САДРЖАЈ

УВОД...........................................................................................................................................................4
1.Појам информационо-комуникационих технологија и могућности примене у образовном
процесу.......................................................................................................................................................5
1.1.Појам информационо-комуникационих технологија и значај примене у образовном процесу
.................................................................................................................................................................5
1.2.Преглед алата информационо-комуникационих технологија који се користе у настави........12
2.Примена информационо-комуникационих технологија у савременој настави...............................20
2.1.Информационо-комуникационе технологије у настави у свету.................................................20
3.Информационо-комуникационе технологије у настави у Републици Србији..................................27
3.ПРОГРАМИ ЗА ОБРАДУ И СНИМАЊЕ ЗВУКА.......................................................................................33
3.1.Audacity...........................................................................................................................................34
3.1.1.Пример креирања аудио снимка у програму Audacity........................................................35
3.1.2.Промена и дорада звука и гласа............................................................................................37
3.1.3.Избацивање гласа или певања из песме..............................................................................38
3.1.4.Убацивање тишине.................................................................................................................39
3.1.5.Извоз у мп3 формат................................................................................................................39
3.2.Примери аудио лекција................................................................................................................40
4.ВИДЕО ЛЕКЦИЈЕ....................................................................................................................................43
4.1.Screencasting алати.......................................................................................................................45
4.1.1.Screenr.....................................................................................................................................46
4.1.2.Screencast-O-Matic..................................................................................................................46
4.1.3.ScreenCastle.............................................................................................................................46
4.2.Бесплатни инсталацијски screencasting алати.............................................................................47
4.2.1.Јинг...........................................................................................................................................47
4.2.2.Wинк........................................................................................................................................47
4.2.3.Active presener.........................................................................................................................47
4.2.4.BB Flash Back Express...............................................................................................................47
4.3.Комерцијални инсталацијски сцреенцастинг алати....................................................................48
4.3.1.Adobe Captivate.......................................................................................................................48
 4.3.2.Анимото – израда видео материјала....................................................................................48
4.3.3.Camtasia Studio........................................................................................................................48
4.4.Примери видео лекција................................................................................................................49
4.4.1.Пример видео лекције у програму Adobe Captivate.............................................................49
4.4.2.Пример видео лекције у програму Camtasia Studio.............................................................50
4.4.3.Пример видео лекције у програму Јинг................................................................................52
4.4.4.Пример видео лекције у програму Анимото........................................................................53
5.АЛАТИ ЗА УЧЕЊЕ НА ДАЉИНУ КОЈИ СУ ПРИМЕНЉИВИ ДА ЦЕО НАСТАВНИ ПРОГРАМ..................54
ЗАКЉУЧАК................................................................................................................................................55
ЛИТЕРАТУРА.............................................................................................................................................56

2
Aпстракт: Развој информационе технологије и стално иновирање образовне технологије
условљава промене у методама и облицима наставног рада, те организацији која би била
оптимална у ери масовне примене интернета и електронских извора знања. Образовање се,
по правилу, спорије отвара према новим технологијама у односу на производњу,
саобраћај, услужне делатности. и др. Ипак, млади људи који код куће и ван школе живе у
технолошки богатом окружењу очекују промене у образовању у складу са императивима
образовања за 21. век.. У том смислу већ се полако у образовање уводе мултимедијални
системи, учење на даљину, виртуелне школе и друге технологије које доводе до повећања
активности ученика, квалитетнијег вредновања знања и напредовања ученика у складу са
индивидуалним способностима и предзнањима.

Кључне речи: образовна технологија, интернет, мултимедија, образовање на даљину

3
 УВОД

Циљ рада обухвата сазнања о коришћењу информационо-комуникационих и

мултимедијалних технологија и Интернета у настави у основним школама, као и
испитивања колико наведене технологије могу побољшати наставу.

Практичан закључак који из наведених научних циљева прозилази је да је поред

адекватне техничке опреме потребно обезбедити и оспособљеност наставника за њено
коришћење. Та оспособљеност се веома разликује од традиционалног приступа.
Наставнике је потребно мотивисати да у већој мери користе ИКТ, мултимедијалне
технологије и Интернет не само у школи, него и код куће, током припреме наставног
материјала. Потребно је осавременити методички систем образовања, као и изменити план
и програм у складу са савременим облицима рада. Тај механизам мора да се прилагоди
новом систему коришћења рачунарских, мултимедијалних и ИКТ метода.

Савремено образовање налаже измене у традиционалном образовном систему и

због тога је веома важно обезбедити услове за активно учење ученика, као и адекватно
усавршавање наставника. Резултати добијени истраживањем спроведеним у овој
докторској дисертацији у великој мери могу помоћи побољшању квалитета наставе
коришћењем информационо комуникационих технологија, мултимедије и Интернета.
Веома је важно процес усвајања знања прилагодити ученику, а не захтевати од ученика да
се прилагођава том процесу. Примена ИКТ омогућава прилагођавање планираних
садржаја реалној ситуацији, односно различитим нивоима знања ученика, што
поједностављује и усвајање новог градива од стране ученика. Овакав приступ захтева и
ангажовање одговарајућих надлежних институција у циљу побољшања услова у којима се
стиче ново знање ученика. На наставу помоћу ИКТ треба због тога гледати као на један од
савремених приступа који има своју адекватну улогу у образовном систему.

4
 1.Појам информационо-комуникационих технологија и
могућности примене у образовном процесу

Глобални трендови указују на транзицију од економија заснованих на масовној

производњи ка економијама заснованим на знању. Овај процес, у великој мери омогућен
информационо-комуникационим технологијама (ИКТ), значајно утиче на развој људских
потенцијала и узрокује промене у свим аспектима образовних процеса и живота уопште
(Jo Shan, 2013). Стога је потребно нарочито залагање како би се потенцијал ИКТ
искористио у формалном и неформалном образовању и тиме што адекватније одговорило
на изазове информационог доба и допринело социоекономском развоју.

1.1.Појам информационо-комуникационих технологија и значај примене у

образовном процесу

Информациона технологија (ИТ) је технологија која користи рачунаре за

прикупљање, обраду, чување, заштиту и пренос информација. Термину ИТ су придружене
комуникационе технологије јер је данас незамислив рад с рачунаром ако он није повезан у
мрежу, тако да се говори о информационој и комуникационој технологији (енг.
Информатион анд Цоммуницатионс Тецхнологy - ИЦТ) (Christensson, P. 2006). Појам
информационо-комуникационе технологије (ИКТ) представља пренос и употребу свих
врста информација, као и сва техничка средства која омогућавају особама да
комуницирају и управљају информацијама. Другим речима, ИКТ обухвата информационе
технологије, телефонију, електронске медије, све типове обраде и преноса аудио и видео
сигнала као и све функције контроле и надгледања, базираних на мрежним технологијама
(Афрић, 2014).

ИКТ доноси промене које су неминовне у образовању. Пре свега, као један од
значаја примене ИКТ у образовању, треба поменути употребу технологије како би се
нешто одрадило брже и једноставније (штампање тестова, преузимање материјала за
учење, приказ филма или презентације и сл.). Суштина концепта примене ИКТ у

5
образовном процесу обухвата промену улога наставника и ученика, ресурса који се могу
користити, и природу наставникових инструкција. Наставници који спроводе ове промене
треба строго да воде рачуна о односима између технологије, метода и садржаја [34]. ИКТ
омогућава наставницима и ученицима лакши приступ информацијама, потребним за
израду школских задатака. Повећава се видљивост наставних садржаја, коришћење
рачунарских програма и развијање специфичних вештина у коришћењу истих.

Ученик се поставља у позицију да активно учи, истражује и процењује

информације до којих долази уз помоћ алата ИКТ, које касније користи у практичном
раду, вежбама и експериментима. Алати могу утицати и на квалитетније коришћење
времена на наставном часу. Наставник их може користити у организовању активног
учења, али и за повратну информацију о знању и разумевању одређених наставних
садржаја својих ученика.

Ако се ученицима омогући да сами откривају знање, уместо да слушају и пасивно

примају пуно садржаја, постиже се већа мотивација за учење. То им помаже да буду
независни и креативни, а управо коришћењем ИКТ у учењу то се може и постићи (YIP,
C. W. M., 2004).

Образовни софтвер приказује садржај у разноврсним медијским форматима (звук,

текст, видео, графика) омогућавајући тако ученицима да уче ангажујући различите видове
интелигенције. Као резултат проилази чињеница да ученици могу да уче ефикасније
користећи интелигенцију која је код њих најбоље развијена, али и да развијају друге
типове интелигенције кроз искуство учења. Дакле, технологија помаже ученицима да уче
на индивидуализован начин, у складу са њиховим способностима (Ореховачки, 2017).

ИКТ у образовању подстиче наставника да негује групни рад међу својим

ученицима. Постоји широк дијапазон ИКТ алата за промовисање колаборативног учења,
као што су електронска пошта, ћаскање на мрежи, видео конференције, блогови,
заједнички радни простори.

Информационо-комуникационе технологије увеле су значајне промене у готово

свим аспектима наших живота последњих година. У релативно кратком временском
периоду, ИКТ су подстакле трансформацију свакодневних активности попут: куповине,

6
лечења болести, путовања. Унапређењем технологије захтевају се и нови начини учења и
подучавања. Опремање школа савременом рачунарском опремом и информатичко
описмењавање представља један од приоритета реформе образовног система.

Данас, када се говори о облицима образовања у којима је укључена примена ИКТ,

зависно од интензитета и начина употребе ИКТ у образовном процесу могу се препознати
четири начина образовања :

1. Класична настава у којој само наставник користи рачунар за приказ слајдова који
презентују образовни садржај.
2. Настава уз помоћ ИКТ у рачунарским учионицама у којима наставник уз помоћ
електронске табле и екрана одржава наставу, реализује испите путем мреже
рачунара (најчешће у облику тестова), преко рачунарске мреже задаје задатке
својим ученицима, надгледа и помаже у њиховом решавању.
3. Хибридна настава која се делом одвија у правој учионици, а делом ученици
учествују у настави од куће, учећи из образовних материјала који се дистрибуирају
преко рачунарске мреже, и учествују у образовном раду преко ИКТ, што се назива
и виртуалном учионицом.
4. Онлине образовање, такозвано е-образовање или образовање које се одвија
искључиво електронским путем, преко рачунара, рачунарских и
телекомуникационих мрежа, мобилних телефона и сл.

Ови различити облици образовања користе различите технологије којима је

подржан образовни процес. Избор примене одговарајуће ИКТ у образовању, подразумева
постизање образовних циљева, различите поступке и средства успешног подучавања.
Сама терминологија појма веома је шаролика, па се тако у литератури помињу термини
као што су: образовна технологија, наставна технологија, наставна техника и технологија,
технологија наставе, савремена образовна технологија, наставна средства, техничка
средства наставе, медији у образовању и настави и сл. Технологија образовања може се
дефинисати као „свеукупност извора знања и средстава за образовни рад у дидактичкој
функцији што укључује и радно искуство (методе и поступке преношења знања)
наставника и искуство усвајања на страни ученика“ (Везић, 2000). Технологије

7
образовања надопуњавају једна другу у складу са специфичношћу садржаја који се
подучава.

Критички преглед литературе приказан у раду аутора Фу (2013) обухватио је

релевантна истраживања о употреби ИКТ у образовању . Уочене су вишеструке предности
које се могу постићи применом ИКТ у образовању:

 подршка студентима у ефикасном и ефективном приступу дигиталним

информацијама;
 подршка учењу усмереном на самостални рад;
 стварање креативног окружења за учење;
 подршка за колаборативно учење и учење на даљину;
 могућности за развијање вештина критичког размишљања;
 повећање мотивације ученика,
 сваки ученик усваја знање према својим предиспозицијама,
 интерактивни материјал поспешује бољу пажњу ученика,
 образовни програми који се користе у настави могу да садржи кратке тестове после
сваке наставне јединице, тако да ученици могу брзо да добију повратну
информацију која их додатно стимулише,
 конципирани програми омогућавају визуализацију градива предвиђеног за
усвајање, који позитивно утиче на ученика,
 ученици брже и лакше стичу ново знање, чак и ученици са посебним потребама,
 не спутава се индивидуални развој ученика,
 даје се могућност ученицима да решавају домаћи задатак или да учествују у
ваннаставним активностима,
 коришћење Интернета ученицима омугућава приступ за усвајање нових знања,
 наставници имају могућност квалитетног презентовања датих наставних јединица,
 подстиче бољу и бржу сарадњу наставника и ученика,
 побољшање квалитета предавања и учења;
 подршка настави кроз олакшан приступ садржају курсева

8
  наставници имају преглед повратних информација о усвојеном градиву и стеченом
знању,
 наставници имају слободу да изаберу које ИКТ ресурсе ће користити у свом
наставничком раду.

Иако су предности употребе ИКТ у учионици бројне, постоји низ препрека и

изазова повезаних са њиховом употребом. У наставку су приказани изазови и могућа
решења, посматрани из перспективе ученика, наставника, административне подршке и
ИКТ инфраструктуре.

Препреке и ограничења приликом увођења информационо-комуникационих

технологија и могућа решења – из перспективе ученика

Frederick, Schveizer i Love су истакли највеће изазове везане за употребу ИКТ из

перспективе ученика: мобилност ученика, посебне потребе и забринутост због резултата
испитивања. Ови изазови могу се превазићи пружањем аутентичнијих активности учења
заснованих на групном раду и адекватној подршци за учење. Wхелан је такође
идентификовао препреке које се одражавају на ученика, оне укључују: техничке вештине
особе за праћење рада ученика; недовољан број академских саветника и недостатак
благовремених повратних информација од стране инструктора. Такође је уочена смањена
интеракција са вршњацима и инструкторима. Стога аутор препоручује следеће стратегије
за олакшавање процеса учења (Whelan, 2008):

 више подстицаја, усмеравања и обуке за ученике;

 напредни приступ инструктора;
 ефикасну администрацију;
 примену алата за подкаст и мрежне конференције.
 изградњу капацитета, развој наставног плана и програма, инфраструктуре,
политике и подршке владе да би се смањиле баријере код ученика и побољшала
ефикасност употребе ИКТ у учионици.

Препреке и ограничења приликом увођења информационо-

комуникационих технологија и могућа решења – из перспективе наставника

9
 Препреке за ефикасну интеграцију технологије са становишта наставника
укључују:

 ниска очекивања наставника и недостатак јасних циљева за употребу ИКТ у

школама;
 недостатак сарадње наставника и педагошке подршке, као и недостатак искуства
међу сарадницима наставника ;
 недовољно времена за обуку у раду са новим софтвером који би се користио током
наставе;
 недовољно вештина за управљање наставним материјалима;
 ниска компетенција у примени софтвера у оквирууобичајених
начина концептуализације градива које ученици треба да савладају;
 ограничено знање и искуство у примени ИКТ у наставним контекстима ;
 недостатак специфичног знања о технологији и могућностима њеног комбиновања
са постојећим педагошким садржајима како би се подржало учење ;
 прекомерна усредсређеност на подучавање техничких или оперативних вештина
уместо садржаја курса ;
 тежња да се побољшају резултати на националним испитима ;
 непознавање и неадекватно подстицање правовремене и ефикасне употребе ИКТ;
 недостатак стручне обуке о употреби ИКТ ;
 технички проблеми у учионици ;
 отежано управљање учионицама са пуно ученика;
 недостатак мотивације, техничке и финансијске подршке ;
 неизвесност о могућим предностима употребе ИКТ у учионици и
 недостатак конкретних идеја о томе како ће интеграција ИКТ у наставу побољшати
процес учења.

У литератури је предложено неколико стратегија за решавање наведених изазова.

 Школе се охрабрују да омогуће професионалне развојне активности повезане са

ИКТ ради ажурирања вештина и знања наставника и пруже техничку подршку када
је то потребно;

10
  Подршка партнерствима која помажу наставницима да деле ефикасне технолошке
праксе и искуства ;
 Радионице које ће омогућити наставницима да се упознају са ефективним
стратегијама за интеграцију технологије у наставу и открију питања која су кључна
за разумевање процеса интеграције технологије у наставу ;
 Отварање могућности за посматрање и анализирање активности наставника који
користе технологију ;
 Проширење наставног плана и програма са материјалима који одговарају увођењу
унапређених технологија;
 Пружање довољно слободе наставницима у одабиру адекватног материјала који је
у складу са наставним планом и програмом;
 Организација ефикасне, благовремене и континуиране обуке за побољшање
вештина у области информационо-комуникационих технологија и управљање
добро опремљеном учионицом ;
 Подстицати позитивне ставове о значају интегрисања информационо-
комуникационих технологија у наставу и
 Обезбедити одговарајућу техничку подршку.

Препреке и ограничења приликом увођења информационо-комуникационих

технологија и могућа решења – из перспективе административне подршке и ИКТ
инфраструктуре

Поред изазова са којима се суочавају ученици и наставници у коришћењу

информационо- комуникационих технологија, постоје и друге препреке у погледу
административне подршке и ИКТ инфраструктуре. Такве баријере укључују:

 Недостатак одговарајуће административне подршке за ефикасно коришћење ИКТ;

 Исте се односе на побољшање резултата испитивања, што скреће фокус са
употребе ИКТ на укључивање ученика у активности размишљања вишег нивоа;
 Недостатак одговарајућег садржаја курса и инструктивних програма;
 Недостатак одговарајућег хардвера, софтвера и материјала;

11
  Школски инспектори се више фокусирају на количину садржаја предмета и на
тестове ученика него на примену ИКТ;

У литератури постоји неколико предлога за решавање наведених препрека и изазова.

 школе морају да обезбеде одговарајући приступ технологији ;

 школе и повезани институционални системи морају да укључе наставнике у
процесе доношења одлука и планирања везаних за примену информационо
комуникационих технологија у својим учионицама;
 Школски лидери треба да омогуће наставницима да разумеју да је крајњи циљ
интеграције технологије унапређење процеса наставе и учења, а не његова замена. [

Стандардима компетенција наставника потребно је обухватити и познавање теорија

учења које се односе на рад у ИКТ окружењу. Обавезно је допунити стандарде квалитета
уџбеника и наставног материјала са стандардима за креирање дигиталних наставних
материјала. Битно је створити услове да употреба ИКТ окружења постане саставни део
наставне праксе у свим предметима где то има смисла. Коришћење и употребу ИКТ
окружења потребно је дефинисати курикулумом, а у делу о начину реализације програма
треба посебно нагласити потребу примене ИКТ у оквиру предмета. Сем тога, потребно је
и школске библиотекаре обучити за пружање стручне помоћи наставницима у
проналажењу, припреми, организацији, употреби и изради дигиталног наставног
материјала (Мужић, 1973).

1.2.Преглед алата информационо-комуникационих технологија који се

користе у настави

У складу с технолошким иновацијама и интеграцијом технологије у свакодневни

живот, учитељи и наставници све више користе разноврсне могућности које им пружа
ИКТ у припреми и реализацији наставе. У духу најсавременијег погледа на наставу и
извођење наставе, наставник није само предавач и оцењивач, већ је његова улога много
комплекснија. Користећи масовне медије и комуникације данас деца лако проналазе
информације свуда око себе, па наставник постаје организатор наставе. Његов је,

12
првенствено, задатак да ученике мотивише за стицање нових знања, упути у начине учења
и проналажења информација, оспособи за самосталан рад и истраживање. Укратко,
наставникова улога може се посматрати као припрема ученика за живот у коме ће
непрестано примати и усвајати нова знања, континуирано и непрестано учити.

Осамдесетих и деведесетих година двадесетог века у настави се користио

графоскоп. Графоскоп је уређај за пројектовање на платно слике са прозирне пластичне
фолије. Фолија се ставља на провидну стаклену површину испод које се налази извор
светлости. Светлост која прође кроз фолију се посебним косо постављеним сочивом
усмерава се према зиду или платну. Фолије могу бити намотане на ваљак који се
премотава приликом приказивања, или сечене у одређени формат (А4, А3). За успешну
примену графоскопа у настави наставник мора, осим познавања његових карактеристика и
самог руковања њиме, знати да припреми фолије за квалитетно извођење наставе.

Данас се користи видео бим. Дијапројектор визуелним путем приближава

ученицима наставне садржаје који се изучавају и на тај начин доприноси ефикаснијем
развоју научених представа. Дијапројектор је у настави намењен осавремењивању начина
преношења знања ученицима кроз визуелно приближавање апстрактних наставних
садржаја различитим ученичким когнитивним представама. За његову примену у настави
неопходно је поседовање одговарајућих слајдова примерених изучавању планираних
наставних садржаја. Дијапројектору припада значајно место међу средствима која ученике
обогаћују са перцепцијама и представама потребним за формирање појмова о одређеним
појавама и објектима. Искуство показује да ученици воле наставу помоћу дијапројектора
(Мићановић, 2007).

На основу искуства његовог коришћења у настави може се препоручити примена

слична графоскопу:

 Обрада целих (или делова) наставних јединица,

 Илустрација,
 Демонстрација,
 Продубљивање наставних садржаја,
 Диференцирана реализација наставних садржаја,

13
  Задавање задатака, чак и домаћих,
 Давање инструкција ученицима у решавању задатака,
 Утврђивање усвојених садржаја,
 Увежбавање наставног градива,
 Провера ученичког знања,
 Систематизација градива.

Што се тиче ефикасности примене дијапројектор и графоскоп су веома слични.

Ученицима је интересантно све што је у бојама и апликацијама, тако да је и филм један од
мотивационих помагала у настави. Филм као наставно средство своје посебно место
налази у настави, јер ученичку пажњу на специфичан начин побуђује акустичка и
визуелна перцепција. У данашње време филмови се праве помоћу рачунара и готово за
сваку наставну јединицу може се направити филм. У припреми филмова на рачунару могу
учествовати и сами ученици што има посебан ефекат у њиховом напретку. Значи рачунар
је и овде незаобилазан па му с правом треба дати место које му припада .

Рачунари и додатна опрема, заједно са пратећим софтвером постали су драгоцени и

незаобилазни алати у свим сферама друштвеног живота.

Са овим алатима модерног доба потребно је упознати децу још у најранијој фази
процеса образовања, због чега је важно (Paulsen, 2002):

• улагање у развој техника и технологија за рачунарско школовање,

• улагање у популаризацију оваквог вида образовања,

• улагање у обуку кадрова (наставника) за рад у новим условима,

• улагање у куповину потребне рачунарске опреме и програма за рад.

Коришћење рачунара у реализацији наставних садржаја у основној школи је

неопходно, и поред низа специфичности њихове примене. Овај метод помаже ученицима
да раде самостално, а такође не треба занемарити и значај развијања психолошких и
педагошких сазнања, као и индивидуалних разлика међу ученицима, што им омогућава да
раде својим темпом. Будући да живимо у времену у коме се човек сматра неписменим

14
уколико не познаје рад на рачунару, осавремењавање наставе је приоритетни задатак сваке
школе. Непосредном применом рачунара у настави, савладавањем наставног садржаја
истовремено савладавамо и информатику, тј. стичемо информатичку писменост. Основни
циљ примене рачунара у образовном процесу је формулисање нових метода за
унапређивање процеса усвајања знања из различитих научних подручја. Примена
рачунара у свакодневном животу условила је и њен посебан положај у васпитно-
образовном систему, јер да би се могла примењивати њена сазнања потребно је опште
образовање. Оно се стиче савладавањем планираних наставних садржаја за основну
школу.

Велику помоћ у поступку реформе и реорганизације наставе наставницима пружају

ИКТ. Увођењем Интернета у сваку учионицу могуће је осавременити и унапредити
наставу, учинити час занимљивијим и приступачнијим интересовањима деце која су
наклоњена примању комплексних информација, са више чула и у веома концентрованом
облику. Данас је то могуће урадити јер се, у ери дигитализације, када се у школе уводе
електронски дневници, свака учионица опрема савременим рачунарима, Интернет
конекцијом и електронском таблом.

Електронска интерактивна табла обезбеђује мултимедијални приказ и интеракцију

ученика са приказаним садржајима, па зато представља пример једноставног прелаза
између фронталног типа наставе и сарадничког учења, које подржава активнију улогу
ученика.

Електронска табла представља једно од савременијих мултимедијалних средстава,

које у великој мери помаже у настави што се тиче интеракције и мотивације на часу . Било
да се користе слајдови или .пдф документи потребни су алати за анотацију (аннотатион
тоолс) и цртање, који су у склопу табле. Једина напомена је да је треба користити на
правилан начин, зато за њену употребу постоји детаљно упуство.

Коришћење електронских табли, уз примену мултимедије и интеракције,

поспешује учење и показну наставу у школама. Примена електронске табле даје одговор и
на питање како се у школској настави могу једноставно и ефикасно користити
мултимедијалне и wеб технологије електронске наставе и учења. Електронским таблама

15
омогућавају се новине у стратегији презентације наставе, повећање интерактивности на
школском часу и развој контроле и оцењивања, чак и када се задржава фронтални рад са
групом од 30 ученика, а притом се омогућава очување оних метода наставе/учења које су
се показале ефикасним (нпр. објашњење, предавање, анализа случаја). Предности особине
интерактивности коју имају ове табле могу се применити пре свега у сарадничкој настави
- уз присуство ученика или умреженој сарадничкој настави са учеником који је присутан
„на даљину” (ако је и сама табла „умрежена”). Коришћење електронске табле подстиче
разноврсност планирања наставног часа, функционално коришћење медија и сопствени
развој самовредновањем презентација (рефлективне одлуке). Дакле, једна од најважнијих
вредности употребе електронске табле је то што она развија квалитет планирања рада
наставника. Табла је врло својствена, омогућава постављање ситуација којима се може
манипулисати (захваљујући уграђеној функционалности или покретањем одговорајућих
апликација), тако да се ствара простор за сарадничке експерименте. Квалитет наставе и
успех иновација првенствено зависе од наставника. Промене се не могу очекивати од
просте употребе нових наставних средстава и модерне опреме за наставу, већ од
реорганизације и ангажмана наставника који их примењује у оквиру нових метода учења.

Као подршку при презентацији наставног материјала наставници обично користе

рачунар повезан са интерактивном таблом или видео бимом. За презентовање помоћу
рачунара постоје програми који омогућавају креирање, уређивање презентације и само
излагање. Најпознатији и најчешће употребљаван програм је MS Office PowerPoint. Иако
изворна намена PowerPoint презентације није била искључиво примена у настави, него је
настала као подршка за све облике јавних наступа, данас осим на пословним семинарима
налази све већу примену на свим нивоима образовног система (Гал, 2007)..

PowerPoint се дефинише као програм за израду презентација који служи за израду

мултимедијалних презентација, омогућава додавање ефеката, слика, звукова, и сл.
Употребљава се приликом припреме, излагања и представљања неких проблема,
производа, услуга на семинарима, конференцијама или у настави у школи. Најчешће се
употребљава серија слајдова на којима су текстуални записи, али често се у такве
презентације укључују фотографије, цртежи, кратки филмски записи и звукови. Према
многим ауторима, PowerPoint у настави има низ предности као што су :

16
  уштеда времена (нема потребе за писањем по табли и диктирањем),
 могућност поновног коришћења,
 могућност измене садржаја слајдова на лицу места,
 истовремена употреба текста, слике и звука,
 подршка различитим стиловима учења,
 доступност готових презентација на Интернету,
 слајдови се могу одштампати.

С друге стране, и ученици могу преузети улогу наставника и креирати сопствене

презентације. На тај начин развијају своју креативност, упознају се са технологијом, стичу
нове вештине и боље уче. Према Глассер-овој шеми начина на који памтимо и учимо
може се представити на следећи начин: научимо 10% од онога што читамо, 20% од онога
што слушамо, 30% од онога што видимо, 50% од онога што видимо и чујемо, 70% од
онога што расправимо са другима, 80% од онога што лично искусимо и 95% од онога што
подучавамо друге. Према тој шеми, код традиционалног предавања ако наставник користи
методу усменог излагања и само говори, ученици који га слушају запамтиће око 20% од
онога што је наставник излагао. Уколико уз усмено излагање користи слике, анимације и
сл., ученици могу запамтити и до 50% наставног садржаја. Највиши ниво знања постиже
се улагањем властитог напора и самосталног рада при учењу, као што је то случај
приликом одабирање, обликовање, креирања и презентовања наставног садржаја уз помоћ
PowerPoint -а.

Од самог почетка настанка Интернета било је јасно да ће рачунарска култура бити

трансформисана. То је са једне стране зато што су се прошириле перспективе
комуникације, а са друге стране комуникација је постала много бржа него што је раније
била. Рачунар је ново моћно наставно средство, које уз одговарајућу додатну опрему,
софтвер и прикључак на Интернет, може да замени многа друга наставна средства. Са
појавом Интернета и рачунарски подржаних технологија, повећао се и спектар
комуникационих средстава. За прављење мултимедијалних материјала наставницима су на
располагању многе идеје и ресурси, доступни преко Интернета.

17
 Уз помоћ Интернета, настава може да се прошири тако да обухвати интеракцију са
другим ученицима, са експертима у академији, музејима, фирмама и заједницом у целини.
Он ће постати моторна снага заједничких пројеката, групног решавања проблема и
међусобне интеграције мултидисциплинарних наставних програма. Постављањем
школског Wеб сајта, електронског дневника и успостављањем редовне електронске
комуникације између школе и родитеља унапређује се комуникација школе са ученицима
и родитељима.

Електронско учење и коришћење Интернета представља нову педагошку грану која

редефинише теорију и праксу наставе и учења. У данашње време приступ обиљу
информација остварује се, пре свега, преко Интернета као глобалног система веза међу
рачунарима који људима омогућава да међусобно комуницирају и долазе до различитих
информација на глобалној светској мрежи (WWW). Појединац који приступа Интернету
ангажован је у важним процесима доношења одлука о томе којој wеб страни да приступи,
које информације да прикупља, како да их евалуира и даље користи. За те поступке
значајан ослонац је критичко мишљење, јер када неко критички мисли, активно је
укључен у процес сазнавања и постаје отпоран на разне притиске и манипулације. Тиме се
доприноси и развоју информационе писмености као важне компетенције појединца за
квалитетно функционисање у простору информација доступних преко Интернета.
Приступ Интернету и коришћење ПЦ рачунара, са обиљем информација, вежби и
симулација даје нам једну потпуно нову димензију за активности које траже интезиван
практичан или пројектни рад. Да би се ове могућности успешно искористиле потребно је
водити рачуна о повратној информацији :

 правилна примена ако постоји вишеструки избор,

 критеријуми оцењивања резултата које су ученици направили,
 савети како могу самостално верификовати успешност,
 савети како наћи и добити информације и оценити њихову валидност,
 да ученици упамте разумеју и употребе мисли и идеје из образовне материје,
 да размишљају властитом главом,
 да уче на конкректним практичним примерима,

18
  да нађу и добију информације које нису обухваћене у образовној материји, да
употребе правилно пронађене садржаје.

Посебну помоћ наставнику у раду и организацији наставе могу да пруже Wеб 2.0
алати. Wеб 2.0 означава нову и побољшану генерацију Wорлд Wиде Wеб-а. Могуће га је
описати као платформу која омогућава интеракцију између корисника, који поред тога
што прате, истовремено и учествују у креирању садржаја сајта. Посетиоци сајта су
постали више од публике, нису више само пасивни примаоци информација, већ учествују
у њиховом стварању, допуњавању, модификовању и преношењу, у интерактивној
двосмерној комуникацији између корисника. Основна предност Wеб 2.0 алата је
колаборативно писање садржаја што значи да је групи корисника омогућена сарадња при
изради садржаја и објављивању на мрежи . Ови алати подразумевају и сарадничко,
вршњачко учење које може подстаћи ученичку креативност и омогућити им стицање
додатних ИКТ вештина.

Многи од алата су слободни за преузимање без накнаде и свима доступни, а могу

се врло успешно користити у школи као допуна класичној настави. Учење није само
конзумирање садржаја, већ се уз помоћ савремених технологија претвара у сарадњу и
стварање властитог знања уз помоћ разноврсних ресурса и корисника. Wеб 2.0 алати могу
наћи веома широку примену у школама у Србији, мада то у пракси није тако.
Најпопуларнији су алати за дељење садржаја, презентација, видео-записа и фотографија.
Њих наставници најчешће користе приликом припремања наставних материјала, а
уколико имају своју Wеб страницу, на њој постављају везу ка овим садржајима, или их
једноставно преузимају и користе на самом часу. Многе школе имају своју Wеб страницу
на којој објављују информације везане за рад школе, али те странице не омогућавају
интеракцију, додавање и коментарисање, изузев ако се организује нека анкета или
могућност постављања питања путем е-маил-а. Wеб 2.0 алати се могу разврставати на
разне начине. У литератури се најчешће налази следећа подела Wеб 2.0 алата (Collis,
2008):

 Системи за управљање учењем

 Алати за размену медија

19
  Алати за комуникацију и друштвено умрежавање
 Алати за сарадњу (колаборацију)
 Алати за израду материјала за учење
 Алати за креативно учење

2.Примена информационо-комуникационих технологија у

савременој настави

У циљу пружања квалитетног образовања, наставници морају имати добро

опремљене рачунарске лабораторије, добру конекцију на Интернет, висококвалитетни
образовни софтвер и снажну подршку администрације и школе. Почетком 21. века, у
целом свету почињу све обимнија истраживања тематикомкојом се бави и ова теза, као и
ширење свести о потреби увођења информационо-комуникационих технологија,
мултимедије и Интернета у наставу. У наставку овог поглавља биће приказане могућности
и упоредне карактеристике њихове примене у свету и у Републици Србији.

2.1.Информационо-комуникационе технологије у настави у свету

Сједињене Америчке Државе су највише напредовале на пољу истраживања

савремених образовних технологија и њихове примене у настави. У овој земљи, тај
задатак је дефинисан политиком државе, а рачунари су се почели организовано и
приметно користити у припреми и извођењу наставе од 70-их година 20. века. У то време
у школе су уведени први персонални рачунари. То су у већини случајева били Аппле
рачунари. Од 80-их година 20. века, рачунари су ушли у готово сваки сегмент живота, па и
у образовање (Dertouzos, 1980).

20
 Рад такозваних „К-12 учионица“ је пилот програм у САД-у, који се бави увођењем
ИКТ у наставни процес. У извештају комисије за реализацију овог пилот програма
приказани су резултати истраживања које је обухватило 1048 наставника из 100 школа,
укључујући државне, приватне и верске школе. Од 1048 наставника који су учествовали у
истраживању 77% је женског пола, а од њих 51% има више од 40 година. Просечан број
година радног стажа је 14.6, а у пракси се кретао од минимум 2 месеца, па све до 40
година. При томе, узоракје био састављен од 47% учитеља основних школа, 23%
наставника средњих школа и 30% насумично изабраних учесника, који су били изабрани и
интервјуисани индивидуално, лично или онлине. Интервјуисани наставници су били из
разних средина, различитог језичког, културолошког и економског статуса. Наставници су
учествовали у попуњавању онлине анкете, коју је чинило 6 питања везаних за
информационо-комуникационе технологије које користе у настави, али и за
професионални развој у циљу укључивања нових технологија у наставу. Резултати
истраживања показују да се у настави најчешће користе презентације креиране помоћу
програма МS PowerPoint и да су обуке најефикасније када су наменски прављене за
разреде у којима наставници предају. Такође је уочено да студенти и наставници имају
релативно близак професионални однос, односно да се наставници много труде да
студентима обезбеде добре основе знања када је у питању коришћење нових
информационо-комуникационих технологија. Посебан акценат наставници дају чињеници
да им недостаје могућност стручних усавршавања, недостатак квалитетне опреме, као и
узајамна подршка колега.

Сличним питањима бавио се и истраживач Берталан у раду . Тема овог

истраживања је била увођење информационо-комуникационих технологија у наставу у
Неw Yорку, као и компетенције које је потребно да имају наставници који примењују
информационо- комуникационе технологије у васпитно образовном раду. Увођење
информационо- комуникационих технологија захтева нови и другачији приступ
наставника, а у исто време захтева и другачије компетенције. У раду су приказана
истраживања која су показала да је женска популација предавача у основној школи много
заинтересованија за рад помоћу информационо-комуникационих технологија, а у исто
време има и веће компетенције за такав вид наставе. У раду су такође приказани резултати
који доказују тезу да је настава много ефикаснија помоћу информационо-комуникационих

21
технологија за ученике, али и за наставнике. Првенствено, применом нових
информационо-комуникационих технологија повећава се могућност извођења наставе у
области рачунарства и програмирања. Дескриптивна статистика у поменутом раду даје
између осталог и одговор на питања које технолошке алате користе наставници у раду у
учионици. Резултати показују да је коришћење ИКТ разноврсно међу наставницима, а да
се највише користе МС ПоwерПоинт презентације, рачунарске игре, филм и видео за
наставу у основној школи. Око 50% наставника користи у настави музику и рачунарске
игре у основној школи, а око 48% у средњој школи. Важно је напоменути да у учионицама
није дозвољено коришћење друштвених мрежа Фацебоок, Тwиттер и ЛинкедИн. Такође,
“облак” (енг. цлоуд) је инсталиран са циљем да наставници што више науче о новим
информационо-комуникационим технологијама. Коришћењем цлоуд-а, наставници су
изводили и курсеве који су се одвијали у три категорије: онлине, у облику радионица и на
конференцијама. Ипак, истраживање је показало да онлине учење за 27% наставника није
задовољавајући вид наставе; 35% наставника се изјаснило да најрадије усваја нова знања
учешћем у радионицама, а 38% њих је гласало за конференције (Komenci, 2003).

Други значајан рад на сличну тему истиче да је за увођење нових информационо-

комуникационих технологија у припреми и извођењу наставе потребна озбиљна и
прецизна припрема наставника. Рад испитује ставове ученика и наставника у вези
коришћења информационо-комуникационих технологије по следећим питањима:

 да ли се компетенције ученика везане за ИКТ могу пренети у наставну праксу;

 каква се основа ИКТ нуди ученицима од стране наставника, као и
 које су надлежности наставника.

Методологија рада се темељи на концепту смисленог учења које тврди да смислено

учење може да се односи на сарадњу, активно учење, конструктивизам и рефлексивност.
У раду је нагласак постављен на размишљање ученика о стицању компетенције за даље
активно учење, стицању компетенције у самовредновању и способности коришћења
раније стечених знања. У раду су испитивани резултати анкета које су попуњавали
наставници, а које су се односиле на њихове компетенције у вези са коришћењем
информационо-комуникационих технологија. Истраживање је спроведено на Педагошкој

22
Академији у Вилниусу, у Литванији. Додатно, били су анкетирани и студенти
информатике и то будући наставници о томе какви су њихови професори у пракси.
Показано је да професори имају добро знање када је реч о познавању класичних и
основних технологија. Са друге стране, када су у питању савременије технологије
(образовни софтвер или рецимо личне веб презентације) њихове вештине се, бар према
мишљењу студената, морају додатно усавршавати. Студија је такође показала да
коришћење информационо-комуникационих технологија у настави често не одговара
стилу наставника, односно ономе што су у свом раду навикли да обављају. Аутори истичу
да постоји и доста препрека у остваривању наставе уз помоћ ИКТ, попут техничке
подршке наставницима, приступ хардверу и софтверу и неадекватна опремљеност школа.
Поред учешћа на курсевима наставници су у могућности да усвајају нова знања и на
стручним усавршавањима, преко колега, самосталним истраживањима и коришћењем
Интернета. 60% наставника се изјаснило да највише користе истраживања спроведена са
или без коришћења Интернета. Наставници су подељени у две групе, једну групу су
чинили они који су користили ИКТ, а другу они који нису, а подучавали су их наставници
из прве групе. 45% наставника усваја нове ИКТ коришћењем “Смартбоард” технологије и
материјала других наставника из своје и других школа. 21% наставника учи о коришћењу
ИКТ од колега из средњих и високих школа . Око 70% наставника користи већ готове
програме, од којих се најчешће помињао МС ПоwерПоинт. Испитиван је такође и утицај
наставника и родитеља на ученике. Истраживање показује позитиван утицај на ученике
када је реч о учешћу родитеља. Добар одабир и коришћење ИКТ се показало ефикасним
на релацијама: кућа-школа и наставник- родитељ. Уочено је да на усвајање
информационо-комуникационих технологија утичу културни, социо-економски, али и
други фактори. Такође се показало да постоји неусклађеност између жеља родитеља и
оног што школа може да пружи ученицима. Циљ овог истраживања је био да побољша
комуникацију између школе и родитеља, између наставника и родитеља и између ученика
и наставника када је у питању коришћење ИКТ у настави. Циљ је био да се стекне увид
каква су очекивања родитеља у вези коришћења ИКТ, као и да ли се коришћењем нових
ИКТ мења настава на боље и каква је сарадња са родитељима. У овом раду се показало да
укључивање родитеља даје позитиван резултат код напредовања ученика.

23
 У раду аутора Мисевициене потврђена је чињеница да на образовање данас утиче
много фактора. Образовне институције су упознате са податком да су им технологије и
опрема застарели, да немају довољно образовних софтвера у настави и да нису спремне за
примену учења на даљину. Рад презентује виртуалне технологије и истиче њихове
предности које треба искористити у образовном процесу. Најважније је обезбедити добар,
стално расположив приступ Интернету. Ученици могу користити поменуте виртуелне
ресурсе када и где год желе. Рад презентује образовну инфраструктуру на Технолошком
Универзитету у Каунасу, где је истраживање рађено. Ова инфраструктура омогућава
коришћење виртуалних десктопа и Wеб апликација ученицима и наставницима, како на
Универзитету, тако и код куће. У раду су анализирани и ставови наставника, јер су они ти
од којих зависи у којој мери ће ученици усвојити знања. Креативност наставника који
реализују наставу се не огледа само у извођењу часа, него и у његовој квалитетној
припреми. Од наставника се очекује веће ангажовање у припреми за час, подизање нивоа
квалитета часа коришћењем ИКТ, али и самообразовање у коришћењу ИКТ и Интернета у
настави. Ово подразумева да је неизбежна максимална активност наставника у целом
процесу увођења ИКТ у образовни систем. Рад такође предлаже ангажовање стручних
сарадника који су експерти у појединим областима ИКТ окружења, како би бар у почетку
помагали наставницима у реализацији наставе док се они не обуче у оваквим
активностима. Овакав приступ је велика мотивација за наставнике и умањује страх од
коришћења ИКТ окружења. Поред усвајања одговарајућих теоријских концепата,
потребно је искуство ефективног решавања разних задатака помоћу ИКТ. Због тога се
обуке за коришћење ИКТ алата морају реализовати како кроз теоријско, тако и кроз
практично подучавање у складу са врстом алата које наставници користе у ИКТ
окружењу.

Према наведеним истраживањима, препреке за успешну интеграцију ИКТ у

учионице могу се поделити у две главне категорије: препреке првог и другог реда.
Препреке првог реда називају се и спољашње, док су оне другог реда унутрашње природе.
Препреке првог реда обухватају недостатак приступа опреми (рачунарима и софтверу),
недостатак обуке, неадекватну техничку и административну подршку, итд. Друга група
препрека односи се на наставу и учење, вештину коришћења рачунара, улоге наставника и
ученика, праксу оцењивања, успостављене навике у предавању градива и неспремност да

24
се оне промене. Прва група препрека може се уклонити набавком опреме и организовањем
адекватне обуке, док је уклањање друге групе препрека изазовније. Ертмер је истакао да
ће бити веома тешко постићи значајну интеграцију уколико наставници немају довољно
времена да се припреме за коришћење ИКТ током наставе, обуке или подршке. Међутим,
уколико су наставници спремни да се суоче са обе групе препрека, већа је вероватноћа за
постизање успеха. Резултати истраживања показују да су наставници високо мотивисани
да интегришу ИКТ у наставу, али да се сусрећу са многим препрекама. Већ су поменуте
две врсте препрека спољашњег и унутрашњег типа. Можемо их посматрати са аспекта
примене од стране наставника и препреке на нивоу школе. Препреке на нивоу наставника
карактеришу недостатак самопоуздања, недостатак наставничке компетенције, отпор
према променама и негативне ставове. Ове препреке су интерне. Препреке на нивоу школе
најчешће потичу од недостатка времена, недостатка ефикасне обуке, недостатка приступа
ресурсима заснованим на ИКТ и недостатак техничке подршке у настави.

У Холандији је рађено слично истраживање представљено у раду аутора Сипилä,

који истражује перспективу наставника који примењују неколико елемената моћног
студијског окружења у својим предавањима. Циљ овог истраживања био је да се добије
увид у карактеристике студијског окружења у основном образовању у погледу употребе
ИКТ у настави. Наставници су покушали да створе право студијско окружење током
наставе. Они су то постигли користећи оригиналне текстове, позивајући се на вештине
стечене изван школе и разговарајући о недавним догађајима током наставе. Већина
наставника и њихових ученика често је користила ИКТ на часовима. Ученици који су их
користили током наставе обично су радили сами, а ређе у паровима. Наставници који су
били сигурнији у своје вештине коришћења ИКТ, били су ефикаснији и у њиховом
коришћењу у раду са ученицима. Наставници који су користили програме отвореног кода
били су ангажованији у креирању снажних студијских окружења. Резултати овог
истраживања су такође показали да су наставнице показале мање повољан став према
коришћењу ове врсте технологија од наставника .

Истраживање које је обухватило анализу могућности побољшања у коришћењу

ИКТ при учењу било је усмерено на утицај интеграције ИКТ у настави и учењу у
католичким и државним школама у Квинсленду. Резултати су показали да наставнице

25
имају знатно мање самопоуздања него наставници у коришћењу ИКТ. Такође, у раду је
истакнуто да постоји значајан отпор према употреби ИКТ ради усклађивања наставног
плана и програма са новим технологијама. Циљ тренутних иницијатива био је да ИКТ
постану саставни део учења, с обзиром на то да женско наставно особље са својим
студентима није постизало овај циљ у истој мери као мушко наставно особље са својим
студентима. Студенти мушког наставног особља су били самопоузданији, њихови
наставници су више користили ИКТ како би побољшали и трансформисали наставни план
и програм. Резултати како независних студија тако и анализа удружених података указују
на то да је пол наставника значајно повезан са поверењем наставника у употребу ИКТ у
сврхе подучавања и учења. Истраживања су такође показала да пол наставника и
самопоуздање наставника имају директан позитиван утицај на количину и квалитет
употребе ИКТ од стране ученика.

У свом истраживању, аутор Буабенг-Андох је истакао личне, институционалне и

технолошке факторе који подстичу наставнике да користе ИКТ у наставном и студијском
окружењу. Такође је нагласио да препреке у коришћењу ИКТ у настави укључују:

 недостатак наставничких вештина;

 недостатак самопоуздања наставника;
 недостатак педагошке обуке наставника;
 недостатак одговарајућег образовног софтвера;
 ограничен приступ информационо-комуникационим технологијама;
 круту структуру традиционалних образовних система и рестриктивне наставне
програме.

Развој технологија је отежао њихово усвајање од стране наставника и њихову

интеграцију у разредну наставу. Ефикасна интеграција технологије у разредну наставу
представља много већи изазов за наставнике него само повезивања рачунара са мрежом.
Истраживање је открило да су ови фактори међусобно повезани. Осећања, знање и ставови
наставника утичу на њихову употребу у настави. Ако су ставови наставника према
употреби образовне технологије позитивни, они могу лако да пруже корисни увид у
усвајање и интеграцију ИКТ у процес наставе и учења. На нивоу школе значајни фактори,

26
као што су финансијска подршка, обука и адекватна опемљеност, утичу на прихватање
ИКТ од стране наставника који их потом интегришу у разредну наставу. На технолошком
нивоу, ради успешног усвајања и интеграције ИКТ у наставу, наставници морају да
прихвате технологију као унапређење своје претходне праксе.

Истраживање спроведено у чилеанским школама обухватило је анализу перцепције

наставника о укључењу информационо комуникационих технологија у наставу и ниво
дигиталне компетенције наставника (Sanchez, 2008). Такође анализирани су фактори, који
према мишљењу наставника, могу да ометају употребу информационо комуникационих
технологија у школама. Од 292 испитаника (Н = 292), 67% су биле жене, а 33% су били
мушкарци; 38% испитаника је радило у основним школама, 34% у средњим школама и
22% у вишим школама. Када су у питању њихове улоге, 24% су били учитељи, односно
наставници разредне наставе, 55% наставници, 10% наставници специјалног образовања,
6% директори и 5% асистенти за посебне потребе или саветници. Што се тиче наставног
искуства, 12% има наставничко искуство краће од шест година, 10% предаје више од 30
година, док група од 20% испитаника има наставничко искуство између 11 и 15 година.
Резултати су показали да наставници у основним школама имају позитивнији став од
наставника средњих школа према коришћењу информационо-комуникационих
технологија у својим школама. на новим методама и алатима који лекције чине
интерактивним и занимљивијим.

3.Информационо-комуникационе технологије у настави у

Републици Србији

Стратегија развоја образовања у Републици Србији до 2020. године препознала је

значај и улогу нових технологија за унапређивање образовног система. До школске
2017/18. године наставни предмет Информатика и рачунарство био је изборни предмет у
основним школама у Србији. Увођење овог предмета у списак обавезних предмета почело
је дигитално описмењавање читавих генерација ученика, које је планирано реформом
основног образовања.

27
 У претходном периоду било је покушаја приближавања информатичких садржаја
целој популацији деце (ако се узме у обзир да је у Републици Србији основно образовање
обавезно за сву децу у узрасту од 7 до 15 година) кроз измену садржаја предмета
Техничко образовање. Овај наставни предмет је допуњен информатичким садржајима и
добио је нови назив Техничко и информатичко образовање. Смернице за наставнике су
дате у Правилнику који је објављен у Службеном гласнику. По њему: „Акценат
информатичког дела овог предмета је да се код ученика развије основна информатичка
писменост, али и да се оспособе да примењују савремену технологију у комуникацији, да
проналазе корисне информације, насупрот усвајању готових знања. Информатичка обука
треба да оспособи ученике за употребу савремених информатичких и комуникационих
технологија и у другим наставним областима у оквиру наставног процеса. Познајући
основе информатичке писмености, ученици су у могућности да све технике и технологије
доживљавају и истражују на садржајнији начин користећи шири спектар извора
информација.“

У Правилнику о наставном плану за други циклус основног образовања и

васпитања и наставном програму за пети разред основног образовања и васпитања који је
објављен у Службеном гласнику РС, предочен је циљ, садржај и исходи наставе и учења
новог обавезног наставног предмета Информатика и рачунарство. „Циљ наставе и учења
информатике и рачунарства је оспособљавање ученика за управљање информацијама,
безбедну комуникацију у дигиталном окружењу, производњу дигиталних садржаја и
креирање рачунарских програма за решавање различитих проблема у друштву које се
развојем дигиталних технологија брзо мења“. Овај обавезни наставни предмет у петом
разреду је Правилником подељен на три наставне области - теме: Информационо
комуникационе технологије, Дигитална писменост и Рачунарство. „На основу члана 79.
став 1. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС“, бр.
72/09, 52/11, 55/13, 35/15 – аутентично тумачење, 68/15, 62/16 – УС), “ Национални
просветни савет је донео нови „Правилник о наставном плану за други циклус основног
образовања и васпитања и наставном програму за пети разред основног образовања и
васпитања ( „Службени гласник РС – Просветни гласник“, бр. 6/07, 2/10, 3/11, 1/13, 4/13 и
11/16) “. У овом Правилнику наставни програм предмета Техничко и информатичко
образовање замењује се наставним програмом предмета Техника и технологија, а додаје се

28
наставни програм предмета Информатика и рачунарство. По овом Правилнику, обавезан
наставни предмет Информатика и рачунарство је у петом и шестом разреду заступљен са
по једним часом недељно, укупно 36 часова годишње, а наставни предмет Техника и
технологија је заступљен са два часа недељно, укупно 72 часа годишње. На тај начин се
број часова није мењао за оне ученике који су изабрали овај изборни предмет јер је и
изборни предмет Информатика и рачунарство био заступљн са 36 часова годишње. Поред
циља наставног предмета, Правилником су јасно дефинисани и исходи. Исходи наставе
представљају „јасан опис онога што би ученик требало да зна, разуме и уме да уради по
завршетку учења“, а разликују се од циља по томе што је циљ намера, „а исход учења је
мерљиви резултат остварења те намере“ .

Осим тога, једна од области које се изучавају у наставном предмету Техника и

технологија је и Техничка и дигитална писменост чији предложени исходи захтевају да
ученик „уме да преноси податке између ИКТ уређаја, да примењује основне поступке
обраде дигиталне слике на рачунару, да користи програм за обраду текста за креирање
докумената са графичким елементима, да користи Интернет сервис за претрагу и
приступање онлине ресурсима и да представи идеје и планове за акције које предузима
користећи савремену информационо-комуникациону технологију и софтвер .

Тренутно је у току реформа образовања у свим предметима за основну школу.

Предмет Од играчке до рачунара, који је био изборни предмет у првом и другом разреду
основне школе сад је део пројектне наставе. Под истим називом предаје се у 3. и 4.
разреду основне школе као изборни предмет. Информатика и рачунарство је обавезан
предмет у 5. и 6. разреду. У Табели 1. су приказани подаци који описују процес увођења и
коришћења ИКТ ресурса у Србији.

1985/1986. У осмом разреду је у наставу Техничког образовања први пут кроз

наставну тему Електроника и информатика уведен информатичко –
рачунарски садржај са три часа наставе из наведеног предмета
1995/1996. У седмом разреду се уводи Информатичка технологија са 14 часова и
кроз Модуле још 6 часова.
1995/1996. Уводи се изборна настава Информатика и рачунарство са 36 часова
годишње

29
 1997. Савезна влада објавила је документ „Стратегија развоја информатике
у
Савезној републици Југославији“ са посебним делом „Образовање“ у
којем је дат оквир за развој образовања за информатичко друштво.
2004/2005. Од првог до петог разреда уводи се изборни предмет Од играчке до
рачунара.
2006/2007. У петом и шестом разреду су први пут у наставу Техничког
образовања
уведени информатички садржаји са 14 часова.
2007/2008. Наставни предмет Техничко образовање добија нови назив Техничко
и информатичко образовање. Број часова информатике повећан је са
14 на 16 часова. Уведено је 6 часова као део садржаја у Модулима
који су били по избору ученика.
2008/2009. У настави Техничког образовања увећан је број часова за
информатичке садржаје кроз наставну тему „Практични примери
управљања помоћу рачунара“ што је износило 32,35% од годишњег
фонда часова наставе наведеног предмета.
2013. Усвојена је „Стратегија развоја образовања у Србији до 2020.
године“ која у основи препознаје значај и улогу нових технологија за
унапређивање образовног система. У оквиру овог процеса израђен је
документ под називом “Смернице за унапређивање улоге ИКТ у
образовању”.
2015/2016. Наставни предмет Техничко и нформатичко образовање замењен је
предметом Техника и технологија у којем је смањен информатички
садржај а уводи се обавезан наставни предмет Информатика и
рачунарство у наставу од петог до осмог разреда са 36 часова
годишње.
Табела 1. Процес увођења и коришћења ИКТ у Србији

У раду аутора Мандић, Коњовић и Виђикант (2014) представљена је методологија

истраживања и резултати чији је циљ формирање профила наставника информатике у

30
средњим школама у Војводини који би могли послужити као извор информација за
планирање модалитета образовања за наставно особље информатике. Коришћени
истраживачки инструмент био је упитник дизајниран за прикупљање података о профилу
наставника описаног објективним показатељима (академско и перманентно образовање),
самоевалуација компетенција наставника у информатичким и педагошко-дидактичким
доменима, мишљење наставника о значају увођења информатике, педагошке и наставне
методологије у универзитетски наставни план и програм за наставнике информатике, као
и њихово мишљење о обиму знања из домена информатике у средњошколском
образовању. Од 49 наставника информатике из средње школе, који су учествовали у овом
истраживању, 17 предаје у гимназијама, 10 је запослено у техничким стручним школама,
док је 22 запослено у другим стручним школама. Просечно наставно искуство ових
наставника је 12,88 година (СД = 8,42), узимајући у обзир чињеницу да нема статистички
значајне разлике у погледу предавања. Упитник се састојао од 64 тематска поља подељена
у 5 аспеката: основе информатике, општи педагошки аспект, општа знања и вештине,
информатика са аспекта наставних метода и аспекта наставне праксе. Наставници су их
оценили на скали од 1-5. Од 47 наставника који су учествовали у истраживању одговори
су груписани у 22 повезане групе, а оцена групе је добијена израчунавањем средњег
резултата оцене за тематско поље којој припадају. Самоевалуација наставника у односу на
одабрана поља показала је да су наставници оценили своје знање нижим резултатима у
областима савремених рачунарских наука попут: Објектно-оријентисаног програмирања,
моделирања и симулације, Вештачке интелигенције (основе), Напредни Интернет,
статичко и динамично програмирање веб стране за е-учење (посебно стандарди е-учења,
администрација ЛМС / ЦМС). Високи резултати нису добијени за знање из области
образовне психологије, педагогије, персонализованог учења и социологије образовања,
примене нове технологије у наставним процесима и методама наставе из информатике.
Статистички значајне разлике постоје у области е-учења, где су наставници који су
дипломирали из информационих система и техничких наука своје знање оценили испод
3,00. Виши ниво у овој области дао је део кадра информатичке струке који су проучавали
нека подручја која су обухватала е-учење током њиховог универзитетског образовања.
Статистички значајне разлике појављују се у области мултимедије, рачунарске графике и
рачунарских мрежа, који су проучавани мање у оквиру студијских програма

31
информационих система. У области моделирања, симулације и вештачке интелигенције,
база података, програмирање статичких и динамичних веб страница, наставници
информатике оценили су своје знање са највишим оценама. Резултати истраживања
показали су да постоји неравнотежа у академском образовању наставника, док
самопроцена показује да њихово знање о сложенијим и савременим аспектима
информатике, као и педагошки и наставни методички корпус није довољан. Мишљење
наставника је да већина информатичких тема није адекватно представљена у наставним
програмима средњих школа у Војводини. Истраживање такође указује на склоност
специјализованим интегрисаним студијама као модалитету образовања наставника
информатике.

У раду који описује Програм стручног усавршавања наставника представљено је

истраживање о утврђивању повезаности перцепција наставника о корисности стручних
усавршавања и постигнућа њихових ученика (Milin, 2016). Истраживање је приказано у 4
целине: похађање програма стручног усавршавања, процена корисности програма
стручног усавршавања, постигнућа ученика на пробном тесту, повезаност између
постигнућа ученика и похађања стручних усавршавања. Наставници су подељени у три
групе: наставници математике, наставници српског језика и комбинована група која се
састојала од наставника осталих предмета. Резултати истраживања су показали да
наставници математике у значајно мањој мери похађају стручна усавршавања у односу на
наставнике српског језика и наставнике из комбиноване групе. Наставнике математике
највише интересују стручна усавршавања о математици, ИКТ у настави и оцењивању.
Наставнике српског језика највише интересују стручна усавршавања како мотивисати
ученике, као и методика српског језика. Наставнике комбиноване групе највише
интересују стручна усавршавања која се односе на дидактику, оцењивање и ИТ у настави.
Када је реч о корисности стручног усавршавања наставници математике су оценили те
програме мање корисним у односу на језичку и комбиновану групу. Резултати пробног
теста су показали да су ученици наслабији успех имали на пробном тесту из математике,
затим из српског језика. Када је повезаност корисности програма стручног усавршавања и
постигнућа ученика на пробном завршном тесту у питању резултати су показали да из
било које области стручног усавршавања није значајно повезана са резултатима одељења

32
на тестовима што значи да само што је неки наставник оценио да је неки програм
стручног уасвршавања користан не може да се повеже са бољим постигнућем ученика.

Резултати истраживања о коришћењу ИКТ на часовима и компетенцијама

наставника када је у питању коришћење ИКТ у зависноти од пола, стажа у школи и
образовања наставника приказани су у раду аутора Максимовића. Резултати показују да
постоје значајне статистичке разлике о коришћењу ИКТ када је реч о полу и радном стажу
као и образовању наставника. Ово истраживање је показало да наставнице више користе
ИКТ у свом наставничком раду. Када је реч о радном стажу, наставници који имају 6-15
година радног стажа највише користе ИКТ. Када је реч о образовању, наставници
друштвених наука највише користе ИКТ. Наставници су се генерално жалили на
недостатак времена када је реч о извођењу наставе помоћу ИКТ. Такође поседују мање
компетенције за ту врсту наставе, што изискује увођење стручних усавршавања за
наставнике.

3.ПРОГРАМИ ЗА ОБРАДУ И СНИМАЊЕ ЗВУКА

Често се јавља потреба за обрадом звука на рачунару. Апликативни софтвери за обраду
звука данас су веома заступљени и имају веома велику употребу код корисника који зеле
да свој аудио запис додатно обраде или га на неки начин побољшају, приликом ―скидања
старих плоча и касета у дигитални формат, и сл. Данас постоји велики број програма који
нуде управо те опције. Програми за обраду и снмање звука који су описани у овом раду
следећи су:

Назив програма Карактеристике

Adobe Soundbooth CS5
Power Sound Editor
- Интегрисање најбољих функција
Adobe породице решења за обраду
звука
- Модеран интерфејсДоступан за
Mac, OS, Windows
- Доступан за Windows
- Неопходна добра звучна картица
- Prприлогођен почетницима
- Dомогућава чување ефекта који
је већ направљен
 Меша више ефеката

33
  Уклања разне шумове
 Контролише гласноћу аудио фајла
Конвертује фајл из једног формата у
други
- Disc Burner – директно снимање аудио
записа на CD или DVD
- Нија га потребно инсталирати
- Функционише само на 32-
bбитном Windows-u (98, ME, SP,
XP, Vista, Windows 7)
Wavosaura - ASIO pподршка (Audio Stream
Input/Output)
- Изрезивање, миксање, спајање
аудио фајлова
- Анализа аудио записа
-
- Подржава преко 20 аудио
SoX формата који се најчешће
користе
- Пребацивање из једног формата у
други
- Не постоји графички interfejs
- Снимање помоћу телефона
или микрофона
- Гости семогу улоговати и
снимити аудио садржај
- Аудио hosting
Audio Acrobat - Видео hosting
- Аудио striming
- Видео striming
- Снимање podkasta
- Конвертује све дигиталне аудио
формате
- Добар кориснички interfejs
Audio Conversion Wizard
- Групно конвертовање
- Брзина конвертовања фајла
- Nнајновији аудио кодек (eng.
codecs)
- ID3 Tag V2 подршка
- WINAMP plejlista

34
3.1.Audacity
Audacity представља најпопуларнији програм отвореног кода који омогућава да снимите
звук, као и да накнадно мењате и дорађујете сваки аудио материјал. Широко је коришћен
због тога што се може користити на свим оперативним системима, и зато што, иако је
бесплатан, пружа веома добре могућности у обради. Програм подржава све познате аудио
формате као што су: АВИ, МП3, ФЛВ, МПЕГ и остали. Може да сними свук са свих
уређаја. Омогућује исецање, спајање и миксовање музике.

3.1.1.Пример креирања аудио снимка у програму Audacity

Кроз неколико корака биће приказано креирање караоке аудио снимка:

Покренути Audacity, отвориће се празан прозор

35
 Слика 1. Приказ екрана

У другом кораку треба снимити оно што се ţе ли представити тј. потребно је снимити
аудио снимак

Потребан је добар микрофон и кликом да дугме Record почиње снимање. Квалитет снимка
у овом случају ће зависити од квалитета микрофона. Снимак се може накнадно мењати,
дорађивати, и још много тога.

Слика 2.Убацивање песме

36
Када се сними то што ţе лимо моţе мо накнадно извршити одређене корекције снимка. На
пример, уклањање шума у снимку приказаном на следецој слици.

Слика 3. Уклањање шума у снимку

Код микрофона који су лошијег квалитета, то може редстављати проблем. То на пример,

може бити ваше дисање, ехо или други звукови у позадини. Ево како
може те да уклоните шумове користећи Audacity.

Прво је потребно да у снимку пронађете део на коме се искључиво чује шум. То може , на
пример, да буде пар секунди у којима правите паузу. Ако тај део не постоји, онда се мора
направити, пре него што се почне са снимањем треба сачекати неколико секунди и
снимити тишину.

Онда касније тај део на коме се чује искључиво позадинска бука означите, као на слици, и
одаберете опцију Effect – Noise Removal, кликнете на Get Noise Profile.

37
 Слика 4. Уклањење позадинске буке

На овај начин програму се даје до знања које тачно звукове треба да уклони из целог
снимака. У другом кораку означите целу песму, и поново кликнете на Effect – Noise
Removal, па на ОК. Могу се променити унапред дефинисана подешавања, али то
вероватно неће бити потребно. Сада ће цео снимак бити чистији.

3.1.2.Промена и дорада звука и гласа

Користећи ефекте могуће је мењати звук. На пример, звук је могуће компресовати и
нормализовати.

Коришћењем опцијеEffect може те начинити чуда.

3.1.3.Избацивање гласа или певања из песме

Ако се снимају караоке, онда знате колико је незгодно певати истовремено са
певачем. Зато је згодно избацити глас певача из снимка, тако да остане само музика.
Аудацитy, може и то да уради. Резултат није увек идеалан и зависи од песме до песме,
али је у поређењу са осталим бесплатним програмима, најбоље што може да се
оствари. Потребно је да се отвори жељена песма у програму. Потом се кликне на
стрелицу као на слици, и одабере се опција Split Stereo Track.

38
 Слика 5. Уклањење гласа из песме

Сада се трака дели на два дела. Одаберите доњу траку, и кликните на Effect – Invert.
Затим, на крају код обе траке се одабере опција Моно, као на слици. Моно је потребно
подесити код обе траке, не само код једне.

Сада пустите видео и чућете да певања више нема, избачено је.

3.1.4.Убацивање тишине
Приликом обраде звука понекад је потребно убацивање тишине. На пример, ако се у
одређеном делу снимка чује ваше дисање или ће лите да тачно нагласите паузу. Да би ово
урадили потребно је да на звучној траци, одаберемо тачно део где ţе лимо да убацимо
тишину. Сада кликните на Generate – Silence, и у део који сте претходно одабрали, биће
убачена тишина.

39
 Слика 6. Уклањење тишине

3.1.5.Извоз у мп3 формат

На крају је, након свих извршених промена битно кликнути на File – Export, како би
снимили све у жељеном аудио формату.

Слика 7. Извоз у мп3 формат

За мп3 формат ће бити потребно да скинете енкодер http://lame1.buanzo.com.ar/. Жељени

формат извезеног фајла који треба да се сачува бира се у падајућем менију. Свеопшти
закључак је да овај програм представља идеално решење ако је почетник у питању, или
ако су повремено потребне опције обраде аудио звука.

40
3.2.Примери аудио лекција
Поред приказа алата за израду аудио садржа ја сматра се да је веома битно приказати
примере употребе ових алата. Аутор овог рада одлучио се да прикаже примере употребе
ових алата на универзитетима. Прецизније, ови примери су углавном примери студијских
програма и курсева у којима се студентима приближава употреба програма Audacity (јер је
аутор углавном наилазио на те примере, а уједно је овај програм детаљно анализиран у
мастер раду). Верује се да су примери релевантни и да доказују битност употребе
програма за израду аудио садржаја, у овом случају програма Audacity.

Пример Универзитета у Манчестеру

Први пример је Универзитет у Манчестеру (eng. The Univeristy of Manchester)

(http://www.researchsupport.eps.manchester.ac.uk/learning_bytes/podcast/Sound_editing_tutorial/). У
оквиру њиховог сајта постоји део под називомLearnng Bytes , а ту је дат текст How to
podcast for researchers где је објашњен начин примене програма Аудацитy. Ово је убачено
како би се истраживачима приказало како Audacity може бити веома ефикасан алат
помоћу кога могу говорити о свом истраживању. Корак по корак су објаснили начин

41
његове употребе, како би студентима и истраживачима био олакшан процес коришћења
тог програма.

Прво је објашњен начин долажења до самох програма, па је тако речено да корисници

морају посетити Audacity веб сајт, и објашњен је процес инсталације корак по корак.
Верује се да је ово веома корисно за студенте јер ће им на тај начин процес инталације
бити знатно олакшан. Наиме, увек постоје студенти који ће поставити питања у вези са
инсталацијом, а на овај начин креатори сајта су то учинили беспотребним. Након тога,
представљен је интерфејс као и објашњења везана за њега.

Затим, објашњено је које дугме за снимање има коју функцију што је битно јер на тај
начин студенти могу с лакоћом користити овај програм.

Објашњен је и поступак прилагођавања тона, уклањања шумова, додавање музике снимку,

начин чувања и објављивања подкаста. На крају је објашњено зашто су ова објашњења
битна. На крају је остављен мејл путем кога могу контактирати особу која је представила
Audacity. Сматра се да је ово веома добар начин приблиţа вања софтвера студентима и
сматра се да ће га на овај начин више и ефикасније употребљавати у раду.

Пример Клемсон Универзитета

Наредни пример о коме ће бити речи је Клемсон Универзитет (eng. Clemson University)
(https://www.clemson.edu/ccit/learning_tech/ccit_training/audio/audacity/index.html)
Сврха употребе програма Audacity у оквиру овог примера је приблиţав ање тог програма
запосленим службеницима тог факултета. Имају за циљ да заинтересују службенике за
његову употребу.

Баш као и код претходног примера обрађен је софтвер Audacity. На први поглед одмах се
може уочити разлика у односу на већ приказани пример. Наиме, овде нема детаљних
објашњења већ је све дато на принципу питање и одговор.

Постављена су разна питања везана за сам софтвер, али и шире. Рецимо, поставља се
питање које се односи на обуку запослених да користе Audacity при чему је дат и одговор
да је таква обука могућа и стављен је линк путем кога се могу пријавити на такву обуку.

Дати су и други корисни линкови који ће запосленима, али и студентима бити од користи
у даљем раду.

Аутор рада сматра да је у првом примеру много боље и ефикасније објашњен начин рада
програма као што је Audacity. Студенти и запослени могу лако уочити његов значај и
начин коришћења док то код другог примера није случај.

42
Пример Хофсра Универзитета

Трећи пример о коме ће овде бити речи односи се на Хофстра Универзитет (eng. Hofstra
University) ( http://people.hofstra.edu/podcast/whats-needed_editing.htm). Овај универзитет бави се
подкастима и начинима њиховог креирања. Програм Audacity представљен је као добар
алат за креирање подкаста па се студентима препоручује да користе овај програм. Због
тога је он укратко представљен на њиховом сајту.

Одмах се примећује да су овде укратко представљени начини уређивања аудио и видео

садржаја. У овом примеру говори се о уређивању аудио подкаста путем програма
Audacity. Одмах се уочава да не постоје детаљна објашњења везана за програм већ је само
укратко дато чему је програм намењен. Такође су набројане неке предности овог
програма. Кажу да би био добар за снимке с предавања и сл.

Пример Универзитета из Аустралије

Четврти пример говори о програму Аудацитy на Универзитету из Аустралије (eng.

Federation University Australia) (http://federation.edu.au/staff/learning-and-teaching/clipp/elearning-
hub/audio-recording). Овај програм поменут је у оквиру еЛеарнинг Хуб, где су наведени
алати, извори, водичи, савети и линкови релевантни за е-учење, а слуţи за запослене. У
оквиру аудио снимања наведен је програм Audacity.

Они кажу да је аудио снимање веома корисно у образовним круговима. Кажу да се на тај
начин могу снимити предавања или неки групни разговори. Тврде да студенти могу
изабрати да сниме аудио садржај директно у програм, да снимају током неке дискусије
користећи паметни телефон, или користећи МП3 рекордер. Затим предлажу да се користи
Audacity за снимање и уређивање снимака.

Пример Универзитета у Шефилду

После тога, дат је пети пример Универзитета у Шефилду (eng. The University of Sheffield)
(http://www.shef.ac.uk/cics/creativemedia/audacity).
Овде је програм Audacity наведен у оквиру Corporate Information and Computing Studies tj.
CiCS. Наиме, овај програм представљен је студентима како би га они могли користити
успешно и ефикасно. На самом факултету постоји канцеларија с рачунарима у оквиру
којих студенти могу користити овај програм (али и неке друге) за уређивање аудио
садржаја.

43
На самом почетку речено је шта је овај програм и за шта се користи. Након тога дата је
слика корисничког интерфејса помоћу које је обашњено за шта се користи које дугме.
Међутим, како је слика велка сами дугмићи су доста ситни па се не може најбоље уочити
на које дугме упућује стрелица. Кориснику је остављено да на основу положаја стрелици
утврди о ком се заправо дугмету говори.

Сходно томе, знатно је бољи први пример где су дугмићи увећани па је онда објашњена
њихова намена. На тај начин није остављен простор за евентуалне грешке. Након тога
објашњен је начин убацивања снимка у програм а објашњени су ефекти попут Фаде ин,
Фаде оут. Објашњен је и начин уређивања снимка, а дато је и објашњење за Енвелопе тоол
који омогућава подешавање нивоа аудио садржаја за сваки снимак. На самом крају
објашњени су начини објављивања и чувања снимка.

Сагледавањем свих пет примера које је пронашао аутор може се закључити да су

најефикаснији први и пети, јер су информације уредно и систематично представљење.
Није било сувишних информација већ су само релевантне издвојене и објављене. На тај
начин програм је приближен свима, а његова употреба је поједностављена. Сматра се да
ови примери веома добро осликавају начин примене програма за израду аудио садржаја.

4.ВИДЕО ЛЕКЦИЈЕ
Видео лекција или предавање је видео који представља едукативни материјал за тему коју
треба научити. Такви видео снимци могу се наћи на Интернету и могу се користити као
онлине предавања, а формат видео снимака може варирати. То може бити видео снимак
наставника који говори у камеру, с фотографијама и текстом о некој теми, а видео снимак
може бити и мешавина горе наведених.

Ако посматрамо материјално-техничку страну наставе, у наставном процесу је најбоље

користити наставна средства комбиновано јер њихова разноврсност ангажује сва чула и
обезбеђује најбоље ефекте приликом усвајања наставних садржаја.

Према Круљу, лекције представљене звучним видео записима могу имати ефекат на учење
од 50% до 70%, што се може сматрати добрим учинком и довољним разлогом за
коришћење видео лекција у настави.

Да би се остварио дидактички принцип очигледности и да би се било у складу са

когнитивном ВАК теоријом1, у процесу наставе користе се бројна средства која
омогућавају визуализацију. Такође, ова средства се користе у циљу повећања
концентрације и мотивације за рад, које су од пресудног значаја за унапређење процеса
учења. Јединствене

44
презентационе могућности које омогућавају визуализацију пружају могућност бољег
разумевања наставних садржаја и ефикаснијег учења, у односу на ситуацију када се учење
заснива само на примени штампаних материјала (Бјекић, 2009).

Видео запис је временски повезан и усклађен низ слика које се смењују великом брзином,
а због перзистенције човековог ока, добија се илузија непрекидног кретања објеката који
су приказани.

У области дигиталних видео записа постоје три врсте датотека. То су:

1.Контејнер

2.Аудио стрим

3.Видео стрим

Контејнер је врста датотеке која садржи и видео и аудио компоненту, као и пратеће
информације које су неопходне за синхронизовану репродукцију звука и слике, тј. филма.
Контејнер се још назива и стрим или АВ стрим . Само видео, филм без звука, назива се
видео стрим, а звучни запис се назива аудио стрим. Ова два записа, као елементи
контејнера, називају се још елементарни стримови.

Комплетни видео снимци (са звуком и сликом) креирају се тако што се снимљени звук и
снимљени видео запис спакују у тзв. контејнерску датотеку. Међутим, за сваку од ове три
врсте датотека постоји по неколико стандардних и још по неколико нестандардних
формата. Најчешће формати носе назив по стандарду којим су дефинисани. Они формати
који нису индустријски стандарди обично носе назив према кодеку (енкодер) којим се
креирају или се једноставно зову онако како их је њихов творац назвао .

Дистрибуција видео лекција крајњим корисницима може се вршити онлајн посредством

Интернета чак и у реалном времену, или офлајн преко меморијских уређаја као што су
ЦД, ДВД или екстерни ХД. Наравно, дистрибуција видео лекција може се обављати и
комбиновањем ова два начина, уколико потребе то захтевају. Који од поменутих формата
ће се употребити, зависи од медија који ће се користити и од потреба и могућности
корисника.

Ако се видео креира као појединачна компјутерска видео датотека најбоља варијанта је
МП4 контејнер. А ако се ради о лекцијама намењеним широкој употреби онда је, веома
добра алтернатива формат WМВ. Овај формат записа је добро решење јер се може
репродуковати на свим рачунарима са Виндовс платформом.

Приказ видеа и његов пренос преко Интернета данас је свакодневница и готово да је

незамисливо непостојање ове могућности. Овај начин дистрибуције видеа у великој
већини случајева користи Адоб флеш плејер решења, јер овај програм може да

45
репродукује видео и у старијем ФЛВ формату и новијем МП4, што се поклапа са
појединачним компјутерским видео датотекама. Формат ФЛВ је прилагођен споријем
Интернету и старијим рачунарима, док је МП4 много бољи за ХД видео и новије
компјутере. Нарочито се препоручује када су у питању компјутерски туторијали, где је
потребна висока резолуција.

4.1.Screencasting алати
Screencasting подразумева непрекидно снимање екрана покренутих софтверских
апликација, са могућношћу додавања аудио коментара, обликујући на тај начин материјал,
који се може користити за креирање мултимедијалних упутстава (Рицхардсон, 2006). Овај
појам је релативно нов и датира из 2004. године, када га је употребио колумниста Јон
Уделл уводећи нови приступ креирања документације и едукације корисника (Wикипедиа,
2008).

Применљивост Screencasting-а најлакше је схватити када се погледају примери урађених

видео записа.

Постоје две основне врсте Screencasting алата: они који снимају пунокрвни видео запис
свега на екрану, те они који повремено узимају сцреенсхот, те касније интерполирају
путању миша преко серије генерисаних слајдова. На сву срећу, већина програма који
периодично снимају екран то раде аутоматски, будући да је врло тешко синхронизирати
рад на рачунару и правовремено активирање снимања екрана.

Највећи недостатак тако припремљених демо филмова јесте то, што се, на пример,
изборници појављују ни од куда, а често имају и неспретно решену подршку за снимање
звучног записа. Управо због тих недостатака почели су се појављивати алати који су у
стању снимати видео записе, но испрва с прилично лошом компресијом, па су добијене
датотеке често биле превелике за дистрибуцију путем Интернета. Међутим, захваљујући
све бољој компресији и усавршавању мултимедијалних стреаминг-формата (у овом
случају Фласха), постигао се завидан ниво компресије и квалитета, заједно с могућношћу
додавања разних интерактивних елемената.

Иако сви ти алати у основи функционишу по сличном принципу, разликују се у многим

могућностима, па је врло тешко пронаћи алат који обједињује баш све што би човеку
затребало при изради демо презентација. Оно што је важно код таквих алата јесте
празнина компресије, подршка за снимање у више формата, могућност снимања звучних
записа и могућност уређивања снимака. Важна је и прецизност приликом синхронизације
звука са записом и кретања миша, подршка за додавање интерактивних елемената, те
добро решено аутоматско периодично снимање екрана.

46
Више или мање, сви тешкаши сцреенцастинг-света задовољавају ове критеријуме, осим
неколико изузетака, који пак нуде одређене опције које конкурентни алати или немају,
или имају за њих тек основну подршку. Нажалост, већина је алата врло скупа, док су
малобројне бесплатне алтернативе, иако функционалне, једноставно неупоредиво лошије
од комерцијалне браће.

4.1.1.Screenr
Screenr је бесплатна wеб апликација за стварање једноставних Screenrcastova с
могућношћу паралелног снимања звука.

Екран се састоји од два дела – оквира којим се одређује подручје које се жели снимати и
алатне траке на којој се налазе типке за почетак и завршетак снимања. Када се снимање
заврши, треба кликнути на типку Done (пречица Алт +Д). Приказаће се прозор
предпрегледа, а оно што сте је снимљено може се сачувати у галерији. Филм не може бити
дужи од 5 минута. Филм се може преузети на лични рачунар или објавити на yоутубе -у
или Screener-у. Wеб претраживач са страницом мора бити отворен док год се врши
снимање свог екрана.

4.1.2.Screencast-O-Matic
Screencast-O-Matic је бесплатна wеб апликација за стварање једноставних апликација
(постоји и про верзија за 12$ годишње). За разлику од Screenr није потребно никакво
пријављивање. Оквиром или већ унапред одређеним димензијама (640x480, 800x600,
фуллсцреен) одређује се величина екрана за снимање. Са бесплатном верзијом могу се
снимати филмови трајања до 15 минута. Видео се може учитати на СОМ страницу и/или
на yоутубе или скинути локално на рачунар.

4.1.3.ScreenCastle
ScreenCastle је бесплатни јава басед онлине алат за израду screencastova. Нема пријаве,
потребно је посетити страницу http://screencastle.com/ и притиском на црвену алатну траку
започиње снимање. Прво се бира величина оквира (мало незгодно, јер величина оквира се
бира у малом прозору), а затим започиње снимање. Видео снимак не може одмах бити
објављен на yоутубе-у, него се видео објављује на screencasting страницама.

47
4.2.Бесплатни инсталацијски screencasting алати

4.2.1.Јинг
Јинг је TechSmith-ов бесплатан screencasting алат (имао је и своју професионалну
наплативу верзију која се укида и све кориснике преусмерава на кориштење Snagit-а). Јако
је једноставан за коришћење. Екран је лепо дизајниран, а мало сунце може се премештати
по екрану. У зависности од оквира снимања Јинг може снимати сцреенцаст видео трајања
до 5 минута, те га похранити локално у рачунару (у свф формату) или на сервису
Screencast.com.

4.2.2.Wинк
Wинк је бесплатан сцреенцастинг алат (и иако многи форуми тврде једноставан за
коришћење не бисмо се баш

сложили с наведеним). Као и код већине screencasting алата могуће је одабрати подручје
снимања (цели екран, активни прозор, део прозора). Звук је могуће снимати за време
снимања (што се није показало добром опцијом, јер је готово немогуће ускладити
сличице). Боља опција је дакле снимати звук уз одређени frame накнадно.

4.2.3.Active presener

Active presenter јеscreencasting и е-Леарнинг софтвер намењен за Мицрософт Wиндоwс.

Тај сцренцастинг алат омогућава експортирање видеа у читав низ формата (ти се видео
формати могу објавити директно на yоутубе). Постоје 3 верзије програма: бесплатна,
стандардна и про. У про верзији могу се израђивати демонстрације, симулације и квизови.

4.2.4.BB Flash Back Express

BB Flash Back Express је screencasting програм Блуберрy Сотwаре-а. И он долази у 3

варијанте. Еxпресс који је бесплатан, Стандард (89$) и Профессионал (199$). Све едиције
могу снимати екран, звук, звук ПЦ-а и запис са wебкамере. Може се одредити део за
снимање (цео екран, прозор, део екрана). Видео се може снимити у разним форматима
(сwф, флв, ави) и/или објавити директно на yоутубе.

48
4.3.Комерцијални инсталацијски сцреенцастинг алати

4.3.1.Adobe Captivate
Adobe Captivate професионални је алат за израду софтверских демонстрација, софтверских
симулација, па чак и квизова у сwф формату. С њим се може радити сцреенцастинг,
подцастинг, али и конверзија Поwер Поинт презентација у оне које одговарају Адобе
Фласх формату.

4.3.2.Анимото – израда видео материјала

Анимото је wеб алат који кориснику нуди могућност израде видео материјала на високом
нивоу, коришћењем музике, слика, текста и других видео материјала. Сам по себи алат је
себи угодан оку, и једноставног је дизајна.

4.3.3.Camtasia Studio

Camtasia Studio је софтвер за снимање екрана који је објавила компанија TechSmith.

Корисник одређује подручје екрана, прозор који треба бити снимљен или цели екран. Ово
се намешта пре него што снимање започне. Могуће је снимити звук из микрофона или из
звучника. Camtasia Studio допушта постављање видео снимака ваше wеб камере заједно са
екраном. Излагач изводи све кораке док демонстрира своје радње и може ићи из једне у
другу апликацију без прекидања снимања.

Након што је „презентацијаˮ снимљена, излагач је може прегледати, те је скратити и/или

додавати одређене делове (ако је потребно). Такође, излагач може снимити свој глас преко
звука видеа, може додавати звучне ефекте или музику у презентацију.

Програм дозвољава да се датотеке сачувају у власничком формату, који је само читљив од

стране Camtasia Studio; овај формат омогућава датотеке мање величине, чак и за дуже
презентације.

Camtasia Studio је комерцијална сцреен рецординг апликација с могућностима обраде и

продукције.

Једноставније, то је софтвер за снимање заслона рачунара.

Такође омогућава и креирање презентација, чак и онима који немају претходних искустава
са снимањем заслона. Корисник одређује подручје екрана, прозор који треба бити
снимљен или цели екран. Ово се намешта пре него што снимање започне.

49
4.4.Примери видео лекција
4.4.1.Пример видео лекције у програму Adobe Captivate
Када је реч а креирању видео лекција помоћу Adobe Captivate битно је напоменути да је на
Интернету доступан велики број видео лекција помоћу којих се објашњава употреба овог
програма. Тачније, доступни су краћи видео снимци где су појашњени начини креирања и
уреĎивања видео снимака помоћу програма Adobe Captivate. У наставку су приказани
конкретни примери видео лекција у програму Adobe Captivate.

Један од таквих видео снимака бави се употребом рефлексије у Adobe Captivate 65. Видео
лекција започиње тако што творац лекције говори шта ће бити објашњено у видеу. Говори
да постоји опција помоћу које се објектима може приписати рефлексија и сенка. Након
тога прелази на конкретна објашњена и приказује се прозор из програма Adobe Captivate.
Говори да када кликне на неки наслов отвара се прозор у коме је дата опција Схадоw анд
Рефлецтион и треба кликнути на ту опцију. У оквиру тога прво се бира Схадоw а након
тога бира се Рефлецтион. Постоје различите опције за сенку и за рефлексију, тј. за начине
„ бацањаˮ сенке и рефлексије. Одмах након одабира ових опција даје се приказ изабраног,
тј. изабрани наслов одмах добија жељени изглед. Затим, аутор снимка каже да се изабрани
изглед наслова може применити на све наслове који су форматирани на исти начин, а то се
постиже опцијом Апплy то алл итемс оф саме стyле. Ово се може постићи и на други
начин.

Наиме, то се постиже уколико се кликне на Мастер слиде у оквиру кога се изабере Хеадер
затим Схадоw па Рефлецтион. Када се вратимо на слајдове види се да је ова опција
примењена на све слајдове. На крају видео лекције аутор каже да ће радо одговорити на
додатна питања уколико их има.

Наредни пример видео лекције о коме ће бити речи односи се на Адобе Цаптивате 86.
Тачније, односи се на стварање тема у Адобе Цаптивате 8 (енг. Цреатинг Цустом Тхеме
Цолорс фор Адобе Цаптивате 8). У овој видео лекцији одмах на почетку аутор снимка
говори да се помоћу овог програма могу направити разноврсне теме које се могу
користити у Адобе Цаптивате. За разлику од претходног снимка где је аутор потрошио
нешто више времена на уводни део овде се одмах прелази на конкретна објашњена. Ово је
битна карактеристика јер су ове видео лекције веома кратке па је време утрошено на
објашњења веома драгоцено. Још једна разлика је та што је ауторово име у другој видео
лекцији јасно истакнуто па се јасно види да је реч о особи која је стучна да говори на дату
тему.

Што се тиче конкретних објашњења она су концизна, прецизна и од велике помоћи сваком
ко жели да научи нешто на тему о којој је реч у видео лекцији. Аутор саопштава да се
кликом на Тхемес па Тхеме Цолоурс отвара прозор са понуђеним бојама. Помоћу

50
падајућег менија могу се видети различите комбинације боја које постоје у овом програму.
Када се мишем прелази преко боја изглед слајда у позадини аутоматски се мења тј. одмах
се даје приказ тог слајда у бојама преко којих се прелази мешем.

Међутим, уколико неко жели да изабере сопствену комбинацију боја потребно је да прво
кликне на Цустомизе, а то дугме налази се у прозору где су понуђене боје. Ту се могу
бирати друге боје, а тако изабраној комбинацији боја може се дати и сопствени назив.

Али, аутор видео снимка каже да ту забава не престаје јер се теме могу додатно уредити
кликом на Интерацтионс па Леарнинг Интерацтионс. Након тога може се изабрати једна
од многих Смарт Леранинг Интерацтионс. Након тога отвара се прозор где се може
кликнути на Цустом а затим на Тхеме Цолорс. Пошто смо већ доделили боје сада се могу
додатно уредити кликом на Цустомизе. Аутор видео снимка каже да је његова омиљена
функција та што може да промени Бацкгроунд цолор тј. боју позадине. Ту су дате основне
боје те теме, али су исто тако дате светлије и тамније нијансе тих боја па се једноставно
може одабрати боја која се аутору највише допада. Видео лекција се завршава тако што
аутор каже да се на тај начин могу променити боје. Разлика која се примећује у односу на
претходни видео је та што аутор не каже да гледаоци могу поставити додатна питања
уколико их има.

Пореењем ове две видео лекције употребе програма Адобе Цаптивате може се закључити
да је за нијасну боља друга видео лекција која је приказана. Наиме, аутор друге видео
лекције одмах прелази на суштину и детаљно објашњава на који начин се користи овај
програм. Не губи време на беспотребну причу и на тај начин брзо и ефикасно пружа увид
у оно што гледаоце заиста интересује, а то су конкретна објашњења. Међутим, то никако
не значи да прва видео лекција неће помоћи кориснику. И у њој су објашњења дата јасно и
прецизно.

4.4.2.Пример видео лекције у програму Camtasia Studio

Поред програма Adobe Captivate биће речи о видео лекцијама у програму Camtasia Studio.
Следе примери.

Пример о коме ће бити више речи говори о претварању говора у текст (енг. Спеецх-то-
Теxт). Прва разлика које се може приметити у односу на Адобе Цаптивате туторијале је та
да не постоји аутор видео лекције, већ се само чује глас који помало подсећа на глас
машине. Аутор овог мастер рада сматра да приказивање аутора видео лекције пружа
осећај блискости, као да су објашњења добијена у учионици. С друге стране, када се чује
само глас видео лекција може деловати помало вештачки.

Примећује се да су испод самог туоријала дате теме о којима се говори у видео снимку, а
такође испод туторијала постоји линк где се може оставити повратна информација. Ова

51
опција није била доступна у претходним видео лекцијама. Гледаоци су могли оставити
коментар испод видео снимка.

У оквиру видео лекције везане за Camtasia Studio 8 одмах се креће на објашњења. Каже се
да се приликом пребацивања говора у текст прво мора изабрати аудио снимак који се
жели пребацити. Ово може бити један снимак или више снимака. Након тога потребно је
кликнути спеецх-то-теxт-буттон. Отвориће се прозор где су понуђене две опције. Може се
направити текст само за одабрани снимак (то је опција Селецтед медиа) или за читав
аудио снимак (то је опција Ентире тимелине). Међутим, аутор видео лекције каже да друга
опција није добар избор уколико снимак има музику или неке сличне позадинске звукове.

Уколико се одабере Селецтед медиа отвориће се нови прозор где је понуђено неколико
опција. То су: траин yоур цомпутер то ундерстанд yоур воице, сет уп yоур мицропхоне,
адд wордс то тхе спеецх рецогнитион дицтионарy. Ове опције ће помоћи приликом
пребацивања говора у текст.

Видео лекција препоручује да се прође кроз туторијал тренирања компјутера да разуме

глас корисника јер ће на тај начин уређивање видео лекција бити брже и ефикасније. То се
постиже кликом на Старт воице траининг. Овај процес ће бити само бити користан за
корисника комјутера тј. програма док снимци туђег гласа можда неће бити толико
прецизни и тачни.

Када је потребно подешавати микрофон треба кликнути на опцију сет уп yоур

мицропхоне.

Затим, уколико је потребно додати речи везане за одређени контекст то се постиже

опцијом адд wордс то тхе спеецх рецогнитион дицтионарy где је потребно кликнути старт
аддинг wордс.

Видео лекција каже да треба кликнути Цонтинуе па Спеецх рецогнитион софтwаре (тј.
софтвер препознавања говора) који припрема аудио за транскрипцију. Када се овај процес
заврши почиње процес транскрипције. Када је транскрипција комплетна натписи се
појављују изнад приказа аудио снимка. Може му се дати назив Цаптион трацк како би се
разликовао од осталих. Натписи се појављују и засебно у Цаптионс таб. Уколико у снимку
постоје паузе добиће се празни натписи. Сви натписи би требали да буду синхорнизовани
са аудио снимком, али ће их аутор ипак морати прочитати и уредити у Цаптионс таб.
Велика слова и транскрипција нису додати приликом пребацивања говора у текст па их
аутор мора накнадно уредити.

Дуплим кликом на временску линију натписа (енг. Цаптионс он тхе тимелине) може се
приступити уређивању текста. Потребно је притиснути Ентер на тастатури при чему се
покреће аудио снимак који се може преслушати. Приликом слушања у текст се могу унети
неопходне промене. Дугме Ентер може се притиснути онолико пута колико је потребно да

52
се уреди текст. Како би се прешло на наредни запис потребно је пристиснути дугме Таб а
затим Ентер како би се преслушао снимак.

На крају видеа захваљују се што је публика гледала тај туторијал и упућују публику на
друге туторијале који су доступни.

Уопштеним поређењем туторијала у Адобе Цаптивате и Цамтасиа Студио 8 могу се

уочити јасне разлике, а исте су наведене у претходном тексту.

4.4.3.Пример видео лекције у програму Јинг

Следећи пример везан је за програм који се зове Јинг а доступан је на yоутубе-у8. Сам
снимак започиње тако што се аутор видео лекција представља и говори да ће у видео
туторијалу говорити о прављењу наративне Поwер Поинт презентације користећи
програм Јинг. Говори да користи Мицрософт Поwер Поинт 2007, а за сцреенцаст користи
Јинг, као што је већ речено. Како би направио сцреенцаст говори да је на почетку у
нормалном прегледу (енг. нормал виеw) па се на тај начин слајдови могу уређивати, а с
леве стране налазе се сви слајдови.

Прећи ће мишем преко Јинг сунца (сунце је иконица овог програма) кликнуће на крст на
коме пише Цаптуре. Програм је покренут и иде на горњи леви ћошак слајда и спушта до
доњег десног ћошка. Спуштањем мења се резолуција снимка а крајња резолуција је
412x310. Када је идентификовао област која ће бити снимана Јинг нуди опције цаптуре
имаге, цаптуре видео и сл. Аутор ће кликнути на цаптуре видео након чега га програм
обавештава да је микрофон укључен.

Снима видео лекцију а успут говори и како би требало користити овај програм. Говори да
област која се снима треба да буде што мања, али добро видљива како би публика могла
да прочита текст који се налази на слајдовима. Област која се снима треба да буде што
мања да би била доступна широј публици (онима са лошијим интернетом, онима који
гледају преко мобилних телефона и сл.). Када се снимају Поwер Поинт слајдови требало
би их снимати у нормалном погледу. Презентације треба да буду богате звуком и речима,
како због слепих али и због глувонемих ученика. Ово ће исто тако помоћи студентима
који једноставно желе да слушају или онима који немају слушалице па морају читати
текст. Аудио снимак треба снимати на тихом месту а микрофон треба да буде квалитетан.
Сама презентација треба да буде кратка, треба користити стрелицу миша као показивач,
фонт треба да буде велики, а презентација мора укључити слике, линкове и сл. На крају
видео лекције пружа увид у изглед снимљеног материјала. Видео може бити убачен на
сцреенцаст или на yоутубе, а избор је на аутору видео снимка.

53
Аутор овог мастер рада извлачи закључак да је програм Јинг доста једноставнији за
употребу од претходна два поменута програма. Има знатно мање опција и сам видео
снимак је доста једноставнији. Добар је за почетнике, али за неке напредније видео
туторијале ипак је потребно користити програме као што су Адобе Цаптивате и Цамтасиа
Студио.

4.4.4.Пример видео лекције у програму Анимото

Програм за прављење видео туторијала који ће бити поменут је Анимото9. Видео

туторијал који ће бити описан наставници могу користити на почетку курса, а помоћу
овог туторијала могу упозорити ученике да не треба да користе туĎи рад јер је
плагијаризам завршен. Ова видео лекција је веома једноставна, не постоји глас који даје
објашњења већ је коришћена музика у позадини. Употребљене су у слике и различити
ефекти. Сматра се да су слике веома ефикасне и да се помоћу њих може постићи жељени
циљ а то је спречавање плагијаризма.

Уколико се овај видео туторијал упореди са претходнима може се видети да је веома

кратак, али ефикасан. Затим, у претходним туторијалима постоји глас, док је овде
употребљена музика ( а то је поменуто у тексту изнад).

Поред описаних примера и програма постоје и многи други овде су поменути само неки.

На крају битно је рећи да на Интернету постоји велики број видео туторијала.

Заинтересовани ученици, наставници али и сви остали веома једноставно могу приступити
овим снимцима. На тај начин ће у кратком временском периоду моћи да усаврше своје
знање па ће и њихови видео снимци бити бољи.

54
5.АЛАТИ ЗА УЧЕЊЕ НА ДАЉИНУ КОЈИ СУ ПРИМЕНЉИВИ ДА
ЦЕО НАСТАВНИ ПРОГРАМ

1. Аlbert: Хиљаде практичних питања усклађених са стандардима за разреде 6-12.

Обухват курикулума потребама енглеског језика (Енглисх Лангуаге Артс), математике,
науке, друштвених студија, АП, САТ®, АЦТ®, регента, СТААР-а и Цоммон Цоре-а.
Алберт пружа продужене бесплатне пилотске лиценце за школе под утицајем ЦОВИД-19.
Образац за приступ можете пронаћи овде.
2. ABCmouse: Програм за читање, математику, науку, уметност и боје за узраст од 2
до 8 година. Понуђен је пробни период од 30 дана након што погледате видео на њиховој
почетној страници.
3. BrainPOP: Преко 1.000 кратких анимираних филмова за узраст од предшколског до
12. разреда из свих предмета, са квизовима и сродним материјалима. Овде можете
затражити бесплатно неограничено коришћење БраинПОП пакета током трајања
затварања школе.
4. CK-12: Бесплатни и прилагодљиви отворени образовни ресурси за узраст од
предшколског до
12. Разреда, који су усклађени са државним стандардима курикулума.
5. ЕducationCity: Усмерен на узраст од вртића до 6. разреда. Пружа планове лекција,
ресурсе и активности. Бесплатно пробно коришћење у року од 21 дана доступно је овде.
6. Edulastic: Библиотека практичних питања усклађених са стандардима за израду
процена за неколико минута. Понуђене су Премиум и Ентерприсе функције. Сазнајте
више овде.
7. IXL: курикулум за узраст од предшколског до 12. разреда подржава математику,
језике, уметност, науку, друштвене студије и шпански језик. Наставници овде могу
започети пробни налог од 30 дана.
8. KhanAcademy: 100% бесплатно покрива широк спектар предмета. Нарочито
применљив у СТЕМ предметима.
9. MobyMax: Циљано на наставнике од предшколског до 8. разреда који желе да
пружају ЦЦСС усклађени садржај, процене и активности. Обавештење о бесплатној
подршци у вези са ЦОВИД-19 вирусом може се наћи овде.
10. Nearpod: Хиљаде прилагодљивих лекција са активностима за ученике. Затражите
подршку овде.
11. PBC: Бесплатни ресурси за учионицу (узраст од предшколског до 12. Разреда) у
распону од медијских галерија, видео записа и планова лекција.Ббесплатни налог за све

55
 ЗАКЉУЧАК

Учење на даљину је пројектовано тако да садржаји прате наставни програм

наставних предмета, али би коришћењем хиперлинкова била дата и могућност
темељитијег изучавања појединих области, што одговара индивидуалним интересовањима
студената (ученика) и свих других који би ове дидактичке материјале користили за
формално или неформално образовање. Ови садржаји би били посебно интересантни из
области информационих технологија, менаџмента, макроекномије и других области које
изучавају будући менаџери. и теорије наставе за који би били заинтересовани сви
наставници основних и средњих школа, као и родитељи.. Јавни приступ WЕБ порталу
популарсао би учење на даљину, а хиперлинкови са интересантним интернет локацијама
популарисало би учење страних језика и стварало би свест људи да коришћењем
Интернета могу да дођу до скоро свих информација значајних за њихово усавршавање или
боље информисање у области њиховог интересовања. Потребно је, такође, да се
перманентно врши евалуација елеарнинг система и његово усавршавање у складу са
променама које се догађају у развијеним државама света, као и на основу искустава и
ставова наставника и студената у пракси. Јавни приступ WЕБ садржајима налаже потребу
заштите приватности информација о студентима, те се предвиђа посебна база
информација о студентима која би била заштићена шифром и доступна само овлашћеним
лицима. Датотека у којој би били смештени резултати напредовања студената мора се
заштити и архивирати на ЦД-ове, не само због заштите приватности већ и због избегавања
евентуалних злоупотреба од стране студената. Ипак, у овој почетној фази, вредновање
знања студената коришћењем елеарнинг система било би само додатна информација
наставнику, а никако једина, те ће се у периоду експлоатације, свакако, наметнути нова
организација прилагођена друштвеном окружењу у којем живимо.

56
 ЛИТЕРАТУРА

1. Bojković, Z. i Martinović, D., Osnove multimedijalnih tehnologija, Visoka škola

elektrotehnike i računarstva, 2011, str. 186- 195;
2. Buabeng-Andoh, Chalres, Factors influencing teachers’ adoption and integration of
information and communication technology into teaching: A review of the literature,
International Journal of Education and Development using Information and
Communication Technology (IJEDICT), (2012), vol.8(1), pp. 136-155.
3. Christensson, P. (2006). IT Definition. Preuzeto 29. oktobra 2019. https://techterms.com
4.Fandy Nuary, Havid Ardi, S. Pd, M. Hum - Using Camtasia Studio 8 to produce Learning
video to teach English Through E- Learning, 2014
5. Frederick, Schveizer i Love 2006); Frederick, G. R.,Schweizer, H., Lowe, R., After the
inservice course: Challanges of technology integration, 2006, Computers in the Schools,
vol.23.,pp.73-84.]
6. http://bs.wikipedia.org/wiki/Camtasia_Studio
7. http://c4lpt.co.uk/directory-of-learning-performance-tools/audiopodcast- editing-
tools/
8. http://clipflair.net/outcomes/
9. http://en.wikipedia.org/wiki/Audio_file_format
10. http://internetzanatlija.com/2012/05/13/audacity-program-za-snimanje-i-obradu-
zvuka-i- audio-snimaka/
11. http://obrazovnokreativnicentar.com/seminari/ikt-seminari/video- lekcije-
nastavna-sredstva-savremenog-obrazovanja/
12. http://podcast-software-review.toptenreviews.com/evoca-review.html
13.http://podcast-software-review.toptenreviews.com/hipcast-review.html
14.http://sh.wikipedia.org/wiki/Podcast
15. http://www.bug.hr/bug/tekst/alati-screencasting/68896.aspx
16.http://www.groovypost.com/howto/freeware/aviary-review-a- free-online-suite-of-
media-enhancement-tools/
17. http://www.pctrikovi.com/recenzije-softver/78-camtasia-studio-snimanje- zaslona.html
18. http://www.uafs.edu/sites/default/files/Distance/CamtasiaManual.pdf

57
19. https://racunarstvoiinformatika.wordpress.com/2013/04/09/programi-za-obradu-
zvuka/
20. https://techpulsehe.wordpress.com/2010/07/20/screencasting/
21.https://www.adobe.com/sea/products/soundbooth/
22. Jo Shan, Fu, ICT in Education, A Critical Literature Review and Its Implications,
International Journal of Education and Development using Information and
Communication Technology (IJEDICT), Vol. 9, Issue 1, pp. 112-125, (2013)
23. Komenci, Bertalan, A tanulási környezet mezővilág modellje, New York, PA, (2003)
24. Maksimović, J.: Digital technology and teachers competence for application in the
classroom, UDK, University of Niš, Faculty of Philosophy, Creative Commons,
Belgrade, (2016)
25. Miseviciene, R., Ambraziene, D., Tuminauskas, R., & Pažereckas, N. (2012).
Educational Infrastructure Using Virtualization Technologies: Experience at Kaunas
University of Technology. Informatics in Education, 11(2), 227-240.
26. Paulsen, M. F. (2002). Online education systems: Discussion and definition of terms.
NKI distance education, 202, 1-8.
27. Sánchez, J., Salinas, A. (2008). ICT & learning in Chilean schools: Lessons learned.
Computers & Education. University of Chile. Department of Computer Science. Center
of Computing and Communication for the Construction of Knowledge, Chile.]
28. Sipilä, K. Educational use of information and communications technology: teachers’
perspective, Technology, Pedagogy and Education, London, Volume 23, 225-241.
(2014).
29. Whelan,R., Use of ICT in education in the South Pacific:findings of the Pacific eLearning
Observatory, Distance Education, 2008, vol.29., pp. 53-70]
30. YIP, C. W. M. (2004). Using WebCT to teach courses online. British Journal of
Educational Technology, 35(4), 497-501.
31. Афрић, В. (2014) Технологије е-образовања и њихов друштвени утјецај. У: Ласић
Лазић, Ј., ур., Информацијска технологија у образовању. Загреб: Завод за
информацијске студије Одсјека за информацијске и комуникацијске знаности
Филозофског факултета Свеучилишта, 5-25.

58
32. Безић, К. (2000) Технологија образовања и школовање учитеља. У: Росић, В., ур.,
Наставник и сувремена образовна технологија: зборник радова. Ријека:
Филозофски факултет, стр. 19-26.
33. Гал, К. (2007). Упораба ПоwерПоинт презентација за постизање боље мотивације
на сату енглескога језика с ученицима 2. разреда гимназије. Живот и школа:
часопис за теорију и праксу одгоја и образовања, 53 (17).
34. Мандић, М., Коњовић, З., Виђикант, П.: Тхе Профиле оф Сецондарy Схоол
Информатицс Теацхерс ин тхе Аутономоус Провинце оф Војводина, Цроатиан
Јоурнал оф Едуцатион, Вол.16; Но.3, 779-814 (2014)
35. Милин, В. Д., Вујачић, М.Б.: Програм стручног усавршавања наставника: процена
корисност и образовни ефекти, Иновације у настави, XXИX, 46-59, Београд, (2016).
36. Мићановић, В., Рачунар у почетној настави математике, Васпитање и образовање –
часопис за педагошку теорију и праксу 2, Завод за уџбенике и наставна средства,
Подгорица, (2007)
37. Мужић, В., Компјутер у настави, Школска књига, Загреб, (1973)
38. Ореховачки, Т., Конецки, М., & Радошевић, Д. (2017). Алати за е-образовање
39. Правилник о изменама и допунама правилника о наставном плану за други циклус
основног образовања и васпитања и наставном програму за пети разред основног
образовања и васпитања од 26.6.2017.године
40. Службени гласник РС - Просветни гласник, бр. 2/2010 и 7/2010
41. Службени гласник РС - Просветни гласник, бр. 6/2017 и 8/2017
42. Смернице за унапређивање улоге информационо-комуникационих технологија у
образовању, Министарство Просвете, Јавна расправа, Београд, (2013)

59