Podsetnik

Teorija Lava Vigotskog

Razvoj je alomorfan Sinkreti, kompleksi, pojmovi (spontni i nauni) Zona narednog razvoja

Metakognicija: znanje o kogn.funkcionisanju, subjektivni doivljaji i

metakogn.strategije

Metakurikulum
Nivoi razumevanja Jezik miljenja Intelektualni ar Integrativne mentalne slike Uenje kako se ui Uenje za transfer

SAMOREGULISANO UENJE

3/22/2014

ThepowerpointTemplates.com

SAMOREGULISANO UENJE
Samoregulacija se moe definisati kao namerno planiranje i pradenje kognitivnih i afektivnih procesa ukljuenih u uspeno izvravanje akademskih zadataka Kognitivne i metakognitivne strategije obezbeuju grau za konstruisanje znanja u procesu uenja, a motivacija obezbeuje energiju za angaovanje u uenju.

Faze procesa regulacije - planiranje

Postavljanje eljenih ciljeva ili specifinih zadataka, aktiviranje prethodnog znanja o gradivu i metakognitivnog znanja kognitivna oblast. Aktiviranje motivacionih uverenja (samoefikasnost, ciljevi, vrednost koja se daje zadatku, lino interesovanje, verovanja o prirodi znanja i uenja) i emocija motivaciono/afektivna oblast. Planiranje vremena i napora za izvravanje zadataka bihejvioralna oblast. Aktiviranje opaanja koja se odnose na zadatke i nastavni kontekst kontekstualna oblast.

Planiranje
Ilustracije znaaja uverenja
Ko de bolje planirati onaj uenik koji smatra da je ono to se ui vredno i korisno ili onaj koji mu ne vidi smisao? Na koji nain de se razlikovati planiranje uenja dva uenika, od kojih jedan veruje da se znanje stie odjednom, iz prve, dok drugi smatra da je re o dugom procesu? Na koji nain de se razlikovati planiranje uenja dva uenika, od kojih jedan veruje da je inteligencija nepromenljiva, dok drugi smatra da se moe povedati?

Faze procesa regulacije praenje

Svest da nam neto nije jasno, da prebrzo itamo, postavljanje pitanja samom sebi kognitivna oblast Osedanje (ne)kompetentnosti, vrednovanje zadatka motivaciono/afektivna oblast Ulaganje vie vremena ili napora, traenje pomodi bihejvioralna oblast Razmatranje naina evaluacije, pradenje ponaanje nastavnika kontekstualna oblast

Faze procesa regulacije kontrola

Na osnovu rezultata ostvarenih u prethodnoj fazi, donoenje odluke o promeni i izbor novih kogn. i metakogn. strategija, motivacionih i strategija emocionalne kontrole, kao i strategija koje se odnose na regulaciju vremena i napora i konteksta

Vano je uiti uenike da stalno nadgledaju svoje kognitivne procese i menjaju pristup ako se prvi uini neefikasnim!

Faze procesa regulacije evaluacija

Procena izvrenja zadatka, u poreenju sa prethodno postavljenim kriterijumom (koji je postavio sm uenik ili nastavnik); atribucije uzroka uspeha ili neuspeha; afektivne reakcije na rezultate, kao posledicu atribucija; odluke o bududim aktivnostima; kao i opte procene zadatka i okruenja

Implikacije za nastavu
Uenje nije dogaaj, ved trajni proces, koji zahteva planiranje, pradenje i modifikovanje primerom pokazati uenicima Dati uvremenjenu i specifinu povratnu informaciju! Podravati samoinicirana istraivanja samih uenika, pruiti mogudnost izbora Putem periodinih procena, ukazati na nesklad izmeu trenutnog i eljenog nivoa ostvarenih ishoda uenja ...

TEORIJA DEROMA BRUNERA

3/22/2014

ThepowerpointTemplates.com

10

Bruner o razvoju
Oslanja se na teoriju Pijaea i Vigotskog Kao i svaki konstruktivista veruje da ljudi kreiraju subjektivne konstrukcije realnosti. Razvoj ide od spolja ka unutra, ali i od unutra ka spolja. Da bismo koristili informacije iz sredine, mi ih preraujemo/kodiramo 3 naina reprezentovanja stvarnosti: Akcioni (do 2. godine) Ikoniki (do 5-6. godine) Simboliki (omogudava apstrakciju)

Bruner o nastavi
Za svaki nastavni predmet neophodno je tano definisati vaspitno-obrazovne ciljeve: Bliski i konkretni ciljevi (ta uenik treba da savlada uedi predmet) Dugoroni ciljevi (kakvo je mesto uenja odreenog predmeta u
celokupnom obrazovanju i vaspitanju uenika)

Bez precizno definisanih ciljeva nastave nemogude je izvriti evaluaciju Prilikom postavljanja ciljeva potrebno je voditi rauna o tome: Da struktura izlaganja predmeta odgovara strukturi pojmova, principa i odnosa discipline znanja na koju se odnosi nastavni predmet Da se nain obrade gradiva prilagodi uzrastu i sposobnostima uenika (tj. da se uzmu u obzir naini reprezentovanja stvarnosti)

...o nastavi
Dakle, prema Bruneru, na svakom uzrastu moe da se savlada svako gradivo, pod uslovom da je prezentovano na nain koji odgovara nainu miljenja uenika spiralni kurikulum Da bi nastava bila ekonomina i podsticajna za kognitivni razvoj, treba postaviti zadatak na nivou reprezentovanja karakteritinom za uzrast deteta, a da je teina zadatka malo ispred dejeg razvoja Uenje obuhvata gotovo istovremeno tri procesa: sticanje znanja, transformaciju znanja i evaluaciju znanja.

Uenje otkrivanjem
Tradicionalni kolski sistem ubija prirodnu radoznalost uenika jer prua gotova znanja

Uenje je znaajno kao preces, a ne samo proizvod

Ne moete nauiti ljude svemu to e im trebati. Najbolje to moete da uradite je da omoguite da naue gde mogu nai ono to im treba kada im to zatreba. (Seymour Papert)

Osnovne postavke ta uenik radi

Oslanja se na i nadograuje ranije iskustvo U interakciji je s okolinom i koristi raznovrsne izvore saznanja (internet, knjige, druge ljude...) Sam ili u grupi otkriva injenice i veze meu njima Konstruie znanje kroz narativ Ui se da vodi kritiku, ali konstruktivnu diskusiju u grupi

Osnovne postavke ta nastavnik radi

Nastavnik daje izazovne zadatke u skladu sa interesovanjem uenika neizvesnost, ali ne prevelika! Nastavnik postavlja dobra pitanja (umesto da samo daje dobre odgovore) Nastavnik daje mnotvo primera i trai od uenika da izvuku opti pincip Nastavnik vodi uenika u pravcu uvianja toga koje alternative ga pribliavaju reenju, a koje ga udaljavaju. Nastavnik slua diskutante i sa to manje intervencija odrava konstruktivnost diskusije, pruajudi uenicima mogudnost da iznose i elaboriu svoje stavove Fleksibilan je, paljivo slua i uspeno upravlja odeljenjem

Prednosti uenja otkrivanjem

Podstie radoznalost, kreativnost i sposobnost reavanja problema Podrazumeva aktivno angaovanje uenika Razvija vetine celoivotnog uenja Povedava motivaciju uenika Nadograuju se ranija znanja i iskustva uenika Personalizuje iskustvo uenja (potencijalno transformativno uenje) Razvija osedaj odgovornosti i nezavisnosti

Mane uenja otkrivanjem

Pretrpanost informacijama Moe dovesti do frustracije Zahteva brojne resurse, esto nedostupne nastavnicima u uionicama Nedostatak nastavnike kontrole Zahteva mnogo vremena