Рано искуство/учење

ПСИХОЛОГИЈА УЧЕЊА
Случај Џини
Кућа у којој је живела Џини
Родитељи са братом
Отац и брат на суђењу
После избављења...

► Смештена у Дечијој болници у Лос Анђелесу 1970. год, са тимом психолога и других
истраживача; имала је 13 и по година
► Тешкоће са разумевањем говора (није могла да разуме ни кратке реченице) и
некоришћење говора, отежавали су процену менталних способности: на првим
тестовима је постигла резултат приближно на нивоу једногодишњег детета; према
другој скали пар месеци касније, достизала је ниво детета од 4.9 год
► Убрзо је почела брзо напредовати у одређеним областима, брзо је научила како се
користи тоалет и да се сама облачи. У наредних неколико месеци био је приметан
развојни напредак, али не и у области језика
► Имала је врло изражену способност невербалне комуникације (и на неким
невербалним тестовима накнадно и високе резултате)
► Уживала је у изласцима на једнодневне излете изван болнице и интензивно
истраживала своје ново окружење
Усвајање језика
► Џини је пружила јединствену прилику за разумевање развоја језика
► По пријему у болницу почела је са учењем појединачних речи и брзо је да шири свој
речник; почела је да саставља две речи на исти начин као што то раде мала деца;
након годину дана, повремено је састављала три речи
► Код деце која пролазе кроз нормалан језички развој, ову фазу прати тзв. језичка
експлозија (брзо усвајање нових речи и састављање на нове начине); код Џини се то
никада није догодило:
Није била у стању да примени већину граматичких правила; није усвојила реченице
са негацијом, ни упитне; имала је проблем са редоследом речи, изостављала је делове
реченице (субјекат, предикат или објекат); није савладала личну заменицу у 3. лицу...
► Имала је много већу способност разумевања говора него говорног изражавања
Усвајање језика

► Потврђено је уверење да је способност усвајања језика ограничена критичним

периодом: најкасније пре почетка пубертета
одговарајући делови мозга су тада већ завршили свој развој и организацију, након
чега није могуће научити и користити језик на потпуно функционалан начин
► Случај Џини није сасвим једноставан за проучавање развоја и усвајања језика, јер
није само пропустила критични период, већ је и већи део детињства билa на
различите начине злостављана, кажњавањем је учена да ћути, била је неухрањена и
лишена когнитивне стимулације
Џини на тестовима
Наставак лоших искустава
► Финансирање истраживања је пресушило ... 1975. Џини се вратила да живи са
мајком, мада не задуго, јер је њена мајка сматрала да је тај задатак претежак;
потом је премештана кроз низ хранитељских домова, у којима је често била
изложена даљем злостављању и занемаривању; након што је провела значајно
време у хранитељским породицама, враћена је у Дечију болницу
► Тада је установљено је да је напредак који је остварен у првим годинама,
озбиљно нарушен накнадним негативним искуствима; повукла се у тишину,
дошло је до регресије на разним пољима
► Крајем 70-их губи јој се траг, установе социјалне заштите крију њену локацију
► https://www.verywellmind.com/genie-the-story-of-the-wild-child-2795241#backgroun
d
► https://www.theguardian.com/society/2016/jul/14/genie-feral-child-los-angeles-researc
hers
Други случајеви изоловане и
злостављане деце
► Дивља деца, чија су открића забележена од 17. века

► Ана и Изабел, девојчице пронађене када су имале по 6 година; разлика у

напредовању показује значај индивидуалних разлика (генетских
потенцијала)

► Извештај Колухове о близанцима

Задатак: Психологија учења, стр. 236-252

▪ Деца која су расла у неповољним раним условима

▪ Деца у добрим установама (домовима за незбринуту децу) и усвајање старије деце
▪ Ратер: ефекти сепарације; краткорочни и дугорочни
▪ (Још неке) студије о ефектима хоспитализације
▪ Планиране интервенције (студије компензаторних програма)

✔ Одаберите у пару једну од пет тема која вас посебно занима

✔ Пре читања питајте себе шта очекујете, која предвиђања имате и то забележите!
✔ У презентацију укључите сажет опис, научна разматрања и донете закључке, и осврт на почетна
очекивања: да ли вас је нешто у приказу/тумачењу изненадило, да ли је нешто потврдило ваша
очекивања, да ли сте нешто ново сазнали/научили...
✔ Излагање треба да траје од 10 до 15 минута.
✔ Од 3 до 6 предиспитних поена.
Рано учење

► Дефинише се узрастом на коме се одвија (зависно од организма први дани,

недеље, месеци, године) или редоследом (прво)
► Главни подстицаји за проучавање раног учења потекли су из: а) проучавања
фактора наслеђа и средине/учења (да ли је рано искуство нужно за нормалан
развој и да ли је нужно за потпун развој потенцијала) и б) психоаналитичке
теорије („дете је отац човека“)
► Значај раног учења? Код Џини? Код друге деце?
Класично схватање раног искуства
= Рано искуство има пресудан утицај на даљи развој; карактерише га:
1) Трајност (перманентност) и неизбрисивост или изразита трајност и тешка
променљивост
2) Неприметност и спорост (Хеб), омогућава брзину и лакоћу каснијег учења
3) Има критички или сензитивни период када је најефикасније и оставља
„најдубље“ трагове
4) Ефекти су општи (не специфични)
Значај раног искуства се манифестује у свим доменима функционисања – опажање, моторика,
говор, интелектуалне способности, социо-емоционални развој – мада постоје индиције да није у
свим сферама подједнако утицајно

► Класично схватање су најчешће заступали психоаналитичари и неуропсихолози

 Класично схватање: објашњења трајности
► И позитивних и негативних искустава
I. Осетљивост и нестабилност младог организма: ћелије неотпорне и подложне утицајима, мере
унутрашње активности у дисхармонији (пулс, крвни притисак, ЕЕГ); свака стимулација има опште
дејство на организам (разлике када се е-шок даје одраслој животињи и младунчету)
II. Снажнија мотивација и снажнија емоционалност код раних или првих доживљаја – усмереност
пажње до нивоа заокупљености, интензивне реакције, придаје се већи значај → последица је
трајност ефеката
III. Прво је по реду (хипотеза следа): наученом понашању се у почетку ниједно друго понашање не
супротставља, па оно може да се понавља и учвршћује; претходно научено одређује шта ће се
опазити, запамтити/заборавити, који смисао ћемо дати каснијим искуствима; каснији догађаји
сагледавају се из перспективе ранијих
уз то оно омета појаву нових понашања (теорија интерференције)
IV Критични период: трајност наученог се обезбеђује ако се учење одвијало у критичном периоду
Критични/сензитивни период/интервал

► Постоје понашања која се најбрже стичу и остају трајна само ако се уче у одређеном
временском интервалу, на одређеном узрасту: удружени биолошка програмираност и
искуство
Пре и после тога стицање реакције је далеко теже или немогуће, а реакција мање трајна

❖ Aли трајност се постиже и када се искуства понављају – ако се овај фактор занемари, постоји
могућност прецењивања утицаја раног искуства
Рано учење: основна схватања
❖ Поред класичног схватања (ХАИ, апсолутна иреверзибилност или врло отежана
надокнадивост са значајно ограниченим ефектима), развиле су се друге тезе о
значају раног искуства:
❖ Хипотеза апсолутне реверзибилности (ХАР): постоји потпуна надокнадивост
ефеката раног искуства (хуманистичка психологија)
❖ Хипотеза релативне иреверзибилности (ХРИ): касније искуство може донекле да
измени/компензује ефекте раног искуства
❖ Блага верзија ХРИ: ненадокнадиви део је мали

(фокус је на искуствима лишавања, неповољним или трауматским догађајима)

Рано учење: основна схватања

ХАИ ХРИ ХАР

ХРИ
(психоанализа) блага верзија (хуманизам)
Рано учење: закључци
ЧИНИОЦИ КОЈИ ОБЛИКУЈУ ЗНАЧАЈ РАНОГ ИСКУСТВА

❖ Постоје индивидуалне разлике у погледу тога колико ће рано искуство бити значајно:
постоје разлике у резилијентности деце на аверзивне догађаје и лишавања
❖ Аверзивност догађаја и степен лишавања треба да пређу одређени праг да би довели до
снажних, трајних и иреверзибилних последица (теорија прага); обична рана искуства
немају исти значај као рана искуства „другог реда“/трауматизујућа искуства
❖ Понављање или трајање: према Шеферу изолована искуства, без обзира да ли су трауматска
и колико рано су се догодила, ретко остављају трајне последице
❖ Када раном искуству, које има привилеговану позицију јер је прво, (хипотеза следа) нису
супротстављена довољно снажна другачија искуства, онда ће утицај раног искуства
бити већи
Ериксон: постоји интеракција узрасних периода, незадовољајуће решена питања се одражавају на касније фазе,
али се у тим фазама могу и прерадити и решити накнадно
Рано учење: закључци
ЗАШТО СЕ ЗНАЧАЈ РАНОГ ИСКУСТВА МОЖЕ ПРЕЦЕНИТИ :
► Сроуф: трајност одређених понашања деце (у вези са чим се пренаглашава значај раног
искуства) постоји и због тога што је средина доследна, континуирано врши исте или
сличне утицаје на дете
Средина: нпр. у појединим догађајима изражавају се особине старатеља, па као стални
састојци дететове средине, утичу на развој личности детета (тј. битно је то што су искуства
континуирано присутна, што се понављају, а не или не само то што су рана)
► Према класичном психоаналитичком схватању, одређени доживљаји (рани престанак
сисања, строго навикавање на чистоћу) могу да имају снажне и дугорочне последице;
уверење каснијих истраживача је да нису догађаји сами по себи важни, већ разлози тих
догађаја
када су разлози нпр. у особинама личности или психопатологији старатеља, постоји и
трајност (понављање)
Основна схватања: Закључци

ХАИ ХРИ ХАР

(психоанализа) ХРИ ? (хуманизам)
блага верзија ?
Рано учење: закључци

► Класично схватање раног искуства је оспорено, као и ХАР, али је

тешко/немогуће утврдити да ли је у погледу ХРИ валиднија јака или блага
варијанта (ненадокнадив део је мали):
► Не може се знати колико би деца постигла да нису имала трауматска искуства
► Требало би измерити количину уложеног напора да се последице каснијих искустава
елиминишу (нпр. трајање и интензитет компензаторних програма) и упоредити са
напором који би се улагао за иста постигнућа без раних трауматских искустава, а то је
немогуће утврдити

► Вероватно најважније варијабле које детерминишу значај раног искуства:

интензитет, трајање, природа каснијих искустава и индивидуалне разлике
Дефиниција учења
(1) трајна или релативно трајна и
(2) релативно специфична промена
(3) индивидуе која се под одређеним условима може манифестовати у
понашању и/или доживљавању,
(4) и која је резултат претходног понашања и/или доживљавања индивидуе

Шта се не уклапа?
Значај раног искуства се манифестује у свим доменима функционисања –
опажање, моторика, говор, интелектуалне способности, социо-емоционални
развој – мада постоје индиције да није у свим сферама подједнако утицајно