PITANJA ZA KOLOKVIJUM (I DEO NA ISPITU)

1.TAČNO/NETAČNO

*U eksperimentu sa malim Albertom jak zvuk je bila neutralna draž T/N

*Što dublje obradimo neku informaciju,to ćemo je duže pamtiti T/N

*Negativno potkrepljenje dovodi do elimiacije ciljanog ponašanja T/N

*Postoji transgeneracijski prenos obrazaca afektivne vezanosti T/N

*Prema Pijažeu, sredinski činioci utiču na redosled kojim prolazimo kroz stadijume
kognitivnog razvoja T/N

*Kod instrumentalnog učenja do rešenja nekog problema se dolazi naglo i bez grešaka T/N

*Kod učenja putem uviđanja do rešenja nekog problema se dolazi naglo i bez grešaka T/N

*Retroaktivna interferencija će biti veća ukoliko se gradivo bolje nauči T/N

*Školska fobija nastaje emocionalnim uslovljavanjem T/N-piše na prezentacijama da se

putem emocionalnog uslovljavanja stiču antipatije, simpatije i fobije

*Opšteprihvaćena teorija transfera je teorija identičnih komponenti T/N-tačno je teorija

generalizacije

*U slučaju instrumentalnog učenja,potkrepljenje se javlja pre ponašanja T/N

*Osoba sa autonomnim obrasce afektivne vezanosti u nove odnose stupa sa poverenjem

T/N

*Suprotno realističkom mišljenju je divergentno T/N

*Pijaže uzima u obzir uticaj sredine T/N

*Svaki učenik ima 1 dominantan stil učenja T/N

*Stepen aspiracije je bitan faktor učenja T/N

*Po Pijažeovoj teoriji adolescenti prestaju sa egocentrizmom kada krenu da rade i kada poču
da žive sa partnerom T/N

*Kod emocionalnog uslovljavanja strah se teško stiče,a lako gubi T/N

*Samoregulisano učenje se odvija kroz 4 faze:preparacija,inkubacija,iluminacija,verifikacija

T/N- ovo su komponente kreativnosti

*Nešto za dete na konvencionalnom nivou i egocentrizam T/N

2.Da li filozofiju treba učiti u osnovno ili srednjoj školi,objasni šta o tome kaže Bruner a šta
Pijaže?

PIJAŽE: Smatra da ne može da se uči u osnovnoj školi nego tek u srednjoj, jer tada postoji
sposobnost apstraktnog mišljenja i razmatranje hipotetičkih situacija.

BRUNER:

3.Većina psiholga je saglasna da školska fobija nastaje mehanizmom klasičnog uslovljavanja

(ovde bi verovatno trebalo da stoji emocionalnog uslovljavanja).Objasnite način nastanka
školske fobije polazeći od ove pretpostavke i definišite šta je u ovom slučaju bezuslovna,a šta
uslovna draž?

4.Izdvojte jedan pojam/temu iz oblasti koju izučavate.Prikažite kako bi taj pojam/temu

predstavili učenicima tako da izađete u susret stilovima učenja prema VAK teoriji?

VIZUELNI- pisati po tabli, koristiti Power point prezentacije i crtati dijagrame,smestiti ga dalje
od prozora, gledajte u oči

AUDITIVNI- podsticati diskusije,tražiti od njih da naglas pročitaju

Kinestetički- orijentisani su na telesnu aktivnost i često su u pokretu.Teško ostaju mirni.

Praviti pauze,dozvoliti im da da prošetaju,izvedu nešto

5.Kako organizovati nastavu kinestetičkom tipu?

Kinestetički- orijentisani su na telesnu aktivnost i često su u pokretu.Teško ostaju mirni.

Praviti pauze,dozvoliti im da da prošetaju,izvedu nešto

6.Na početku školske godine upoznajete se sa učenicima kojima ćete predavati ove
goduine.Međutim iz časa u čas ne uspevate da zapamtite njihova imena,već ih često mešate
sa učenuicima kojima ste predavali prethodne godine.To je:

*proaktivna interferencija

*reprodukcija

*rekognicija

*retroaktivna interferencija

7.Objasnite razliku između autoritarnog i autoritativnog stila roditeljstva/vaspitanja?

AUTORITARNI- vrednuju konformizam, distancirani, ne objašnjavaju pravila, ne podstiču

obostranu komunikaciju sa detotom. Dete je zbog toga nezadovoljno,povučeno, brine kako
će udovoljiti roditelju
AUTORITATIVNI- čvrsti,ali brižni, objašnjavju razloge postavljenih pravila, dosledni, imaju
visoka očekivanja od deteta. Dete je samopouzdano, ima visoko samopoštovanje,sigurno je u
sebe, spremno prihvata rizik

Inače postoji i permisivni koji daju deci potpunu slobodu i imaju malo očekivanja i zahteva od
deteta. Dete je nezrelo, ima slabu samokontrolu, zabrinuto, nesigurno

8.Ivana kaže: „Snovi dolaze iz glave,ali u toku sanjanja,izlaze iz glave i lebde u vidu nekih
sličica koje se mogu gledati očima.“Kako se zove ova odlika mišljenja prema Pijažeu i na kom
stupnju se javlja?

Odlika mišljenja po Pijažeu: REALIZAM (subjektivni fenomeni se doživljavaju kao subjektivni)

Javljaju se na predoperacionom stadijumu 2.-7. godine

9.Navedite razlike između sponatanih i naučnih pojmova prema Lavu Vigotskom,a potom
objasnite značaj njegovog učenja o ovim pojmovima za rad nastavnika?

SPONTANI:

- Formiraju se kroz iskustvo s konkretnim predmetima i pojavama u životnom okruženju

- Stiču se van sistema

- Nesposobnost apstrahovanja i nemogućnost voljnog upravljanja

- Induktivan proces pravac razvoja od konkretnog ka apstraknim

NAUČNI:

- Obrazuju se i razvijaju u toku usvajanja sistema naučnog znanja u nastavnom procesu

- Apstraktni entiteti

- Verbalno se definišu i dovode u vezu sa drugim pojmovima kojima se objašnjavaju i sa

kojima se primenjuju u nisu logičkih operacija

- Deduktivni proces od verbalnih definicija ka konkretnim pojavama

ZNAČAJ ZA NASTAVNIKA: Pojmovi se razvijaju do 12 godine. Razvitak naučnih pojmova mora

se neminovno oslanjati na izvestan nivo zrelosti spontanih pojmova, ali i nastanak naučnih
pojmova utiče na ranije obrazovane spontane. Primer za nastavnika istorije: Preduslov za
razumevanje istorijskih pojmova je razumevanje prošlosti, sadašnjosti i budućnosti tj.
Razvijen pojam o vremenu

10. U čemu se ogleda egocentrizam adolescenata (stadijum formalnih operacija) i kako se

prevazilazi,prema Pijažeovoj teoriji?

Egocentrizam adolescenta za posledicu ima dve distorzije u mišljenju:

- Imaginarna publika: adolescent smatra da je konstantno u fokusu pažnje svih, često
konstruiše razrađene scenarije o razmišljanjima i namerama drugih

- Fantazija usmerena na posebnost: adolescent veruje da je jedinstven i poseban i da

njegove stavove, interesovanja i osećanja ne deli niko drugi („Niko me ne razume“).

- Inače Egocentrizam je kada dete iznosi svoje tvrdnje ali ih ne obrazlaže, uvereno je da svi
misle isto i da svi vide stvari na isti način. Mišljenje koje ima o nekoj pojavi, smatra kao jedino
istinito mišljenje. Egocentrizam se prevazilazi sticanjem svesti o sebi, kada dete postane
svesno sebe kao jednog među mnogima koji misle, kada shvati da je njegovo gledište jedno
među mnogim.

Prevazilazi se kada adolescent počne da radi jer nastupa „ šok realnosti“ ili kada počne da živi
sa partnerom.

11.Nastavnik nagrađuje samo učenike nakon svakog petog pitanja koje urade tačno.Koji
režim potkrepljivanja nastavnik koristi u ovom primeru?

*Kontinuirano potkrepljenje

*Fiksni režim srazmere

*Fiksni vremenski režim potkrepljenja

*Varijabilni režim srazmere

12.Kako biste vi kao nastavnik iskoristili poznavanje zakona efekta?Navedite primer.

Zakon efekta- radnja biva učvršćena ili eliminisana u zavisnosti od efekta do koga dovodi,
odnosno radnja se uči u zavisnosti od svojih posledica. Primer : Da se učenicima domaći pa
kod uradi dobije pohvalu, ko ne uradi dobije pokudu (npr minus ili tako nesto)

13.Koji podsticaj po Lidiji Vučić biste najpre koristili u radu sa anksioznim učenicima?

Pozitivni podsticaj bio bi pohvala i prijatnost prema gradivu

Negativni za učenje kod anksioznih učenika bi bio takmičenje jer bi to kod njih izazvalo
napetost u stanju očekivanja za postignute rezultate.

14.Devojka je kod prvog trenera plesa naučila da izvede jednu figuru na određen način.Posle
je došao novi trener i saopštio joj da je to što je učila potpuno pogrešno,te je pokušao da je
nauči novim pokretima,ali je woj to išlo jako teško.Zbog čega je devojci bilo teško da nauči
nove pokrete?U pitanju je fenomen:

*retroaktivna inhibicija

*proaktivna inhibicija
*ušteda u učenju

*iščezavanje tragova

*divergentno mišljenje

15.Opišite kako osoba sa sigurnim obrascem afektivne vezanosti opaža sebe i svet oko sebe?

Sigurni obrazac afektivne vezanosti- Na odvajanje reaguju plačem, ali se brzo umire kad se
majka vrati. Majku koriste kao bazu sigurnosti, protestuju prilikom separacije, ali u majčinom
prisustvu su spremni za istraživanje. Analogno sigurnom obrascu kod dece je autonomni u
kojem osoba ulazi u veze sa poverenjem i otvorenošću u odnose.

16.Objasnite pojam zone narednog razvoja,a zatim navedite kako nastavnik može iskoristiti
razumevanje pojma za planiranje i razumevanje nastave?

Zona narednog razvoja neophodna komponenta procenjivanja uz zonu aktuelnog razvoja.

Zona aktuelnog razvoja održava nivo postignuća koje je učenik sposoban samostalno da
ostvari, dok ZNR pokazuje šta može da ostvari u saradnji sa bilo kojom drugom osobom. ZNR-
razlika između nivoa aktuelnog razvitka(ono što samo uradi) i nivoa koji dete dostiže u
saradnji s kompetentnijim drugim, rastojanje između najtežeg zadatka koji neko može da
uradi sam i najtežeg zadatka koji može d auradi uz nečiju pomoć. Da bi se neko psihičko
svojstvo internalizovalo ono mora da bude posredovano od strane kompetentnog drugog, tj
mora da se pojavi kao sadržaj interakcije u zoni narednog razvoja. Dete u interakciji unosi
svoju neadekvatnu strategiju, a kompetentniij partner unosi svoje razumevanje zadatka i
adekvatne strategije i vodi dete kroz proces zajedničke izgradnje adekvatne strategije. U
sledećoj fazi samo sebi obezbeđuje pomoć, a na kraju je izvedba zadatka automatizovana.

17.Pijaže je tvrdio da dete na preoprecionom nivou pokazuje teškoće kada dođe do

sagledavanja stvarnosti sa tuđe perspektive.Ovaj fenomen je poznat kao:

*postojanost objekta

*egocentrizam

*metakognicija

*konzervacija

*decentracija

18.Koje fobije postoje i kako pomoći detetu koje ima neku fobiju?

Fobija od stvarnih osoba

Fobija od objekata,predmeta,elemenata
Fobija od prostora

Fobija od aktivnosti

Fobija od prirodnih pojava

Fobija od kontakata

Fobija od povreda

Fobija od velikih i malih životinja

19.Nedostaci spontanih i naučnih pojmova?

20. Koji model učenja je osmislio Albert Bandura i nedostaci tog modela i kako bi ga primenili
u nastavi?

Učenje po modelu

- Bandura- ispitivanje učenja agresivnog ponašanja

- Osoba pažljivo posmatra, zapaža i pamti karakteristične osobine i postupke uzora, te

se pod određenim uslovima, kada je za to motivisana i ponaša kao uzor.

- Imitacija je podržavanje tuđeg ponašanja- uče se specifično oblici ponašanja koji se

prikazuje tokom ograničenog vremenskog perioda, ne mora da postoji emocionalna vezanost
za model

- Identifikacija- poistovećivanje sa osobinama uzora, za koga je osoba emocionalno

vezana

PRIMENA U NASTAVI:

21.Kako podsticati metakognitivne strategije kod učenika-Pametne škole tekst

Znanje o kognitivnom funkcionisanju, subjektivni doživljaji i metakognitivne strategije.

Dati učenicima zadatke koji će podsticati metakogniciju, voditi ih ka tom procesu. Cilj je da
nastvnicu aktivnost koju sprovode ugrade u dečju aktivnost i da je deca dožive kao sopstveni
cilj. Npr Perkinsonov program „misaone veze“ koji obuhvata strategije mentalnog
upravljanja, strategije donošenja odluka i strategije razumevanja produkta.

Kroz diskusiju, didaktiččku nastavu, radionice, rad u grupama prema tekstu Pametne škoe:

1. Planiranje- odlučivanje o tome koliko vremena ćemo posvetiti zadatku i koju ćemo
strategiju koristiti

2. Praćenje- svesnost o tome kakonapredujemo

3. Evaluacija- prosuđivanje o procesima i ishodima mišljenju učenja

Savremeni psiholozi se zalažu za uvođenje metakurikuluma u nastavu: ne zaseban redmet na
kome bi se uvežbavale metakognitivne strategije, već integrisanje u postojeće predmete.

Metakurikulum je usredsređen na sledeće aspekte procesa učenja:

1. Novoi razumevanja

2. Jezik mišljenja

3. Intelektualni žar

4. Integrativne mentalne slike

5. Učenje kako se uči

6. Učenje za transfer

22.Pamćenje se manifestuje u koja 3 vida?-rekognicija, reprodukcija,ušteda pri ponovnom

učenju. Kako biste kao nastavnik obezbedili da vaši učenici što bolje pamte na časovima?

- Prvo izložiti važne i upadljive elemente, pa tek onda detalje

- Raspon pamćenja (da se vodi računa o dužini rečenica i broju informacija)

- Treba da budešto veći razmak između izlaganja infro i njenog prisećanja(ali ne toliko
dugo da se one izgube)

23. „Semena su napravili prodavci“ kaže Marko. Koji je to stadijum i koja je to pojava po
Pijažeu? To je ARTIFICIJALIZAM (okolni svet je plod ljudske delatnosti)

Javlja se na PREDOPERACIONOM NIVOU po PIJAŽEU

24.Odlike učenja uviđanjem?

Odvija se unutra i nije vidljivo za posmatrača,zasniva se na mišljenju (intaligentno rešavanje

problema), naglost i nepostojanost greške, transfer (primena u sličnim
situacijama,dominantan način učenja kod ljudi

Faktori od kojih zavisi: motivacija (premala ili vprevelika motivacija otežava uviđanje),
upadljivost sredstava i načina rešenja u opažajnom polju

Princip: prvo neuspešni pokušaji, potom povlačenje, posmatranje i razmatranje- uviđanje

odnosa sredstava i cilja (iluminacija) i rešavanje problema bez greške

25.Date su tvrdnje pa da se odredi šta bi od toga rekao Kolberg?ovo smo odgovorili u

dokumentu pitanja za ispit.

26.Objasniti samoreguisano učenje?

Samoregulisano učenje se može definisati kao namerno planiranje i praćenje kognitivnih i
afektivnih procesa uključenih u uspešno izvršavanje akademskih zadataka.

27.Gazda je učio papagaja da kaže „reci čika“ i govorio mu je „reci čika“,ali papagaj nije
reagovao.Onda je počeo da ga udara štapom i da mu govori: „reci čika“ i niša.Zatvorio ga je u
kokošinjac sa kokoškama.Sledećeg dana je video kako papagaj udara ooške po glavi i govori
im „reci čika“.Koji tip učenja je gazda primenjivao,a do kog tipa je došlo? Primenjivao je
instrumentalno ,a došlo je do učenja po modelu

28.Filozofija se uči u četvrtom razredu srednje škole.Da li to odgovara Pijažeovoj teoriji i

objasni? Ovo je objašnjeno u 2. pitanju

29.Faktori koji negativno utiču na učenje,da se nabroje fizički i socio-ekonomski, i fiziološki i

psihološki i da se napiše šta za nastavnike znači znanje o tome koji su negativni faktori,kako
oni mogu da utiču?

Fizički- velika vlaga, visoke temperature, jačina osvetljenja, buka;

Fiziološka: glad, uzimanje alkohola; Socio-ekonomski: nizak socio ekonomski status, loši
porodični odnosi, neprihvaćenost u odeljenje; Psihološki: nerazvijenost radnik navika, niska
motivacija za učenje...

30.Koji su stilovi afektivnog vezivanja o kojima govori Meri Ejnsvort i objasniti?Koji je

najbolji?

Sigurni

Izbegavajući

Ambivalentni

Dezorganizovani

31.Koji su agensi socijalizacije i objasniti zašto su važni?

Agensi su prenosioci društvenih normi i shvatanja (osobe sa kojima je dete u interakciji ili
afektivnoj vezi-roditelji i nastavnici, institucije- škola, sredstva masovnih komunikacija)

Agensi socijalizacije su: Porodica-škola-vršnjaci

Porodica je najvažniji agens socijalizacije do perioda adolescencije, dok u periodu

adolescencije važniji agens socijalizacije postaju vršnjaci. Vršnjačku grupu čine grupa
istomišljenika koji više ne uživaju mišljenja odraslih, već se povinuju mišljenjima grupe. Škola
je značajan agens socijalizacije od perioda ulaska deteta u školu gde deca uče nove zahteva
da ispunjavaju zahteve koji se razlikuju od zahteva ispunjuju u porodičnom okruženju i neke
od tipičnih reakcija su sputane. Škola je pre svega je glavni činilac u sticanju znanja i veština.

Porodica- Socijalizacija- proces socijalnog učenja u kojem članovi društva usvajaju oblike
ponašanja karakteristične za kulturu i okruženje u kojem žive i formiraju se kao ličnosti.

Uticaj medija je veliki jer su svima dostupni i jer nude raznovrstan sadržaj.

32.3 načina reprezentovanja stvarnosti kod Brunera?-akcioni,ikonički i simbolički.Šta treba

da znači za nastavnika?

Akcioni (0-2), ikonički (2-6), simbolički(od 6)

Šta je za adolescente? Simbolički jer omogućava apstrakciju.

Brunerovi ciljevi i zadaci (učenje otkrićem) bliski i konkretni ciljevi i dugoročni ciljevi

Oslanja se na ranija iskustva, Interakcija sa okolinom, koriste izvore, Ući da vodi ritičku
diskusiju u grupama, Konstruiše znanje kroz nastavu.

Prema Burneru na svakom uzrastu može da se savlada gradivo pod uslovom da je

prezentovano na način koji odgovara načinu mišljenja učenika-spiralni kurikulum.

Nastavnik: Postavlja dodatna pitanja, Daje izazovne zadatke, Fleksibilan je, pažljivo sluša
diskusiju, daje mnošto pitanja, vodi učenike u pravcu uviđanja

Učenik: Oslanja se na i nadograđuje ranije iskustvo, uči se da vodi kritičku i konstruktivnu

diskusiju i u interakciji je sa okolinom

33.Od kojih procesa se sastoji samoregulisano učenje i kako biste to primenili kao nastavnici?

34.Petar ometa čas i hoće da privuče pažnju profesora.Za Petra pažnja profesora je:

*pozitivno potkrepljenje

*negativno potkrepljenje

35.Najpoznatija teorija transfera učenja je –teorija generalizacije (prenošenje opštih

principa) i kako bismo to primenili u školskom konteksrtu?

*Isticati najbitnije

*Iz više pojedinačnih slučajeva izvlačiti ono što je opšte,zajedničko

*Angažovanje više čula

*Navođenje mnoštva primera

*Podsticati svesno povezivanje činjenica i principa iz jedne oblasti sa činiocima i principima iz
druge

*Podstičite navike traženja povezanosti između ranije naučenog i onoga što se sada uči

*podstičite misaone eksperimente (tzv vežbanje scenarija) i simulacije (posebno u grupama)

36.Razlike i sličnosti Pijažea i Vigotskog?

37.Povezati:

*logika klasa *Senzomotorni

*imaginarna publika *Predoperacioni

*prepoznavanje lica *Stadijum konkretnih operacija

*Stadijum formalnih operacija

OBJASNITI NEKI OD OVIH POJMOVA ŠTO STOJE LEVO.

38.Neki učenici brže rešavaju zadatke,drugi sporije. Kako biste po Teoriji Vigotskog rešili ovaj
problem?

39.Šta je zajedničko za ZNR i Brunerovo učenje samootkrivanjem?

40.Šta se dešava ako dođe do prevelike neravnoteže po Pijažeu?Navedite i objasnite primer

41.Koji je najbolji tip roditelja

*autoritarni

*autoritativni

*permisivni

*indulgentni
42.Afektivna vezanost se definiše kao bilo koja forma ponašanja koja rezultira sticanjem
bliskosti sa nekom drugom osobom. Poseban odnos koji se razvija između majke i bebe,
takav da jača tendenciju za međusobnom blizinom i postepeno razvija trajnu emocionalnu
vezu. Uključuje u sebeusmeravanje pažnje, dodirivanje, dozivanje i smejanje u prisustvu
voljene osobe,a plakanje u odsustvu

Prema Meri Ejnsvort najadaptivniji tip vezanosti kod dece je SIGURNI .Kad se majka odvoji
od bebe ,oko 6-8 meseca,dete plače i to se zove STRAH OD ODVAJANJA

43.Teorija Vigotskog-kako bi primenili ovu teoriju u nastavi.Naročito se osvrnite na

ZNR,spontane i naučne pojmove.

44.Šta bi Vigotski zastupao da je bolje rad sa homogenim ili heterogonim grupama i zašto?

45.Ivana razume postojanost objekata,ako joj brat sakrije igračku kako ce se ponašati.Pa
ponuđeno je dali će se igrati sa bratom ili će tražiti igračku. (nije do kraja definisano pitanje,
mi ne znamo koliko godina ima Ivana)

46.Nedefinisano pitanje-po Pijažeu adolescenti imaju mišljenje?

Adolescent smatra sebe jednakim odrlasima

Adolescent ima orijentaciju ka budućnosti

Adolescent kao reformator

47.Dva podsticaja za učenje po Lidiji Vučić?

Blizak rok, interesovanje za predmet, saradnja i takmičenje, uspeh i neuspeh, poznavanje

rezultata.

48.Kako biste mogli da proverite razumevanje gradiva vaših učenika (prema testu Dejvida
Parinsona ili Patersona-pametne škole)

49.Šta su fobije?

50.Kako podsticati rategije?

51.Katarina Bridžes razvoj emocija?

Govori o stanju opšte uzbuđenosti iz koga se diferenciraju stanje PRIJATNOSTI i stanje

NEPRIJATNOSTI. Iz neprijatnosti se potom diferencira GNEV (oko 3. Meseca- kada je dete
gladno, kad roditelji sputavaju detetovu aktivnost i ne ispunjavaju želje), a ubrzo i GAĐENJE
(odvratnost), dok se oko 6. Meseca razvija STRAH od nepoznatih lica.

52.Šta je metakognicija?

Sposobnost mišljenja o mišljenju, upravljanje sopstvenom misaonom delatnošću tokom

rešavanja nekog problema.

53.Kako bi radio sa učenicima koji imaju akomodirajući stil učenja?

Dao bih im zadatke da rade kao što su seminarski radovi, eseji, da organizuju jedan čas
nastave i da istražuju

54. Pored imena naučnika napiši koji stil učenja je otkrio.

Bandura

Keler

Skiner

Torndajk

Pavlov

55. Kako bi posticao aktivno a ne pasivno učenje po tekstu L. Vučić i kako bi ti svojim
učenicima obezbedio aktivno?

Veoma je važno da učenik ne čita gradivo pasivno bez povezivanja sa svojim prethodnim
znanjem to će ujedno dovesti i do lošijeg postignuća.

Postoji pet stupnjeva aktivnog učenja: Prethodni pregled gradiva, postavljanje pitanja,
čitanje gradiva, preslišavanje i završni pregled gradiva. Najpre bih učenicima pružio uvid u
ono što ćemo učiti, nakon čega bih posle upoznavanja sa sadržajem i posle čitanja gradiva
učenicima postavio određena pitanja, koja bi pospešila učenike da učenjem saznaju određene
stvari. Usmerio bih pažnju učenicima na bitne detalje, kako bi ispravno selektovali važne
informacije. Zahtevao bih od učenika da tokom preslišavanja naprave skicu, koja će im
omogućiti ujedno i lakše sagledavanje gradiva, nakon čega bi usledili provera tačnost
reprodukcije.

56. Saradnja i takmičenje-definicije koji oblik je poželjniji?

Takmičenje je jači podsticaj nego saradnja, ali opasnost da pređe u rivalstvo.

Takmičenje sa samim sobom. Takmičenje se javlja na vrlo ranim uzrastima več oko 2 godine.
Saradnja je visok nivo soijalizacije.