Формативно проверавање и оцењивање

1.1. Проверавање и оцењивање

Наставник проверава, оцењује и вреднује постигнуће ученика, а то су различите

активности (Андриловић и Чудина, 1988; Бјекић и Папић, 2013).

Oцењивање је:

 процес који обухвата проверавање, мерење и евалуацију,

 усмерава доношење педагошких одлука.

Проверавање је систематско прикупљање података о томе колико се и како ученици и

наставници приближавају жељеним постигнућима и како остварују васпитно-
образовне циљеве (Андриловић и Чудина, 1988). Може да се спроводи у усменом
облику, писмено, посматрањем психомоторних радњи и на друге начине. По правилу,
резултати проверавања се не оцењују.

Оцењивање је квалитативна анализа постигнућа која одређује степен остварености

циљева наставе. Одговори се разврставају у квалитативне категорије, а затим се
одређује њихова квантитативна вредност (оцена). Представља посредно мерење
знања/постигнућа ученика. Саставни је део наставе и учења, а не само кулминација
наставног процеса. Термин ''оцена'' се користи са различитим значењима, а најчешће
подразумева проверавање и рангирање.

Вредновање је процес одређивања до ког су степена остварени васпитно-образовни

циљеви уз уважавање услова у којима су постигнути резултати.

Иако је општеприхваћено схватање да вредновање и евалуација у педагошком

контексту означавају исти процес, ипак је вредновање један од процеса у оквиру
евалуације као педагошког процеса широког значења.

Евалуација је педагошки процес праћења, мерења и вредновања ефеката и процеса у

васпитању и образовању. Може да се остварује процедурама проверавања,
оцењивања и вредновања постигнућа ученика, али и процедурама праћења других
релевантних аспеката васпитно-образовног процеса. Евалуација је процес општији од
процеса проверавања, оцењивања и вредновања.

Проверавање, оцењивање и вредновање су процедуре су неопходне за планирање

даљег тока васпитно-образовног рада и за доношење ваљаних педагошких одлука које
треба да обезбеде остваривање циљева.
Процедуре проверавања и оцењивања проучава посебна дисциплина: докимологија.
Школско оцењивање:

Сл. 1.1.1. Структура процеса оцењивања

Шта обухвата ситуација оцењивања? Свим типовима оцењивања је заједничко да се

састоје из (Garfield, 1994):

 задатка или питања (захтева ситуације);

 реакције ученика (репертоара понашања);
 тумачења (од стране наставника или онога ко прегледа информације о
оцењивању);
 и извештавања и записивања резултата.

Избор поступка начина праћења напредовања ученика, у оквиру тога и процедура

проверавања и оцењивања  зависи, од: циљева наставног процеса; предвиђених
оперативних исхода; садржаја учења; планираних и очекиваних нивоа знања и
постигнућа; узраста ученика; величине одељења (броја ученика) и времена
обезбеђеног за поступак проверавања и/или оцењивања сваког ученика;
емоционалног функционисања ученика у ситуацијама оцењивања.

1.2. Потребе ученика и улоге наставника у процесу проверавања и

оцењивања постигнућа

Наставник је носилац процеса школског и разредног оцењивања. Стога је неопходно

да развија одговарајуће вештине проверавања, оцењивања и вредновања постигнућа и
развоја ученика. Већ традиционални прегледи улога наставника у интерактивном
наставном окружењу (Бјекић, 1999, Ивић и сар. 2001, Хавелка, 1999), препознају бројне
улоге наставника, међу којима су и улоге евалуатора и дијагностичара. Компетенције из
подручја оцењивања су важне професионалне компетенције уграђене и у Стандарде
професионалног деловања наставника (2011). Дакле, оцењивање је наставникова
професионална вештина.

У непосредном школском окружењу наставници своје понашање често усклађују са

препознатим или очекиваним потребама ученика. Како су наставникове и ученикове
активности непосредно повезане (табела 1.2.1)?
Компетенције наставника у оквиру активности школског оцењивања обухватају
следеће (Stoica, 2004, према Бјекић и Папић, 2013):

 наставник континуирано оцењује знања, вештине и способности ученика;

 наставник је спреман да користи различите методе и поступке оцењивања;
 наставник резултате учења користи и непосредно, и при планирању будућих
активности;
 наставник оцењивањем усмерава сваког ученика да развија способности и
вештине хијерархијски вишег нивоа (решавање проблема, критичко мишљење);
 наставници јачају код ученика рефлексивно мишљење и самооцењивање.

Наставниково деловање у оквиру праћења напредовања и процене постигнућа

ученика описано је и у Правилнику о стандардима компетенција  за професију
наставника и њиховог професионалног развоја (доспутно на сајту ЗУОВ ОВДЕ).

1.3. Проверавање и оцењивање ради унапређивања процеса учења и

поучавања

Примарни циљ оцењивања ученика је унапређивање учења. 

Секундарни циљеви оцењивања  су (Garfield, 2004, Хавелка и др. 2003, према Бјекић

и Папић, 2013, стр. 34):

 обезбедити појединачне информације ученицима о томе да ли су постигли

постављене исходе, како су усвојили модул и где су тешкоће у процесу
учења (омогућити ученицима да преопзнају сопствене јаке стране и слабости у
учењу наставних садржаја);
 дати упутство наставнику о томе како и колико су ученици постигли предвиђено,
у ком степену и на који начин су усвојили садржаје модула;
 обезбедити наставницима дијагностичке информације о тешкоћама које
ученици имају у усвајању садржаја и сугерисати додатне активности које је
потребно увести за унапређење наставе;
 обезбедити наставницима информације о томе како ученици сагледавају и како
реагују на реализовани садржај и структуру модула;
 континуирано усклађивати наставу са наставним циљевима и исходима.

Како бисте као наставник-ментор објаснили наставнику-почетнику или студенту -

будућем наставнику наредну слику која приказује однос учења и 
процењивања/оцењивања ради унапређивања учења?
Сл. 1.3.1. Циклус учења-оцењивања (модификовано на основу Bennuci, 2022 и AMS)

Иако је у наставном процесу најочигледније сумативно оцењивање, па су наставници

највише том оцењивању и посвећени, да би настава била квалитетнија потребна је
испреплетеност дијагностичког, формативног и сумативној оцењивања. Посебне
карактеристике и поређење ове три врсте оцењивања погледајте у наредној
табели. Отворите табелу ОВДЕ.  Однос дијагностичког, формативног и сумативног
оцењивања анализирајте на основу приказа функција, времена, онога шта је наглашено
у сваком приступу, техника и инструмената за мерење које се примењују, узорка
понашања који се мери, тешкоћа у појединим ставкама мерења, као и начином
бодовања и методама саопштавања резултата

"Оцењивање ученика регулисано је Законом о основама система образовања и

васпитања и релевантним правилницима. У овим регулативама се прописује две врсте
оцењивања: сумативно и формативно. У образовној пракси до сада је тежиште било на
сумативном оцењивању." (ЗВКОВ) 

О вези дијагностичког. формативног и сумативног оцењивања додатно можете

прочитати у тексту из програма ЗВКОГ "Формативно оцењивање" који можете
преузети ОВДЕ.

1.4. Дијагностичко проверавање и оцењивање

Основне функције дијагностичког проверавања и оцењивања су (Бјекић и Папић,

2013, стр. 22-23):

 утврђивање присуства или одсуства неопходних вештина;

 утврђивање претходног нивоа знања ученика; 
 класификовање ученика према различитим карактеристикама за које се зна или
мисли да су у вези са алтернативним облицима наставе; 
 утврђивање узрока понављања тешкоћа у учењу.

Време спровођења дијагностичког проверавања и оцењивања:

 за одређивање положаја на почетку наставне јединице, семестра или годишњег

рада;
 у току наставе када ученик очигледно показује сталну неспособност да извуче
потпуну корист из уобичајене (свакодневне) наставе.
У евалуацији се обраћа пажња на сва подручја учења (когнитивно, афективно,
психомоторно понашање), а узимају се у обзир и физички, физиолошки и средински
фактори.

За дијагностичко проверавање и оцењивање примењују се разноврсни инструменти:

формативни и сумативни инструменти за претходно (иницијално) проверавање;
стандардизовани тестови постигнућа; стандардизовани дијагностички тестови;
инструменти које праве наставници; прати се понашање ученика и користе контролне
(чек) листе.

Који су репертоари понашања који се мере? Узорци понашања на којима се

заснивају процене и оцене: специфичан узорак претходног понашања; узорак
измерених циљева наставе; узорак променљивих понашања за која се претпоставља
или зна да се односе на одређени тип наставе; узорак повезаних понашања (физичких,
емоционалних или сродних).

Тежина ставки које се користе за мерење: одређује се на основу дијагнозе претходних

вештина и способности, али је велики број лаких ставки.

Како се бодује постигнуће и како се исказују резултати?  Користи се и критеријски и

нормативни приступ. Креира се индивидуални профил приказом посебних вештина.

У пракси се дијагностичко проверавање и оцењивање најчешће препознаје као

иницијално проверавање и оцењивање, посебно као иницијално тестирање. Важну
улогу има у процесу диференцирања наставних ситуација и диференцираног приступа
групама ученика.

1.5. Формативно (проверавање и) оцењивање - оцењивање за учење

Шта је формативно оцењивање и зашто је важно? (ЗВКОВ)

"Формативно оцењивање је процесно оцењивање, развојно али и усмеравајуће и

подстицајно јер се одвија у току учења и усмерава ученике на одређене циљеве,
садржаје и подстиче их на наредне кораке у развоју и зато оно увек садржи
повратну информацију ученику. Треба да омогући ученику да постане аутономан у
учењу, да разуме шта се од њега тражи, али и да самостално прати, регулише, вреднује
и унапређује процес свог учења. Увођење вежби у којима ученици међусобно
процењују радове и активности развија критичко мишљење код ученика и уједно
разумевање постојања и примене критеријума и стандардизације што ће у будућности
бити саставни део њиховог живота и рада.

Формативно оцењивање има превентивну функцију. Уколико се спроводи

благовремено и на адекватан начин, спречава појаву неуспеха. Стога формативно
оцењивање треба да буде уграђено у све активности наставног процеса и свакодневну
комуникацију између наставника и ученика. Посебно добро подржава развој кључних
и међупредметних компетенција попут комуникације, сарадње, читалачке писмености,
предузимљивости, дигиталних компетенција и др. " (ЗВКОВ)

Формативно оцењивање један од најзначајнијих механизама који покреће напредак

ученика. То је свако прикупљање података о постигнућу ученика које служи наставнику
да планира наредне кораке у раду са ученицима како би они унапредили своје
постигнуће у истој мери у којој му служи да се информише о тренутно достигнутом
нивоу постигнућа ученика. (ЗВКОВ)

Основне одлике формативног оцењивања (детаљније у тексту који можете преузети

ОВДЕ):

1. усмерено на ученика: нагласак је на томе како ученици примају повратне

информације, колико их добро разумеју и како могу да искористе те
информације, како врше самопроцену и како их усмеравају и мотивишу;
2. инструктивно и информативно, 
3. засновано на резултатима учења: суштински је усмерено на процес постизања
циљева (путовање ка цињу), а не на процену да ли је циљ постигнут или није, а
један од начина да се то постигне је помагање у разјашњавању циљева, исхода
учења и образовних стандарда, што је потребно и наставницима и ученицима.

"Формативно оцењивање може се упоредити са ситуацијом када родитељ

спонтано учи дете да савлада неку једноставну вештину или радњу: родитељ
прво посматра како то дете изводи, потом му покаже правилно извођење, па му
помаже да је правилно и изведе. У том смислу, нагласак у формативном
оцењивању није на идентификацији онога шта је добро урађено већ на
могућностима за побољшање." (ЗВКОВ)

Формативне оцене и увиди наставника у току наставе могу бити искоришћени за

сумативно оцењивање.

Основне функције формативног проверавања и оцењивања су (Бјекић и Папић, 2013,

стр. 22-23):

 давање повратне информација ученицима (али и наставницима) о њиховом

напредовању у настави, односно извештавање о праћењу развоја, напредовања
и постигнућу ученикa (преузмите ОВДЕ) сматра се кључним кораком у оквиру
формативног оцењивања;
 утврђивање грешака у структури наставне јединице и наставног процеса, да би
се предложиле алтернативне образовне технике .
Дакле, формативно проверавање и оцењивање је ПРОВЕРАВАЊЕ И ОЦЕЊИВАЊЕ ЗА
УЧЕЊЕ (Спасић, 2013). 

Време спровођења формативног проверавања и оцењивања: континуирано у току

наставе, у току сваког часа, читаве школске године.

У евалуацији се обраћа пажња на сва три подручја учења и прате све три врсте
понашања (когнитивно, психомоторно, афективно).

За формативно проверавање и оцењивање примењују се специјално направљени

формативни инструменти, а користе све доступне технике (и тестови знања, низови
задатака објективног типа, скале процене, контролне листе итд.)

Као узорак понашања који се процењује (репертоар понашања који се учи) узимају
се сви сродни задаци који су хијерархијски уређени у оквиру наставне јединице
(наставног садржаја).

Ниво тежине ставки/задатака се не предвиђа унапред.

Како се бодује постигнуће и како се исказују/саопштавају резултати? Користи се

критеријско бодовање, а индивидуални образац бодовања сваког задатка (задаци су
уређени хијерархијски) приказује се у форми положио/пао.

1.6. Сумативно проверавање и оцењивање - оцењивање наученог

Основна функција сумативног проверавања и оцењивања је оцењивање ученика на

крају одређене наставне целине или школског периода да би се утврдило да ли је
достигао исходе(Бјекић и Папић, 2013, стр. 22-23).

Време спровођења сумативног проверавања и оцењивања: на крају наставне

јединице,  полугођа (класификациног периода, тромесечја, семестра) или на крају
годишњег рада.

У евалуацији се обраћа пажња највише на когнитивно понашање повезано са

специфичностима наставне дисциплине; понекад се прати и психомоторно понашање у
склопу различитих предмета; повремено афективно понашање.

За сумативно проверавање и оцењивање примењују се као основна техника сумативни

и завршни испити.

Који су репертоари понашања који се мере? Узорак понашања који се мери

је узорак измерених циљева наставе.
Просечна тежина ставки/задатака који се користе за мерење је од 35% до 70% са неким
веома лаким и неким веома тешким ставкама/задацима.

Како се бодује постигнуће и како се исказују резултати?  Углавном је нормативно

бодовање, али може да буде и критеријско. Утврђује се укупан скор, али могу и
посебни скорови/резултати за оствареност сваког циља посебно.

1.7. Функције и сврха оцењивања и формативног оцењивања

ЗВКОВ је у периоду од __ до __ реализовао програм стручног усавршавања у

хибридном формату "Формативно оцењивање", а из тог програма су коришћени
садржаји заједнички са овим програмом стручног усавршавања. Наставници који су
завршили програм о формативном оцењивању могу да се подсете садржаја о
функцијама оцењивања, а наставници који се тек сусрећу са овим темама, могу
детаљније да проуче објашњења функција оцењивања у наредном
тексту. Текст Функције оцењивања можете да преузмете ОВДЕ 

Природа и значај школског оцењивања најпотпуније се огледају у

његовим педагошким, психолошким и социјалним функцијама. 

Три основне педагошке функције школског оцењивања су информативна,

евалуативна и инструктивна. 

 Информативна функција школског оцењивања: оцена је повратна информација

о постигнућу; оцена даје ученику и наставнику информације о савладавању
образовног програма и ефикасна управљања наставним процесом;
 Евалуативна функција школског оцењивања: оцене показују како остварени
образовни резултати стоје у односу на задати стандард или утврђени
критеријум. 
 Инструктивна функција школског оцењивања: оцена усмерава ученике како да
селектују садржаје, шта је критеријски образац, какве репертоаре понашања
треба да развију да би испунили захтеве. "Оцењивање је моћно средство у
рукама наставника за усмеравање пажње ученика на најважније садржаје и на
начине учења које сматра ефикасним. Приликом оцењивања и образлагања
оцене наставник још једном, из новог угла, истиче која знања имају високу
трансферну вредност за даље образовање, самообразовање и практичну
примену." (ЗВКОВ)

Уколико су оне добро постављене, у рукама стручног наставника, оцењивање добија

још две функције, по свом садржају углавном психолошке, које су тесно повезане
са квалитетом и дометом образовних и развојних постигнућа. То су мотивациона и
развојна функција." (ЗВКОВ)

 Мотивациона функција школског оцењивања: Оцењивање је средство

подстицања или мотивисања ученика за рад и учење. "Распон вредновања, који
се огледа у скали могућих оцена, представља неку врсту опција, изазова или
подстицаја ученицима да изаберу свој лични ниво аспирација."
 Развојна функција школског оцењивања: Оцењивање треба да допринесе
остваривању развојне улоге учења, односно сталном усмеравању и померању
ученика према зони наредног развитка: на захтеве који су у складу са развојним
нивоом на којем се ученик налази надовезују се захтеви који су у складу са
следећим развојним нивоом. "Отуда је сасвим природно да се ученик
повремено суочава са захтевима на које не може сам и одмах ефикасно да
одговори. Развојно је подстицајно да се сваки ученик, па и онај најуспешнији,
сусреће са захтевима који подразумевају значајно повећање улагања напора и
који га повремено суочавају са неуспехом, са потребом да анализује чиниоце
који су условили неуспех и да објективно сагледа шта све дефинише тежину
неког задатка, захтева, постављеног циља и сл." (ЗВКОВ)

Социјалне функције оцењивања су вишеслојне: 

 формалне социјалне функције оцењивања:  одређене су улогом оцењивања у

праћењу ефикасности школског система, конкретне школе, појединих наставних
предмета, наставника и сл;
 неформалне социјалне функције оцењивања: обухватају социјално-психолошке
импликације доживљава успеха и неуспеха који оцене означавају.

"Шире посматрано, све посебне функције оцењивања истовремено имају и педагошки,

и психолошки, и социјални смисао и значај."

 Текст Функције оцењивања можете да преузмете ОВДЕ 

1.8. Показатељи и захтеви ваљаног оцењивања

С обзиром да је оцењивање једна врста мерења, неопходно је да буду испуњени метријски

захтеви (ваљаност/валидност, поузданост/релијабилност, објективност и прецизност у
препознавању индивидуалних разлика/дискриминативност), односнода оцењивање буде
ваљано, поуздано, објективно и дискриминативно. Ове карактеристике оцењивања су
повезане са поступком и инструментима оцењивања. 

С обзиром да је оцењивање део наставног процеса, односно "метода поучавања и учења",

неопходно је да буду испуњени одређени организационо-методички захтеви:
доступност, учесталост, благовременост, разноврсност, јасноћа, инструктивност, јавност,
индивидуално прилагођену интеракцију.
Подсетник за наставнике који су проучили програм "Формативно оцењивање", а материјал
да наставници који нису прошли претходну обуку, савладају садржаје о показатељима
ваљаног оцењивања можете преузети ОВДЕ:

Школско оцењивање је подложно грешкама у оцењивању изазваним не само природом

наставне дисциплине, већ и разноврсним системским и несистемским факторима.
Детаљније о грешкама у процењивању и оцењивању прочитајте у тексту који можете
преузети ОВДЕ: