Podsetnik

Pijae
Osnovni pokretai razvoja: sazrevanje, sredina, aktivnost deteta i uravnoteavanje Osnovne tendencije u razvoju su: asimilacija, akomodacija i adaptacija Kognitivni razvoj je skokovit svaki period/stadijum razlikuje se od drugih kvalitativno, ima svojstvene kognitivne strukture:
Senzomotorni Predoperacionalni Stadijum konkretnih operacija Stadijum formalnih operacija

Kolberg
Moralno miljenje je proces povezivanja suda sa obrazloenjem, bilo da se obrazloenje sastoji u navoenju posledica radnje ili u podvoenju pod nadreeno pravilo Vrhovni princip pravda Stadijumi moralnog razvoja:
Prekonvencionalni Konvencionalni Postkonvencionalni

Turijel razlikovanje morala (univerzalan) od konvencija (relativne)

TEORIJA LAVA VIGOTSKOG

3/22/2014

ThepowerpointTemplates.com

 Prisetite se perioda vaeg ivota kada ste imali 6-7 godina

ta ste voleli da radite Sa kim ste provodili najvie vremena Koga ili ta niste voleli

Probajte da se setite nekog uspeha, neke situacije u kojoj ste se osedali ushideno i ponosno jer ste savladali neku vetinu ili ste stekli neka nova znanja Ukoliko elite, opiite nam tu situaciju uenja, odnosno savladavanja neeg novog

 Kulturno-istorijska teorija psihikog razvoja Ko-konstruktivistiki model kognitivnog razvoja Nastala 20-ih i 30-ih u Rusiji Narednih 20 godina zabranjena kao marksistika teorija Danas dominantna u oblasti obrazovanja

ta je Vigotski novo doneo?

U odnosu na bihejvioriste Ponaanje ivotinja u celini se moe podvesti pod S-R princip (S su prirodne, date drai, a S-R veza je neposredna). Kod oveka se u tu vezu ubacuju znaci kao vetaki stimulusi-sredstva, ime struktura ponaanja postaje trodelna, a odnos prema sredini posredovan. U odnosu na Pijaea Kljune promene u kogn. razvoju dece ne formiraju se unutar individue, ved se izgrauju u okviru interakcije sa drugima da bi se potom individualizovale! U razvoju ne postoji zavrna taka (npr. formalne operacije), ved je re o celoivotnom procesu. Za razliku od Pijaeovih formalnih operacija, koje su nazavisne od sadraja, ovde su sadraj i forma tesno povezani

Pogled na razvoj
Evolucija ponaanja kvalitativno razliiti oblici ponaanja
koridenje znakova kao posrednih i stvorenih stimulusa sredstava za upravljanje sopstvenim ponaanjem (princip signifikacije) inteligentno ponaanje uslovni refleksi bioloki refleksi

Za razliku od naturalnog razvoja, u kulturnom razvoju nove funkcije ne nastaju iz prethodnog stupnja, ved iz realnog sukoba organizma i sredine i njegovog prilagoavanja sredini

...razvoj
U ontogenezi bioloki i kulturni procesi se odvijaju istovremeno! Razvoj se ne moe posmatrati odvojeno od socijalnog konteksta! Dakle, razvoj je alomorfan odvija se pod uticajem spoljanje sredine uenje ide ispred razvoja!

Znaaj kulture
Sociokulturni model ljudskog (posebno mentalnog) razvoja - ljudska inteligencija biva oposredovana sredstvima koja su rezultat kulturno-istorijskog razvoja oveka.
Kako bi izgledao ivot oveka da nema kulturno-potpornih sredstava?

Svaka via mentalna funkcija koja nastaje u procesu istorijskog razvoja oveka pojavljuje se na sceni dva puta: prvo kao funkcija socijalno-psiholokog prilagoavanja, kao oblik uzajamnog delovanja i saradnje meu ljudima, dakle kao interpsiholoka kategorija, a potom kao oblik individualnog prilagoavanja, kao intrapsiholoka kategorija.

Miljenje i govor
Nie mentalne funkcije (refleksi, panja, elementarno opaanje, itd.) zahvaljujudi interakciji sa drugima, jeziku i kulturi razvijaju se u vie mentalne funkcije (miljenje, rezonovanje, planiranje itd.) Krik, ak i prve rei deteta predstavljaju predintelektualni stupanj u razvoju govora (nema nieg zajednikog sa razvitkom miljenja, ved je uloga u razmeni emocija). Oko 2. godine razvojne linije miljenja i govora se ukrtaju (govor postaje intelektualan, a miljenje govorno) Prelazni stupanj izmeu govora ija je uloga iskljuivo socijalna i unutranjeg govora ini egocentrini govor Egocentrini govor (3-9. god.) voenje sopstvenog miljenja ili ponaanja, organizovanje sopstvene aktivnosti Unutranji govor presudan znaaj za razvoj miljenja

Razvoj pojmova
Razvoj pojmova kao ponavljajuda i dinamika aktivnost Put koji vodi stvaranju pojmova sastoji se iz 3 osnovna stupnja:
SINKRETI KOMPLEKSI

POJMOVI

Pravi pojmovi
Izdvajanje i apstrahovanje pojedinih elemenata, a zatim sinteza Tokom grupisanja osoba se pridrava jedinstvenog merila grupisanja grupe su jasno odreene po obimu i obuhvataju samo one elemente koji zadovoljavaju jedinstveno merilo Nastaju oko 12. godine
Vidite neku slinost sa Pijaeovom teorijom?

Vrste pojmova
SPONTANI
formiraju se kroz iskustvo s konkretnim predmetima i pojavama u ivotnom okruenju stiu se van sistema nesposobnost apstrahovanja i nemogudnost voljnog upravljanja induktivan proces pravac razvoja od konkretnog ka apstraktnom

NAUNI
obrazuju se i razvijaju u toku usvajanja sistema naunog znanja u nastavnom procesu apstraktni entiteti verbalno se definiu i dovode u vezu s drugim pojmovima kojima se objanjavaju i s kojima se primenjuju u nizu logikih operacija deduktivni proces od verbalnih definicija ka konkretnim pojavama

Primeri
Zato je u Beogradu znatno toplije u junu nego u decembru? Neki od odgovora koje su dali uenici: a. Zato to Sunce daje mnogo vie toplote u junu b. Zato to je Zemlja blia Suncu u junu c. Zato to je severna hemisfera blia Suncu u junu d. Sunce je vie na nebu u junu, pa obezbeuje vie sati dnevne svetlosti

Uenici koji ue o Njutnovim zakonima mogu da ree sloene kvantitativne zadatke o kretanju objekta. Istovremeno ne razumeju pojam kretanja iz Njutnovih zakona

 Razvitak naunih pojmova mora se neminovno oslanjati na izvestan nivo zrelosti spontanih pojmova, ali i nastanak naunih pojmova utie na ranije obrazovane spontane!
Primer iz istorije preduslov za razumevanje istorijskih pojmova je razumevanje prolosti, sadanjosti i bududnosti, tj. razvijen pojam vremena

Kombinovanjem formalnog znanja i linog iskustva (ukrtanjem dejstva naunih i spontanih pojmova) konstruie se razumevanje!

 Zona narednog razvoja razlika izmeu nivoa

aktuelnog razvitka (onoga to dete moe samostalno da uradi) i nivoa koji dete dostie u saradnji s kompetentnijim drugim; rastojanje izmeu najteeg zadatka koji neko moe da uradi sam i najteeg zadatka koji moe da uradi uz neiju pomod
Da bi se neko psihiko svojstvo (pre svega via mentalna funkcija) internalizovalo ono mora da bude posredovano od strane kompetentnog drugog , tj. mora da se pojavi kao sadraj interakcije u zoni narednog razvoja.

Dete u interakciju unosi svoju neadekvatnu strategiju, a kompetentniji partner unosi svoje razumevanje zadatka i adekvatne strategije i vodi dete kroz proces zajednike izgradnje adekvatne strategije. U slededoj fazi samo sebi obezbeuje pomod (samoupravni govor), a na kraju je izvedba zadatka automatizovana (samoregulacija)

Osvrt na primere s poetka...

ta je tu bila ZAR, a ta ZNR? Ko je bio kompetentniji drugi? Kako je dolo do uenja? ta bi mogla biti zona bududeg razvoja?

Preduslovi za formiranje novih kognitivnih sposobnosti

Dete treba da uestvuje aktivno u procesu interakcije s odraslom osobom Treba da se formira zajednika aktivnost (aktivnost iji tok i struktura zavise od oba partnera, a ne samo od jednog i iji rezultat ne moe da se pripie ni jednom od partnera) Zadatak koji se reava treba da bude u ZNR, tj. treba da bude takav da zahteva sposobnosti i strukture koje pripadaju slededoj fazi kognitivnog razvoja deteta Odrasli treba da omogudi detetu da postepeno preuzima kontrolu nad strategijom koju su zajedniki formirali, tj. da omogudi proces internalizacije

Interpretacije mehanizma ZNR

Vudova graevinska metafora (scaffolding) odrasli
preuzima obavljanje delova zadatka (najede metakogn.procese) i vremenom preputa sve vedu kontrolu deteta

Nova vodeda aktivnost kod Kola odrasli

ugrauje u deju aktivnost sloeniji cilj

egrtovanje kod Rogofove dete aktivno

trai da uestvje u aktivnostima odraslih, a oni spontano prilagoavaju oblik i ritam svojih aktivnosti mogudnostima deteta

Pregovaranje oko znaenja kod Vera odrasli stvara

dvojnost u interakciji s detetom radi po zajednikoj definiciji, ali zadrava svoju odraslu definiciju situacije

 Odrasli na sebe preuzimaju funkciju planiranja celokupnog procesa uenja i komunikacije i funkcije kratkoronog i dugoronog pamdenja, da bi vremenom ove uloge postepeno prenosio na dete.

Tako, odrasli tokom interakcije sa decom podeavaju svoje ponaanje spram njihovih potreba i karakteristika,
(npr. nain na koji objanjavaju deci, koliinu i prirodu informacija, termini koji se koriste, redudantnost itd. podeavaju tako da budu neto iznad aktuelnih kognitivnih mogudnosti dece )

METAKOGNICIJA
Sposobnost miljenja o miljenju; upravljanje sopstvenom misaonom delatnodu tokom reavanja nekog problema
Oslanjajudi se na teoriju Vigotskog, istraivai su zakljuili da metakognicija nastaje prelaskom sa spoljanje na unutranju regulaciju putem socijalne interakcije u ZNR

...metakognicija
Obuhvata:
Znanje o tome kako mislimo, svest o sopstvenom (ili uopte, ljudskom) kognitivnom funkcionisanju, o njegovim karakteristikama, modima i ogranienjima Subjektivne doivljaje (metakogntivna iskustva)
npr. utisak greke, osedaj da nam je neto na vrh jezika itd.

Strategije pradenja i upravljanja sopstvenom kognicijom i ponaanjem (metakognitivne odluke o

tome na ta treba paziti, u kom pravcu traiti reenje, kako proveriti ili dokazati ...)

Vebanje metakognicije
Savremeni psiholozi se zalau za uvoenje metakurikuluma u nastavu ne zaseban predmet na kome bi se uvebavale metakognitivne strategije, ved integrisanje u postojede predmete. Metakurikulum je usredsreen na sledede aspekte procesa uenja: Nivoi razumevanja Jezik miljenja Intelektualni ar Integrativne mentalne slike Uenje kako se ui Uenje za transfer

Nivoi razumevanja
Razumevanje je"neto vie" od posedovanja znanja Bez razumevanja nema aktivne primene, a potom i stvaranja! Nastavnik treba da daje objanjenja, navodi primere, primenjuje, argumentuje, poredi i kontrastira, smeta u kontekst, generalizuje, ukazuje na nesklad izmeu vlastitog rasuivanja i naunog razumevanja izvesnih pojava, podstie istraivanja... ... I da to isto trai od uenika!

Jezik miljenja
Korisite: pretpostaviti, uporediti, predvideti, uoiti razliku, navesti primer, povezati ... Vie pitanja, a manje odgovora i naloga

Intelektualni ar
Pored radnih navika kola treba da kultuvie i pozitivan stav uenika prema uenju i sticanju znanja. Podsticanje istinoljubivosti, zanimljivost, duhovitost, igrovnost i sl. neophodni su da bismo i kolski rad mogli da obavljamo predano i posvedeno

Integrativne mentalne slike/modeli

Integracija pojedinanih delova znanja u mentalni model, metafore, pojmovne mape...

Uenje kako se ui
Kod loih uenika je uoeno: impulsivno reagovanje na problem rukovoeno nekim povrnim utiskom, nedovoljan napor da se potpuno razume ono to se ui, nebriga za rupe u znanju, opti stav prema uenju kao to je "ili ti neto odmah ue u glavu, ili nita od toga".
Dakle, ukaite na vanost (realistinog) planiranja, fleksibilnosti pri odabiru strategija uenja, dubinske obrade informacija, objasnite radnu naviku mesta i vremena, podstiite funkcionalni stil atribucije...

Uenje za transfer
Osnovni problem obrazovanja i jeste izostanak transfera znanja s jednog predmeta na drugi i iz kolskog konteksta u iri ivotni kontekst. Dakle, povezujte sa prethodno steenim znanjima u okviru predmeta, sa bududim znanjima, sa znanjima iz drugih predmeta i iz ivota!

Kritike teorije Vigotskog

Zapostavljanje znaaja biolokog razvoja (nisu se menjala samo orua, ved i mozak rast prefrontalnog renja) Skup vrhovnih postavki ove teorije porie mogudnost samoorganizacionog ili autoregulacionog svojstva razvoja. Alomorfnost iskljuuje mogudnost da kulturna novina proistekne iz pojedinca i njegove individualne aktivnosti.

Implikacije za nastavu
Podelite se u grupe i izvucite implikacije za nastavu na osnovu svega to ste do sada uli i proitali o Vigotskom i metakogniciji Stavite zakljuke do kojih ste zajedno doli u portfolio!

Implikacije za nastavu
Nastava treba da obezbedi integraciju razvoja naunih i spontanih pojmova
Nastavnik treba da uvaava predznanja, uverenja, razumevanja sa kojim deca dolaze na as, ma kako ta znanja i uverenja bila drugaija od naune istine Treba da stvara situacije aktivnog uenja u kojima de se lino uverenje uenika suoiti s naunim Nastavnik treba da upozna kulturno poreklo uenika

U nastavi bi trebalo koristiti interaktivne metode rada

Dijalog, razmena, a ne isporuka znanja; diskusije, postavljanje dobrih pitanja, uvoenje orua koja de podstadi miljenje, voenje asa na smenu Uionica bi trebalo da ima pokretljive stolove i stolice, kako bi se olakao grupni rad

...implikacije za nastavu
Saradnja s vrnjacima razliitih nivoa sposobnosti/znanja treba da bude ugraena u samu strukturu kolskog rada
uzajamno poduavanje

Odnos sa nastavnikom saradniki Nastavnik kao model razmiljenje naglas Dinamiko procenjivanje ocenjivanje ne samo onoga to je u ZAR deteta, ved i onog to je u ZNR
Pradenje napretka (test-posttest, ocenjivanje portfolija, ocenjivanje na osnovu diskusija/debata)

Koristiti to vie kulturno-potpornih sredstava

Pisanje eseja, rad na raunaru, koridenje kartica za podsedanje , crtanje ema i sl., podsticanje da prave planove

Domadi zadatak
Uporedite teoriju ana Pijaea i Lava Vigotskog popiite/grafiki predstavite slinosti i razlike teorija ova dva psihologa!