ЦИЉЕВИ, ЗАДАЦИ И

ИСХОДИ У НАСТАВИ И
УЧЕЊУ

Тема за индивидуално стручно усавршавање

Рад Вит ић, п о .

ЈУ ОШ „С ИЈА“ ЦРКВИНА
Кључне ријечи
› Циљеви учења
› Исходи учења
› Учење
› Настава
› Информатичко друштво

ЈУ ОШ „С ИЈА“ ЦРКВИНА
 Циљеви и исходи! Је ли то исто?
› Често се поистовећују (погрешно).
› Поистовећивање ових појмова је стручно
неприхватљиво. Посљедице овог поистовећивања су:
❑ неадекватно припремање за васпитно образовни рад
❑ незадовољавајуће знање ученика
❑ оваква поистовећивања су потврда непознавања
темељних термина в/о рада

ЈУ ОШ „С ИЈА“ ЦРКВИНА
 Разграничимо циљеве и исходе
❑ Исходи учења су остварени резултати (измјерљиви
након завршетка процеса учења)
❑ Циљеви су опредјељења, намјере и тежње које треба
остварити у процесу наставе, образовања, учења
(прокламовани прије почетка учења)
❑ Циљеви омогућују планирање и развој програма
❑ Исходи омогућују праћење и вредновање в/о процеса
❑ Очекивани исходи су очекивани резултати (које
треба навести у припреми за сваку наставну јединицу,
јер нас они опредјељују у избору задатака којима
можемо остварити циљеве, тј имати жељене исходе)
ЈУ ОШ „С ИЈА“ ЦРКВИНА
 Разграничимо циљеве и исходе
❑ Циљеви и исходи се формулишу различитим
формама и начинима
❑ Циљеви се формулишу у облику глаголских именица
❑ Исходи се формулишу у облику активних глагола
❑ Циљеве и исходе формулишемо на три ниво
I. сазнајни (когнитивни) (разумијевање, примјена,
знање, анализа, синтеза, евалуација)
II. афективни (ставови, вриједности, интереси,
схватање, вредновање, намјера)
III. психомоторички (вјештине, кретање, руковање,
писање)
ЈУ ОШ „С ИЈА“ ЦРКВИНА
ОДНОС ЦИЉЕВА И ИСХОДА У НАСТАВИ И
УЧЕЊУ
ЦИЉЕВИ ИСХОДИ

Намјере, тежње и опредјељења Знања, умјења, навике, ставови које је

наставника у настави и учењу (на сва три ученик постигао у настави и учењу (на сва
нивоа) три нивоа)

Утврђивање и опис намјере учења Опис утврђених резултата учења

Претпостављене могућности за учење Утврђено знање и квалитет кориштења

наученог

Претпоставља процјену количине која Знање на практичном, психомоторичком и

може да се научи (у планираном времену) афективном нивоу

Циљеве описујемо глаголским именицама Исходе описујемо активним глаголима

попут: развијење..., оспособљавање...., попут: зна..., користи.., разумије...
кориштење......, разумијевање.....,

ЈУ ОШ „С ИЈА“ ЦРКВИНА
 ОДНОС ЦИЉЕВА, ИСХОДА И ЗАДАТАКА У
НАСТАВИ И УЧЕЊУ
› Хронолошки и суштински циљеви и исходи су повезани
задацима
› Очекивани исходи у припреми наставе су неопходни
јер нас они опредјељују у избору задатака којима
можемо остварити циљеве, тј имати жељене исходе
› Шематски приказ ових односа

ЈУ ОШ „С ИЈА“ ЦРКВИНА
 Васпитање и образовање оријентисано на
исходе
❑ подразумјева јасно формулисање исхода доступних
не само наставницима, већ прије свих ученицима и
њиховим родитељима
❑ подразумјева јасно прецизиран начин организације
наставе и учења кроз које се исходи остварују и
достижу
❑ подразумјева детаљну процедуру утврђивања нивоа
постигнућа (остварених циљева)

ЈУ ОШ „С ИЈА“ ЦРКВИНА
 Васпитање и образовање оријентисано на
исходе
❑ подразумјева дефинисање очекиваних исхода од
стране наставника (на основу предвиђених садржаја)
❑ подразумјева да наставник дефинише организацију
(облике рада, методе, средства, стратегије учења..)
❑ подразумјева дефинисање критеријума од стране
наставника (начина процјене помоћу којих се утврђује
степен остварености исхода)
❑ подразумјева утврђивање постигнућа

ЈУ ОШ „С ИЈА“ ЦРКВИНА
Исјечак припреме

ЈУ ОШ „С ИЈА“ ЦРКВИНА
 Питања упућена васпитању и образовању
оријентисаном на исходе
❑ Да ли школа садржајима, циљевима и исходима прати
актуелне промјене у друштву које се одвијају пребрзо?
❑ Да ли на овом пољу дјелује правовремено?
❑ У којој су мјери садржаји, циљеви и исходи блиски
интересима и интерсовањима ученика и потребама
времена у којем живимо?
❑ У којој мјери се ученик у актуелном школском систему
осјећа одговорним за процес властитог васпитања и
образовања?
❑ ............

ЈУ ОШ „С ИЈА“ ЦРКВИНА
 НЕДОСТАЦИ образовања и васпитања
оријентисаног на исходе!?
❑ Недостатак мотивације код ученика (ученици себе
доживљавају као објект)
❑ Сви односи у школи су засновани на ауторитарности и
моћи позиције (гледано из угла ученика)
❑ Мотивисање=приморавање (гледано из угла ученика)
❑ Наставници и родитељи у сфери образовања и
васпитања желе потпуну контролу над учеником
(гледано из угла ученика)
❑ Сваки ученик је изузетно мотивисан (то не значи да је
мотивисан за послове које доживљава као наметнуте)

ЈУ ОШ „С ИЈА“ ЦРКВИНА
Гдје је излаз? Који су предлози? У ком правцу
треба очекивати промјене?
ДЕФИНИСАЊЕ НОВИХ ЦИЉЕВА
❑ Учити ученике како се учи (учење учења)
❑ Учити ученике проналажењу, коришћењу,
анализирању, упоређивању и вредновању чињеница и
података
❑ Подучавати ученике тестирању идеја
❑ Оспособљавати ученике да стичу знања заснована на
принципима и правилима
❑ Оспособњавати ученике да доносе закључке и
рјешавају проблеме коришћењем знања из више
извора ЈУ ОШ „С ИЈА“ ЦРКВИНА
 Гдје је излаз? Који су предлози? У ком правцу
треба очекивати промјене?
ДЕФИНИСАЊЕ НОВИХ ЦИЉЕВА
❑ Подучавати ученике да:
a) знају вредновати (процесе и догађаје)
b) знају користити слободу избора
c) стекну компетенције за сараднички рад (рад у групама)
d) стичу способност сналажења у новим непознатим
ситуацијама
e) успјешно врше трансфер знања
f) стичу компетенције за одговорност и предузимљивост

ЈУ ОШ „С ИЈА“ ЦРКВИНА
 Гдје је излаз? Који су предлози? У ком правцу
треба очекивати промјене?
ДЕФИНИСАЊЕ НОВИХ ЦИЉЕВА
❑ Оспособљавати ученике да стичу компетенције за
приступање информацијама (коришћење уџбеника,
прављење подсјетника, креативни рад на тексту,
коришћење електронских медија)

❖ Нови циљеви индукују нове задатке, нове исходе, нову

организацију и нови система школовања. Питање је само да
ли ће се промјене одиграти правовремено.

ЈУ ОШ „С ИЈА“ ЦРКВИНА
Литература:
1. Блум, С.Б. Таксономија или класификација образовних и васпитних
циљева Београд 1970.
2. Даводов, В.В.
• Анализа дидактичких принципа традиционалне школе и могући принципи
наставе блиске будућности Београд 1987.
• О схватањима развијајуће наставе-сазнавање и настава Београд 1995.
• Шта је наставна делатност Београд 1998.
3. Клафки, В. Дидактичке теорије Загреб 1992.

4. Марс, Ц Курикулум-темељни појмови Загреб 1994.

5. Пољак, В Како стицати знање Загреб 1982.

ЈУ ОШ „С ИЈА“ ЦРКВИНА