METAKOGNICIJA, UENJE I

OCENJIVANJE
20. novembar 2012. godine
Metakognicija
Brown (1987) metakognicija obuhvata:
Svest o sopstvenom (ili uopte ljudskom)
kognitivnom funkcionisanju, o njegovim
karakteristikama, moima, ogranienjima
Npr. lake u zapamtiti ako uredim niz...
Subjektivne doivljaje (metakognitivna iskustva)
koji izviru iz promena ili tekoa u kognitivnom
funkcionisanju
Npr. zbunjenost, oseaj greke, oseaj da je reenje
blizu...
Strategije praenja i upravljanja sopstvenom
kognicijom i ponaanjem
Metakognitivne odluke o tome na ta treba paziti, ta
treba proveriti, u kom pravcu traiti reenje...

Poreklo pojma
Teorija Vigotskog
razvoj kao porast u stepenu ovladavanja upravljanjem
sopstvenim kognitivnim procesima
Kad deca reavaju neki problem, odrasli na sebe preuzimaju
funkciju voenja celog procesa
Vaan pojam: zona narednog razvoja (Vigotski)
Zona koja obuhvata distancu izmeu stvarnog razvojnog nivoa
deteta (utvrenog preko vrste problema koje je dete u stanju da
samostalno rei) i potencijalnog razvojnog nivoa deteta
(utvrenog preko vrste problema koje je dete u stanju da rei uz
voenje od strane odraslog)
Obuhvata funkcije koje su u zaetku, u razvitku.
Znaaj socijalne interakcije u usvajanju novih znanja!
Socijalna interakcija omoguava socijalnu povratnu informaciju
Druga osoba omoguava kontinuirano (pr)ocenjivanje
Vigotski i metakognicija
Tri komponente teorije
Uenje proistie iz asimetrinog odnosa odrasli-dete
Samoregulatorni mehanizmi kljuni u procesu miljenja
Ovo je naroito vidljivo u uticaju govora na razvoj miljenja
(egocentrini govor)
Ovladavanje kognitivnim funkcijama predstavlja stvaranje
funkcionalnih veza izmeu razliitih psihikih procesa i funkcija,
tokom razvoja
Praktino, zona narednog razvoja omoguava razvoj
metakognicije
odrasli izvrava
metakognitivne funkcije umesto deteta
Vebanje metakognicije
znanje o principima razumevanja
opte, a ne specifine strategije reavanja
problema
svest o potrebi za proveravanjem znanja
(postavljanje hipoteza itsl.)
znanje o relevantnim dokazima
Metakurikulum
NIVOI RAZUMEVANJA podsticati razliite nivoe
razumevanja
JEZIK MILJENJA verbalni i grafiki jezik miljenja i
uenja
INTELEKTUALNI AR motivi i emocije ka uenju i
razumevanju
INTEGRATIVNE MENTALNE SLIKE koje olakavaju
povezivanje, uoptavanje, tj. transfer
UENJE UENJA regulacija misaonih i memorijskih
procesa
UENJE ZA TRANSFER primena i generalizacija znanja
Unutranja motivacija uenika
potreba za stimulacijom
potreba za novinom i promenom
potreba za angaovanjem i aktivnou
potreba sa ovladavanjem sobom i okolinom
Spoljanja motivacija uenika
oseanje duga i obaveze
potreba za perspektivom i usavravanjem
potreba za "blagostanjem"
potreba za prestiom
izbegavanje neprijatnosti

Spoljanje i unutranje potrebe se meusobno
ne iskljuuju.
Odnos uzrasta i motivacije
U poetku, motivacija je spoljanja, a kasnije,
postepeno, postaje unutranja
Takoe, motivi tek kasnije postaju dugoroni i
trajniji
Ocenjivanje je vana komponenta u razvoju
slike o sebi
Treba ocenjivati nain dolaenja do rezultata, a
ne samo rezultat
Kako nastavnik moe da unapredi svoj
nain ocenjivanja?
Treba da razume ulogu ocenjivanja
Treba da se upozna sa razliitim oblicima
ocenjivanja
Treba da izgradi sopstveni stil na osnovu
injenica o ocenjivanju sa kojima se upoznao i
sopstvenog iskustva
Mesto ocenjivanja u pedagokoj praksi
Deo kolske tradicije
Kulturno naslee, deo uenikih oekivanja i pre
polaska u kolu, ritual
Pedagoka delatnost i zakonska obaveza
Pravo i dunost svakog nastavnika
Deo nastavnog procesa
Sredstvo praenja toka i efikasnosti nastavnog
procesa
Dokimologija nauno-struna oblast koja se bavi
problemima kolskog ocenjivanja
Pedagoke, psiholoke i socijalne
funkcije kolskog ocenjivanja
Ocenjivanje u tehnikom smislu:
Uspostavljanje situacije u kojoj uenik treba da pokae
svoje obrazovno postignue
posmatranje i analiziranje uenikovog ponaanja i uinka u
toj situaciji
procenjivanje postignua s obzirom na unapred zadate
zahteve i kriterijume
izraavanje procene na utvrenoj skali vrednosti
saoptavanje i obrazlaganje ocene
Ocenjivanje u psiholoko-pedagokom smislu
Skup postupaka
kojima se valjano, pouzdano, objektivno i precizno utvruje
u kojem stepenu odreena aktivnost uenika ili ishod te
aktivnosti ima svojstva
koja su postavljena kao ciljevi vaspitno obrazovnog rada.
Funkcije ocenjivanja
Pedagoke
Informativna
Evaluativna
Instruktivna
Psiholoke
Motivaciona
Razvojna
Socijalne
Formalne
Neformalne
Pauza 5 min!
Pedagoke funkcije ocenjivanja
Informativna
Davanje povratne informacije o ostvarenom postignuu
Evaluativna
Poreenje ostvarenih rezultata sa unapred postavljenim kriterijumima
Tri standarda u ocenjivanju uenika
Autonomni
Poreenje postignua uenika sa njegovim prethodnim postignuem
Uspeh = ostvareni napredak
Interpersonalni
Poreenje postignua uenika sa postignuem ostalih uenika
Uspeh = visok rang
Objektivni/objektivizirani
Poreenje postignua uenika sa unapred definisanim ishodom (brzina u
reavanju zadataka, reavanje odreenog tipa zadataka)
Uspeh = savladavanje zadatog cilja
Instruktivna
Usmeravanje panje uenika na sadraje koji su vani
Psiholoke funkcije ocenjivanja
Motivaciona
Podsticanje uenika na rad
Visoka ocena = pohvala, nagrada
Niska ocena = kritika, kazna
Razvojna
Ocenjivanje proizvodi samo-ocenjivanje i time utie na
emotivni razvoj i razvoj linosti
Stalni neuspeh loa slika o sebi, poricanje, distanciranje od
kole
Stalni uspeh dobra slika o sebi, ali artificijeni uslovi u kojima
se formira
Uenje u ZNR podstie razvoj
Razvojno je podsticajno da se svaki uenik sree sa zadacima
koji e ga navesti na dodatne napore i povremene neuspehe

Tipino ponaanje uenika (i ljudi, generalno) uspeh se
pripisuje sebi, neuspeh okolnostima
Socijalne funkcije ocenjivanja
Formalne socijalne funkcije
Svedoanstvo daje odreena prava
Prelaz u novi razred
Konkurisanje za posao
Visina ocena moe da nosi privilegije
Stipendije
Bolji posao
Neformalne socijalne funkcije
Status uenika zavisi od ocena
Ocena kao moneta
Upravljanje ponaanjem roditelja
Tolerisanje propusta u koli dobrim uenicima
Tradicionalni oblici ocenjivanja
Usmeno ispitivanje
Prednosti neposredan kontakt, prilagoavanje ueniku (podsticaji,
potpitanja...)
Nedostaci nemogue postii jednake uslove za sve uenike
Ne mogu svi da dobiju pitanja jednake teine, dovoljno vremena
Uenici poseduju razliit stepen verbalnih sposobnosti, kontrole
emocija...
Znaaj redosleda odgovaranja
Veliki broj uenika u odeljenju, gubljenje vremena
Pismeno ispitivanje
Prednosti
Svi uenici dobijaju iste zadatke
Uenici dobijaju raznolike zadatke
Uenici sami planiraju vreme izrade
Mogunost paljivijeg pregledanja
Davanje zadatka na uvid, mogunost uenja tokom ispravke
Nedostaci
Razliiti nastavnici razliito ocenjuju iste zadatke!
Preispitivanje tradicionalnih oblika
ocenjivanja
ta je predmet ocenjivanja?
Samo znanje - postignue?
Znanje i zalaganje na asu?
Da li nastavnik uvek i kod svih ocenjuje iste stvari?
Ocene variraju
Drastine razlike izmeu ocena na kraju polugodita i na kraju godine
Da li opti utisak nastavnika o ueniku utie na ocenjivanje
uenika?
Prva impresija
Formiranje slike o osobi prilikom prvog kontakta
Halo efekat
Ocene pod uticajem utiska koji imamo o nekoj osobi
Strogi vs. blagi nastavnici
Ocene pod uticajem osobina nastavnika
Centralna tendencija
Nesigurni nastavnici daju osrednje ocene (najmanji stepen greke)
Kritiki osvrt na ocenjivanje
Ocenjivanje est predmet kritika
Uenici
Ocenjivanje pristrasno, loe, ne reflektuje njihovo
znanje, preveliki zahtevi...
Nastavnici
Ocenjivanje pravna obaveza i veliki posao mnogo
uenika, malo vremena...
Stav nauke/struke
OCENJIVANJE = MERENJE
Treba da bude standardizovano, da poseduje adekvatna
metrijska svojstva, da bude:
Precizno ocena omoguava razlikovanje u stepenu
znanja
Objektivno ocena osloboena uticaja ocenjivaa
Pouzdano ocena ista kod ponovljenog ispitivanja
Valjano ocena zaista meri ono emu je namenjena
Preispitivanje tradicionalnih oblika
ocenjivanja
Tradicionalno ocenjivanje impresionistiko,
globalistiko, subjektivno nedosledno...
Moe da govori vie o nastavniku nego o
ueniku
Reenje:
Davanje objektivne, pouzdane, valjane ocene
Unapreivanje ocenjivanja kao procesa
merenja!
Moderni oblici ocenjivanja
Testovi
Analitiko ocenjivanje
Neformalno ocenjivanje
Testovi
Nastojanje da se zadre prednosti i otklone nedostaci
pismenog ispitivanja
Vrste testova znanja
Normativni testovi
Panja posveena metrijskim svojstvima (preciznost,
objektivnost, pouzdanost, valjanost)
Kriterijumski testovi
Polazna osnova definisanje kriterijuma, stepena
ovladavanja programskog sadraja; definisanje obrazovnih
ciljeva, traganje za sadrajima koji su indikator tih ciljeva
Prigodni testovi
Niz zadataka odabran sa praktinim ciljem, npr. utvrditi
efekte neke nastavne aktivnosti, skrenuti uenicima panju...
Situacioni testovi
Namenjeni ispitivanju vetina, npr. u zanatstvu, saobraaju,
medicini...
Testovi
Nastojanje da se zadre prednosti i otklone nedostaci
pismenog ispitivanja
Vrste testova znanja
Normativni testovi
Panja posveena metrijskim svojstvima (preciznost,
objektivnost, pouzdanost, valjanost)
Kriterijumski testovi
Polazna osnova definisanje kriterijuma, stepena
ovladavanja programskog sadraja; definisanje obrazovnih
ciljeva, traganje za sadrajima koji su indikator tih ciljeva
Prigodni testovi
Niz zadataka odabran sa praktinim ciljem, npr. utvrditi
efekte neke nastavne aktivnosti, skrenuti uenicima panju...
Situacioni testovi
Namenjeni ispitivanju vetina, npr. u zanatstvu, saobraaju,
medicini...
Izrada testova znanja
Prvi korak - definisati cilj testa/testiranja, na osnovu toga izabrati
vrstu testa
Nastavnik, u naelu, konstruie prigodne i kriterijumske testove:
Utvrivanje sadraja (gradiva)
Podela gradiva na segmente, odabir sadraja po segmentima,
indeksiranje svakog sadraja po stepenu potrebnog znanja
(informisanost, reprodukcija, razumevanje)
Selekcija sadraja za test
Vaniji i obimniji sadraji dobijaju vie zadataka
Konstrukcija pitanja
Zatvorena pitanja
Otvorena pitanja
Zadaci koji zahtevaju neku aktivnost
Provera, kontrola pitanja i formata
Izraavanje uspeha u vidu broja poena
Sirovi zbir poena po zadacima
Transformisani standardizovani, za poreenje sa razliitim
testovima
Prednosti i nedostaci testova znanja
Prednosti
Pokriva celo gradivo
Nema pristrasnosti u ocenjivanju (klju, ifra...)
Ekonomino (ponovljeno korienje testa)
Fleksibilno (razliite forme pitanja)
Mogu diferenciran uvid u uspeh u odreenim segmentima
gradiva
Nedostaci
Mogu nedovoljan trud oko izbora i formulacije pitanja
Uenici poinju da ue za test (ako se koristi ista forma pitanja)
OVAJ NEDOSTATAK SE PREVAZILAZI UPOTREBOM
RAZLIITOG TIPA PITANJA KOJI TESTIRAJU RAZLIITE
NIVOE ZNANJA (RAZUMEVANJE, REPRODUKCIJA,
POVEZIVANJE...)
Analitiko (opisno) ocenjivanje
Izdiferencirano prikazivanje ostvarenog uinka
(verbalno [ee] ili numeriki)
Analiza programskih ciljeva
Davanje posebnih ocena ili komentara po pojedinanim
aspektima znanja
Npr. U pismenom zadatku zasebne ocene za bogatstvo
renika, stil izraavanja, urednost, rukopis...
U okviru tekueg ocenjivanja (tokom kolske godine)
Psiholoka i pedagoka funkcija
Znaaj blagovremenosti informacija
U okviru zakljunog ocenjivanja
Socijalna funkcija
Dodatak svedoanstvu (komentar o uenikovom stilu,
navikama, odnosu prema koli)
Neformalno ocenjivanje
Samoocenjivanje
Potrebna detaljna analiza gradiva s obzirom na ciljeve nastave
Postupno uvoenje uenika u gradivo
Davanje smernica o znaaju pojedinih segmenata
Npr. oznaavanje delova gradiva koji su za odlian, vrlo
dobar itd.
Uzajamno ocenjivanje uenika
Potreban paljiv rad na analizi gradiva i izboru pitanja
kola bez ocena
Zamena numerikih ocena nekim drugim simbolima
Sticanje kredita
Iskljuiva primena opisnog ocenjivanja
Razgovor o postignuu deo nastavne aktivnosti
Pokazatelji kvaliteta ocenjivanja
Dostupnost - otkloniti svaki izvor tajnovitosti uvid u
plan rada
Uestalost - redovno ocenjivanje, prema planu rada
Blagovremenost - to krai vremenski razmak izmeu
ocenjivane aktivnosti i saoptavanja ocene
Raznovrsnost - korienje razliitih vrsta ocenjivanja
Jasnoa - uenicima treba da bude jasno ta je predmet
ispitivanja i ta definie (ne)uspeh
Instruktivnost - ocena treba da podstakne uenika da
analizira svoj rad (motivaciono dejstvo)
Javnost - tajne ocene nemaju pedagoku vrednost
Razgovor o oceni - saoptiti ocenu i njeno obrazloenje
(pred svima, ili u posebnom razgovoru)
HVALA!