TEHNIKO (TEHNOLOKO) OBRAZOVANJE U SRBIJI

UDK: 371.314.6:004

Konferencija 32000 aak 13-16. April 2006.

Struni rad

KORIENJE INTERNETA U NASTAVI PRIMENOM PROJEKTNE METODE

Srboljub Panti 1

Rezime: Rad prikazuje primenu PROJEKTNE metode u nastavi informatike, likovne kulture i srpskog jezika. Mogunosti ove metode prikazane su kroz pokuaj povezivanja nastavnih sadraja iz ova tri predmeta. Kljune rei: projekt metoda, nastava, inovacija

USING INTERNET IN TEACHING BY APPLYING THE PROJECT METHOD

Summary: This paper presents one way of applying the project method in teaching Informatics, Art and Serbian. Possibilities that this method offers are shown in trying to connect the teaching topics of these three subjects. Key words: project method, teaching, innovation 1. UVOD U viegodinjem nastojanju osavremenjavanja nastave grupa nastavnika O Heroj Ivan Muker iz Smederevske Palanke i O Brana Jevti iz Kusadka, ove, 20052006 kolske godine uvela je Projektnu nastavu. Cela zamisao zasniva se na tome da materijal za uenje izabrane nastavne jedinice uenici nau na internetu. Uvoenje inovacija u nastavu predstavlja odgovoran proces, kako sa aspekta motiva, tako i sa aspekta ciljeva koji se ele tom inovacijom postii. Dakako, uvek se moe postaviti pitanje ta je to inovacija. Da li se pod pedagokom inovacijom smatra neto to je potpuno novo, ili novo sa stanovita onoga koji to usvaja i primenjuje. Saglasnost postoji oko relativnosti znaenja inovacije, to jest inovacije nisu inovativne za sve i zauvek. Mi smo poli od analize postojee prakse i sagledavanja potrebe za promenom uz promiljanje o moguim nainima zadovoljenja te potrebe. Zamisao koju iznosimo ima nekoliko inovativnih momenata u odnosu na uobiajenu praksu:
1

Srboljub Panti, profesor tehnikog obrazovanja, nastavnik informatike, poslediplomac na PMF Novi Sad, O Heroj Ivan Muker Smedervska Palanka, panta66@verat.net

Tehniko (Tehnoloko) obrazovanje u Srbiji, 2006.

Srboljub Panti

Projekat metoda, odnosno angaovanost uenika na izradi projekata o temama za koje pokazuju interesovanje (samostalno prikupljanje informacija, njihovo uporeivanje, analiza , sinteza, izvoenje zakljuaka, prezentacija). Teme koje uenici biraju mogu biti sadrane u programu nastavnih ili pak vannastavnih aktivnosti. Timski, kooperativni rad uenika, uz rotaciju uloga kako bi praktikovali svaku od njih. Uenici nisu pasivni sluaoci, ve aktivni uesnici u procesu saznavanja, motivisani interesantnim sadrajima, izmeu njih se razvija diskusija, sueljavanje miljenja, plodni oblici kognitivnog i socijalnokognitivnog konflikta. Menja se uloga nastavnika. On nije samo predava ve postaje partner uenika u pedagokoj komunikaciji koji diskretno vodi proces saznavanja uenika. Sama injenica da se ovde javljaju interaktivni oblici uenja stavlja nastavnika i u uloge regulatora socijalnih odnosa, partnera u afektivnoj interakciji. Naravno tu je i uloga evaluatora, od koje se poinje i kojom se zavrava, shvatajui evaluaciju kao proces vrsto povezan sa planiranjem i realizacijom.

1.1. Motivi za uvoenje inovacije Nauka i tehnika u savremenoj etapi razvoja drutva postavljaju nove zahteve za uspenu realizaciju zadataka u proizvodnji, drutvenim odnosima i svakodnevnom ivotu. Da bi se ilo u korak sa tim zahtevima neophodne su promene u obrazovanju. Pri planiranju nastavnog procesa treba planirati takve situacije u okviru kojih e uenici samostalno doi do znanja. Treba dati prednost problemskoj nastavi, stvoriti problem situacije i uenike suoiti sa injenicama. Zadatak nastavnika je da odredi najpouzdanije i najefikasnije metode, oblike rada, sadraje, nastavna sredstva i izvore znanja. Uenje iz razliitih izvora znanja je od posebne vanosti za aktivno sticanje znanja, to je jedna od bitnih karakteristika savremenog obrazovanja.1 Razvoj nauke i tehnike neposredno utie na obrazovanje, njegov sadraj, metode, tehniku i celokupnu organizaciju nastave. Utie na porast obima naunih i kulturnih informacija, koje su od neposrednog znaaja za pojedinca u proizvodnji, drutvenom ivotu i slobodnom vremenu. Sporost kojom te inovacije ulaze u nastavne programe stvara sve vei jaz izmeu napretka nauke i nastave. Stoga, programi bi trebalo da budu fleksibilniji i da omogue bri protok informacija i njihovu veu dostupnost uz naglasak na razvijanje univerzalno primenjivih intelektualnih sposobnosti kao instrumenata za sticanje znanja i rasuivanje o njima. To zahteva permanentno usavravanje i edukaciju nastavnika za primenu informacione tehnologije. Na izbor su pored toga, uticali i sledei razlozi: Otvara se mogunost ali i potreba za timskim radom nastavnika i timskim radom uenika; Poloaj uenika se menja iz objekta nastave na subjekat obrazovnog procesa, pri emu vlastita aktivnost uenika postaje znaajan inilac njihovog saznavanja i razvoja; savremene

268

Tehniko (Tehnoloko) obrazovanje u Srbiji, 2006.

Srboljub Panti

Uloga nastavnika se menja, odnosno nastavnik nije iskljuivo predava (izvor informacija), ve organizator nastave, strunjak za svoju oblast i partner u pedagokoj komunikaciji (path finder);

Razlog je i snimak situacije u mnogim kolama gde su u brojnim projektima nevladinih organizacija opremljeni informatiki kabineti koji se dre pod kljuem, slue za hvalu pred raznim delegacijama, lokalnom samoupravom i roditeljima. Dok, sa druge strane, interesovanja dece, radoznalost, stvaralatvo, vapaji za saznavanjem ostaju zanemareni. 1.2. Ciljevi Opti ciljevi : Osposobljavanje uenika za samoobrazovanje; Razvijanje sposobnosti samostalnog prikupljanja informacija Razvijanje kritikog miljenja i odnosa prema informacijama koje dobijaju iz razliitih izvora; Razvijanje stvaralakog/kreativnog miljenja; Razvijanje unutranje motivacije za uenje; Specifini ciljevi: Razvijanje sposobnosti dobrog prezentovanja ideja i informacija; Razvijanje komunikacijskih vetina (sasluati drugog, diskutovati, argumentovati svoje stavove, uvaavati tue ideje); Osposobljavanje za timski rad; Motivisanje drugih nastavika za struno usavravanje iz oblasti informacionih tehnologija; Specifini zadaci: Izbor konkretne nastave teme (projekta) za koji e se prikupljati informacije na internetu; Formiranje grupa uenika Istraivanje i prikupljanje informacija na internetu; Kritika analiza prikupljenih informacija na osnovu koje se kreira tekst o izabranoj temi; Na osnovu konane verzije teksta, kreiranje prezentacije u Power Point-u i izrada panoa na asu Likovnog vaspitanja; 2. PLANIRANJE I ORGANIZACIJA ASA 2.1. Metode i oblici rada injenica je da sprovoenje ovog oblika nastave iziskuje odreeni napor i zalaganje nastavnika. Razlog tome je minimalna primena metode ex katedra i intenzivna primena aktivnih metoda u nastavi. Zatim, ne sme se izgubiti iz vida i da je planiranje i priprema sprovoenja ove metode zahtevan proces.
269

Tehniko (Tehnoloko) obrazovanje u Srbiji, 2006.

Srboljub Panti

Primenjene metode: Kooperativno uenje u grupama uenika, uz primenu pomagala (kompjutera i interneta) Monoloka , nastavnika, koristi se minimalno i to uglavnom na samom poetku , ali kod prezentacije i monolog uenika; Dijaloka: nastavnik-uenik; ali i uenik-uenik; kao i diskusija meu njima; Metoda korienja teksta: umesto itanja teksta u knjigama, korienje tekstova na internetu; Primenjeni oblici : Frontalni; Rad u manjim grupama; 2.2. Usaglaenost sa nastavnim planom i programom Upravo sa aspekta mogunosti usaglaavanja sa nastavnim planom i programom ogleda se znaaj primene projektne metode. Naelno, korelacija sa sadrajem predmeta informatika ostvarena je kroz obnavljanje nastavnih tema Operativni sistem Windows i Rad sa tekstom (Word) obraenih u sedmom razredu, i Power Point koja je planirana u osmom razredu. Sa predmetom Likovna kultura korelacija je ostvarena tako to su uenici O Brana Jevti pronaene sadraje sa interneta koristili prilikom izrade panoa. U O Heroj Ivan Muker korelacija je ostvarena sa predmetima za koje su se uenici izjasnili. Odeljenje 81 izjasnilo se za temu iz Srpskog jezika, a predmetni nastavnik im je zadao da prikupe biografske podatke o naem Nobelovcu Ivi Andriu. Odeljenje 84 opredelilo se za predmet Tehniko obrazovanje a nastavnik im je zadao teme iz oblasti energetike i proizvodnje elektrine energije (hidro, termo i nuklearne elektrane). Za predmet fiziko vaspitanje opredelilo se odeljenje 85 i u dogovoru sa njihovim nastavnikom dijapazon tema se kretao od istorijata Crvene zvezde do pravila rukometne igre. Odeljenje 86 izabralo je geografiju pa su se njihove teme kretale u oblasti istaraivanja specifinosti velikih svetskih gradova. Sve teme (projekti) iz navedenih predmeta planirani su u okviru njihovih nastavnih planova za osmi razred. 2.3. Uslovi za realizaciju asova Organizacione predpostavke: Za sprovoenje celog projekta bilo je neophodno da potreban broj nastavnog kadra bude upoznat sa ciljevima i zadacima projekta, da ih prihvati i sprovede kroz osnovne postulate timskog rada. Tehnike predpostavke: Postojanje kabineta za informatiku, i to sa dovoljnim brojem raunara kako bi uenici radili u parovima ili manjim grupama na jednom raunaru. Poeljno je da kabinet bude povezan u lokalnu mreu i na internet sa digitalnom ISDN ili ADSL linijom kako bi bio obezbeen bri protok i stabilnija konekcija. To smo i uspeli u O Heroj Ivan Muker dok u seoskoj
270

Tehniko (Tehnoloko) obrazovanje u Srbiji, 2006.

Srboljub Panti

koli Brana Jevti to nismo uspeli da ostvarimo zbog tehnikih nemogunosti u samoj telefonskoj centrali. Vremenski okviri za realizaciju: Vreme potrebno za realizaciju ovog vida nastave, svakako se moe korigovati zavisno od konkretnih uslova (broj uenika, veliina grupe, vrsta internet konekcije...) Meutim vreme trajanja treba definisati pre poetka realizacije kako bi uenici imali jasno definisane vremenske okvire za svaku pojedinanu fazu. 3. REALICAZIJA 3.1. Zadaci za uenike Za vreme asa uenici na internetu tragaju za informacijama o temi koju su odabrali, itaju ih, zajedniki prave selekciju, neto tampaju i arhiviraju. Sve informacije koje pronau oni, poneto u koli ali vie kod kue kao domai zadatak, uporeuju, analiziraju, izdvajaju bitno od nebitnog, vre sintezu, izvode zakljuke i povezuju. Konanu verziju treba da stave na uvid predmetnom nastavniku radi daljih konsultacija u vezi sadraja samog rada. Zatim, na sledeem asu upoznaju se sa Power Point da bi kreirali prezentaciju i osmislili kako da na najbolji nain prezentuju ostalim uenicima sadraje do kojih su doli. Na asu likovne kulture uenici ove sadraje izlau na panoima primenjujui znanja o dizajnu i kompoziciji. Vre prezentaciju pred ostalim uenicima i nastavnicima. 3.2. Nastavni materijali Kao izvorne materijale koristili smo deo projekta Microsoft. 3.3. Praenje i vrednovanje Vrednovanje postignua uenika Nastavnici koriste sledee naine praenja: posmatranje (prirodno i sistematsko) i ispitivanje. Ocenjivanje postignua u ovakvom nainu rada je veoma osetljiva stvar jer se ne ocenjuje reprodukcija nauenog ve primenjivanje steenih znanja (samostalno pronalaenje informacija, njihova analiza, prezentacija, izrada grafikona, tabela, skica...); samostalnost, inicijativnost primenjivanje nauenih tehnika i metoda reavanja problema u novim situacijama; inventivnost, fleksibilnost u miljenju, tolerantnost, sposobnost diskutovanja, angaovanost, uee u radu i kreativnost. Poto se vei deo celog projekta zasniva na praktinom radu ( vebanju manjih grupa uenika sa diferenciranim zadacima) verovatno bi bilo najproduktivnije da se takav rad moe odmah i vrednovati ako su se na asovima pokazali kreativni, marljivi i sposobni. Takav nain vrednovanja , kod uenika ne prouzrokuje psiholoki strah od ispitivanja pa je njegova primena pozitivna. Kod ocenjivanja vrednujemo praktino znanje, razumevanje zakonitosti i samostalno
271

Partners in Learning kompanije

Tehniko (Tehnoloko) obrazovanje u Srbiji, 2006.

Srboljub Panti

korienje informaciono- komunikacione tehnologije. Da su ostvareni obrazovni ciljevi i zadaci asova procenili smo na osnovu velikog broja uenika koji su ih zadovoljili, dok smo kod vaspitnih ostvarenost mogli da procenimo subjektivnim vrednovanjem radne atmosfere na asovima. Planiranje daljih aktivnosti Planirano je da se u ovakve projekte ukljui vei broj nastavnika i da se edukuju i postepeno osamostaljuju u primeni savremene informacione tehnologije. Planiramo da u narednom periodu pred uenike stavljamo zadatke problemskog karaktera za ije bi reavanje bilo potrebno povezivanje znanja iz razliitih predmeta i otkrivanje, saznavanje novih informacija i razvijanje umenja, metoda, tehnika reavanja problema. Planiramo proirenje ovakvog oblika rada na vannastavne aktivnosti ime bi se omoguilo zadovoljavanje specifinih uenikih interesovanja. Neke od tema koje bi uenici obraivali su: bolesti zavisnosti, nasilje, higijena, odnosi meu polovima, zatita reproduktivnog zdravlja, deija prava, kako ive mladi u drugim zemljama, profesionalna orijentacija... 4. ZAKLJUAK Motivisanost uenika ukljuenih u ovaj projekat ocenili bi visokom ocenom. Kljuni momenat uspeha je adekvatna interakcija uenik nastavnik. Ukoliko uenici osete da se njihovom radu posveuje dovoljno panje, da mogu da predlau, sugeriu, iznose svoje stavove, uspeh je zagarantovan. Zato smo praktikovali da predmetni nastavnik poseuje uenike za vreme njihovog istraivanja na asovima informatike. Takoe elja nam je bila da pokaemo kako se primenom ovakvih novih metoda moemo boriti protiv uvreenog miljenja da su raunari uzrok mnogih negativnih pojava (neitanje, asocijalno i nasilniko ponaanje). Raunar nije igraka, nije pisaa maina ve sredstvo putem kojeg treba da dolazimo do novih informacija i znanja. Kao to knjiga nije ubila ivu re, tako ni raunar nee ubiti slovo, ta vie, moe uticati da se i dalje iri, naravno na jedan drugaiji nain. 5. LITERATURA [1] [2] [3] [4] [5] Geza Ceku, olt Namestovski,(2005): Primena raunara na nastavnim asovima, Informatika obrazovna tehnologija i novi metodi u obrazovanju, Sombor 2005. Gaji Olivera, (2005); Informaciono komunikacione tehnologije i (ne)mo nastavnika Informatika obrazovna tehnologija i novi metodi u obrazovanju, Sombor 2005. Gugi Ivan (1997): Prirunik metodike za nastavu raunarstva i informatike, Pentium, Vinkovci, 1997. http://www.microsoft.com/scg/academic/partnersInLearning http://europa.eu.int/comm/research/rtdinfo_en.html

272