Електротехничка школа

„Никола Тесла“ – Ниш

СЕМИНАРСКИ РАД

из Рачунарства и информатике

Назив рада:
ПРИМЕНА ИНФОРМАЦИОНО-КОМУНИКАЦИОНИХ
ТЕХНОЛОГИЈА У ОБРАЗОВАЊУ И УЧЕЊУ

Ученик : Лука Ранђеловић Предметни наставник

Александар М. Робајац
Одељење : I4

У Нишу, децембра, 2022. године

 ПРИМЕНА ИНФОРМАЦИОНО-КОМУНИКАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА У ОБРАЗОВАЊУ И УЧЕЊУ

Садржај

1. ПРИМЕНА ИНФОРМАЦИОНО КОМУНИКАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА................................3

1.1 ИКТ у настави.................................................................................................................................3
1.1.1 ИКТ у учионици......................................................................................................................4
1.1.2 ИКТ у облику комбиноване наставе.....................................................................................4
1.1.3 ИКТ у облику учења на даљину............................................................................................4
2. Практична употреба ИКТ у настави..................................................................................................5
2.1 Мане практичне употребе ИКТ-а.................................................................................................5
3. Подела модела примене ИКТ у образовању......................................................................................6
3.1 Примена рачунара током наставе.................................................................................................7
4. Системи за управљање учењем..........................................................................................................9
4.1 Алати за размену медија..............................................................................................................10
4.2 Алати за комуникацију и друштвено умрежавање...................................................................11
4.3 Алати за креативно учење...........................................................................................................11
4.4 Алати за израду материјала за учење.........................................................................................11
5. Процес увођења и коришћења ИКТ у Србији.................................................................................11
6. Рачунарски системи...........................................................................................................................14
6.1 Уређаји..........................................................................................................................................15
6.2 Хардвер и софтвер........................................................................................................................15
6.3 Решавање проблема.....................................................................................................................15
6.4 Мрежа и интернет........................................................................................................................15
7. Ефикасност традиционалне и експерименталне наставе...............................................................16
Литература..............................................................................................................................................18

РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА
2
 ПРИМЕНА ИНФОРМАЦИОНО-КОМУНИКАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА У ОБРАЗОВАЊУ И УЧЕЊУ

1. ПРИМЕНА ИНФОРМАЦИОНО
КОМУНИКАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА

Пре неколико деценија у школама и уопштено се могло учити само уз помоћ књига, али
последњих година су се уводиле још неке врсте учења, односно увело се и учење помоћу
интернета које се може назвати и дигитално учење. Увођењем дигиталне врсте учења у
последњих десет година је обим знања удвостручен у односу на деценије пре, а удвостручава се
сваких осамнаест месеци. Тиме „формално“ образовање више не задовољава наше потребе, и
поводом тога неформално и формално образовање постају важни делови нашег живота. Уз
помоћ интернета учење може постати континуирани процес који траје целог живота једне особе.
Али ове промене и нови начини учења навеле су нас да преиспитујемо начине на које учимо и
подучавамо, јер традиционално организована настава више није довољна за постизање жељеног
образовања. Како би се спровело дигитално учење свуда, па и у школама потребне су
информационо-комуникационе технологије (ИКТ), а то је скуп технолошких ресурса и алата за
комуникацију, стварање, чување и управљање информацијама. У то спадају наравно рачунарски
уређаји попут столних и преносивих рачунара, паметних мобилних телефона, таблет рачунара, и
доста других уређаја. Уз ове уређаје за електронско учење су потребни и различити програми,
мреже и апликације.

1.1 ИКТ у настави

Употреба информационо-комуникационих технологија (ИКТ) у настави може се поделити на
три дела. То су ИКТ у учионици, ИКТ у оквиру комбиноване наставе и ИКТ у оквиру учења на
даљину. Сваку од ових метода су користиле школе у Србији, а и биле су коришћене од стране
целог света током епидемије Ковид-19. Као пример ИКТ у настави направљен је дидактички
троугао (Слика 1)

РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА
3
 ПРИМЕНА ИНФОРМАЦИОНО-КОМУНИКАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА У ОБРАЗОВАЊУ И УЧЕЊУ

1.1.1 ИКТ у учионици

Информационо-комуникационе технологије у учионици се употребљавају као облик
електронског учења и подразумева наставу која се одвија на традиционалан начин у школи.
Овде спада коришћење рачунара који је прикључен на интернет током наставе. Овде имамо
пример примене ИКТ у учионици (Слика 2).

1.1.2 ИКТ у облику комбиноване наставе

Помоћу интернета ученик није везан за учионицу већ се може у било које договорено време
прикључити настави преко рачунара са интернетом, такође могу приступити свим материјалима
постављеним на сајту одабраном од стране школе и тиме им је сво знање на дохват руке.
1.1.3 ИКТ у облику учења на даљину
Учење на даљину подразумева наставу која се одвија потпуно преко интернета, односно без
физичког контакта ученика и професора или наставника, наравно и за овај вид наставе потребан
је рачунар. У овом облику учења на даљину ученик добија већину информација преко интернета
и то је уствари његов извор учења, то има и неке лоше стране, као и неке добре. Лоше стране
овога су то што ученици уместо да уче од наставника или неког стручњака који је обучаван и
који је учио како би предавао њима, уче од информација које могу пронаћи на доста сајта
ппреко интернета који могу бити добри, али тако има и доста њих који могу да доведу до
дезинформација. Тиме долазимо до табеле која показује прелаз из традиционалне наставе у
нетрадиционалну односно „онлајн“ наставу (Слика 3)

РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА
4
 ПРИМЕНА ИНФОРМАЦИОНО-КОМУНИКАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА У ОБРАЗОВАЊУ И УЧЕЊУ

2. Практична употреба ИКТ у настави

Сама практична употреба ИКТ-а у настави може варирати од ученика до ученика или од
професора до професора. Употреба није условљена само опремом која је расположива особи или
физичким условима већ може и зависити од ентузијазма или посвећености коју би одређени
ученик имао према учењу, као и колики би ентузијазам имао сам предметни наставник према
коришћењу наставних садржаја преко интернета ради занимљивијим искуствима самих ђака на
часовима. Како зависи од професора која ће средства користити за примену ИКТ-а у настави
толико зависи и од саме школе, односно колико ће средстава унети у саму наставу. Пошто
ученици доста времена проводе користећи ИКТ, велики део тог времена проведеног у оквиру
ИКТ-а није искоришћен за учење, већ за коришћење друштвених мрежа (Слика 4). Самим тим
мали део њиховог коришћења ИКТ-а је сврстан у учење. Друштвене мреже су постале најчешћи
облик употребе мобилних телефона, рачунара и на крају крајева свих уређаја преко којих се
могу користити саме друштвене мреже. Друштвене мреже иако нису направљене ради едукације
представљају доста добар метод којим наставници могу да подстичу ученике на активно
коришћење информационо-комуникационих технологија у циљу веће едукације.

Слика 4. Најкоришћеније друштвене мреже

2.1 Мане практичне употребе ИКТ-а

Мане практичне употребе ИКТ-а су превише изложености зрачењу мобилних телефона и
рачунара. Особе које проводе превише времена за рачунаром почињу полако да губе вид
односно повећава се потреба за наочарама.

РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА
5
 ПРИМЕНА ИНФОРМАЦИОНО-КОМУНИКАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА У ОБРАЗОВАЊУ И УЧЕЊУ

3. Подела модела примене ИКТ у образовању

Сам рачунар током наставе има више функција. Може се користити при увежбавању
моторичких вештина помоћу миша и тастатуре. Такође се може користити и као интерактивно,
мултимедијално средство током наставе. Постоје разни образовни софтвери који се примењују
током наставе, а деле се на:
1. Програме помоћу којих се развијају моторичке вештине
2. Програме за увежбавање (Они формирају навике и способности код ученика)
3. Програме који саопштавају доста знања
4. Програме за решавање свакаквих проблема
Програми помоћу којих се развијају моторичке вештине углавном се везују за децу млађег
узраста (до 13 година). Ови програми помажу у развијању моторичких вештина код деце.
Програми за увежбавање формирају навике и способности код ученика и стално информишу
ученике о резултату, очвршћују тачне и добре одговоре и оцењују сам успех ученика.
Програми који саопштавају доста знања могу се другачије назвати и програми за учење јер дају
нове информације ученицима који желе сазнати више, самим тим проширује њихово знање
Програми за решавање свакаквих проблема помажу ученицима који не схватају како решити
проблем, или имају проблема током решавања неких задатака тиме што им дају тачан резултат и
најчешће поступак помоћу којег је добијен сам резултат.
У образовању се могу мењати модели примене рачунара. Главни акценат рачунара у образовању
је ипак сврха примене, па се тиме модели примене рачунара деле на:
1. Примену рачунара као помоћно средство (за наставнике)
2. Примену рачунара као извор информација потребних за одржавање школског часа, као и
самостално учење
3. Примену рачунара као средство за комуникацију
4. Примену рачунара као средства уз која остварујемо програмирану наставу
5. Примену рачунара као наставно средство
6. Примену рачунара за представљање мултимедијалних презентација
7. Примену рачунара као интерактивно средство
Примена рачунара као помоћно средство односи се на коришћење рачунара од стране
наставника или професора за штампање тестова, израчунавање просека, израду распореда
часова, и других наставних ствари.
Примена рачунара као извор информација потребних за одржавање школског часа, а уједно и за
самостално учење служи за коришћење онлајн сајтова који се могу назвати и онлајн
енциклопедије. Наравно за ову примену рачунара је потребан хардвер, софтвер, интернет
приступ, као и знање енглеског језика јер највећи део информација које су доступне на
интернету су углавном на страним језицима односно највећим делом на енглеском језику.

РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА
6
 ПРИМЕНА ИНФОРМАЦИОНО-КОМУНИКАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА У ОБРАЗОВАЊУ И УЧЕЊУ

Када се рачунар примењује као средство за комуникацију мисли се на коришћење електронске

поште, причања, одржавања видео конференција, учења на даљину и доста других ствари које
су потребне професорима и наставницима ради лакшег вршења наставе и лакше комуникације
са колегама.
За примену рачунара као средства уз које остварујемо програмирану наставу не може се доста
рећи осим да се користе хипермедијални софтвери.
Примена рачунара као наставно средство је заступљена у скоро свим школама у Србији и она
служи како би могле да се приказују разне слике, видео снимци, мултимедије, као и како би се
пуштао звук. Тиме се рачунар може користити уместо класичних средстава за одржавање
наставе попут пројектора, ДВД плејера, или ЦД плејера).
Примена рачунара за представљање мултимедијалних презентација је новији вид комуникације
на настави који интегрише приказивање текста, табела, слике, звука, анимација,
мултимедијалних и интерактивних садржаја и комплетних софтверских алата.
Примена рачунара као интерактивно средство је у ствари вид коришћења рачунара за
остваривање интерактивног индивидуалног или рада у групи помоћу пројектора и табле.

3.1 Примена рачунара током наставе

Рачунари се могу примењивати и на други начин током наставе, односно постоје три модела
примене рачунара и других средстава током наставе, а то су:
1. Традиционални модел (Слика 5)
2. Комбиновани модел (Слика 6)
3. Мултимедијални и интерактивни модел (Слика 7)
У традиционалном моделу доминирају старије и класичне методе рада. Користе се класична
наставна средства која су до сада остала иста, као и класични педагошки и психолошки
принципи. Учионице су без рачунара, уместо њих се користи већ одштампан материјал и табла
ради приказивања и предавања. Само место одржавања часова је класичан тип учионице
односно класична учионица. Овај модел има предности и мане као и сви други, предности овог
модела су једноставност образовних материјала и мањак могућности техничких проблема. Мане
овог модела учења и предавања су то да се не приказују нити примењују савремена наставна
средства.

Слика 5. Традиционални модел наставе

РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА
7
 ПРИМЕНА ИНФОРМАЦИОНО-КОМУНИКАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА У ОБРАЗОВАЊУ И УЧЕЊУ

Код комбинованог модела се примењује само један рачунар и пројектор на коме се може
приказивати презентација која садржи текст и слике ради циља лакшег учења. Место одржавања
овог модела је такође класична учионица, која је наравно опремљена рачунаром и пројектором.
Код овог модела наставе рачунар је наставно средство. Овај модел наставе користи савременији
тип предавања и вршења наставе, али и он има неких недостатака. Главни недостатак овог
модела је мањак мултимедија и индивидуалног рада, односно рада на рачунару, али предност
овог модела је премине самог рачунара умереном интензивношћу.

Слика 6. Примена комбинованог модела у настави

Мултимедијални и интерактивни модел је модел у коме се наравно примењује више рачунара

него у комбинованом моделу, уколико има могућности пожељно је да сваки ученик користи
засебан рачунар. У овом моделу као и комбинованом се примењују пројектор и табла. Више се
гледа да се приказују мултимедије и акценат стоји на индивидуалном раду и интерактивним
методама. У овом моделу доминира активно стицање знања и индивидуално учење, а све то се
врши по координацији наставника. Овај модел је такође и фронталан модел часа, односно час
који се одржава у информативном кабинету. Код овог модела, рачунар је центар пажње ученика
односно средина учења. Овај модел има недостатака, а то су могућност техничких проблема
која би привремено зауставила рад једног или више ђака и дуготрајну припрему на час, односно
време одузето паљењем рачунара, тражењем лекција … Предности модела су индивидуални рад
и могућност примене мултимедија и интерактивних метода рада.

РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА
8
 ПРИМЕНА ИНФОРМАЦИОНО-КОМУНИКАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА У ОБРАЗОВАЊУ И УЧЕЊУ

Слика 7. Мултимедијални модел наставе

4. Системи за управљање учењем

Системи за управљање учењем омогућавају дистрибуцију, објављивање и управљање каталога,
лекција, предмета. Обухватају, бележе и управљају информацијама о корисницима, ученицима и
наставницима. Постоји доста ових система, попут:
1. Moodle
2. ATutor
3. OLAT
4. ILAS
5. Dokeos
Ови сајтови се користе како би на њима биле постављење разне лекције, задаци, слике, или неке
друге ствари које захтевају професори или наставници. Веома је важно да се обрати пажња на
квалитет процеса учења током процеса електронског учења. Другим речима исход образовног
процеса не мора искључиво бити резултат процеса образовне институције, већ може квалитет
имати везе са унапређењем и омогућавањем учења и може пружати разне могућности
обучавања. Један од највећих изазова за теорију и праксу је проналажење одговора на питања о
квалитету електронског типа учења. Електронско учење само тежи да постане толико важно као
и традиционалан метод учења. Сам концепт квалитета учења мора бити више него свеобухватан
и фокусиран на аспекте наставног интерфејса. Сами субјективни захтеви квалитета се могу
сврстати у седам области квалитета (Слика 8), а то су:
1. Технологија
2. Сарадња
3. Подршка наставника
4. Структура курса
5. Транспарентност провајдера курса

РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА
9
 ПРИМЕНА ИНФОРМАЦИОНО-КОМУНИКАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА У ОБРАЗОВАЊУ И УЧЕЊУ

6. Дидактика
7. Трошкови одржавања

Слика 8. График субјективних услова квалитета

Постоји доста алата који се могу користити у сврху проширења знања одређене особе, деле се
на:
1. Алате за размену медија
2. Алате за комуникацију и друштвено умрежавање
3. Алате за креативно учење
4. Алате за израду материјала за учење

4.1 Алати за размену медија

Алати за размену медија омогућавају разно претраживање, организовање фотографија и
коментарисање, али зато имају и могућност стварања, прегледа, организовања и коментарисања
видео материјала. У настави се могу користити директно уколико школа има интернет
конекцију у самој учионици или просторији у којој се одржава час, али зато треба имати и
унапред припремљен и снимљен материјал који ће се приказивати на школском рачунару уз
помоћ видео пројектора. Прављење материјала је поједностављено до те мере да сваки
наставник који поседује фотографски апарат или свој видео камеру може направити и поставити
своје фотографије или видео запис на мрежи. Потребно је само сликати предмете који су
потребни за наставну јединицу која се припрема или сам снимак о коме ће се касније
коментарисати са одељењем. Ово је једноставан начин на коме се може приближити савремена
технологија ученицима и притом ученици могу нешто научити. Ови алати се примењују у скоро
свим школама Србије, али тако и света. Много је лакше скинути видео са апликације „Youtube“

РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА
10
 ПРИМЕНА ИНФОРМАЦИОНО-КОМУНИКАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА У ОБРАЗОВАЊУ И УЧЕЊУ

и представити га ученицима уз неке модификације самог видеа него предавати старим

методама.

4.2 Алати за комуникацију и друштвено умрежавање

Алати за комуникацију и друштвено умрежавање служе како би се послале „инстант“ поруке,
аудиовизуелну комуникацију, повезивање преко мреже, размену ресурса, прављење група са
сличним или истим интересовањима и дописивање кратким порукама. Тренутно
најзаступљенији алати за комуникацију и друштвено умрежавање су Viber и WhatsApp који
омогућавају размену порука, фотографија и дељење занимљивог садржаја између две, или више
особа. Ове апликације су доступне свима који имају приступ мобилном телефону или рачунару.
Друштвено умрежавање представља један од најпопуларнијих видова комуникације преко
интернета које повезују јединце и групе са заједничким статусом, сличним културним,
друштвеним и заједничким интересом. Сами сервиси за друштвено умрежавање су фокусирани
на стварање заједнице људи који исто мисле или ради повезивања одређене скупине људи путем
интернета. Сама заједница се најчешће формира између блиских или уопштено пријатеља, особа
из академских заједница, радника школе, радника фирме или неких заједница. Било је покушаја
да се сви сервиси стандардизују, па да није потребно отварати више сервиса. Међутим сви
покушаји су пропали због проблема са правима приватности корисника. Друштвене мреже
омогућавају размену и преглед велике количине мултимедијалних садржаја.

4.3 Алати за креативно учење

Алати за креативно учење су у ствари специјализовани веб сервиси који на једноставан начин
омогућавају прављење квизова, израду стрипова па и уређивање видео записа кроз додавање
белешки. Постоје разне апликације преко веба које омогућавају ученицима стварање различитих
квизова, као што и професори такође могу користити овај алат за израду квизова. Затим постоји
веб апликација коју ученици могу користити при изражавању креативности кроз израду разних
врста брошура. И постоје веб сервиси који и ученицима и професорима омогућавају креативно
уређивање самог видео записа.

4.4 Алати за израду материјала за учење

Алати за израду материјала за учење су алати које сам учитељ или професор може направити за
свој конкретан час и уједно подели са другима. Ови алати омогућавају наставницима велику
организацију наставних садржаја у мање целине при чему свака целина може да се састоји од
одређених аудио или видео записа, или интеграцију сликовних записа и неку презентацију са
аудио записом. Ови алати доприносе доста занимљивости самим часовима као и деци односно
ученицима.

5. Процес увођења и коришћења ИКТ у Србији

У свету се ИКТ увео доста пре него што се увео код нас у Србији, али то не значи да и код нас
није то рано уведено. Чак се од 1985/1986 увео и користио ИКТ у Србији и то у осмом разреду у
виду наставе Техничког образовања кроз тему електроника и информатика. Све примене и сваку
годину увођења новог система ИКТ-а у Србији можете видети у табели.

РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА
11
 ПРИМЕНА ИНФОРМАЦИОНО-КОМУНИКАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА У ОБРАЗОВАЊУ И УЧЕЊУ

1985/1986. У осмом разреду је у наставу Техничког

образовања први пут кроз наставну тему
звану „Електроника и информатика“ уведен
информатичко-рачунарски садржај.
1995/1996. У седмом разреду се увео нови предмет зван
„Информатичка технологија“ који је имао 14
часова, а затим кроз Модуле још 6 часова.
1995/1996. Увела се изборна настава „Информатика и
рачунарство“ са 36 часова годишње
1997. Савезна влада објавила је документ зван
„Стратегија развоја информатике у Савезној
републици Југославији“ са посебним делом
званим „Образовање“ у коме је дат оквир
развоја образовања за информатичко
друштво.
2004/2005. Од првог до петог разреда се уводи изборни
предмет „Од играчке до рачунара“
2006/2007. У петом и шестом разреду први пут у наставу
„Техничко образовање“ увели информатички
садржај са 14 часова
2007/2008. Сам наставни предмет „Техничко
образовање“ преименује се у „Техничко и
информатичко образовање“. Број часова
информатике повећан је са само 14 часова на
16 часова.
2008/2009. У настави „Техничко образовање“ увећан је
број часова везан за информатичке садржаје
кроз наставну тему „Практични примери
управљања помоћу рачунара“.

2013. Ове године је усвојена „Стратегија развоја

образовања у Србији до 2020. године“ која у
основи препознаје значај и улогу које нове
технологије имају за унапређивање
образовног система. У оквиру самог процеса
израђен је документ назван „Смернице за
унапређивање улоге ИКТ у образовању“.

РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА
12
 ПРИМЕНА ИНФОРМАЦИОНО-КОМУНИКАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА У ОБРАЗОВАЊУ И УЧЕЊУ

2015/2016. Наставни предмет „Техничко и

информатичко образовање“ замењен је
сличним предметом званим „Техника и
технологија“ у коме је смањен информатички
садржај а у наставу се уводи најновији
предмет који је уједно и обавезан зван
„Информатика и рачунарство“ и похађају га
деца од петог до осмог разреда са 36 часова.
Сама стратегија развоја образовања у Србији је до 2020. године препознала значај и улогу нових
технологија за унапређивање образовног система. До 2015/2016 године наставни предмет
„Информатика и рачунарство“ био је изборни предмет у основним школама у Србији. Увођењем
овог предмета у списак обавезних предмета почело је дигитално описмењивање читавих
генерација ученика, ово је планирано реформом основног образовања. У претходним годинама
је било покушаја приближавања информатичких садржаја целој популацији деце (деца узраста
од 7 до 15 година односно основци) кроз измену садржаја предмета „Техничко образовање“.
Предмет је преименован више пута, прво је преименован у „Техничко и информатичко
образовање“, а смернице за наставнике су дате у правилнику који је објављен у службеном
гласнику. По овом гласнику „Акценат информатичког дела овог предмета је да се код ученика
развије основна информатичка писменост, али такође и да се оспособе да примењују савремену
технологију у комуникацији, да проналазе корисне информације, насупрот усвајању готових
знања. Информатичка обука треба да оспособи ученике за употребу савремених информатичких
и комуникационих технологија и у другим наставним областима у оквиру наставног процеса.
Познајући основне информатичке писмености, ученици су у могућности да све технике и
технологије доживљавају и истражују на садржајнији начин користећи шири спектар извора
информација“. Затим након неколико година уведен је нови наставни предмет назван
„Информатика и рачунарство“, који је обавезан од петог до осмог разреда основне школе, а
назив „Техничко и информатичко образовање“ сам предмет мења у „Техника и технологија“.
Овај обавезни наставни предмет у петом разреду подељен је правилником на три наставне
области – теме: Информационо комуникационе технологије, Дигитална писменост и
Рачунарство „На основу члана 79. став 1. Закона о основама система образовања и васпитања“.
Национални просветни савет донео је нови „Правилник о наставном плану за други циклус
основног образовања и васпитања и наставном програму за пети разред основног образовања и
васпитања“. Доста се ученика образовало дигитално од увођења информатике и рачунарства као
предмета, а од тога само у седмом разреду уче доста ствари (Слика 9 и 10).

РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА
13
 ПРИМЕНА ИНФОРМАЦИОНО-КОМУНИКАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА У ОБРАЗОВАЊУ И УЧЕЊУ

Слика 9. Табела исхода (наученог у седмом разреду)

Слика 10. наставак табеле о исходима

Сам начин остваривања програма наставног предмета „Информатика и рачунарство“ за други

циклус основног образовања и васпитања за седми и осми разред подразумева да се на почетку
теме ученици упознају са циљевима и исходима наставе односно учења, планом рада и
начинима оцењивања. Сам предмет реализује се кроз разне облике наставе, а то су:
1. Теоријске основе у кратким цртама, кроз разна упутства, објашњења основних појмова,
стратегија у циљу развијања потпуности, препознавања личних стратегија учења код
ученика
2. Практичан рад у групама или индивидуално. Сама индивидуализација је доста неопходна
код конкретног задатка за проверу знања ученика.
3. Настава се реализује у групама. Група се састоји од 15 ученика и годишњи фонд часова је
36.
4. Часови се реализују у кабинету за саму информатику и рачунарство односно у
дигиталној учионици.

РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА
14
 ПРИМЕНА ИНФОРМАЦИОНО-КОМУНИКАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА У ОБРАЗОВАЊУ И УЧЕЊУ

5. Сложеност задатка треба пратити развојне карактеристике узраста и предзнања са којом

деца долазе у седми разред. Треба се инсистирати на прецизност у анализи, провери,
исправности и нагласити сам значај исправљања грешака током израде задатака.
6. Ученици спроводе једноставно акционо истраживање и приказују истражено

6. Рачунарски системи
Како би се могао користити ИКТ у настави потребно је знати шта се све сврстава у сам
рачунарски систем, а у њега се сврставају:
1. Разни уређаји који се могу прикључити у сам рачунар
2. Хардвер и софтвер
3. Решавање проблема
4. Мрежа и интернет

6.1 Уређаји
Код уређаја само проучавање интеракције између човека и рачунара може побољшати дизајн
самог уређаја, укључујући хардвер и софтвер. Ученици требају дати препоруке за постојеће
уређаје (телефон, лаптоп, таблет, паметан сат…) или смисле своје сопствене компоненте или
интерфејс (креирање сопственог контролера). Наставници могу да упуте ученике да размотре
саму употребљивост уређаја, издржљивост и остале основне атрибуте које сваки уређај треба
имати

6.2 Хардвер и софтвер

Хардвер и софтвер служе за прикупљање и размену података у које спадају усно, излаз
складиштење и обрада.
Када могу, ученици би требало да одаберу хардверске и софтверске компоненте како би
дизајнирали свој пројекат узимајући у обзир факторе као што су цена, атрактивност,
приступачност, функционалност, брзина и величина. Као пример можемо навести компоненте за
мобилну апликацију које могу да укључују препознавање говора или GPS. Избор уређаја који се
повезује помоћу Bluetooth-а на физичку USB везу укључује компромис између потребе за
додатним извором напајања за бежични уређај и мобилности.

6.3 Решавање проблема

Пошто рачунарски уређај може комуницирати само са међусобно повезаним уређајима унутар
система проблеми могу настати уз помоћ много фактора, а не само због рачунарског уређаја.
Требало би да се користи структурисани поступак за решавање ових проблема и да се обезбеди
да потенцијална решења не буду занемарљива.

6.4 Мрежа и интернет

Мрежа и интернет се деле на две врсте коришћења саме мреже и интернета, деле се на:
1. Мрежну комуникацију и организацију
2. Заштиту сигурности података

РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА
15
 ПРИМЕНА ИНФОРМАЦИОНО-КОМУНИКАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА У ОБРАЗОВАЊУ И УЧЕЊУ

Ученици би требало да моделирају како се одређени подаци шаљу користећи протоколе да

бирају најбржи пут, да се баве недостајућим информацијама и да безбедно испоручују осетљиве
податке. Као пример могао би да се осмисли план за поновно слање изгубљених информација
или за тумачење неких видеа на којима недостају делови, сам приоритет на овом нивоу је
разумевање сврхе протокола и начина на који они омогућавају сигурну комуникацију.
Заштита сигурности подата опште је познат пример и познато је да су информације које се
чувају на мрежи осетљиве на нежељени приступ. Постоје примери физичких безбедности мера
за заштиту података, који укључују чување лозинки, израду резервних копија на другим
уређајима за складиштење и брисање уређаја за складиштење пре него што се поново употреби.
Такође и енкрипција може бити једноставно решење.

7. Ефикасност традиционалне и експерименталне наставе

Предмет истраживања је сама ефикасност наставе у класичној и у експерименталној средини са
паралелним групама. Час је одржан помоћу лаптопа односно рачунара, пројектора и
интерактивне табле, коришћени су радни листови за индивидуални рад. Циљ овог истраживања
је упоређивање и анализа образовних средина у погледу ефикасности класичне и
експерименталне средине. Истраживање је рађено у паралелним групама које су училе у
различитим срединама. Резултати овог истраживања се могу видети на табели (Слика 11).

Слика 11. табела резултата тестирања

На табели се може видети да је учење у традиционалном моделу наставе било ефикасније него
учење експерименталног модела и то за 1 проценат мање на иницијалном ,али 5 посто више на
финалном тесту (Традиционални модел иницијални: 10% финални: 35%, Експериментални
модел иницијални: 11% финални: 30%). Учење на експерименталном моделу је било ефикасније
само када се учило о рачунарској мрежи и електронској пошти. Резултати учења осталих
РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА
16
 ПРИМЕНА ИНФОРМАЦИОНО-КОМУНИКАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА У ОБРАЗОВАЊУ И УЧЕЊУ

лекција су идентични или ефикасније одрађени у традиционалном моделу (Слика 12). Сумирани
резултати ефикасности наставе приказују да је ефикаснија била традиционална настава него
експериментална притом да је традиционалан модел имао 35%, а експерименталан модел имао
30%. И даље се води борба за опстанак експерименталне наставе у виду општег образовања, а
ефекти (Слика 13).

Слика 12. график ефикасности учења у ова два модела

РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА
17
ПРИМЕНА ИНФОРМАЦИОНО-КОМУНИКАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА У ОБРАЗОВАЊУ И УЧЕЊУ

Слика 13. график ефикасности између два модела на тесту

РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА
18
 ПРИМЕНА ИНФОРМАЦИОНО-КОМУНИКАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА У ОБРАЗОВАЊУ И УЧЕЊУ

Литература

https://nardus.mpn.gov.rs/bitstream/id/68509/Disertacija.pdf
https://digitalnaucionica.edu.rs/wp-content/uploads/2018/10/Prirucnik-Primena-IKT-u-nastavi.pdf

РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА
19