STRES KOD DECE

FATIMA KURTOVIĆ
DŽEJLA ČULJEVIĆ
• UVOD

• Stres kao pojavu susrećemo u svakodnevnom životu i radu, i brojna istraživanja ukazujuda se veliki broj
ljudskih resursa, a posebno menadžment kompanije, svakodnevnosusreće sa stresom.

• Razlog zašto je ova teme interesantna za ovo istraživanje je sam fenomen stresa koji predstavlja pojavu
novijeg datuma.

• Prirodno je da osećamo strah i uznemirenost i to je normalna reakcija na stanje krize i neizvesnosti.

• Međutim, stresu nisu podložni samo odrasli, već i deca. Deca takođe mogu da se osećaju zbunjeno, tužno,
uplašeno i zabrinuto.

• U slučaju izloženosti nekom dramatičnom događaju deca se fokusiraju na bliske osobe, pre svega roditelje,
ali kad su i te osobe izložene istom događaju, deca mogu izgubiti sigurnost i poverenje u nekoga od koga
očekuju da ih zaštiti.
•
• Stres nastaje kad promene u okruženju postanu ili preterano česte ili preterano jake u meri da naši
mehanizmi kompenzacije više nisu dovoljno efikasni da održavaju unutrašnju ravnotežu i počnu da
iziskuju od nas dodatne napore da održimo sistem funkcionalnim.

• Upravo to ulaganje dodatnog napora i angažovanja predstavlja stres.

• Mehanizam stresa je isti i kod dece i kod odraslih ali se razlikuju stresori (izazivači ili okidači stresa). U
principu, šta će za dete biti izazivač stresa jako je individualno i zavisi od opštih karakteristika deteta,
njegovih genetskih predispozicija i specifičnih životnih iskustava.
• ŠTA JE STRES?

• Stres je fiziološka i psihološka reakcija čoveka na spoljne situacije koje remete njegovu ravnotežu.

• Stresne situacije, takozvani stresori koji su deo naše svakodnevnice, povređuju ličnost, čine čoveka napetim i
nervoznim, što izaziva brojne telesne i psihičke promene kod pojedinca koji je izložen toj situaciji.

• Stres je unutrašnje, subjektivno, odnosno intrapsihičko stanje koje predstavlja reakciju na stresor, odnosno
stresni događaj.
• Postoje dve kategorije stanja stresa:
• stanje akutnog stresa i
• stanje hroničnog stresa.

• Za stanje akutnog stresa karakterističan je doživljaj emocionalne patnje. Osoba je svesna svoje "nervoze",
uznemirenosti, tuge, potištenosti, besa prema sebi i drugima

• Za razliku od stanja akutnog stresa, za stanje hroničnog stresa karakteristično je odsustvo doživljaja
emocionalne patnje, to je zapravo suštinska razlika između stanja akutnog stresa i stanja hroničnog stresa.
• KAKO PREPOZNATI ZNAKOVE STRESA KOD DECE?

• Deca izražavaju svoje emocije drugačije od odraslih, a takođe postoje uzrasne razlike u izražavanju emocija.

• Važno je istaći da dete na ranom uzrastu uglavnom ne ume da verbalizuje svoje emocije, zato je važno pratiti
ponašanje deteta i reagovati na sve ono što je atipično.

• Kada govorimo o stresu, kod dece se primećuje diskontinuiranost u izražavanju stresa.

• To znači da isti emocionalni intenzitet ne traje dugo.

• Ovde se mogu javiti isprekidane reakcije (na primer, deca mogu imati intezivne krize plača, a ubrzo nakon
toga delovati ravnodušno).

• Treba naglasiti da postoje individualne razlike u trajanju i intenzitetu reakcija.

• Moguće je da se kod neke dece pojavi samo jedna od tih reakcija, dok se kod druge može javiti nekoliko
njih, možda istovremeno, u kraćem ili dužem vremenskom razdoblju.

• Roditeljima sve ovo može delovati zbunjujuće i zamaskirati realnu situaciju.

• SIMPTOMI STRESA KOD DECE

• Telesni

• poteškoće sa spavanjem (nesanica, česta buđenja, noćne more ili prekomerno spavanje),
• nagle promene u ishrani (pojačan apetit ili odbijanje hrane),
• promena ustaljene fizičke aktivnosti (preterana fizička aktivnost ili pasivnost, nedostatak energije, umor),
• somatske reakcije (napetost u mišićima, glavobolja, bol u grudima, vratu, ramenima, leđima, stomaku,
mučnina, povraćanje…).
• Psihički

• strah, zabrinutost, razdražljivost, tuga, krivica, ljutnja, bes, smanjena koncentracija i pamćenje, zbunjenost,
nespretnost, reakcija na zvuke (trzanje na svaki šum, izbegavanje buke) ili

• strah od potpune tišine, mucanje, regresija (ponašanja tipična za prethodne faze razvoja: sisanje palca,
nekontrolisano mokrenje, vraćanje ritualima ili igrama kojih se dete ranije igralo…),

• ponavljajući crteži ili prekomerno pričanje o događaju…

• Socijalni
• veća potreba za pažnjom roditelja i bliskih osoba (moguće je da će deci postati teže da se odvoje od bliskih
osoba jer se boje da bi se moglo dogoditi nešto loše njihovoj porodici ili njima),

• poteškoće u društvenim interakcijama, sklonost izolaciji, povlačenje.

• Ovo su normalne reakcije, posebno u fazi promene ustaljenih navika, ali ukoliko potraju ili se zanemare,
mogu uticati na opšte slabljenje organizma, pada imuniteta i dete može postati podložnije infekcijama.
• KAKO POMOĆI DETETU DA SE IZBORI SA STRESOM?

• Iako predstavlja prilično čestu pojavu, ipak je važno odgovoriti na stres na ispravan način kako ne bi
dalje doveo do nekih ozbiljnijih problema sa mentalnim zdravljem osobe.

• Mladi ljudi često imaju poteškoća sa prepoznavanjem granica i u međuljuskim odnosima i u

aktivnostima koje mogu da ih ugroze.

• Važno je spoznati šta je za mladu osobu intenzivno preplavljujuće negativno ili pozitivno iskustvo koje
dovodi do nabrojanih simptoma (tzv. stresor) kako bi u narednoj sličnoj situaciji mogla da se zaštiti,
predupredi posledice, i eventualno odgodi ili izbegne učešće u njoj.
• KAKO POMOĆI DETETU DA SE IZBORI SA STRESOM

• 1. Kvalitetan i redovan san.

• Stručnjaci preporučuju 9 do 12 sati sna za uzrast od 6 do 12 godina. Tinejdžeri treba da spavaju 8 do 10 sati.

• Spavanje mora biti prioritet kako bi se stres kontrolisao. Ograničite upotrebu ekrana noću i izbegavajte
držanje digitalnih uređaja u spavaćoj sobi.
2. Fizička aktivnost.
• Preporuka je najmanje 60 minuta aktivnosti dnevno za decu uzrasta od 6 do 17 godina.

• 3. Komunikacija.
Razgovor o stresnim situacijama sa odraslom osobom od poverenja može pomoći deci i tinejdžerima da na stvari
gledaju perspektivno i pronađu rešenja.
• 4. Opuštanje.
• Nađite vreme za zabavu i odmaranje.

• 5. Pišite o tome.

• Istraživanja ukazuju na to da izražavanje sebe pismenim putem može pomoći u smanjenju mentalnih tegoba
kod mladih.
 • PROGRAM PREVENCIJE STRESA KOD DECE PREDSKOLSKOG UZRASTA

• Kroz nekoliko radionica vaspitači su sproveli odredjene mere prevencije kojima su pokušali da ublaže
stresno ponašanje kod svoje dece.
• RADIONICA 1.

• Na prvoj radionici vaspitač razgovara sa decom. Pitanje koje će postaviti deci je „Čega se plašite“?
• Ostaviće deci deseta minuta kako bi razmislili.
• U toku razgovora sa decom susreli smo se sa raznim strahovima.
• Jedno dete ima strah od mraka.
• Drugo dete ima strah upoznavanju novih prijatelja.
• Treće dete iznosi kako se plaši svega.
• Nakon razgovora sa decom došli smo do zaključka da deca imaju razne strahove. U narednoj radionici
pokušaćemo da im pomognemo da se ti problemi u nekoj meri reše.
• RADIONICA 2. - Slušanje muzike

• Stolice smo poređali u zatvoreni krug. U unutrašnjosti kruga stavili smo CD pleyer na kome smo puštali
muziku (klasičnu - Čajkovskog, Baha, Betovena i Mocarta.)
• Pre početka muzike zamolili smo decu da zatvore oči i opuste se koliko je moguće.
• Kada je muzika počela, osećala se netrepeljivost među decom. Ali kako su se tonovi smenjivali deca su
postala opuštenija, menao im se izraz lica, telo je postalo opuštenije.
• Zaključujemo da muzika ima pozitavan uticaj na decu i da ih opušta.
• ZAKLJUČAK

• Za malu decu dešavanja kod kuće i u školi su čest izvor stresa.

• U kući značajan izvor stresa za decu mogu biti porodična neslaganja, razvod roditelja, kao promena doma i
okoline.

• U školi deca bi mogla biti zabrinuta oko sklapanja novih prijateljstava, suočavanja sa nasilnom, testova i
ocena.

• Kako deca postaju starija, izvori stresa rastu.

• Reakcije na težak stres i poremećaji prilagođavanja obuhvataju poremećaje koje je (za razliku od ostalih
uvrštenih u klasifikaciju) moguće identifikovati ne samo po simptomatologiji, već i po tome što im prethodi
preživljeni stres.

• Stanje organizma prilikom stresa podrazumeva i određene fiziološke reakcije. Iako je uobičajena
pretpostavka da stres uključuje negativne fiziološke efekte, bilo bi tačnije reći da on podrazumeva
aktivirajući efekat, koji povremeno može biti i pozitivan.
• Ipak, važno je reći i da direktne posledice netretirnog stresa mogu da dovedu do akutne reakcije na stres
i posttraumatskog stresnog poremećaja ali mogu i da izazovu druge vrste socio-emocionalnih problema i
poremećaja ponašanja.

• Zbog svega ovoga je od izuzetne važnosti pratiti ponašanje deteta u granicama koje ne remete njegovu
slobodu da se razvija i unapređuje sopstvene mehanizme odbrane.
• LITERATURA

• 1. Bojanin, S., Popović Deušić, S. (2012.) Psihijatrija razvojnog doba

• 2. Bašić, J. (2009): Teorije prevencije: prevencija poremećaja u ponašanju i rizičnih ponašanja djece i
mladih, Zagreb, Školska knjiga.
• 3. Bukowski, W., M., Laursen, B., Hoza, B. (2010): The snowball effect: Friendship moderates escalations
in depressed affect among avoidant and excluded children, Development and psychopathology 22, str. 749-
757.
• 4. Debogović, Z. (2015): Komorbidni poremećaji kao prediktori suicidalnosti u oboljelih od depresivnog
poremećaja, Diplomski rad, Zagreb, Sveučilište u Zagrebu.
• 5. Đuranović, M. (2013): Obitelj i vršnjaci u životu adolescenta, Napredak, 154 (1-2), str. 31-46
• 6. Kurtović, A. (2012): Uloga obitelji u depresivnosti adolescenata, Klinička psihologija, 5 (1-2), str. 37-
58.
• 7. Ninčević, M. (2009): Izgradnja adolescentskog identiteta u današnje vrijeme, Odgojne znanosti, 11 (1),
str. 119-141.
• HVALA NA PAŽNJI!!!!