Domaci radovi ucenika

su aktivnosti ucenika koji proizilaze iz svakodnevnih obaveza prema radu u skoli,

pridonose poucavanju I shvatanju sadrzaja ali se izvode izvan skole

Stara skola-Ucenici su bili preoptereceni ponavljanjem kod kuce da bi sto vise memorisali.
Takodje se uvezbavaju elementarne vsetine poput citanja, pisanja, racunanja- Domaci u
staroj skoli su imali reproduktivni karakter.
Nova skola-imaju i reproduktivni i produktivni karakter tj karakter samostalnog zalaganja za
znanje, sticanje radnih navika i samoobrazovanje.
Skole sa poludnevnom nastavom-domaci su uvek bili nuzna dopuna redovnom radu
Celodnevni boravak u skoli- skolski rad treba da se obavlja u skoli jer se sadrzaj sistematski
uci a i ucenici provode dosta vremena u skoli te su se domaci poceli smanjivati i ukiadti.
Razlicita misljenja i predlozi:
-

da se ukinu i da se uvede dopunska nastava

da se rade samo dobrovoljno
da se ukinu za vreme praznika i vikenda
da se zadrze ali da budu manjeg obima
da se i dalje zadrze u punom opsegu

Protivnici d. zadataka:
-

zdravstveni razlozi (da deca treba da budu napolju)

da su deca preopterecena
da mnogi nemaju uslove za rad
da mnogima zadatke rade roditelji pa zadaci nemaju svrhe
da je materijal za nastavu u skoli pa je ucenje bez nje verbalisticko i formalisticko
da deca ne vole domaxe pa mrze skolu

Dobre strane:
-opsiran plan i sadrzaj pa je potreban dopunski rad kod kuce
-da se u skoli rade novi sadrzaju jer je sadrzaj velik pa se kod kuce mora uvezbavati
- osim kolektivnog ucenja mora biti i individualnog, kod kuce
- svaki ucenik ima svoj tempo, nacin rada I tehniku na kojoj moze da radi kod kuce

- vezba se samostalan rad bez vodjstva nastavnika

-razvija se osecaj odgovornosti i obaveza
- moze se spojiti lepo i korisno ako je zadatak zanimljiv
All in all obim I tezinu d. zadat treba regulisati u zavisnosti od vremena provedenog u skoli. Sto
duzi boravak to manje domaceg. sve to zajedno mora biti u granicama dopustenog opterecenja
ucenika I mora se osigurati vreme za rekreaciju.
Po svom sadrzaju I zadacima, d. zad. se ne sme razlikovati od nastave u skoli jer oni i proizilaze iz
nastave. Pojedine didakticke etape ucenici sami obavljaju kod kuce I to bez strogo odredjenja
vremena. Dakle d. zad pripremaju ucenika za nastavni rad, sanistalno obradjivanje sadrzaja,
vezbanje, ponavljanje I proveravanje.
Uspesnost d. zadatka, njegova produktivnost/reproduktivnost zavisi od nacina predavanja
nastave.
Organizacija d. zadatka treba da obuhvati :
-

zadavanje zadatka
samostalan rad
proveravanje rezultata u skoli

Zadavanje zadatka mora biti precizno, zadaci jasno formulisani, nastavnik mora upozoriti na
materijale, izvore, tehnike i nacine rada, proveriti da li su svi shvatili sta treba da se radi i da li su
u stanju da to sami urade. Takodje ih treba motivisati. Zadavanje zadatka ne sme biti formalno
vec pazljivo isplanirano. U suprotnom ce se i U odnositi neozbiljno prema d.zad
Vreme zadavanja d.zadataka- d.zadatak mora biti logican nastavak onoga sto se radilo u skoli.
Najbolje bi ga bilo zadati na kraju casa ali voditi racuna da to bude pre zvona jer se U
dekoncentrisu i gube paznju kada cuju zvono.
Uspeh d.zadatka zavisi od:
-

sadrzaja zadataka
da li su ucenici upucni kako da ga urade
da li su psiholoski pripremljeni za samostalan rad

Takodje bi bilo dobro da zna porodicne prilike svakog ucenika i da , u slucaju da U ne moze da
uradi domaci sam ponudi svoju pomoc.

Svaki d. zadatak treba prekontrolisati. Kontrola motivise U da rade d.zad. Takodje N utvrdjuje
uspeh i kvalitet rada i dobija povratnu informaciju o razumevanju U. Takodje cuje misljenja
ucenika i razloge potencijalnog neuspeha sa d.zad.