Универзитет Сремска Каменица

Учитељски факултет

Програм примарне превенције – штетност уређаја савремене

технологије за децу

Студент: Анђелка Ђурђевић

Проферор: др Ђурђа Гријак

 Мај, 2020. године

Увод – опис теме и разлози за њен одабир

Убрзан начин живота и многа савремена открића омогућила су модерној технологији да

се ушуња у све сфере понашања с циљем да омогући што ефикасније и брже решавање
проблема како би њеним корисницима остало више времена за нешто што је важно. Но,
у новије време, живот без модерне технологије постао је готово незамислив, па се
користи и у ситуацијама где, заправо, и није потребна. Технолошка чуда не интересују
само одрасле, него и децу од најранијег узраста, што може утицати на њихов правилан
раст и развој у сваком погледу. Мобилни телефони и рачунари нису направљени и
осмишљени за децу већ за одрасле. Технолози знају како телефони заиста раде и нису
дозволили својој деци да буду близу тих справа. Кристин Стечер, бивши истраживач
друштвених мрежа и жена фејсбук инжењера каже: „Ако га на кратко дам деци, она
само желе још.“ Бил Гејтс, један од најутицајнијих лидера у технолошком свету, својој
деци је ограничио време које смеју да проведу за рачунаром. Деци је дозволио употребу
мобилних телефона тек кад су напунила четрнаест година. Стив Џобс је, такође,
ограничио време које његова деца проводе дружећи се са савременим технологијама.

У модерном друштву дигитална култура је и садашњост и будућност наше деце.

Међутим, деци су потребни одрасли да их науче како да се на безбедан и смислен начин
понашају у дигиталном окружењу. Од савремених технологија деца гледају телевизију,
користе мобилне телефоне, рачунаре, таблете… Неки садржаји које гледају су
примерени деци док су неки неприкладни, штетни и опасни и треба их избегавати.

Пошто већ радим у школи неколико година, а и посматрам децу у окружењу, приметила
сам да проводе пуно времена пред екраном гледајући неквалитетне садржаје, где су
само пасивни посматрачи, без икакве физичке активности. Одатле и идеја за тему, како
бих искористила потребне информације у даљем раду са децом и родитељима и
допринела правилном развоју својих ученика.

Негативан утицај савремене технологије

Наша стварност се променила у последњих десет година, што документују многа
истраживања. Наравно да употреба савремене технологије има и своје предности и
добробити (коришћење интернета у сврху учења, истраживања, едукације, дописивања
са пријатељима који живе далеко, дигиталног описмењавања…), али деца је углавном
користе неквалитетно. Они, још од најранијег узраста, почињу да користе савремене
уређаје, што доводи до низа негативних утицаја по њихов развој. Последице
неконтролисаног коришћења мобилних телефона, лаптопова, таблета, као и седење пред
телевизором, јесу озбиљне, а понекад и застрашујуће, показује велики број
истраживања којима је у центру развој детета окруженог технологијом.

Разлози зашто деци треба строго ограничити употребу технологије:

● Убрзани развој мозга

Дечији мозак се убрзано развија. Да би се правилно развијало, дете треба да буде у

контакту са природом и средином, да трчи, скаче, да се игра са другарима…Данас
имамо децу у првом разреду која знају да играју игрице на телефону, а не знају да вежу
пертлу или да се дочекају на руке када падају. То је све зато што проводе мало времена
напољу, у игри. Игра је деци веома важна, јер кроз игру они и уче многе ствари.

Претерано излагање технологији, директно је повезано са проблемима поремећаја и

недостатка пажње, кашњењем у когнитивном развоју, отежаним учењем, повећаном
импулсивношћу и смањеном способношћу контролисаног осећања и понашања.

● Кашњење у развоју

Да би се користио неки уређај савремене технологије потребан је минимум физичке

активности (користе се само прсти, најчешће само палац), а то може резултирати
закаснелим физичким и психичким развојем. Данас, многа деца крећу у први разред са
смањеним физичким и менталним способностима, а то дугорочно утиче на писменост и
напредак у образовању. Некада су деца користила логику коју су стекли играјући
ластиш, жмурке, кликере како би решавали неке задатке, док деца данашњице то немају.
Покрет активира мишиће и зглобове и подстиче мозак на решавање проблема у
кретању, те на тај начин повећава способности учења и логичког повезивања.

● Гојазност
Учесталост гојазности код деце повећана је чак пет пута, а томе искључиво доприноси
физичка неактивност и неправилна исхрана.

У нашем окружењу је све више прекомерно ухрањене и гојазне деце и младих,

потврђују резултати истраживања здравља становништва Србије из 2013. године. Према
тим подацима, више од четвртине (28,2%) деце и адолесцената узраста од седам до
четрнаест година било је прекомерно ухрањено, од чега је 13,7% гојазно, док је 2000.
године проценат прекомерне ухрањености у популацији деце и адолесцената од седам
до четрнаест година био 8,2%, а гојазности 4,4%.

Један од главних узрока овако поражавајуће статистике јесте премало кретања и

недостатак физичке активности, а превише времена пред телевизором и на паметном
телефону. Претерана тежина води многим болестима (дијабетес, висок крвни притисак,
повећан ризик од раног срчаног удара…).

● Поремећаји у спавању

Превише времена проведено испред екрана који зрачи, било да је то телевизор, мобилни
телефон или таблет, доводи до разних поремећаја у спавању који су код деце у
драматичном порасту. Излагање деце неразумљивим садржајима подстиче ноћне море,
месечарење, неправилне обрасце спавања, а све то се може задржати веома дуго у
дечијој подсвести, будући да она не могу интерпретирати оно што не разумеју. Опште
позната чињеница је важност правилног сна у развоју деце.

● Менталне болести

Прекомерно коришћење технологије сматра се узрочним фактором у порасту стопе

дечје депресије, анксиозности, поремећаја пажње, аутизма, биполарног поремећаја,
психозе и проблематичног понашања деце и адолесцената.

● Агресија

Деца која подстицаје из околине првенствено примају из медија (филмови, игрице,

цртани филмови) или путем интернета немају развијену емпатију, што резултира
честим изливима беса, агресијом и све већим проблемом злостављања путем
социјалних мрежа.
Комуникација путем медија искључује контакт базиран на нашим чулима – виду и
слуху. Због тога деца која малтретирају другу децу то не виде, а самим тим не виде ни
последице свог неприхватљивог понашања.

Резултати више од 2 000 научних истраживања показала су да значајна изложеност

насиљу у медијима повећава ризик од агресивног понашања код деце и адолесцената,
чини их неосетљивим на насиље и уверава их да је свет „опасније и страшније“ место
него што јесте (саопштење Америчке академије за педијатрију).

● Зрачење

У мају 2011. године СЗО је класификовао паметне телефоне (и остале уређаје који се
могу повезати на бежичну мрежу) као претњу (могуће канцерогени медији) због
просечне количине радијације коју производе.

Џејм Макнејм је са канцеларијом „Здрава Канада“ у октобру 2011. године издао

упозорење у којем се наводи: „Деца су осетљивија на разне потенцијално негативне
утицаје него одрасле особе јер су њихови мозгови и имунолошки систем још увек у
развоју, тако да се не може рећи да је исти ризик за децу и одрасле.“

● Дигитална деменција

Данас је интернет много бржи него раније, садржаји се деле и стварају и до 100 пута
брже. Технологија је еволуирала, али наш мозак није и ту се ствара проблем код деце и
младих – док гледају садржаје на интернету њихов мозак не може да ствара
узрочно-последичне везе између разних чињеница. Такав стимуланс заправо узрокује
смањену концентрацију, отежано памћење будући да мозак не стиже да одваја битне од
небитних информација.

● Зависност

У данашње време и родитељи проводе пуно времена пред разним екранима, а све мање
времена са својом децом. Није ретка појава видети маму и тату како гледају у своје
телефоне док дете покушава да привуче њихову пажњу. Будући да се не могу повезати
са родитељима, деца почињу да се повезују са уређајима, што може резултирати
зависношћу, а забрана даљег коришћења уређаја изазива бес, плач и емотивну
нестабилност.
Као што се види, интернет и савремена технологија могу бити од користи деци, а могу и
да нашкоде ако се прекомерно и неквалитетно користе.

Опис циљне групе и разлози за њен одабир

У овом случају, када се тема тиче свих нас, циљна група су и ђаци (часови одељенског
старешине, пројектна настава, грађанско васпитање) и родитељи (родитељски састанци
и радионице). Деца су та која су изложена савременим технологијама и треба их
обучити за безбедно коришћење, а родитељи су, такође, важан фактор пошто они треба
код куће да контролишу шта њихова деца гледају и колико времена проводе пред
екранима. Значи, потребно је едуковати и ђаке и родитеље у циљу безбедног боравка на
интернету и квалитетно утрошеног времена коришћењем разних уређаја модерне
технологије.

Вештине комуникације

Комуникација је сложен процес који може да нас покрене, да нам помогне у остварењу
неког циља… Често нисмо ни свесни колико је важан начин на који нешто изговарамо и
како то утиче на оне који нас слушају, посебно на оне најмлађе. Наравно да нећемо на
исти начин разговарати са одраслом особом као са дететом. Свако дете је индивидуа за
себе и различито реагује на захтеве, предлоге, похвале, награде, критике, казне, било да
оне стижу од родитеља или од учитеља. Препознавање ових разлика, као и њиховог
узрока, помаже у унапређивању комуникације са децом и добијању бољих резултата.
Потребно је родитељима помоћи и бити им подршка у успостављању квалитетног
односа са дететом кроз ефикасну комуникацију.

Невербална комуникација

Под невербалном комуникацијом подразумевамо начин на који се појединац без речи

изражава и комуницира. Она се често погрешно схвата само као говор тела, али је
много више од тога и управо због тога је битно препознати и разумети своје и туђе
невербалне сигнале ради што боље и тачније размене информација.
Висина и тоналитет гласа, додир, растојање, окружење, физички изглед, контакт очима
само су неки од невербалних знакова којих је особа обично несвесна, а који су и те како
важни у целокупној комуникацији са другима.

Невербално комуницирање је најизраженије у исказивању емоција. Фацијална

експресија представља облик невербалне комуникације где помоћу једног или више
покрета или положаја мишића лица (мимике лица) особа изражава своје унутрашње
стање (осећања, потребе). Ти фацијални изрази емоција често су ненамерни или
несвесни, те би се могло рећи да човек емоције испољава са највећим степеном
искрености на овај начин.

Вербална комуникација

Невербална и вербална комуникација су у суштини неодвојиве у разговору. Оне чине

јединство у комуникацији са другим особама. Вербална комуникација је говорна или
писана комуникација у којој се користе речи. Способност доброг говора је ствар личне
надарености, али је потребно и константо унапређивати културу изражавања и градити
лични стил. Ефективна говорна комуникација је вештина која се мора усавршавати и
учити.

Неке ствари о вербалној комуникацији би требало имати на уму:

● Говорити јасно, тако да слушаоци могу чути и разумети;

● Користити језик који је адекватан теми и познат слушаоцима (прилагођен деци);
● Користити адекватан тон да би поспешили поруку;
● Користити речи које су адекватне за дату ситуацију;
● Бити љубазан и прихватити формалност коју изискује ситуација – начин на који
се износи мишљење прилагодити посебно деци, а посебно родитељима;
● Пажљиво посматрати невербалне знаке који могу да укажу шта друга особа у
ствари мисли – некада то може бити супротно од онога што кажу;
● Постављати питања којима треба проверити да ли су слушаоци разумели оно
што сте им говорили;
● Пажљиво слушати шта саговорник прича и дозволити му да одговори, да да
коментар или пита нешто.
У овој ситуацији је веома важно како комуницирамо са децом и родитељима, пошто
треба да схвате који су проблеми прекомерног коришћења уређаја савремене
технологије, да је то озбиљна тема од које зависи правилан и безбедан развој детета, а
посебно подучити родитеље како да разговарају и слушају своју децу.

Родитељи треба да обрате пажњу и не дозволе да њихови малишани превише времена

проводе са дигиталним технологијама. Истраживања су показала да прекомерна
употреба мобилног телефона, рачунара или таблета утиче на пажњу и концентрацију,
памћење, изазива преоптерећеност, утиче на самопоуздање, губитак контроле, појаву
депресије и анксиозности, проблем разликовања битног од небитног садржаја, утиче на
сан и вид, на поимање света и ситуација око нас. Претерано коришћење савремених
технологија штети посебно основцима који су у развоју.

Родитеље треба подучити како да причају са својом децом и како да их активно слушају,
да би се осећали прихваћеним и усвојили пожељно и прихватљиво понашање. Давати
им смернице за успешан разговор са децом. Ево неких предлога како помоћи
родитељима у овој ситуацији:

✔ Постављање јасних правила

За почетак, родитељи морају да поставе јасна правила када су у питању коришћење

интернета и телефона. Правила треба да садрже временски период колико дуго деца
могу да играју игрице или гледају одређене садржаје. Детету треба дозволити
активности након што заврши са школским обавезама и уради домаће задатке. Током
оброка и ноћу телефон не треба да буде у дечјим рукама. Забрана, скривање телефона и
вика на дете неће решити проблем, само ће напету ситуацију учинити гором. Правилна
комуникација пуна разумевања на релацији родитеља и детета мора да постоји, као и
заједничка сарадња. Деца, школског узраста, не би требало да проводе више од два сата
дневно пред екраном. Родитељи би требало да се труде да имају што више квалитетног
времена са својом децом и да дете упуте на креативне активности. Предложити им да
осмисле интересантне активности које могу да раде са децом, где ће развијати
креативност, машту и физичку активност . цртање, сликање, писање, обављање кућних
послова, разне игре…

✔ Квалитетне активности на интернету

Када су у питању активности на интернету, децу треба упутити на креативан и
едукативан садржај који се може пронаћи. Постоје бесплатни програми за
програмирање и за развијање различитих дигиталних вештина намењени деци
различитог узраста. Доступне су и апликације за учење језика. Велики број музеја је
направио виртуелне туре, позоришне представе се, такође, могу наћи на сајтовима.

Веома је важно да се обрати пажња какав садржај дете прати на интернету. Родитељ
треба да пита дете да му покаже какве клипове најчешће гледа. Ако се процени да дете
гледа штетан и неквалитетан садржај, треба то и да му се каже и укаже зашто је то
лоше.

✔ Родитељ је узор свом детету

Родитељ треба да буде прави узор свом детету и својим примером да покаже шта је
прихватљиво понашање, а шта не. Ако је циљ да се избегне претерана изложеност
детета екранима, онда не треба ни родитељ да стално користи мобилни телефон или
гледа телевизију. Време проведено са децом, може много квалитетније да се искористи,
јер, боље спречити него лечити.

✔ Боравак у природи и дружење са вршњацима

Природа је идеална средина где дете може да покаже своју маштовитост и креативност.
У природи деца могу да трче, скачу, играју се, упознају свет око себе, упознају биљке и
животиње… Да би се дете правилно развијало у социјално биће, потребно је да у току
одрастања буде у комуникацији са другом децом, да научи правила игре и понашања, да
развије емпатију, стекне пријатеље…

✔ Показивање емоција

Подржавање исказивања емоција је веома важна за развијање емоционалне

интелигенције код деце. Дечји проблеми, можда, нама одраслима делују смешно, али за
њих су огромни и битни. Не треба их спутавати и бранити им да покажу своја осећања.
Деца имају право да буду тужна, љута, бесна… Треба их само разумети. Иза свега тога
стоји неки проблем који имају, само не знају да га искажу. Родитељи не треба да реагују
у афекту и омаловажавају своје дете, већ пажњу да усмере на решење, које је
прихватљиво за обе стране.
 ✔ Заједничко доношење неких одлука

Заједно са децом, родитељи доносе одлуке, али тактички без притиска и наметања своје
воље. Дете треба да схвати зашто је то нешто најбоље за њега. Може да се направи
листа „за и против“ и да заједно попуњавају.

✔ Похвала

Похвала је за децу веома важна. Она на њих делује мотивишуће и ствара жељу да
наставе тако да раде. Пожељно је да похвале буду праћене и физичким контактом –
загрљај, пољубац… Тако се јача самопоуздање код деце и повезаност са родитељем.

Вештине решавања проблема

Таблети и други електронски медији спутавају емоционални развој детета.

Истраживачи скрећу пажњу на ризике изазване попуштањем родитеља, односно
давањем мобилног телефона детету како би га ућуткали или смирили или да се не би
досађивало. На овај начин се онемогућава деци да науче како да контролишу своја
осећања, а то их чини зависним од спољних извора задовољства када су узнемирена.

Дете мало времена проводи у интеракцији са другим људима што га чини асоцијалним.
Ови медији могу да пруже образовну корист само старијој деци ако се користе под
надзором старије особе. У осталим контекстима су штетни и немају користи по развој
детета. Нарочито су опасни ако се користе са циљем да се детету скрене пажња, да се
реши проблем негативних емоција или досада.

Деца, која прекомерно користе мобилни телефон или друге уређаје, често немају
развијену социјалну и емоционалну зрелост, не знају сами да реше проблем који је
настао, често су агресивна и свађалачки настројена. Са дететом треба причати о
његовим осећањима и пустити га да опише како се осећа. На тај начин ћемо му помоћи
да разуме шта осећа. Када дете стекне вештину емотивног изражавања, побољшаће се
његови међуљудски односи са окружењем. Деца морају бити у стању да препознају
када су погрешила. Самопоуздање је први корак у учењу решавања сукоба. Уколико
дете избегава сукоб или реагује на сукоб агресијом или манипулацијом, требало би да
се ради на развијању самопоуздања. Дете, такође, треба да преузме одговорност како би
решило настали проблем. Свакако, треба само да се труди да пронађе решење, а не да се
ослања увек на помоћ неке друге особе. Уколико не може само да пронађе решење,
треба му помоћи да пронађе начин како да побољша своју ситуацију. Учење како се
побољшава ситуација је учење о емоционалној и социјалној зрелости.

Ток спровођења програма

Рад са децом

Часови одељенског старешине

На часовима одељенског старешине разговарати са децом о штетности уређаја

савремене технологије по њихов развој. Објаснити им на које све области утиче
прекомерна употреба мобилних апарата и таблета. Последице су огромне и налазе се на
почетку овог рада. Наравно, рећи деци да на интернету могу да пронађу доста
занимљивих образовних садржаја из којих могу нешто да науче, али и то би требало да
гледају уз присуство одрасле особе. Деца, школског узраста, могу да проведу максимум
два сата дневно пред екраном. Затим, пожељно је заједно са децом направити пано на
тему „Штетности прекомерне употребе уређаја савремене технологије“ који ће стајати у
учионици.

Пројектна настава (два месеца – 1 час недељно)

Тема пројектне наставе би била – игре без телефона. Са децом би проналазила игре,
које се њима допадају, у којима уживају и развијају своје физичке и менталне
способности. Свако дете би представило одељењу по једну игру коју воли да игра, да
објасни правила и каже зашто му се свиђа та игра. То могу бити; школице, игре
меморије, не љути се човече, између две ватре, истраживачи, занимљиве географије…
Потом бисмо играли ту игру.

Након тога, би добили задатак да питају своје баке и деке како су се они некада
забављали када су били деца, чега су се играли, како су правили играчке, од ког
материјала…на следећем часу, заједно са децом, правимо лутке и лопте-крпењаче.

Грађанско васпитање
На часу грађанског васпитања истаћи деци да живимо у времену када је живот без
модерне технологије готово незамислив, да се на интернету могу наћи разни садржаји,
и они који су примерени деци и они који нису. Питати их шта значи кад почиње неки
филм и у углу стоји број 12 или 18 (садржај који следи није намењен деци испод 12 или
18 година). Тако постоје и на интернету разни филмови или фотографије које деца не би
смела да гледају (убиства, страшне сцене, порнографски садржаји…). Они лоше утичу
на правилан развој дечјег мозга и понашање. Само што на интернету се не може наћи
упозорење да садржај није намењен деци, већ деца треба сама да процене да ли је
нешто за њих или није. Даље, на друштвеним мрежама деца могу упасти у замку разних
опасних и злих људи који желе да нашкоде – да украду дете, злоупотребе, искористе и
ураде многа друга злодела. Зато, никако не би смели да прихватају захтеве непознатих
људи или да се дописују са истим. Оспособити децу да буду безбедни на интернету, да
препознају лоше намере непознатих људи.

Рад са родитељима

1. родитељски састанак – причати са родитељима о добробити савремене технологије за

децу и то све записати на један пано у виду теза. Затим, питати их следећа питања:

Да ли контролишете шта вам деца гледају на мобилном телефону?

Колико често дете користи телефон, таблет или гледа телевизију?

Да ли имате заштиту на телефону за децу?

Колико активно проведете времена са својим дететом?

Да ли ваше дете плаче када му одузмете телефон?

Да ли дајете детету телефон када сте негде у гостима или ресторану само да би било
мирно?

Одговоре, родитељи, наравно неће говорити јавно, већ ће их записати на папир, свако за
себе у намери да им допре до свести где се њихово дете налази у овом проблему..
Нагласити, да ова радионица нема за циљ да им покаже како су они лоши родитељи, већ
да им скрене пажњу на ствари које су опасне по развој њиховог детета, да они могу
много да учине да се избегну последице, јер, свакако је боље спречити него лечити.
Затим, мало бисмо причали о овим питањима, мада родитељи вероватно закључују из
контекста шта су исправни одговори.

Следећа етапа ове радионице је штетност прекомерног коришћења уређаја модерне

технологије. Истаћи родитељима које све последице (последице се налазе на почеку
овог рада) следе ако се не утиче на време, ако дете почне да користи мобилни телефон
често. Све штетности написати на други пано (лош вид, крива кичма, гојазност,
поремећај сна, поремећај пажње, агресивност, асоцијално понашање, заостајање у
развоју…)

Како спречити?

⇨ Као што је горе наведено, потребно је поставити јасна правила која се односе
колико времена дневно дете сме да користи паметни телефон или неки други
уређај (највише два сата), када (када заврше све своје школске обавезе које
имају), ноћу и током оброка нема телефона. Правила могу и да се запишу на
неки папир, заједно са дететом, и да стоје на видном месту.
⇨ Родитељи треба да имају увид шта њихово дете ради на паметном телефону, шта
гледа, да разговара са њим о томе, зашто га то интересује, ако је нешто лоше
објаснити му зашто је лоше, упутити га на квалитетне активности на интернету
помоћу којих може нешто ново да сазна или научи.
⇨ Најбоља заштита је да родитељ у сваком тренутку зна шта дете ради и гледа на
телефону, а постоје и разни програми помоћу којих на лак начин могу да се
забране одређене странице и клипови, како би деца била безбедна и заштићена.
⇨ Трудити се да се што више времена проведе са децом, шетња, игра, учење нечег
новог, цртање… Пронаћи која их активност занима и бавити се тиме. Деца траже
пажњу родитеља, потребно им је да се осете прихваћеним и вољеним, зато, не
треба штедети љубав, брзо ће нарасти, па ће, можда, неком бити жао што детету
није пружио више пажње јер, тобоже, нема се времена.
⇨ Будите узор свом детету. Немојте њему забранити телефон, а ви по цео дан
гледате фејсбук или инстаграм. Деца уче по моделу, а родитељи су ти који
највише времена проводе са децом и она упијају све ваше поступке и ваше
понашање, иако некад не делује тако. Они све виде. И веома брзо уче.
 ⇨ Понудите детету боравак у природи, неки излет, водите га да посматра животиње
у неком сеоском домаћинству, да види уживо како се музе крава или како изгледа
процес раста неке житарице на њиви. Имате пуно могућности, природа је богата
и неисцрпна. Вратите дете природи, да осети мирисе, да ослушкује звуке, да
користи своја чула и моћ опажања…
⇨ Немојте одмах бранити детету телефон или таблет нити викати. Седите поред
свог детета, гледајте се очи у очи. Реците му да га волите, да желите да му
помогнете како би било још успешније у школи, објасните му и ви зашто није
добро да пуно времена проведе испред екрана. Причајте мирним тоном, језик
прилагодите узрасту детета.
⇨ Похвалите своје дете, ставите му до знања да примећујете његов труд. Тако ће се
осећати боље и имаће мотив да настави тако, биће сигурније.
⇨ Загрлите га, помазите, пољубите. Деци је веома важан физички контакт са мамом
и татом, да се осете прихваћеним и вољеним.

Родитељи би требало након овог родитељског састанка да послушају моје савете и

примене их у раду са својом децом, како би се на време спречиле опасне последице по
здравље и развој деце.

2. родитељски састанак

Други родитељски састанак би се одржао након 2 месеца заједничког рада на тему

превенције деце од штетних последица модерне технологије. Родитељи су радили са
децом код куће, а учитељи са децом у школи.

На овом састанку постављам следећа питања родитељима:

Да ли сте се држали савета и договора са прошлог родитељског састанка?

Да ли вам је било тешко?

Да ли сте приметили неку промену код деце сад кад не проводе превише времена пред
екраном? Какву?

Да ли вам делује да су деца сад расположенија, срећнија? Мање агресивна?

Надам се да сте схватили колико савремене технологије могу лоше да утичу на дечји
развој и здравље ако се неправилно и прекомерно користе и да ћете наставити овим
темпом и даље. Јер, то су ваша деца, ко ће више да их воли од вас самих и ко више жели
од вас да се правилно развију и буду успешни и срећни људи кад порасту.

Очекивани исходи програма и начин провере исхода

Након двомесечног рада са децом и родитељима на тему превенције деце од штетности

модерне технологије, очекујем да су деца разумела суштину проблема, да не проводе
дуже од два сата дневно пред екраном, да је то време утрошено на квалитетне садржаје
и програме, да проводе више времена играјући се са другарима и у природи на свежем
ваздуху. Родитељи би требало да учине све да њихово дете проведе што мање времена
пред екраном, да више свог слободног времена потроше на разне продуктивне
активности са својим дететом.

Провера, да ли се сви придржавају савета и договора и да ли су разумели суштину

проблема, се врши усменим путем, испитивањем деце и родитеља, посматрањем дечјег
понашања. У овом случају, веома је важна сарадња школе и родитеља. Родитељи морају
бити искрени, схватити своју улогу у одгајању детета, помоћи му колико је у њиховој
моћи. Јер, добијамо генерације које се удаљавају од природе и затварају се у своја
четири зида без икакве комуникације са другом децом и људима.

Литература

Мандић, Тијана, Комуникологија - психологија комуникације,Clio, Београд, 2003.

Врањешевић, Јелена, Максимовић, Борислава и други, Ка сигурном и подстицајном

школском окружењу, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Београд,
2020.
Марковић, Јасминка и Аксман, Мајкл, Комуникацијске и интерперсоналне вештине
важне за спровођење наставног процеса, Министарство просвете и спорта Републике
Србије, Београд, 2007.

http://mamaitata.rs/pravilna-komunikacija-sa-decom/

https://www.vaspsiholog.com/2019/04/kako-unaprediti-odnos-izmedu-roditelja-i-dece/

https://www.raf.edu.rs/citaliste/internet/36-citaliste/najnoviji-it-dogadjaji/5525-bil-gejts-i-stiv-
dzobs-odgajali-svoju-decu-daleko-od-tehnologije

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/zastrasujuci-rezultati-istrazivanja-mobilni-telefon-na-deciji-
mozak-deluje-kao-droga/pm14gvh

https://www.yumama.com/dete/zdravlje2/20485-psihoterapeut-zoran-milivojevic.html

https://www.detinjarije.com/10-razloga-zasto-mobilni-uredaji-treba-da-budu-zabranjeni-deci-
mladoj-od-12-godina/

https://www.unicef.org/serbia/media/5741/file/Istra%C5%BEivanje%20o%20nivou%20svesti
%20o%20potencijalnim%20internet%20rizicima%20i%20zloupotrebama%20rezime.pdf

https://pametnoibezbedno.gov.rs/files/file_upload/fajl/8121_koriscenje_interneta_i_digitalne_
tehnologije_kod_dece_i_mladih_u_Srbiji.pdf

Присуство програму Подршка, не перфекција, фондације Новака Ђоковића, 2019.

године