Teze

. Pogrešna shvatanja o IKT u obrazovanju INFOACIONO KOMUNIKACIONE TEHNILOGIJE

Zabluda 1: IKT u obrazovanju = oprema škole računarima – Prva stvar u korišćenju IKT u
obrazovanju nesumnjivo jeste oprema za njeno korišćenje, to je nužan, ali ne dovoljan uslov.
Kompjuterska tehnologija može da obezbedi zanimljive i dobre situacije učenja, ali to se ne
dešava automatski sa njenim unošenjem u učionicu, već bi trebalo da nastavnici i
učenici/studenti nauče kako da iskoriste njihove prednosti. Zabluda 2: Deca su "digitalni
domoroci" – Prenski je početkom ovog veka uzburkao duhove svojom tezom da su današnja
deca "rođena digitalna", da je svet IKT-a njihovo prirodno okruženje, da je njihov jezik digitalni
jezik računara, video-igara i interneta. Ideja Prenskog o savremenoj deci i mladima kao
digitalnim urođenicima, implicitno izjednačava digitalnu pismenost sa funkcionalnom
pismenošću. Ako je današnjim učenicima tehnologija domaći teren i prirodno uče uz nju, to
možemo prevesti da oni umeju dobro da barataju tehnologijom. Postoji jaz između umenja
korišćenja tehnologije i njenog korišćenja u obrazovne svrhe. Današnji učenici su digitalno
pismeniji, ali su čitalački i medijski manje pismeni. Zabluda 3 - "Ima na netu" – Često se može
čuti da današnji učenici ne treba da uče mnogo toga što je u školskom programu, jer to postoji
na netu. Internet obiluje neshvatljivom količinom informacija, ali ne i znanjem. Pristup
informacijama nije problem, dostupno nam je mnogo više informacija, nego što možemo da
obradimo, ali da bi se to što ima na netu iskoristilo, neophodno je da učenici vladaju
kompetencijom kako se efikasno uči i kritičkim mišljenjem. Zabluda 4 – IKT koristi vizuelni jezik,
a vizualni prikazi su očigledni, govore sami za sebe – Zabluda je da je ono što je vizuelno dato
lako čitljivo, razumljivo samo po sebi, da je očigledno. Vizuelno date sadržaje ne možemo
savladati percepcijom, već moraju biti angažovani viši kognitivni procesi. Ono što je vizuelno
dato učenici često gledaju površno, bez dublje analize, jer retko kad ih u nastavi obučavaju da
čitaju ilustracije, da odgonetaju njihova eksplicitna i implicitna značenja. Zabluda 5 – IKT je
samo još jedna od alatki koja nastavniku stoji na raspolaganju
IKT jeste nova alatka u obrazovanju, ali je i više od toga. Učenje je aktivnost posredovana
socijalnim interakcijama, a s IKT se menja priroda interakcija u procesu učenja/nastave, menja
se kontekst, stiuacija za učenje. S promenom interakcija menja se ceo sistem, i tehnologija i u
učesnici u njoj, nastavnici i učenici, ali priroda promena se ne može u potpunosti predvideti.
Zabluda 6 – Računar i nova tehnologija će zameniti nastavnika – U tradicionalnom konceptu
nastave/učenja nastavnik je onaj ko prenosi odabrana civilizacijska znanja učenicima, a u
savremenom, uloga nastavnika je da osmisli situacije učenja u kojima će učenici konstruisati
vlastito znanje. IKT ne može obaviti proces kreiranja situacije za učenje za specifičnu ciljnu
grupu bez nastavnika. Da li će e-mail biti sredstvo ogovaranja ili sredstvo za refleksiju,
promišljanje, zavisi umnogome od nastavnika i načina na koji on koristi IKT. Nastavnik ima
najveći uticaj na oblikovanje sredine za učenje i ishod učenja, on u nastavi definiše ciljeve,
sadržaj i način provere. Sama tehnologija ne može da podučava, ona može da zameni
nastavnika kao izvor podataka, ali ne kao organizatora nastave i partnera u pedagoškoj
interakciji kroz koju će učenici izgrađivati znanje

28.Obrazovanje i IKT: oduševljenje vs. kritičko promišljanje

Nove tehnologije će nastaviti da transformišu svet na načine koje još uvek ne možemo ni da
zamislimo. Da bi se preživelo i uspelo u toj ekonomiji baziranoj na znanju, sutrašnji građani
moraju biti opremljeni kompetencijama za 21. vek. Obrazovanje, s obzirom na njegovu važnost,
te s obzirom na trajanje procesa i obim aktivnosti, prava je "Meka i Medina" za IKT, tj. jedno
od najplodnijih polja za njihov razvoj i primenu. Trenutno postoji čitava "terminološka šuma",
da ne kažemo zbrka oko pojmova koji su na sceni (distance education, distance learning, online
learning, e-learning, home study...). Dodatni problemi nastaju kada se ovi termini prevode ili
naturalizuju u nekom od jezika. U ovom radu koristićemo termin učenje u oniline okruženju, jer
ovaj termin upućuje na prirodu procesa učenja, a ne samo na uslove ili resurse koji se u njemu
koriste. Nalazi dosadašnjih istraživanja govore da je teško pokazati kako tehnologija utiče na
učenje, tj. kvanitativnu korelaciju između upotrebe tehnologije i boljih ishoda učenja, a posebno
ima puno dilema oko IKT na osnovnoškolskom nivou. U velikoj raspravi o uticaju medija na
proces učenja, koja se vodila krajem 20. veka, došlo je do sudara 2 teze: one po kojoj mediji
nikada neće moći da utiču na učenje i one da medij kao sredstvo komunikacije menja prirodu
učenja. U razmatranju uloge tehnologije u obrazovanju, Klark smatra da je došlo do zbrke
tehnologija. Jedno je nastavna tehnologija, koja pomaže da se izaberu ciljevi i sadržaji i
dizajniraju nastavne metode i sredina za učenje. Drugo je tehnologija za isporuku, dostavna
tehnologija, neophodna da bi se obezbedio efikasan i vremenski prilagođen pristup tim
nastavnim metodama i sredini za učenje. Klarkova metafora o mediju kao dostavnom vozilu
implicitno oslikava bihejviorističku S-R (stimulus-reakcija) šemu u učenju: medij je interan
transporter aktivnog stimulusa na koji učenik odgovara određenim ponašanjem. Učenje
predstavlja proces aktivnog konstruisanja vlastitog znanja iz ponuđenog materijala ili
informacija. Ono što je naučeno ne živi samo u pojedinačnom umu, nego i u kolektivu.
Kvalitetna i efikasna znanja visoko su kontekstualizovana, zavise od konteksta u kome su
stečena i u kome se primenjuju. Jedno je učenje/nastava uz korišćenje tehnologije, gde
tehnologija radi nešto umesto osobe i pomaže u procesu učenja, ali ga suštinski ne menja.
Potpuno je drugo učenje/nastava kroz tehnologiju, kada je proces učenja zavisan od tehnologije,
ne može se odvijati bez nje. Efekat će zavisiti od nastavnika, tj. onog ko dizajnira proces
nastave/učenja i koristi tehnologiju u njemu.

5. Prednosti učenja na daljinu i koncept veb orjentisanog učenja

Neke od prednosti učenja na daljinu su: prevazilaze se prostorni i vremenski problemi,
učenje na daljinu omogućava profesionalno usavršavanje i stalno učenje, polaznici uče
samostalno, vlastitim tempom, birajući mesto i vreme učenja, mogućnost izbora načina
učenja, učestvovanje u najkvalitetnijim i najprestižnijim programima, smanjenje troškova.

Osnovni koncept veb orijentisanog učenja – Pojmovi koji se odnose na obrazovanje i obuku
su WBE i WBT. WBE (dualingo) je hipermedijalno baziran istrukcioni program u kome je
proces učenja podstaknut i podržan servisima veba. WBT koncept podrazumeva instrukcioni
način rada kada je instrukcija isporučena kroz veb – pretraživač preko interneta u cilju
obuke korisnika. Najčešće se WBE poredi sa tradicionalnim načinom učenja i prednosti ovog
koncepta u odnosu na tradicionalnu nastavu, sa aspekta korisnika su: 1. Integracija
multimedijalnih podataka – omogućava nam da u okviru jedinstvene obrazovne aplikacije
manipulišemo različitim podacima. 2. Interaktivnost – Korisnik je u interakciji sa samim
sistemom. ako što u skladu sa prethodnim znanjima bira sadržaje koji ga interesuju. Korisnik je
u interakciji sa drugim korisnicima koji izučavaju istu oblast, sa mentorom ili ekspertima.
3. Fleksibilnost korišćenja – ogleda se u mogućnosti korisnika da biraju mesto i vreme učešća
u procesu učenja ili razmeni podataka. 4. Povezivanje – omogućava uključenje korisnika, koji
poseduju nalog kod lokalnog provajdera, u obrazovni proces sa bilo kog mesta u svetu.

9. Osnovni kriterijumi uspešnosti učenja na daljinu

U okviru svakog od kriterijuma potrebno je da odgovorimo na određena pitanja. Osnovni

kriterijumi koji mogu biti značajni za uspešan kurs na daljinu su: POLAZNICI – Ko želi ili
kome je kurs potreban? Gde još i kada ga može pohađati? Šta ovaj kurs nudi više/različito u
odnosu na druge slične kurseve? SADRŽAJ KURSA – Da li se on zasniva na skupu činjenica
koje se pamte ili na razvoju veština? Da li će polaznici raditi samostalno ili u grupi? Kada će se
koristiti grupne aktivnosti, a kada individualne? Koja je osnovna metoda učenja u okviru kursa?
VIZUELNA PREZENTACIJA SADRŽAJA KURSA – Šta treba pokazati i kako?
KOLIČINA INTERAKTIVNOSTI – Kada su potrebne diskusije između polaznika i
predavača i polaznika međusobno? Koji će se tip komunikacije koristiti? Kakva će biti pravila
za komunikaciju? TEHNIČKI ALATI I USLOVI POTREBNI ZA KURS – Koji tip učenja
na daljinu najviše odgovara? Koja tehnologija stoji na raspolaganju? Kako će se tehnologija
menjati u nekom periodu budućnosti? Koliki će biti troškovi kursa? KVALITET KURSA –
Osigurati da drugi stručnjaci i polaznici kursa vrednuju kurs. PREDAVAČ – Od predavača se
očekuje da stalno povećava medijsku i informatičku pismenost, koje, adekvatno upotrebljene,
doprinose podizanju kvaliteta obrazovanja. Najpoželjnije karakteristike predavača u učenju na
daljinu su: sposobnost da brzo uči kako se koristi nova tehnologija, da dobro vodi kurs i da
vlada tehnikama i metodama nastupa u medijima, dobro se prilagođava promeni situacije

10. Efektivna primena interneta u nastavi

Deo informatičke pismenosti i opšte kulture svakako predstavlja poznavanje i efikasno

korišćenje interneta, koji u nastavi može biti resurs pomoću koga se može podići kvalitet
nastave. Kada su u pitanju veb – sajtovi, za potrebe nastave mogu se koristiti:
"Opšteobrazovni" sajtovi, namenjeni najširoj populaciji, grupama korisnika kojima su
potrebne informacije iz određene oblasti. Sajtove poput ovih može razumeti prosečno
obrazovan korisnik, a najbolji primer su elektronske forme raznih enciklopedija, kao i stranice
koje se tematski bave određenom oblašću. Veb – stranice su namenski pravljene tako da
nastavniku olakšaju pripremu časa i nastavnih materijala. Ovakvih sajtova na našem jeziku
nema, dok su na engleskom govornom području brojni. Teri Hajdn smatra da je za učitelje
najpogodnije da koriste sajtove na kojima se nalaze " uzorni primeri " nastavnih časova koji su
u skladu sa nastavnim programom. Materijali treba da budu isprobani i testirani pre nego što
budu predstavljeni kao dobar spoj metodike određenog nastavnog predmeta i obrazovne
tehnologije. Brojni su nastavnici koji sami kreiraju nastavne materijale koji su dostupni
online.

11. Ograničenja u primeni interneta u nastavi

Postoje neka ozbiljna ograničenja u korišćenju interneta koje nastavnik svakako treba da ima u
vidu: Relevantnost, vrednost sajta – Učitelju nije lako da, na prvi pogled, odredi da li je
validan sajt sa koga preuzima informacije koje će koristiti u nastavi. Sposobnost za kritičko
vrednovanje informacija dostupnih na internetu je nemerljivo značajna veština za sve
korisnike, a posebno za nastavnike koji se pripremaju za čas. Ketlin Šrok ističe da informatička
pismenost predstavlja ne samo sposobnost da se pronađu informacije, već i da se odredi njihova
tačnost i upotrebljivost, kao i da se one efikasno koriste. Za potrebe nastavnika treba obratiti
pažnju i na metodičke kriterijume. Poželjno je da učitelji pregledom određene veb – stranice
koju će koristiti za potrebe nastave potvrdno odgovore na sledeća pitanja: Da li je sadržaj u
skladu sa ciljevima i sadržajem nastavnog predmeta? Da li je sadržaj u skladu sa uzrastom
učenika? Da li na sajtu postoje dodatni materijali za učitelje slično? Veoma važan deo
metodičkog ugla vrednovanja određenog sajta jeste i pitanje intelektualnih aktivnosti učenika.
Utrošak vremena u potrazi za adekvatnim informacijama - Nastavnicima se može učiniti da
provodeći i po nekoliko sati na internetu u potrazi za određenim informacijama i idejema, ne
pronalaze ništa novo ili adekvatno. Rešenje za ovakve probleme bi mogli biti specijalizovani
veb – sajtovi za učitelje (nastavnike) na kojima se nalaze ne samo relevantne informacije i
nastavni materijali, nego i grupisani i uređeni linkovi ka lokacijama na kojima mogu pronaći
detaljnije podatke o nekim pojavama, događajima i sl. koji ih interesuju.
Nedostatak adekvatnih sajtova na srpskom jeziku – Nepoznavanje engleskog jezika
onemogućava učiteljima da pristupe sajtovima koji postoje. Iako ne postoje specijalizovani
sajtovi na srpskom jeziku namenjeni učiteljima kao direktna pomoć prilikom pripreme i
realizacije nastave, ipak postoji nekoliko domaćih veb- sajtova na kojima nastavnici mogu
pročitati stručne tekstove ili pronaći tekstove, slike, multimedijalne aplikacije i dr. i uspešno ih
koristiti u nastavi u mlađim razredima osnovne škole.
Potrebne kompetencije nastavnika za rad u okruženju podržanom internet – tehnologijama
podrazumevaju: razumevanje procesa online učenja, tehničke veštine, veštine za online
komuniciranje, ekspertizu sadržaja i lične osobine. Rezultati istraživanja, koje je obuhvatilo
206 ispitanika (studenti, učitelji), pokazuju da su učitelji zainteresovani i da imaju pozitivan
stav prema primeni internet – tehnologija u nastavi, ali da im nedostaje vreme, kao i da im je
ograničen pristup računarima. Dok 93,5 % studenata koristi internet, ali za potrebe studiranja
samo 24,56%.

12. Vrednovanje znanja učenika u internet okruženju

Vrednovanje ili ocenjivanje znanja učenika integralni je deo procesa učenja. Metode
vrednovanja su brojne. Po složenosti, vremenu potrebnom za realizaciju i sigurnosti, metode
vrednovanja mogu biti različite. Rezultati istraživanja i iskustva nastavnika ukazuju na to da
način na koji vrednujemo učenike, kao i metode koje koristimo direktno utiču na to koja
znanja i veštine će učenici usvojiti i na kom nivou. U internet – okruženju možemo vršiti:
dijagnostičko vrednovanje (pred početak obrazovnog procesa, sa ciljem da se procene
učenikove sposobnosti i postignuća),
samovrednovanje ( učenici sami vrednuju svoj rad i sposobnosti),
formativno vrednovanje (u toku obrazovnog ciklusa kako bismo dobili informaciju o
ostvarivanju napretka učenika),
međusobno vrednovanje (učenici vrednujujedni druge) i
sumativno vrednovanje ( na kraju obrazovnog ciklusa).
Prema Risteru, formativno vrednovanje u sistemu e – učenje je najefektivnije, jer nastavnik
može brzo, lako i efikasno imati statistički obrađene rezultate vrednovanja svojih učenika. On
tada može unaprediti nastavu i prilagoditi je potrebama učenika. Sistemski pristup može biti
ključ za dobro vrednovanje učenika, jer obezbeđuje uslove za njegov razvoj i omogućava da se
prepoznaju svi elementi e – učenja i njihovi odnosi.
14. Prednosti i nedostaci vrednovanja znanja učenika putem interneta

Prednosti vrednovanja znanja učenika su: 1. OBJEKTIVNOST VREDNOVANJA – može

omogućiti detaljnu i objektivnu proveru znanja, jer je lišen subjektivnosti ispitivača. 2.
POVRATNA INFORMACIJA – učenici odmah po završetku testa mogu dobiti povratnu
informaciju o uspešnosti. 3. MULTIMEDIJALNOST – sa multimedijom se proširuje spektar
tipova zadataka, zadaci mogu biti interaktivne slike, video, audio ili simulacijska pitanja. 4.
ZAINTERESOVANOST UČENIKA – učenici su veoma zainteresovani da upotrebljavaju
savremene tehnologije u vrednovanju i motivisani za inovacije. 5. DOSTUPNOST
APLIKACIJA ZA VREDNOVANJE – na tržištu postoje gotova softverska rešenja za
pripremu materijala za vrednovanje koja ne zahtevaju programska znanja i veštine. 6.
AUTOMATSKA OBRADA I SKLADIŠTENJE – rezultati vrednovanja znanja lako se
integrišu, administriraju, distribuiraju i skladište. 7. SMANJENJE TROŠKOVA
VREDNOVANJA – smanjeni su troškovi realizacije vrednovanja. 8. SMANJENJE
VREMENA POTREBNOG ZA VREDNOVANJE –
provera znanja je vrlo brza, štedi se vreme i nastavnika i učenika. Nedostaci vrednovanja
znanja učenika su: 1. HARDVERSKO – SOFTVERSKI PROBLEMI – postoji opasnost da
u trenutku vrednovanja hardverske komponente sistema ne funkcionišu kako treba ili da
softverski sistem iz nekog razloga ne funkcioniše. 2. PROBLEMI VEZANI ZA LJUDSKI
FAKTOR – ukoliko je vrednovanje formativno, može doći do varivanja i plagiranja, kao i do
nepouzdane indentifikacije učenika. 3. POVEĆANJE POČETNIH TROŠKOVA - uvođenje
ovakvog načina rada zahteva početna ulaganja koja mogu biti skupa. 4. INFORMATIČKA
PISMENOST – nastavnici i učenici moraju imati odgovarajuću pismenost koja je definisana
standardima znanja. 5. NEKOMPATIBILNOST APLIKACIJA ZA VREDNOVANJE -
zadaci i testovi napravljeni u jednom programskom paketu za vrednovanje znanja često nisu
prenosivi u drugi programski paket ili ne funkcionišu na različitim platformama.

15. Internet tehnologije za darovite učenike

16. Uloga digitalnih igara u obrazovnom procesu

Kroz igru, deca zadovoljavaju osnovne potreba za stvaranjem, druženjem i ispunjavanjem

potencijala. U literaturi termin digitalne igre često se koristi da pokrije celu oblast računarskih
i video igara.
Digitalne igre u obrazovanju obezbeđuju platformu za aktivno učenje, jer omogućavaju
učenje putem otkrića i iskustva, prilagođavaju se potrebama korisnika, njihovim
predznanjima i interesovanjima, obezbeđuju trenutnu povratnu informaciju o nivou
postignutog uspeha. Digitalne igre poseduju veliki obrazovni potencijal, zbog čega se sve više
koriste u obrazovnom procesu na univerzitetima, u kompanijama i u okviru programa
celoživotnog učenja.
Neke od kompanija koriste tehnologije bazirane na digitalnim igrama za obuku svojih
zaposlenih, a neke od oblasti primene digitalnih igara su: dizajn vozila, vazduhoplova i
brodogradnja, ekonomija, vojska, medicina i arhitektura. Neki od istraživača, nastavnika i
roditelja smataraju da je za učenje njihove dece i sama prilika da igraju digitalne igre od velike
koristi. Drugi smatraju da igre loše utiču i u njima vide samo teškoće, počev od odvlačenja
pažnje i gubljenja vremena učenika, pa do nasilnog ponašanja. U obrazovnoj praksi nije retko
da se na neadekvatan način koriste postojeća rešenja elektronskog učenja – fokus je obično
na tehnologiji umesto na nastavi.

21. Prepreke za primenu digitalnih igara u obrazovnom procesu

Najveću prepreku nastavnicima za primenu digitalne igre u obrazovnom procesu predstavlja

problem integracije digitalne igre u kurikulum, što je često praćeno nedostatkom računarske
opreme, kao i strahom od stavova školske uprave i kolega. Problem integrisanja digitalne igre u
kurikulum nastaje usled neadekvatih sadržaja igre koji delimično ili u potpunosti ne odgovaraju
kurikulumu. Nastavnici su rangirali 9 prepreka na koje nailaze prilikom korišćenja digitalnih
igara: 1. Previsoka cena digitalnih igara i problemi sa licenciranjem, 2. Problem uklapanja
digitalnih igara u nastavni plan i program, 3. Nedostatak adekvatnih digitalnih igara, 4.
Negativni stavovi drugih nastavnika, 5. Nedostatak obuke i podrške za nastavnike, 6.
Neusklađenost sadržaja digitalne igre sa kurikulumom, 7. Briga o eventualnom negativnom
uticaju igara, 8. Nedostatak informacija o obrazovnim potencijalima digitalnih igara i 9.
Ograničenja u vezi sa vrednovanjem učenika. Nastavnici najčešće koriste digitalne igre za strani
i maternji jezik, geografiju, matematiku i istoriju.