Predmet nosi 6 ESPB

Predavai: Prof. dr Vera Rajovi, Nataa Simi i Olja

Jovanovi
Izborni na fakultetu, ali obavezan za rad u koli!
U ocenu ulaze:
Pismeni ispit 65 poena
Portfolio 35 poena (od toga 10 intervju s nastavnikom)
Istraivanje i pp prezentacija do 10 dodatnih poena
Prijava teme do kolokvijuma!

Kolokvijum (20. i 21. novembar) nije obavezan, ali

vas oslobaa vie od polovine gradiva 35 poena
- vai godinu dana (zakljuno s oktobarskim rokom)

 Literatura skripta i hrestomatija (Leptiri, Zmaj Jovina

7)
Moodle.f.bg.ac.rs CON Psihologija za nastavnike
Konsultacije su sredom 11-13h
Konsultacije mail-om: nsimic@f.bg.ac.rs i
olja.jovanovic@f.bg.ac.rs
Oblici i metode rada: frontalna nastava, radionice, rad u
malim grupama, diskusije, gledanje filmova, praktini rad u
koli

 Pohaanje nastave nije obavezno, ali e vam olakati polaganje

pismenog dela ispita i pravljenje portfolija

Prepisivanje i varanje se kanjava!

Kada se definie poslednji rok za predaju portfolija, ne tolerie se
kanjenje! Takoe, ne postoji mogunost pregledanja portfolija
unapred i davanja fidbeka to to predate je konana verzija!

Kad se definie termin ispita ne postoji mogunost pomeranja ili

odravanja ispita u 2 termina (zbog preklapanja sa nekim drugim
ispitom)
Diskusije, postavljanje pitanja, davanje sugestija i konstruktivno
kritikovanje su poeljni,
ali, vodite rauna o pravilima sluanja sagovornika i
uvaavanja razliitih miljenja i trudite se da svoje
miljenje argumentujete!

 VREME JE ZA RADIONICU!
IME SE SVE PSIHOLOGIJA
BAVI?
TA JE OD TOGA VANO ZA
RAD NASTAVNIKA?

O PSIHOLOGIJI
Psihologija se bavi psihikim ivotom
oveka
psihikim procesima (kognitivni, emocionalni i
motivacioni) i
psihikim osobinama (navike pojedinca, njegovi
stavovi, sposobnosti, temperament, karakter,
interesovanja, itd.)

Psiholoke discipline
Opta psihologija

- prouava osnovne
psihike funkcije normalnog odraslog oveka.
Fizioloka psihologija prouava zavisnost psihikih pojava od
organskih osnova, kao to su nervni sistem, endokrini sistem...

Razvojna psihologija istrauje psihiki

razvoj oveka od poetka njegovog ivota (zaea)
pa do kraja ivota.

Socijalna psihologija prouava uticaj

socijalnih faktora na psihike funkcije ljudi i na

linost u celini, bavi se socijalizacijom, socijalnim
ponaanjem, interakcijom meu ljudima, grupnom
dinamikom i ponaanjem pojedinca u grupi

Psihologija linosti izuava psihiki

ivot i ponaanje, posmatrane kao povezanu i
jedinstvenu celinu.

Primenjene psiholoke discipline:

Pedagoka psihologija bavi se

prouavanjem psiholoke strane vaspitanja i

obrazovanja, kao i procesima za uspeno
obavljanje tih pedagokih delatnosti, a to su
uenje i motivacija.

Klinika psihologija osnovni zadatak klinikih psihologa je

pomaganje onima koji imaju razne vrste psihikih tekoa i to
najpre utvrivanjem dijagnoze, a zatim otklanjanje tih tegoba

Mentalna higijena (psihologija mentalnog zdravlja)

bavi se prevencijom psihikih tegoba i resocijalizacijom

Psihologija rada prouava zavisnost uspeha u radu od

razliitih psihikih faktora, kao i uticaj pojedinih poslova na psihiki

ivot onih koji rade.

Psihometrija obuhvata principe merenja, statistiku

zakljuivanja, konstrukciju, standardizaciju i validaciju mernih

instrumenata

Znaaj razvojne psihologije

Ciljevi razvojne psihologije:
Opisati razvoj i dati razvojne norme, tj. opisati
ponaanja i sposobnosti u svakom periodu
razvoja
Objasniti zato se ponaanja menjaju
Predvianje razvoja ponaanja i po potrebi
modifikacija i optimalizacija
Nastavnicima sva ova znanja mogu posluiti jer
im omoguavaju da razumeju stadijume
kognitivnog, emocionalnog i socijalnog razvoja, a
to treba da oblikuje njihova oekivanja od
uenika odreenog uzrasta i omogui odabir
oblika rada adekvatnih za odreeni uzrast!

Znaaj pedagoke psihologije

Torndajk je 1903. naglasio da je potrebno
tragati za vezom izmeu ljudske prirode
i vaspitanja
Obrazovanje

Deca

kola

Odrasli

Vaspitanje

Potencijalno drutveno relevantna disciplina

ta to relevantno ima da
kae o koli?
kola nije samo za uenje, ve i okolina za razvoj
Uenje se ne dogaa samo u uionici nego i van
nje (skriveni kurikulum)
U koli je potrebno da se za svako dete stvore
uslovi da se razvija u granicama svojih
sposobnosti.
kolsko uenje nije prirodan oblik ljudskog
uenja, treba mu dodatna podrka
kolsko uenje je konstrukcija, a ne prijem znanja
Vrsta uenja zavisie od nastavnih metoda
kola nije samo deja ve i neije radno mesto
vanost meuljudskih odnosa, tj. kolske klime za
postignue uenika, ali i zadovoljstvo nastavnika
kola je vaan agens socijalizacije
...

02.10.

Zajedniki as

09. i 10.10

Psiholoki pojmovi relevantni u kolskom kontekstu

16. i 17.10.

Mehanizmi uenja; Stilovi uenja; Podsticaji za uenje; Pamenje i

zaboravljanje; Miljenje

23. i 24.10

Razvoj i afektivna vezanost; Emocionalni i socijalni razvoj

30. i 31.10.

Teorija ana Pijaea (kognitivni razvoj) i Lorenca Kolberga (moralni razvoj)

06. i 07.11

Teorija Lava Vigotskog; Metakognicija; Samoregulisano uenje

13. i 14.11.

Teorija Deroma Brunera; Priprema za kolokvijum i intervju

20. i 21.11.

Kolokvijum

27. i 28.11.

Motivacija, linost i identitet

04. i 05.12.

Inteligencija, kreativnost i darovitost

11. i 12.12.

18. i 19.12.

Socijalna interakcija; Stavovi i predrasude nastavnika; Grupe; Upravljanje

odeljenjem
Inkluzivno obrazovanje

26. i 27.12.

Prezentacije studenata i crtanje pojmovne mape

2013/2014.

 ?
, ,

,
.

/ .

 ?
-

 ?
.


.

.

.
, ,
...
...

 /
?
:

,
, , ,
...


?
, ,
/.
,
!

,
!
17

,
,

 ?

!
, , ,
, ,
...

.
, ,
!


o

, :
;
, ,
, .
: 14104