UNIVERZITET EDUCONS U SREMSKA KAMENICA

UČITELJSKI FAKULTET

Programirana nastava
(SEMINARSKI RAD)

Mentor: Student:
Prof.dr Spomenka Budić Aiša Murić

Tutin,2022.
Sadržaj

UVOD..............................................................................................................................................3

1.POJAVA I KARAKTERISTIKE PROGRAMIRANE NASTAVE.............................................5

2. PEDAGOŠKE I DIDAKTIČKE VREDNOSTI I NEDOSTACI PROGRAMIRANE

NASTAVE.......................................................................................................................................6

3. OSNOVNI POJMOVI U PROGRAMIRANOJ NASTAVI........................................................7

4.VRSTE PROGRAMA U PROGRAMIRANOJ NASTAVI.........................................................9

4.1.Linearni program....................................................................................................................9

4.2.Razgranati program................................................................................................................9

4.3.Modifikovani – linearni program.........................................................................................10

5.PRIMENA PROGRAMIRANE NASTAVE..............................................................................12

ZAKLJUČAK................................................................................................................................13

LITERATURA..............................................................................................................................14

2
UVOD

Ideju o programiranoj nastavi kao specifičnom načinu strukturiranja i organizacije nastavne

materije prvi je šire postavio, uobličio u sistem i razradio svoju teoriju psiholog Skiner. Skiner je
zasnovao sistem programirane nastave u kojoj je svaki učenik

1. upoznat sa sadržajem (relativno kratkim prezentacijama o suštini ili delu nastavnog

gradiva);
2. od svakog se zahteva da korektno odgovori na postavljena pitanja ili da reši odgovarajući
problem
3. neposredno iza toga da primi informaciju o tačnosti odgovora.(Bogižević, 1974: 25)

Pomenute kombinacije čine suštinu programa, njegov „kostur". Na ovaj način, učenici se vode
od početnog nivoa, koji može biti nazvan neznanje, do onoga što bi Skiner nazvao „željeni
repertoar ponašanja", odnosno čulno znanje, razumevanje nastavne materije i sposobnost
rešavanja problema na kraju programa.

Za uspeh u učenju je presudna „struktura" programa, odnosno razlaganje, podela nastavnih tema
na niz podtema i užih pitanja. Program se najčešće sastoji od određenog broja informacija,
primera i pitanja na koja treba odgovoriti. Pitanja se raščlanjuju postepeno i logično; ona su
formulisana jednostavno i razumljivo, a daju se u malim „postupnim koracima" - jedinicama za
učenje. Svaki „korak" nastavne materije je uslovljen prethodnim, na njega se logički nadovezuju,
a svi skupa funkcionalno povezuju problem i tako uobličavaju nastavnu i logičku celinu. To
znači da je za uspeh programiranog učenja važan kako izbor određenog sadržaja, tako i
odgovarajući redosled izlaganja.(Vilotijević, 2008: 36)

Obim i jednostavnost „koraka" utvrđuje se empirijskim putem. Ako pri prelaženju programa
učenici načine više od 5% grešaka, smatra se da je program težak pa se on pojednostavljuje i
ponovo proverava.

Tačnost odgovora u programiranom udžbeniku učenik najčešće nalazi na suprotnoj ili narednoj
strani, a kod mašina za učenje, u odgovarajućem okviru, posle okretanja određenog dugmeta.

3
Pored Skinerove metode, koja sadržaje u okviru određene teme pruža linearno, "korak po korak",
rasprostranjena je još jedna metoda - razgranati program na principu višestrukog izbora. Učenik
koji daje tačne odgovore ostaje u sekvencama svog glavnog programa, a onaj koji pogrešno
odgovara, dobiva u okviru programa posebnu, naknadnu pomoć. U slučaju davanja pravilnog
odgovora, dodaju se nove, daljnje informacije i postavljaju drugi zadaci.(Stevanović, 1981: 145)

U praksi se pojavio i treći vid programiranja - kombinovano programiranje, u kome se insistira

na detaljnijem izlaganju nastavnog gradiva. U ovom programu se, na primer, nekoliko jedinica
za učenje izlaže linearno, a zatim se učenicima pruža mogućnost izbora: oni dobijaju izvesna
objašnjenja i dopunske podatke i informacije, a mogu ponovo preci na linearnu shemu učenja
gradiva ili dobiti nove zadatke.

Praksa pokazuje da se linearni sistem programa najčešće primenjuje u slučajevima kada učenici
treba da zapamte činjenički materijal; razgranati se uglavnom koristi kada materijal ne sadrži
veću količinu odrednica ili pojmova ali je obim informacija veliki; kombinovani programi se,
pak, primenjuju pri učenju svih predmeta.(Stevanović, 1985: 78)

Primenom elektronskih uređaja i mašina, poslednjih godina su razvijeni i složeniji,

komplikovaniji programi. Elektronski uređaji registruju svaku učenikovu pogrešku, daju dodatne
informacije, upućuju na priručnike i literaturu, podstiču na iznalaženje najboljih odgovora i
rešenja iz niza mogućih, a pomoću elektronski vođenog timskog projektora za nekoliko sekundi
svaku željenu sliku mogu da projektuju na ekranu.

Gradivo u programiranom udžbeniku može biti raspoređeno prema linearnom, razgranatom ili
kombinovanom principu, učenik ga savlađuje korak po korak po shemi 1-2-3-4, a izbor odgovora
je tačan-netačan. Za razliku od linearnog, razgranati program pruža mogućnost izbora između
više odgovora i mogućnost dopunskog rada sa svakom odabranom varijantom. Učenik koji je
odabrao određenu varijantu odgovara ne samo što saznaje rezultate svog izbora, već dobija
dopunska objašnjenja i nove zadatke koji su u skladu sa karakteristikama učinjene pogreške.

4
1.POJAVA I KARAKTERISTIKE PROGRAMIRANE NASTAVE

Programirana nastava je kreirana na osnovu biheviorističke teorije u koju su uključeni sledeći

principi učenja: (Đorđević, 1981: 69)

 Programi nastave su detaljno razrađeni, opšti ciljevi su konkretizovani i razbijeni u niz

bližih ciljeva tako da nastavniku prvo bude jasno šta šta treba postići u toku jednog časa i
na duže vreme da se njemu i učeniku omogući laka i efikasna kontrola realizacije
postavljenih ciljeva.
 U logički strukturiranim programima zadržavaju se sadržaji bitni za razumevanje celine,
a izostavlja se sve što je nebitno.
 Gradivo je podeljeno na male logički raspoređene i povezane delove („korake“,
„porcije“) koje učenici samostalno savladavaju jedan po jedan po utvrđenom redosledu,
prema unapred datim uputstvima, u kojima se objašnjava način njihovog rešavanja. Ne
možete preći na sledeći odeljak ako prethodni nije u potpunosti savladan.
 Učenik dobija povratnu informaciju o tačnosti svog odgovora i uputstva o tome koje
sadržaje treba da savlada da bi tačno rešio zadatak. Programirani materijal mu
omogućava da se efikasno kontroliše.

Osnovne karakteristike programirane nastave pominje Skiner u svojoj teoriji učenja.

(Prodanović, 1974: 96)

 Zadržavanje u nastavnom materijalu samo onoga što je važno i odbacivanje svega što je
nebitno; Podela gradiva na manje delove (sekvence) koji se mogu usvojiti samo u
potpunosti, a ne delimično
 Savladavanje deonica po principu od lakšeg ka težem;
 Praktična primena stečenih znanja;
 Stalna povratna informacija tokom samog nastavnog procesa i potkrepljenje kroz ove
informacije.

5
2. PEDAGOŠKE I DIDAKTIČKE VREDNOSTI I NEDOSTACI PROGRAMIRANE
NASTAVE

Programirana nastava ima značajne prednosti u odnosu na predavanje. Doprinela je promeni

uloge učenika i nastavnika u nastavnom procesu i intenziviranju nastavnog rada. Kao pedagoško-
didaktičke vrednosti programirane nastave, M. Stevanović navodi: (Stevanović, 1981: 65)

 „individualizaciju rada na savladavanju nastavnih sadržaja;

 samostalna aktivnost učenika;
 motivacija uz pomoć stalne povratne informacije;
 sistematsko učenje i napredovanje;
 novi kvalitet upravljanja nastavnim procesom;
 racionalizacija procesa učenja;
 veći efekti vaspitno-obrazovnog rada;
 ekonomičnost vremena;
 učenici savladavaju najvažnije činjenice;
 stalna aktivnost učenika

Programirana nastava, pored navedenih prednosti, ima i brojne nedostatke. Nedostaci

programirane nastave ogledaju se u sledećem: (Stevanović, 1981: 85)

 kreiranje programa i programiranog materijala je složen proces i zahteva dugotrajan rad

tima stručnjaka različitih profila;
 mašine za udžbenike su preskupe, a programiranih udžbenika je vrlo malo;
 nastavnici i drugi stručnjaci nisu dovoljno kvalifikovani za izradu programskog
materijala;
 štampanje programiranog materijala je veoma skupo i stoga nedostupno mnogim
školama;
 zanemaruje se socijalna strana ličnosti
 socijalizacija se ne ostvaruje radom na programiranom materijalu;
 zanemaruje se razvoj kreativnosti i kritičkog mišljenja kod učenika i sl.

6
3. OSNOVNI POJMOVI U PROGRAMIRANOJ NASTAVI

U programiranim časovima susrećemo se sa pojmovima program, tema, sekvenca, članak,

sekvenca, korak i algoritam. Program u programiranoj nastavi razlikuje se od klasičnog
nastavnog programa. U klasičnom nastavnom planu i programu sadržaji koji se savladavaju
navedeni su uopšteno, a nastavnik samostalno odlučuje o obimu i dubini. U programiranim
časovima program precizno prikazuje sve bitne činjenice i pojmove koje učenici treba da usvoje.
Materijal je podeljen na logički povezane radi lakšeg usvajanja male delove koji se savladavaju
jedan za drugim. Da bi učenici prešli na savladavanje navedenih sadržaja, prvo moraju savladati
ranije sadržaje. Sadržaji se ne mogu preskočiti.

Tema je smislena, logički strukturirana jedinica nastavnog plana i programa, npr. imenice,
pridevi.Niz je logički strukturirani deo teme, sadržajna jedinica, na primer, vlastite imenice,
građevni pridevi. Članak korak, deo, doza je najmanja jedinica u programiranoj nastavi koju čini
osnovna sadržajno-logička jedinica kojom učenik treba da savlada u procesu rešavanja
zadatka.predstavlja osnovnu jedinicu gradiva.

Sastoji se od sledećih delova. (Mužić, 1974: 74)

 Informacije za učenike
 Zadatak
 Aktivnost učenika rešavanje zadataka
 Povratna informacija

7
Podaci ne moraju biti u svakom članku, kao u prethodnom. Informisanje polazi od učeničkih
iskustava i od potrebe za naučnim obrazovnim i funkcionalnim zadacima koje učenik treba da
usvoji i savlada. U programiranim materijalima najčešće se primenjuju zadaci konstrukcije i
zadaci prepoznavanja. Mnogi autori ističu prednost zadataka konstrukcije u odnosu na zadatke
prepoznavanja. Povratna informacija je deo članka čija je svrha da pruži tačan odgovor koji će
učeniku voditi u pronalaženju tačnog rešenja. Algoritam je forma ili precizna instrukcija sa
definisanim redosledom operacija koje treba izvršiti da bi se rešio dati zadatak.

Zahtevi koje treba da ispuni algoritam prema Talizinoj su: (Prodanović,1974: 35 )

 izvesnost trenutne faze procesa određuje sledeću,

 masivnost, mogućnost primene algoritma u rešavanju svih zadataka istog tipa i
 efektivnost, planirani zadaci moraju biti tačno rešeni. Primena algoritma u nastavi
pojednostavljuje obrazovni proces.

8
4.VRSTE PROGRAMA U PROGRAMIRANOJ NASTAVI

U programiranoj nastavi koriste se tri tipa programa: (Vilotijević, 2008: 254)

 Linearni
 Razgranati
 Kombinovani modifikovani linearni program

4.1.Linearni program

Linearni program je dizajnirao i postavio Skiner 1954. godine. Karakteristike linearnog

programa su: (Skiner, 1954: 41)

 učenik samostalno formuliše i konstruiše odgovore i odmah se obaveštava o tačnosti

rešenja,
 svi učenici savladavaju celokupno gradivo istovremeno, po istom programu, i
 učenicima se omogućava da napreduju svojim tempom, bolje učenici mogu da preskaču
lakša pitanja.

Po linearnom programu učenje se odvija pravolinijski, korak po korak. Dobra stvar kod linearnih
programa je što omogućava svakom učeniku da radi sopstvenim tempom.Nedostatak im je što
učenicima ne pružaju mogućnost da traže dodatne informacije koje nisu date u zadatku, a nekim
učenicima mogu biti potrebne da bi došli do rešenja. Učenici koji znaju činjenice idu dalje, a oni
koji ne staju. Individualni program individualizuje samo ritam savladavanja, a ne uvažava razlike
u sposobnostima.

4.2.Razgranati program

Razgranati program – kreiran od strane Kraudera 1959. godine, ovaj program uklanja slabosti
pravolinijskog programa. Omogućava brže napredovanje sposobnijim učenicima, u skladu sa
njihovim mogućnostima. Nakon informacija, učenicima se predstavlja nekoliko odgovora, od

9
kojih je samo jedan tačan. Nakon izbora odgovora, učenik se upućuje na mesto u knjizi gde
saznaje da li je odgovor tačan ili ne. Ako je odgovor netačan, učenik se upućuje da ponovo
pogleda zadatak, a ako je odgovor ponovo netačan, upućuje se da potraži odgovarajući članak i
nauči odgovor na pitanje.

Nakon tačnog odgovora na zadatak, učenik prelazi na sledeći zadatak. Struktura razgranatog
programa sadrži: (Bogižević, 1974: 65)

 Informaciju
 Pitanje, zadatak
 Izbor sporednog odgovora

Prednost razgranatog programa je što omogućava učeniku koji zna neke zadatke-članke da ih
„preskoči”, a onaj koji ne zna neke zadatke-članke upućuje da dodatne informacije traži u
„sporednom” članku. Učenici sa više znanja idu pravolinijom, a učenici čija su znanja i
sposobnosti manje idu izlomljenom „cik-cak“ linijom. Razgranati program omogućava
individualizaciju tempa učenja i diferencijaciju nastavnih sadržaja i postupaka. Njegov
nedostatak u odnosu na linearni program je što učenici ne rešavaju zadatke već biraju rešenje od
nekoliko ponuđenih.

4.3.Modifikovani – linearni program

Modifikovani linearni (kombinovani) program kreirao je poznati kibernetičar Londa.

Omogućava sposobnijim učenicima da napreduju brže od drugih tako što im omogućava da
preskaču članke čiji im je sadržaj poznat. Osim toga, omogućava slabijim učenicima da duže
ostanu u oblasti određenih članaka i, ako je potrebno, konsultuju dodatne informacije. Ovaj
program predstavlja kombinaciju linearnih i razgranatih programa. Njegov cilj je da kombinuje
prednosti i izbegne nedostatke prethodna dva programa.

Milan Bakovljev navodi dve vrste kombinovanih programa: (Stevanović, 1984: 325)

 Modifikovani linearni program

 Linearni program sa podkorekcijama.

10
U modifikovanom linearnom programu tehnika preskakanja omogućava boljim učenicima da
preskaču članke čiji im je sadržaj poznat. Linearni program sa podlekovima sadrži dodatne
sadržaje i zadatke za učenike čije su sposobnosti i ambicije veće i koji žele da nauče više od
obaveznog. Programi namenjeni programiranoj nastavi moraju ispunjavati tri osnovna uslova:
razumljivost, specifičnost i efektivnost. Razumljivost se postiže detaljnim prikazom svih bitnih
pojmova i činjenica iz sadržaja predviđenog za predmet, raščlanjivanjem celokupnog nastavnog
materijala na logički povezane i lake članke.

Izvesnost se postiže algoritamskom strukturom programa koja omogućava realizaciju cilja učenja
izvođenjem planiranih operacija po određenom redosledu.Efikasnost se postiže tačnom
procenom kognitivnih mogućnosti svakog učenika i prilagođavanjem nastavnog procesa svakom
učeniku. Svi učenici moraju postići pun uspeh. Koji programski model će nastavnik izabrati
zavisi od sledećih faktora: (Vilotijević, 2008: 63)

 Od prirode nastavnog materijala

 Od uzrasta učenika
 Od sposobnosti učenika za samostalan rad
 Od učenikovog iskustva u radu sa programiranim materijalima i udžbenicima.
 O kreativnim i stvaralačkim sposobnostima učenika
 O nivou težnje učenika
 Iz opredeljenja nastavnika i programera.

Linearni program je pogodniji za mlađe učenike i učenike slabijih, nižih sposobnosti

11
5.PRIMENA PROGRAMIRANE NASTAVE

Za programiranu nastavu mogu se programirati sadržaji svih nastavnih predmeta. Najpogodniji je

za strukturu u kojoj dominiraju kognitivni zahtevi. Veći efekti u radu uočeni su kod mlađih nego
kod starijih učenika.

Dr M.Vilotijević (1999) navodi da je programirana nastava pogodna za: (Vilotijević, 1999: 68)

 Obradu sadržaja koji zahtevaju usvajanje na nivou reprodukcije, a da bi usvojili ove

sadržaje učenici moraju da rasuđuju, objasne, analiziraju, povezuju
 Sticanje znanja . i naviku, učenici treba da primenjuju raspoloživa znanja u praksi,
odnosno da rešavaju zadatke koji zahtevaju bukvalnu primenu ranije stečenog znanja ili
izvesnu modifikaciju u primeni ovih znanja.
 Transformacije znanja – učenici treba da primene stečene informacije za rešavanje
praktičnih zadataka u novim situacijama.

12
ZAKLJUČAK

Programirana nastava je vrsta nastave u kojoj se sadržaji svode na osnovno, logično su

struktuirani u manje delove, poređani su po složenosti i svaki učenik ih savladava samostalno i
postepeno svojim tempom, a stalna povratna informacija služi kao kontrola. u svom
napredovanju.

Programirana nastava predstavlja posebnu vrstu nastave u kojoj učenik uči po utvrđenom
algoritmu. Ovaj inovativni model sadrži znanje distribuirano određenim člancima. Svaki članak
ima uvodne informacije, mesto rada, zadatak, rad, povratne informacije. Ova nastava ima svoje
prednosti i mane.

Prednosti radionice su što omogućava individualni pristup, nudi efektivnu povratnu informaciju,
osposobljava pojedinca za samostalan rad, menja poziciju učenika i nastavnika. Nedostaci su što
je nastava shematizovana (ograničena mašta, kreativnost)

Čak i ako nije dovela do velikog preokreta koji se od nje očekivao, programirana nastava je
doprinela unapređenju procesa učenja, podigla uspešnost, racionalizovala rad u učionici,
pomogla slabijim učenicima da budu uspešniji i doprinela da menjanje uloga nastavnika i
učenika.

13
LITERATURA

1. Bogićević, M. (1974): Tehnologija savremene nastave. Beograd: Zavod za udžbenike i

nastavna sredstva.
2. Vilotijević, M., Vilotijević, N. (2008): Inovacije u nastavi, Vranje: Učiteljski fakultet u
Vranju.
3. Mužić, V. (1974): Programirana nastava. Zagreb: Školska knjiga.
4. Prodanović, T. i Ničković, R. (1974): Didaktika. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna
sredstva.
5. Stevanović, M., Đorđević, D. (1981): Metodika nastave srpskohrvatskog jezika. Gornji
Milanovac: Dečje novine.
6. Stevanović, M., Đorđević, D. (1981): Organizacija nastave u kombinovanim odeljenjima.
Gornji Milanovac: Dečje novine.

14