1.4 Dosadanji pokazatelji u odravanju..................................................................................11
2. Odravanje pogonskog agregata 6.71........................................................................................11
2.1 Dnevni pregled...................................................................................................................12
2.2 Nedeljni pregled.................................................................................................................12
2.3 Mali servis..........................................................................................................................13
2.4 Veliki servis........................................................................................................................13
2.5 Generalni remont................................................................................................................14
3.Primer dijagnostike jednog uoenog kvara.................................................................................17
4.Reavanje dijagnostikovanog problema ili popravka kvara.......................................................18
5.Literatura koriena u izradi rada...............................................................................................19

1. Uvod
1.1 Opta tematika o odravanju maina i opreme

GRUJI VLADA 1407/14

2
 Odravanje maina i opreme

Sve vei i raznovrsniji zahtevi trita za novim proizvodima povienog

kvaliteta uslovljavaju razvoj sredstava za rad, odnosno fokusiraju potrebe za
sve sloenijim tehnikim sistemima. Ovakvi zahtevi, kao i neminovno
uslonjavanje sredstava za rad,nameu i neminovnost razvoja odravanja tih
sistema.

Dananje maine i oprema imaju ugraene savremene mehanike,

pneumatske, hidraulike, elektronske i druge komponente. To od odravanja
zahteva poznavanje irokog spectra tehnologija koje se primenjuju u periodu
od zavretka proizvodnje (montae) do prestanka eksploatacije maina i
opreme, odnosno u toku njihovog ivotnog ciklusa. Pouzdan, ekonomian i
siguran rad maina i opreme postie se ispravnim rukovanjem i odravanjem.
Industrijski razvijen svet je sagledao injenicu da pravilno izabrana i
realizovana metodologija i strategija odravanja obezbeuje ne samo
smanjenje trokova odravanja, vei poveanje efikasnosti i produktivnosti
opreme, kao i poboljanje kvaliteta proizvoda i usluga. Time se odravanje
javlja kao izuzetno kompleksan faktor u ukupnom poslovanju preduzea, to
zahteva I drugaiji odnos i prilaz svim aspektima odrvanja.

Aktivnosti na polju uvoenja novih tehnologija i postupaka odravanja

veoma su evidentne poslednjih godina. Razvoj novih tehnologija je uslovljen
kako potrebom visoke raspoloivosti proizvodne opreme, tako i zahtevima koji
proizilaze iz standarda JUS ISO 9000.

Odravanje je dobro osmiljena akcija upravljake strukture. To je

dinamiki proces provere i analize stanja tehnikih sistema sa ciljem
predvianja oteenja i otkaza. Savremeno upravljanje odravanjem
podrazumeva uvoenje pogodnih postupaka nadgledanja pogonskog stanja
tehnikih sistema, koji treba da obezbede odgovarajue informacije za
donoenje odluka.Kritino pitanje, pri tome, je da li se takav prilaz isplati i
kada, jer je opte prvilo da utede koje se postiu moraju da prevazilaze cenu
koriene opreme za odravanje i trokove rada. To je stvar odreene
strategije, koja se mora primeniti pri definisanju programa odravanja, a koja
obuhvata procedure koje obezbeuju jasno dokumentovane odluke o
prioritetima pojedinih sistema sa ocenom oekivanih efekata.

Odravanje maina i opreme predstavlja celovit skup aktivnosti koje

preduzimaju odravaoci, ali i rukovaoci sredstava za rad, sa zadatkom da se
spree i otklone kvarovi na tehnikim sitemima. Proces odravanja se moe
definisati i kao skup aktivnosti koje se sprovode u cilju otklanjanja otkaza,
odnosno spreavanja njihove pojave.

GRUJI VLADA 1407/14

3
 Odravanje maina i opreme

Zadatak odravanja maina i opreme je obezbeenje tehnike sposobnosti

sredstava za rad u granicama tehnoloke tanosti, uz ostvarivanje
projektovanog radnog veka, bez iznenadnih kvarova. Drugim reima,
zadatak odravanja je da sredstvo za rad bude u funkciji, a da pri
tome postie zadovoljavajui kvalitet. Pod pojmom sredstvo za rad u
odravanju se podrazumevaju:

Maine (mainski sistemi)

Ureaji
Alati i pribori
Potrebne instalacije
Merna i kontrolna oprema

Primarni zadatak odravanja je da preventivnim pregledima i merama

otkrije i otkloni oteenja zbog kojih bi moglo doi do kvara. U sluaju da do
kvara doe na delovima maina i opreme, potrebno ga je to pre otkloniti
kako bi se spreile havarije, a zastoji u proizvodnji sveli na najmanju moguu
meru. Ciljevi odravanja maina i opreme su:

Pravovremenim i pravilno izvedenim aktivnostima odravanja smanjiti

vreme i broj zastoja u proizvodnom ciklusu
Minimiziranje trokova rada i materijala
Smanjivanje broja zastoja zbog kvarova u toku proizvodnog procesa.

Na osnovu analize savremenih pristupa u reavanju problema odravanja

u svetu i sadanjeg nivoa tehnikog razvoja, moe se prihvatiti i primeniti
podela postojeih metoda odravanja maina i opreme prikazanih u tabeli
odravanja. Na osnovu podele prikazane u tabeli zakljuujemo da postoje
etiri osnovna metoda odravanja, kao i dve glavne podgrupe preventivnog
odravanja.

ODRAVANJE
POBOLJANJE
PREVENTIVNO KOREKTIVNO PROAKTIVNO KARAKTERIST
IKA MAINA I
OPREME

GRUJI VLADA 1407/14

4
 Odravanje maina i opreme

PLANSK PREMA NEPLANSKO PREMANENTNO

O STANJU
Neoekivani otkazi Kontrola i Modifikacija
Periodino Prema korekcija
(fiksni potrebi Popravke osnovnih Rekonstrukcij
intervali) (promen (male,srednje i uzronika otkaza a
jivi velike)
intrvali)

Preventivno odravanje se sprovodi u odreenim intervalima, ili po

propisanim kriterijumima radi umanjenja verovatnoe pojave otkaza ili
predupreenja smanjanog uinka elemenata maina i opreme.
GRUJI VLADA 1407/14
5
 Odravanje maina i opreme

Cilj preventivnog odravanja i spreavanje pojave otkaza, odnosno

blagovremeno preduzimanje mera kako bi maine i oprema radile to due
bez otkaza.

Najrasprostanjeniji postupci preventivnog odravanja su:

- Pregled
- Zamena
- Obnavljanje i drugi.

Korektivno odravanje je metod odravanja kod koga se doputa

eksploatacija tehnikog sistema do pojave otkaza, a bez predhodnih pregleda
i praenja stanja tog sistema.

Zadatak korektivnog odravanja je da element ili tehniki sistem iz stanja u

otkazu dovede u stanje u radu.

Nezavisno od tipa odravanja, aktivnosti koja se sprovodi u cilju otklanjanja

utvrenih ne ispravnosti pri pregledu, odnosno monitoringu naziva se
popravka.

Sve popravke po svom obimu mogu biti:

- Male popravke tekui (laki) remont

- Srednje popravke srednji remont
- Velike popravke generalni remont.

Srednje popravke se odnose na zamenu ili regeneraciju elemenata sa duim

vekom trajanju. Po obimu aktivnosti znacajnije su od onih koje se izvode kod
male popravke.

Pri srednjoj popravci sprovode se sledee aktivnosti:

- Demontaa do nivoa sastavnih elemenata,

- Pranje i ienje demontiranih elemenata,
- Utvrivanje stanja elemenata (dijagnostika),
- Regeneracija.
- Obezbeivanje novih elemenata (koji treba da zamene dotrajale,
odnosno one koji se ne mogu regenerisati),
- Montaa funkcionalnih celina i provera osnovnih funkcija,
- Zavrena montaa i podeavanja radnih parametara,
- Instaliranje,
- Probni rad i utvrivanje nivoa radne sposobnosti,

GRUJI VLADA 1407/14

6
 Odravanje maina i opreme

- Primopredaja, odnosno uvoenje u proces eksploatacije,

- Dostavljanje pratee dokumentacije (koja esto sadri uvedena nova
tehnoloka reenja) i davanje garancije.

Na primeru servisa i popravke motora dizalice LingBelt LS 418a prikazau

praktinu i realnu primenu svih postupaka i faza u odravanju pomenutog
agregata.

1.2 Specifikacija i osnovni podaci pogonske jedinice

dizalice Ling-Belt LS 418a

Proizvodnja Dizalice Link Belt LS 418a poela je 1967 godine a trajala je

do 1988 godine. Konkretni posmatrani primerak proizveden je 1974 godine.

Pogonski agregat dizalice Link-Belt Ls 418a nosi oznaku GM 6030 N (6-71).

Proizveden je u fabrici Detroit Diesel Engine Division koja je deo General
Motors-a.

Re je dvotaktnom dizel motoru.

Ovaj tip motora izraivan je u sledeim verzijama:

1-71 1.2L (71ci) Single-cylinder snage 10 ks

2-71 2.3L (142ci) Iinijski-2 cilindra snage 68 ks
3-71 3.5L (213ci) Iinijski-3 cilindra snage 113 ks
4-71 4.7L (284ci) Iinijski-4 cilindra snage 160 ks
6-71 7.0L (426ci) Iinijski-6 cilindara snage 190 ks
6V-71 7.0L (426ci) V-6 cilindara snage 190 ks
8V-71 9.3L (568ci) V-8 cilindara snage 318 ks
12V-71 14.0L (852ci) V-12 cilindara snage 450 ks
16V-71 18.6L (1136ci) V-16 cilindara snage 635 ks
24V-71 27.9L (1704ci) V-24 cilindara snage 1800 ks
Kodne oznake motora su sledee:

T Turbocharged

GRUJI VLADA 1407/14

7
 Odravanje maina i opreme

V - V-Block configuration
L - Low profile
N - 4 exhaust valves (per cylinder)
Iz svega ranije navedenog proizilazi, da je motor dizalice Link-Belt Ls 418a
sa kodnom oznakom GM 6030 N (6-71), ima sledee karakteristike:

- Oznaka 6 6 cilindara u liniji

- Oznaka 71 oznaka zapremine motora (71 kubni in po cilindru) a
ukupna zapremina je 6982 ccm (7 l).
- Snaga motora 142 kw (190 ks).
- Oznaka N 4 izduvna ventila po cilindru
Proizvodnja ove linije motora zavrena je 1998 godine.

1.3 Istorijat razvoja

Razvitak motora poinje 1938 godine. Prvo su razvijane linijske varijante
motora a razvitak V varijanti poinje od 1957 godine. Ova linija dvotaktnih
dizel motora zamiljena je i konstruisana prvenstveno za pogon brodova, ali
je zbog svojih konstrukcjskih pogodnosti i lakog odravanja, doivela
raznovrsnu primenu. Pravu ekspanziju ova linija motora je doivela tokom
drugog svetskog rata.

Pravu neobinost predstavlja podatak, da je ovaj pogonski agregat

korien (u paru vezana 2 motora) kao pogon na amfibijama, koje su
koriene u iskrcavanju saveznika na Normandiju. Takoe je masovno
korien i kao pogonski agregat M4A2 Sherman, M3 Lee, M3A Grant II
tenkova. Kasnije su ga i Britanci preuzeli za pogon nekih njihovih modela
tenkova.

GRUJI VLADA 1407/14

8
 Odravanje maina i opreme

Slika 1. Amfibija iz drugog svetskog rata sa pogonom na 2 motora 6.71

Slika 2. Ameriki tenk Sherman M4A2 pogonjen sa motorom Detroit disel 6-71

GRUJI VLADA 1407/14

9
 Odravanje maina i opreme

Slika 3. Vojna izvedba motora 6-71

Proizvodila se i varijanta Detroit diesel 6051 quad-71 koja predstavlja

posebno izraen pogonski sklop snage 1600 ks. Taj motor se sastoji iz 8
motora 6-71 koji su uvezani u module 4x2 komada.

Slika 4. Izrada motora Detroit diesel 6051 quad-71

GRUJI VLADA 1407/14

10
 Odravanje maina i opreme

Poseban kuriozitet predstavlja i Sovjetska kopija

ovoga motora. Amerikanci su za vreme drugog
svetskog rata, kao vojnu pomo, isporuili veliki broj
6-71 pogonskih jedinica, koje su Sovjeti zatim
kopirali. Sovjetska varijanta ima oznaku YAMZ 206.
Kasnije je fabrika KRAZ preuzela ovaj projekat radi
pogona svojih tekih kamiona (proizvoen je do
1958, kada je zamenjen sa novim V8 motorom).

Slika 5. KRAZ 222 pogonjen sa Sovjetskom kopijom motora 6-71(YAMZ 206)

1.4 Dosadanji pokazatelji efikasnosti u odravanju

GRUJI VLADA 1407/14

11
 Odravanje maina i opreme

Po iskustvima slube odravanja RJ Pomona mehanizacija, Ogranak

Kolubara, PD EPS, koji su I vlasnici pomenute dizalice t.j. njenog pogonskog
agregata, u dosadanjoj eksplataciji pomenuti pogonski sklop pokazao se kao
vrlo kvalitetan, sa minimalnim zastojima usled kvarova. Izuzetna
jednostavnost u odravanju je rezultirala brzom i efikasnom defektologijom
problema t.j. kvarova. U dosadanjem toku eksplatacije, raen je samo jedan
generalni remont. Remont je raen po specifikacijama proizvoaa sa
delovima dopremljenim direktno iz fabrike proizvodnje. Izvoa generalnog
remonta je bilo privredno drutvo koje poseduje sve sertifikate i ateste da je
opremljeno I osposobljeno za takav obim poslova.

Osim generalnog remonta, nikakvi bitniji kvarovi nisu zabeleeni u istoriji

eksplatacije dizalice.

Slika 6. Dizalica Link-Belt Ls 418a koja je u vlasnitvu RB Kolubara

2. Odravanje pogonskog agregata

Odravanje pogonskog agregata 6-71 se izvodi po unapred odreenom
planu odravanja. U odravanju se koristi repro material, rezervni delovi i
mazivna sredstva koja zadovoljavaju specifikacije postavljenje od strane
proizvoaa.

Slika 7.
Pogonski
agregat
dizalice Ling-
Belt Ls418a

Po specifikaciji proizvoaa predviene su sledee radnje pri odravanju

pogonskog agregata (u sutini ove radnje se mogu primeniti i za celu
dizalicu):
GRUJI VLADA 1407/14
12
 Odravanje maina i opreme

- Dnevni pregled
- Nedeljni pregled sa podmazivanjem sklopova
- Mali servis
- Veliki servis
- Generalni remont

2.1 Dnevni pregled

Dnevni pregled, kako mu samo ime kae, vri se svakodnevno, dok je
dizalica u radu. Razlikujemo pregled pre stavljanja motora u pogon (pregled
nivoa ulja, nivoa tenosti za hlaenje, pregled stanja pomonih agregata),
pregled u toku rada dizalice (vizuelni pregled stanja agregata i praenje
promena u zvuku koji motor pravi pri radu) i pregled po zaustavljanju motora.

Za obavljanje dnevnog pregleda osposobljen je rukovaoc dizalice a

postupa po upustvu za pregled koji se nalazi u kabini. Po zavrenom
pregledu, sagledano stanje se upisuje u izvetaj o radu maine. Ukoliko su
primeeni neki potencijalni nedostaci ili kvarovi vri se momentalno
obavetavanje lica koje je ovlaeno da preduzima dalje korake u odravanju.

2.2 Nedeljni pregled

Nedeljni pregled se vri jednom nedeljno. Obuhvata sve to I dnevni pregled s
time tose radi I pranjenje centrifugalnog filtera vazduha. Takoe se obavlja I
podmazivanje svih sklopova koji su za to predvieni po emi podmazivanja
koju je izradio proizvoa.

Slika 7. ema podmazivanja sa spiskom mazivnih sredstava

2.3 Mali servis

GRUJI VLADA 1407/14
13
 Odravanje maina i opreme

Mali servis se obavlja u periodu koji je propisao proizvoa i zavisi od

uslova rada dizalice (temperature, zaprljanost, praina, kvalitet goriva I td).
Na ovom motoru, gledano za srednje teke uslove rada, mali servis se obavlja
na svakih 200 mh. Tada se obavljaju sledei zahvati:

- Zamena ulja u motoru (po fabrikoj specifikaciji sipa se ulje gradacije

15W40, predvieno za dizel motore u tekom reimu rada)
- Zamena filtera ulja
- Zamena filtera goriva (vri se zamena finog I grubog filtera)
- Istresanje I izduvavanje filtera vazduha I po potrebi njegova zamena
- Kontrola nivoa hidraulikog ulja I po potrebi njegovo dosipanje (koristi
se ulje gradacije SAE 10)
- Kontrola nivoa ulja I po potrebi njegovo dosipanje u kuitu lamela
kvaila (koristi se ulje gradacije SAE 10)

Ovaj servis se zatim upisuje, zajedno sa svim primedbama I zapaanjima

ovlaenih lica, u servisnu knjigu. Servisna knjiga je deo tehnike
dokumentacije koja se void kod imaoca vlasnika dizalinog sredstva.
Obavezno je njeno voenje to je I propisano zakonom.

2.4 Veliki servis

Veliki servis se obavlja u odreenom vremenskom periodu ili je vezan za
broj izraenih moto sati. Koliki je taj vremenski period ili broj sati propisuje
proizvoa. Karakteriu ga isti poslovi koji se obavljaju I za mali servis s time
to se tada obavezna I zamena filtera vazduha. Takoe se tada obavlja I
podmazivanje pojedinih sklopova koje je predvieno da se tada obavi po karti
podmazivanja. Pored zamene ulja u motoru vri se I zamena svih ostalih ulja
u sklopovima motora kao I zamena rashladnog sredstva. Kontrolie se I stanje
pomonih agregata (alasera, altenatora I td) I po postebi se upuuju na servis
(reparaciju) ili se vri njihova zamena. Kontrolie se I stanje akumulatora I ako
je potrebno, njegova zamena.

GRUJI VLADA 1407/14

14
 Odravanje maina i opreme

2.5 Generalni remont

Generalni remont motora je specifian oblik odravanja motora u toliko to
se sa njime ulae u produenje
resursa eksplatacije datog
motora. Obavlja se kada
odreeni parametri rada motora
padnu ispod fabriki datih
vrednosti (pritisak u cilindrima,
curenje ulja na auspuh I sl.).

Konkretno, ovaj motor spade

u dvotaktne dizel motore. Na
slici je pokazan nain rada ovog
tipa pogonske jedinice.
Dvotaktni motori su laki za
odravanje I imaju manje pokretnih delova. Karakterie ih to to imaju dva
takta. U ta dva takta se obavlja i usisavanje vazduha, njegovo sabijanje,
ubacivanje goriva u cilindar i kontrolisana eksplozija. Usled pohabanosti
cilindara, karika, ili nekog drugog kvara dolazi do poremeaja rada motora.

Da bi se to reilo radi se odvajanje motora od prenosnog sklopa. Potom se

obavlja (uz pomo druge dizalice ili viljukara) I njegovo izvlaenje iz asije.
Potom se motor transportuje u radionicu gde se vri njegova defektaa,
zatim, demontaa pohabanih elemenata (klipovi, klipnjae, leajevi (letei I
leei), ravnanje glave, skidanje ventila I td, t.j. svih delova na koje uraena
defektaa ukae kao na neispravne Ili pohabane).

GRUJI VLADA 1407/14

15
 Odravanje maina i opreme

Slika 8. Motor na kojem je skinuta glava t.j. poeta demontaa zbog

generalne popravke

Naruivanje delova se vri po fabrikom katalogu, koji je deo tehnike

dokumentacije, a koju je proizvoa isporuio uz dizalicu. Delovi koji se zatim
kupuju, moraju biti od fabrike odobreni ili da posedju sertifikat da
zadovoljavaju odreene standarde.

Po dostavi rezervnih delova, vri se njihovo ugraivanje a redosled I nain

obavljanja radova su strogo definisani tehnikom dokumentacijom
proizvoaa.

Slika 9. Presek motora 6-71 sa detaljnim prikazom njegovih delova

Po zavretku ugradnje rezervnih delova vri se zavrno sklapanje motora i
sipanje tenosti za podmazivanje.

Motor se zatim postavlja na ispitni sto, vee sa sistemom za hlaenje,

dostavu goriva I odvoenja izduvnih gasova. Tu se vri njegovo stavljanje u
pogon I prva testiranja. Nakon izvrenih ispitivanja, vri se ugradnja motora
nazad u dizalicu. Potom sledi period razrade u kojem se moraju potovati
reimi rada definisani od proizvoaa I lica koja su obavila generalni remont).

GRUJI VLADA 1407/14

16
 Odravanje maina i opreme

Slika 10. Motor 6.71 posle uraenog generalnog remonta, spreman za

isporuku I ugradnju

Zanimljivost je da je na motoru dizalice Ling-Belt LS 418a raen generalni

remont samo jednom. Obino se generali remont motora kombinuje i sa
generalnim remontima I ostalih vitalnih sklopova maine. Sa ovih zahvatima
(ukoliko se radi kompletan remont cele radne maine), bitno se produava
radni vek. Takoe su mogue odreene
modifikacije I unapreenje sklopova kao I
uvoenje novih tehnologija.

Tada je na dizalici tada instaliran I novi

PAT ureaj s kojem je mnogostruko
unapreena sigurnost I bezbednost pri
radu. Od skora, sa uvoenjem novih
odredbi u zakon koji regulie rad I
odravanje dizalinih sredstava,
onemogueno je dobijanje periodinog
atesta, ukoliko dizalica nema PAT ureaj.

Slika 11. PAT-Hirschmann-Parts-Diagram

GRUJI VLADA 1407/14
17
 Odravanje maina i opreme

Sa ulaganjem u generalni remont ove maine, bitno se poveava I njena

vrednost kao i dijapazon upotrebe.

3.PRIMER DIJAGNOSTIKE JEDNOG UOENOG KVARA

Prilikom rada sa dizalicom, rukovaoc je uoio odreene probleme u radu motora. Nakon
vizuelnog pregleda, poziva nadreene, i saoptava im prirodu nepravilnosti u radu motora. Te
simptome rada motora upisuje u Izvetaj o radu maine (deo tehnike dokumentacije koji se
vodi za svaki dan rada dizalice) zajedno sa vremenom kada je maina zaustavljena i vremenom
obavetavanja nadlenih. Nadreeni rukovaocu je poslovoa eksplatacije dizalica. On dalje
obavetava nadlenu tehniku slubu, koja preduzima dalje korake.
Rukovodilac tehnike slube upuuje obuene radnike mehaniare na teren t.j. na radon mesto
dizalice. Po dolasku oni rade dijagnostiku problema I uoavaju sledee:
- Po stavljanju motora u rad, motor (ukoliko mu se ne daje gas) radi neko vreme na leru a
potom se zaustavlja. Ukoliko se dodaje gas, dolazi do guenja motora I njegovog gaenja.
- Filter vazduha je ist. Filter goriva je zaprljan I nije prohodan za pogonsko gorivo.
- Prilikom ponovnog pokuaja startovanja, motor neubiajno dugo vergla bez vidljivih
tragova dima na auspuhu. Posle nekog vremena, motor startuje sa daljom simptologijom
izloenom u prvom stavu

4.POPRAVAK MOTORA (OTKLANJANJE

DIJAGNOSTIKOVANOG KVARA)
Prva radnja koju su mehaniari preduzeli je zamena filtera goriva, poto je simptologija kvara
upuivala na zapuenje istih. Posle ugradnje novih filtera motor je normalno proradio. Izgledalo
je kao da je kvar reen, pa su mehaniari napustili radno mesto dizalice.
Sutradan se problem ponovio sa potpuno istim simptomima. I tada su mehaniari ponovo zamenili
filtere goriva. Pokuali su otkriti razlog zato se se filteri zapuili ali nisu uspeli u tome. Poto je
motor ponovo radio ispravno, napustili su radnomesto maine.
Sledei dan se opet isto desilo. Meutim, ovoga puta, filteri su bili isti. Pratei tok goriva I
merei pritiske utvrdili su da u magistralnom vodu nema pritiska. Sumnjajui na pumpu goriva,
zamenili su je sa rezervnom. Meutim, I dalje motor nije hteo da satartuje. Posle demontae
magistrale goriva ustanovili su da u njoj postoji zapuenje.Posle oienog zapuenja motor je
normalno proradio.
Sutradan su se ponovo pojavili isti problem u radu ali su opet ponovo bili zapueni filteri. Tada je
reeno da se ispusti svo gorivo iz rezervoara I da se on ispere.
Nakon analize isputenog goriva dolo se do saznanja da je gorivo puno neistoa. Posle
konsultacija sa proizvoaem goriva dolo se do sledeeg zakljuka u vezi sa pojavom ovih
kvarova:
Za pogon dizalice donedavno je korieno staro gorivo D2. Tokom decenija korienja, na
zidovima rezervoara su se taloile naslage masnoe iz goriva D2.
GRUJI VLADA 1407/14
18
 Odravanje maina i opreme

Prilikom prelaska na novu vrsu goriva Evro dizel a usled karakteristika tog goriva (izuzetna
agresivnost I sposobnost razlaganja masnoa) dolo je do rastvaranja neistoa iz rezervoara. Te
neistoe su prljale filtere goriva. Meutim, jedna mala koliina je uspela da zbog starosti filtera
prodre do magistralnog voda I prouzrokuje zaepljenje.
Kao finalno reenje kvara predloeno je ispiranje rezervoara goriva. Takoe su pregledani svi
filteri u magacinu. Dolo se do saznanja da im je proao rok upotrebe te se zbog toga filter papir
u njima lako cepao I proputao neistoe. Izvrena je hitna kupovina novih filtera, dok su stari
otpisani. Rezervoar je ispran a posle sipanja novog goriva I postavljanja novih filtera, startovan je
motor.
Nakon nekoliko dana rada dizalice bez problema, konstatovano je da je kvar zajedno sa njegovim
uzrokom otklonjen.

GRUJI VLADA 1407/14

19
 Odravanje maina i opreme

5. LITERATURA

Pri izradi seminarskog rada koristio sam sledeu literaturu:

- Tehnika dokumentacija fabrike dizalica FMC
- Tehnika, radionika i servisna dokumentacija Dizalice Ling-Belt LS 418a koja je u vlasnitvu
Pomone Mehanizacije, Ogranak Kolubara, JP EPS Srbija
- Wikipedia

GRUJI VLADA 1407/14

20