Универзитет у Крагујевцу

Факултет педагошких наука у Јагодини

Аутор: Милица Стојановић II- 21/19 МС

Примена информационих технологија у предшколским установама

Брзим развојем и популаризацијом информационе технологије, живот и рад људи су темељно

промењени. На пољу образовања, начин образовања се такође променио из традиционалног у
модерно образовање. Употреба информационо–комуникационе технологије у предшколском
образовању је важно истраживачко питање, и сходно томе објављен је широк спектар резултата
истраживања. Овај рад анализира и приказује теоријско – емпиријске налазе истраживања
примене информационе технологије у предшколском образовању.

Кључне речи: предшколска установа, информационе технологије, дете предшколског узраста, ИКТ

Увод

Брза дифузија и прихватање информационо-комуникационе технологије (ИКТ) једна је од

покретачких снага која подстиче раст информационог доба и друштва заснованог на
знању. Таква трансформација може променити начин на који живимо, радимо и учимо.
ИКТ се може дефинисати као све што нам омогућава да добијемо информације, да
комуницирамо једни с другима или да утичемо на животну средину користећи
електронску или дигиталну опрему.

У образовању у раном детињству, појам ИКТ могао би да укључује рачунарски хардвер,

рачунарски софтвер, дигиталне камере, видео камере, Интернет, телекомуникационе
алате, програмабилне играчке и многе друге уређаје и ресурсе. Информациона
технологија је неповратно постала и део дечијег живота. Због тога је потпуно нереално
очекивати да се сви сложимо у намери да деци забранимо употребу рачунара.

1
Дигиталне технологије постале су редовни део живота чак и деце предшколског узраста.
На њих првенствено могу наићи у својим породицама, али такође могу играти важну
улогу у образовању. Да би се рачунар успешно интегрисао у предшколско образовање,
потребно је одговарајуће ангажовање педагога који су рачунарски писмени и који се затим
упознају са одговарајућим образовним програмима и мењају своје постојеће методе рада.

Многи аутори истичу да су могућности утицаја информационе технологије на дете и сам

образовни процес изузетно велике, у позитивном смислу, али да постоји опасност од
негативног утицаја (Анђелковић, 2008). Уз напредну примену информационе технологије,
у области образовања, рачунарски потпомогнут васпитно- – образовни рад је пребачен на
разноврсну употребу информационе технологије.

Нови ИКТ алати омогућавају деци да искористе предности нових платформи за учење,
помажући им ефикасно у стицању нових знања кроз активности повезане са њиховим
непосредним интересима и сценаријима из стварног живота. Данас су рачунари и
дигиталне апликације део свакодневног живота деце. У образовању у вртићу, правилно
дизајниране дигиталне образовне активности могу постати врло моћно образовно средство
за ефикасно и ефективно учење.

Имплементација ИКТ на предшколском узрасту

Један од начина превазилажења недостатака традиционалне наставе је осавремењивање

наставе увођењем информационе технологије. ИКТ укључује рачунарски хардвер, софтвер
и комуникационе мреже за електронску размену између физички удаљених рачунара, те
уређаје и адаптере који конвертују информације (текст, слику, филм, звук) у дигитални
формат (Мандић, 2003: 37). Под информационом технологијом подразумевамо, поред
информационе технике и адекватно коришћење дигиталних информација како би се
унапредиле људске способности и могућности квалитетнијег обављања различитих
делатности (Lemke, Moursund према: Мандић, 2003: 37). Рачунар није више машина за
учење, већ му је функција сасвим промењена, тако да се читав процес наставе и учења, од
почетка до краја, одвијао уз његову подршку. Према томе, компјутери су ефикасна
наставна средства која омогућују контролу, регулисање и управљање наставом и учењем

2
путем сталне повратне везе, која има снажну мотивациону моћ и која представља
основу система вредновања и праведног оцењивања рада ученика (Мандић, 1997: 177).
Рачунар, дакле, не треба да замени или опонаша рад идеалног васпитача. Он је, заправо,
медиј који функционише као систем, тако да у извесном смислу преузима ингеренције
читавог тима васпитача.
Неки аутори су изнели став да употреба рачунара, ИКТ није примерена когнитивном,
физичком, социјалном и емоционалном развоју мале деце. Међутим, не постоје јасни
докази који поткрепљују ову тврдњу, а ово гледиште је све више замењено ставом да, када
се користе на одговарајући начин, ИКТ могу бити корисно средство за подршку учењу и
развоју мале деце. Студије сугеришу да употреба ИКТ може пружити контекст за
сарадњу и позитивна искуства учења између деце или између деце и одраслих. Међутим,
то се неће нужно догодити само од себе. Истраживања показују да практичари морају
бити свесни врста интеракција у учењу до којих би желели да се дешавају у контексту
употребе ИКТ (између одраслих и деце или између деце) и да усвоје педагошке стратегије
да би их подржали.

Под утицајем развоја предшколске педагогије дошло је до значајних измена концепције

програма васпитно- – образованог рада у предшколским установама код нас, а тиме и до
промене у начину планирања, извођења и процењивања његове ефикасности.

Када размишљамо о образовном рачунараском софтверу онда морамо знати да постоји

читав низ знања везаних за процену ваљаности софтвера које употребљавамо у раду са
децом. (Највећу вредност у васпитно обрзовном раду са децом имају, такозвани, отворени
софтвери тј. они који подстичу креативност деце и васпитача.

Велики број истраживача дефинише ИКТ као алат који пружа вишеструке могућности
наставницима да побољшају своје перформансе у праксама раног детињства. Поред
успешне примене ИКТ у различитим предметима, у претходним студијама се такође
сугерише да неки фактори спречавају примену ИКТ у настави и учењу, попут негативног
односа према утицају технологије, недостатка приступа Интернету и технолошким
објектима и опреми, лошем стању постојеће физичке инфраструктуре и наставницима који
нису квалификовани за примену и употребу ИКТ технологија (Bingimlas, 2009).

3
Избор одговарајућег ИКТ алата није лак задатак, јер мора бити изабран да задовољи
одређене циљеве курикулума. Коришћење ИКТ у настави укључује четири фазе: (1)
откривање, (2) учење како се њиме рукује, (3) разумевање како и када користити ИКТ и
(4) специјализација. Lim & Tay (2003) сугеришу да постоје четири врсте ИКТ алата:
информативни алати (нпр. ресурси доступни на различитим веб локацијама), лоцирани
алати (нпр. игре, симулација или виртуелне стварности), конструктивни алати (нпр.
ученици могу да користе апликације за друштвено умрежавање за размишљање) и алати
за комуникацију (нпр. апликације за е-пошту, Инстаграм или мобилне поруке). Претходни
аутори у литератури предлажу да ИКТ могу бити превладавајуће и флексибилно средство
поучавања и учења. Истраживање оријентисано на коришћење рачунара од стране деце
усредсређено је на шест аспеката дечјег развоја: социјални развој, зависност од пола,
емоционални развој, когнитивни развој, размишљање и физички развој. (Mohammed, 2012).
Откривено је да употреба рачунара за малу децу доноси позитивне резултате на пољу
повећаног математичког мишљења и памћења, лакшег когнитивног развоја, побољшане
способности за решавање проблема, социјалне интеракције и језичких вештина (Gulay,
2011).

Да би се ефикасно користиле интерактивне технологије у вртићима, NAEIC препоручује:

 Дозволите деци да слободно истражују екране осетљиве на додир препуне широког

спектра интерактивно развијених интерактивних медијских искустава која су добро
осмишљена и појачавају осећај успеха.
 Пружите могућности деци да почну да истражују и осећају се пријатно користећи
традиционалне рачунаре са мишем и тастатуром за коришћење web локација или
тражење одговора помоћу претраживача.
 Снимајте фотографије блоковских зграда или уметничкih дела која су деца
створила, снимајте видео касете драмска игра за децу да би их имали за репризу.
 Прославите постигнућа деце помоћу дигиталних медија приказаних на дигиталном
пројектору или на веб локацији учионице.
 Укључите помоћне технологије према потреби за децу са посебним потребама
и/или развојним закашњењима.

4
  Снимите дечје приче о њиховим сликама или њиховој игри, правите дигиталне
аудио или видео датотеке како бисте документовали њихов напредак.
 Истражите дигитално приповедање приче са децом.
 Заједничко креирање дигиталних књига са фотографијама дечије игре или дела,
приложите дигиталне аудио датотеке са дететом као приповедачем (Effective
Classroom Practice: Preschoolers and Kindergarteners, 2012).

Значај увођења ИКТ на предшколском узрасту

Литература сугерише најмање три разлога због којих су ИКТ важне у образовању у раном
детињству. Прво, ИКТ већ утиче на људе и окружења која окружују учење мале деце.
Друго, ове технологије нуде нове могућности за јачање многих аспеката праксе раног
образовања. Треће, постоји подршка и интерес у целом образовном сектору за развој и
интеграцију ИКТ у образовну политику, курикулум и праксу. Међутим, у литератури
постоји јасан консензус да увођење и употреба ИКТ у раном детињству треба да се
заснивају на јасном разумевању сврха, пракси и социјалног контекста раног детињства.

За неку децу прво образовно искуство са рачунарима започиње у вртићкој доби, између 4
и 6 година. Постојеће студије су показале да деца овог узраста могу успешно да раде са
рачунарима уз одговарајуће инструкције (Zaranis, 2011, Zaranis & Kalogiannakis, 2011). У
студији поређења између учења код куће и у учионици вртића, Plovman, Stephen &
McPake (2010) открили су да се ИКТ користи за унапређивање три главна подручја учења.
Проширење знања о свету (когнитивни објекти), стицање функционалних вештина
(попут рада миша), као и развој склоности ка учењу (јачањем низа емоционалних,
социјалних и когнитивних функција учења).

Увођење ИКТ (информационо-комуникационих технологија) у област предшколског

васпитања и образовања био је повод расправе и полемике истраживача током дужег
временског периода. Због изузетно динамичног увођења рачунара у образовну стварност
западног друштва и утицаја повезаних истраживања, учење уз помоћ рачунара је реалније
него што је некада било, на тај начин постепено замењујући све почетне резистентне
реакције на употребу ИКТ у окружењу за учење. Савремени истраживачи проширили су

5
садржај појма ИКТ како би се бавио не само стоним рачунаром већ и мобилним
технологијама уграђеним у различите уређаје: као што су е-играчке, дигиталне камере,
паметне игре, електронски столови и паметни мобилни уређаји. Путем Интернета деца
сада могу да сурфују и претражују информације, играју игре, гледају видео записе, па чак
и да користе бројне мрежне услуге попут упућивања и примања позива путем Скајпа. Чак
су забележени случајеви да деца из вртића креирају и воде свој блог и укључују се у
друштвене мреже. Међународне истраживачке студије о увођењу рачунара у предшколско
образовање показују да рачунари у учионици имају позитивне резултати у погледу учења
различитих предмета. Широк спектар ИТЦ апликација постају све више прихваћени као
развојно одговарајући образовни ресурси за децу предшколског и основношколског
узраста. Коришћење интерактивних активности може допринети расту подстицаја за
учење, као и правилном менталном развоју у одређеним областима, као што су
математика и наука. Мобилни уређаји имају нове атрактивне карактеристике и пружају
значајне предности у настави математике у вртићком образовању.

Студије случаја показују како се ИКТ могу користити за подршку аспектима учења,
укључујући развој језика и развој математичког мишљења. ИКТ такође пружа јединствене
могућности за подршку учења за децу са посебним потребама за децу из културно или
лингвистички различитих порекла. ИКТ пружа на различите начине деци да заједно ткају
речи, слике и звуке, пружајући тако читав низ начина на који деца могу да преносе своје
идеје, мисли и осећања. Добар софтвер може омогућити деци да се укључе у самостално
истраживање и може се прилагодити индивидуалним потребама деце, а помоћне ИКТ
могу смањити препреке за учешће деце са посебним физичким потребама или потребама
за учењем. ИКТ могу играти суштинску улогу у постизању циљева курикулума вртића у
свим областима и предметима (Plovman & Stephen, 2003) ако су уграђене обезбеђене
развојно одговарајуће софтверске апликације у одговарајућим образовним сценама
(Zaranis & Kalogiannakis, 2011). Поред образовне сврхе, употреба рачунара у вртићу
окарактерисана је углавном као активност учења, док ће обично дете то видети као
својеврсну игру. Као и многи истраживачи, у формалним и неформалним окружењима,
снажно подржавамо потребу да своје истраге усмеримо на смислено учење кроз игру.
Сада је јасно да је употреба овог процеса учења више него адекватна у постизању задатих

6
образовних циљева за децу на предшколском и основношколском нивоу (Plovman &
Stephen, 2005).

Lieberman, Bates & So (2009) извештавају да је неколико студија показало да дигитални

медији могу децу упознати са апстрактним концептима који су раније сматрани превише
напредним за њихов узраст. У свом истраживању, Yelland (2005) је показала да
активности које укључују употребу дигиталних медија у школском окружењу олакшавају
заједничко учење за младу децу и развој логичког мишљења, истовремено ојачавајући
њихову способност решавања проблема. Активности дигиталног учења могу подстаћи
децу на заједнички рад. Откривено је да су ефикасније од традиционалних активности
учења.

Поједине студије су идентификовале бројне дигиталне уређаје у настајању, попут

таблета, који су погодни за образовање и забаву деце (Verenikina & Kervin, 2011).
Lieberman и сарадници (2009) су прокоментарисали да се мала деца узраста од три до шест
година играју са широким спектром дигиталних активности учења, сада доступних на
радним екранима и преносним екранима, проводећи у томе све већу количину времена.
Orlando (2012) је прокоментарисао да се преносни уређаји савршено уклапају у животни
стил мале деце јер им није потребно да седе за столом или у канцеларији да би користили
уређај, не треба да рукују мишем. Деца сада користе нову технологију у млађем узрасту
него икада пре. Ryan Watkins (2006) каже како управо припрема ученика за успешно
учење помоћу електронских медија постаје растући приоритет образовних организација.
Stankov (2005) и остали додају да се укључивањем рачунара у образовање и појава
интелигентних туторских система отварају нове могућности у учењу и подучавању, јер су
за разлику од људских тутора, рачунари јефтинији. У овом веку се ствара нова парадигма
учења, а то је парадигма електронског учења. Парадигма електронског учења представља
пресек двају светова: света информатичке и комуникацијске технологије и света
образовања. Egan & Hengst (2012) показују да, иако је образовни софтвер доступан готово
30 година, образовна заједница у вртићком образовању у почетку се опирала употреби
рачунара у настави мале деце. Многи васпитачи, инспирисани Пијажеовом теоријом о
развојним фазама деце, сматрали су да малој деци требају само физичка активност и
способност руковања опипљивим предметима како би се последично постигло

7
разумевање различитих апстрактних концепата. Од средине деведесетих истраживачи су
открили да су виртуелне манипулације које олакшава рачунарски софтвер сличне
физичким манипулацијама, па би стога употреба ИКТ могла ефикасно да подржи процес
учења, посебно у математици, али и образовном развоју деце у целини. Разиграна и
позитивна искуства са рачунарима могу помоћи да деца напусте своје формативне године
са позитивним настројењем према ИКТ-у који ће им добро служити како напредују у
формалне фазе свог образовања. Технологије се успешно користе у образовању мале деце
са посебним образовним потребама. Индивидуални приступ омогућава коришћење iPad-а
и одговарајуће апликације.

Информационе технологије су све доступнија у нашем окружењу. Деца раног узраста су

изложенија њеном утицају свакодневно. Њихова доступност омогућава брз проток
информација (Тадић, 2010). Таква промена допринела је напредак у многим областима.
Воћени тиме дошло је и до приступачности коришћења информационих технологија у
образовању. Поред садржаја које деца могу усвојити оне васпитачу омогућавају да имају
приступ разноликој литератури, употребу образовних софтвера, али и различитих
платформа за е-учење, које су посебно добиле на значају током епидемиолошке ситуације
захваћене COVIDOM-19.

Употреба рачунара у ВОР-у није толико била распрострањена у нашим предшколским

установама. Након наведене ситуације овај тренд се полако мења, тако да је у неким
предшколским установама, уз помоћ улагања министарства, сада активности уз помоћ
информационих технологија омогућене. Наравно потребно је још улагања, усавршавање
васпитача,, али исто тако и мотивација свих који су учесници у васпитно-образовном
раду. Једна од главних препрека оваквом извођењу васпитног процеса су свакако
предрасуде.

Хестер (Hester, 2009) сматра да постоје подељена мишљења о употреби рачунара у ВОР-у.
Једна страна сматра да рачунаре треба увести што раније у предшколске установе, јер
деца уче и кроз игру, а путем рачунара и разних програма им је то и омогућено, јер
рачунари пружају велике могућности, па на тај начин, могу проширити своје знање и
видике. С друге стране имамо и саговорнике мишљења да рачунаре не треба уводити у
раду са децом предшколског узраста. Неки од разлога су ти да на тај начин деца губе

8
вештину и рутину решавања задатака, да се мање труде, да се решавање задатака путем
рачунара, своди на преписивање разултата добијених путем рачунара, и да на тај начин
нема логичког закључивања и конструктивног мишљења.

Компетенције васпитача за примену ИКТ

За успешан процес примене информационих технологија у васпитно-образовном раду,

ангажовање васпитача је веома значајно. Полазећи од значаја теме, свакако би требало
наставити са даљим истраживањима и проучавањем препрека које се јављају при примени
информационих технологија у васпитно-образовном раду. Развијање информационих
вештина и компетенција васпитача треба да допринесе сопственом развоју, али и подршци
развоју личности деце који бораве у предшколској установи.
Савремена образовна технологија, као и коришћење Интернета могу значајно да
допринесу квалитету рада васпитача и то у више сегмената. Рад може да буде бољи у фази
припреме, реализације, као и евалуације (Мишчевић, 2011). Када је у питању стручно
усавршавање васпитача, интеракција између предавача, васпитача и информација може се
остварити посредством комбиновања рачунара, видео и мрежне технологије. Уз помоћ
Интернета, стручно усавршавање може да се побољша тако да обухвати интеракцију са
другим колегама васпитачима, универзитетским професорима, стручњацима у музејима,
ботаничким баштама и свим осталим припадницима заједнице. У истраживањима је
указано да васпиатачи компјутере највише користе у фази припреме активности, док се у
фази непосредне реализације ређе користе, а у фази евалуације уопште нису коришћени
(Мишчевић-Кадијевић, 2011). Добијени подаци су били највећим делом узроковани малим
бројем компјутера у вртићима па су због тога васпитачи рачунаре користили у својим
домовима током планирања и припреме рада.

Извесно је да се посредством Интернета могу успешно изучавати актуелни и рационално

синтетизовани наставни садржаји. Са Wеб-а могу се користити посебно обликовани и
конципирани сајтови посвећени одређеној научној области или специфичној тематској
целини. Wеб софтверски систем, као интегрално-функционални део Интернета, располаже

9
са гигантским хипертекстовима спремним да корисницима истовремено понуде слике
документа, звучне записе и анимације са свих континената (Ђорђевић, 2012: 293).

Алати за креативно учење имају за циљ да кориснике мотивишу за учење и подстакну

њихову креативност. Постоји велики број ових алата, нпр. алат за израду стрипова
(Bubblr), алат за израду брошура (LetterPop) и алати за креативно уређење видео-записа
(Bubbleply, Mojiti). Израда материјала за учење омогућава наставницима да креирају и
организују мултимедијалне наставне садржаје. У овој категорији су Slidestory,
Nanolearning и Veotag. Алати који замењују стандардне десктоп, апликације настали су
развојем веб 2.0 технологија и омогућавају рад на мрежи као под класичним MS Office
апликацијама. Можемо користити алате за обраду текста (ZohoWriter), за графо-анализу
(Editgrid), за израду мултимедијалних презентација (Spresent) и алате за цртање
(Diagramly) (Ристић, Радовановић, 2013).

Сајт Васпитач замишљен је као ризница ресурса који могу бити од користи свима који
раде са предшколском децом. Он следи логику информатичког друштва и друштва знања,
у коме је важно ширити знања, учити брже а знање учинити доступним свима. Технички
алати се не користе само за интеракцију у радној соби са децом, већ и за васпитно –
образовни рад, документацију, процену и подршку у комуникацији, омогућавајући
васпитачима да створе ефикасније васпитно – образовно окружење. На пример, васпитачи
могу да користе одређене апликације за планирање или да користе интерактивне медије за
документовање и процену рада, портфолио деце, док могу да поделе свој напредак са
родитељима на мрежи. Штавише, мрежни алати попут курсева обуке подстичу васпитаче
да побољшају сопствени професионални развој и ојачају одређени скуп вештина кроз
самосталне модуле или вежбе читања.

Закључак

Захтеви модерног доба и развој информационе технологије захтевају промене у читавом

друштву, па тако и у процесу наставе. Увођењем информационе технологије у наставни
процес превазилазе се слабости традиционалне наставе. Поред бројних недостатака
традиционалне наставе, не смемо заборавити ни на њене предности. Позитивна

10
карактеристика традиционалне наставе јесте развијање индивидуе у социјалном
окружењу, што се не сме изгубити из вида увођењем информационе технологије у
наставу. За традиционалну наставу са фронталним обликом рада Вилотијевић каже: Из
тога концепта извучен је максимум и не може се очекивати да он донесе нове
квалитете. А кад се једна технологија потпуно исцрпи, морају се уводити нове јер
настава не сме остати на досад постигнутом (Вилотијевић, 2003). Током последњих
деценија захваљујући савременим информационим и комуникационим технологијама,
променили су се многи аспекти нашег живота, а нарочито начин комуникације,
испуњавања слободног времена, начин рада и учења. Примена савремених технолошких
достигнућа, а посебно примена данас већ широким масама доступних персоналних
рачунара и Интернета, постаје централно питање савремене педагошке науке, али и
неизбежни елемент пажње савремене образовне политике и реформе. У данашње време
употреба информационе технологије у образовању мале деце, као и развој образовног
софтвера и релевантних активности у предшколском образовању, већ се проширила у
многим образовним системима. За крај, можемо истаћи да највећу вредност у васпитно-
образовном раду са децом има примена информационих технологија. Праћењем
савремених трендова доприноси се и усавршавању компетенција васпитача и детета за
будуће генерације.

11
Литература
 Bingimlas, K.A. Barriers to the Successful
Integration of ICT in Teaching and
Learning Environments: A Review of the
Literature. Eurasia J. Math. Sci. Technol.
Educ. 2009, 5, 235–245.
 Effective Classroom Practice: Preschoolers
and Kindergarteners. [online]. Technology
and Young Children. National Association
for the Education of Young Children –
Promoting excellence in early childhood
education, 2012.
http://www.naeyc.org/content/technology-
and-youngchildren/preschoolers-
andkindergartners
 Egan, M., & Hengst, R. (2012). Software on
demand: An early child-hood numeracy
partnership. Contemporary Issues in
Technology and Teacher Education, 12,
328-342.
 Gulay Hulya. The evaluation of the
relationship between the computer using
habits and prosocial and aggressive
behaviours of 5–6 years old children.
International Journal of Academic Research.
March 2011, Volume 3, Issue 2, pp. 252–
257.
 Howard Justine, Gareth E. Miles and Laura
Rees Davies, Computer use within a play-
based early years curriculum. International
Journal of Early Years Education. 2012,
Volume 20, Issue 2, pp. 175–189.
 Lieberman, D., Bates, C., & So, J. (2009).
Young children’s learning with digital
media. Computers in the Schools, 26, 27 1-
283
 Lim, C.P.; Tay, L.Y. Information and
communication technologies (ICT) in an
elementary school: Engagement in higher
order thinking. J. Educ. Multimed.
Hypermedia 2003, 12, 425–451.
 Maндић, Д. (2003). Дидaктичкo-
инфoрмaтичкe инoвaциje у oбрaзoвaњу.
Бeoгрaд: Meдиaгрaф.
 Mohamad, Mona and Heyam Mohammad.
Computer integration into the early
childhood curriculum. Education. 2012,
Volume 133, No. 1, pp. 97–116.
 Orlando, J. (2012). Toddl ers, touch screens
and the parents’ dilemma.
http://www.theaustralian.com.au/news/featur
es/toddlers-touch-screens-and-the-parents-
dilemma/story-e6frg6z6-1226238471750
 Plowman, L., & Stephen, C. (2003). A
“benign addition”? Research on ICT and
pre-school children. Journal of Computer
Assisted Learning, 19, 149-164
 Plowman, L., & Stephen, C. (2005).
Children, play and computers in pre-school
education. British Journal of Educational
Technology, 36, 145-158
 Plowman, L., Stephen, C., & McPake, J.
(2010). Supporting young children’s
learning with technology at home and in
preschool. Research Papers in Education,
25, 93-113.
 Verenikina, I., & Kervin, L. (2011). iPads,
digital play and pre-school- ers. He Kupu,
2, 4-16
 Yelland, N. (2005). The future is now: A
review of the literature on the use of
computers in early childhood education
(1994-2004). AACE Journal, 13, 201-232.
12
 Zaranis, N. (2011). The influence of ICT on  Ристић, М., Радовановић, И. (2013).
the numeracy achievement of Greek Интернет у образовању – педагошки
kindergarten children, In A. Moreira, M. J. аспекти примене интернета у настави,
Loureiro, A. Balula, F. Nogueira, L. Pombo, Учитељски факултет, Универзитет у
L. Pedro, & P. Almeida (Eds.) Pro-ceedings Београду
of the 61st International Council for
Educational Media and the XIII
International Symposium on Computers in
Education (ICEM&SIIE’2011) Joint
Conference (pp. 390-399), University of
Aveiro, Portugal, 28-30 September 2011.
 Zaranis, N., & Kalogiannakis, M. (2011).
Greek primary students’ attitudes towards
the use of ICT for teaching natural
sciences, In M. F. Costa, B. V. Dorrío, & S.
Divjak (Eds.), Proceedings of the 8th
International Conference on Hands-on
Science (pp. 50-55), Univer-sity of
Ljubljana, Slovenia, 15-17 September 2011
 Zaranis, N., & Kalogiannakis, M. (2011a).
The use of ICT in preschool education for
science teaching with the Van Hiele theory,
In M. F. Costa, B. V. Dorrío, & S. Divjak
(Eds.) Proceedings of the 8th In-ternational
Conference on Hands-on Science (pp. 21-
27), University of Ljubljana, Slovenia, 15 -
17
 Анђелковић, Н. (2008). Дете и рачунар у
породици и дечијем вртићу, Беокњига,
ЦНТИ, Савез информатичара Војводине,
Београд
 Вилотијевић, М. (2003). Од
традиционалне ка информационој
дидактици, Часопис Образовна
технологија, број 1-2, Београд
 Ђорђевић, Ђ. Ј. (2012). Схаватања о
педагошким иновацијама – теорија и
пракса, Српска академија образовања,
Годишњак за 2012. годину, Београд
 Мандић, П. и Мандић, Д. (1997).
Образовна информациона технологија.
Учитељски факултет Београд, Јагодина и
Ужице
 Мишчевић – Кадијевић, Г. (2011).
Ставови васпитача према коришчењу
компјутера, 6. Међународни
Симпозијум, Технички факултет Чачак, 3
– 5. јун 2011.

13
University of Kragujevac
Faculty of Pedagogical Sciences in Jagodina
The author: Milica Stojanović II- 21/2019 MS

Application of information technologies in preschool institutions

With the rapid development and popularization of information technology, people's lives and work have
been fundamentally changed. In the field of education, the way of education has also changed from
traditional to modern education. The use of information and communication technology in preschool
education is an important research issue, and a wide range of research results have been published

14
accordingly. This paper analyzes and presents theoretical – empirical findings of research on the
application of information technology in preschool education.

Information technologies are our everyday life, and a child's life is unthinkable without mass information
technologies. The relationship between information technology and children is not sufficiently
researched. Theses are put forward as to whether information technologies have accelerated, improved or
regressed children's development, how children react to the media, whether it is about agreement,
disagreement or conflict. The relationship between information technology and children is multilayered
and very complex.

Key words: preschool institution, information technologies, preschool child, ICT

15