УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ,

ПЕДАГОШКИ ФАКУЛТЕТ У УЖИЦУ

СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ ПРЕДМЕТА САВРЕМЕНИ ТОКОВИ

ИНФОРМАТИЧКОГ ОБРАЗОВАЊА

M-LEARNING - ИЗАЗОВИ И МОГУЋНОСТИ

Ментор: Кандидат:
Проф. Бранка АрсовићВалентина Марковић
12/2022-мс

Ужице, 2022. године

 САДРЖАЈ

Увод.................................................................................................................- 1 -
I. Учење на даљину.......................................................................................- 2 -
I.1 Историја учења на даљину...........................................................................................................- 2 -
I.2 E-Learning.......................................................................................................................................- 3 -
I.2.1 Предности e-Learning-а........................................................................................................................- 4 -
I.2.2 Недостаци e-Learning-a........................................................................................................................- 5 -
II. M-Learning................................................................................................- 6 -
II.1 Предностиm-Learning-a................................................................................................................- 8 -
II.2 Недостаци m-Learning-a.............................................................................................................- 10 -
II.3 Сличлности и разликеизмеђу m-Learning-a и e-Learning-a....................................................- 11 -
II.4 Потенцијал раста коришћења m-Learning-a кроз анализу тржишта мобилних уређаја......- 12 -
II.4.1 Тржиште преносних рачунара.........................................................................................................- 13 -
II.4.2 Тржиште таблета...............................................................................................................................- 14 -
II.4.3 Тржиште мобилних телефона..........................................................................................................- 14 -
II.5 Oптимизација садржаја за електронско учење за мобилне платформе.................................- 15 -
II.6 Примена m-Learning-a у формалном образовању...................................................................- 16 -
Закључак......................................................................................................- 19 -
Литература...................................................................................................- 20 -
 M-Learning-изазови и могућности

Увод

M-Learning који се такође назива и мобилно учење, је начин приступа садржају за учење преко мобилних
уређаја. Најважнији елемент мобилног учења јесте мобилност студената и ученика- давањем им
могућности да бирају када и где желе да приступе учењу и којим темпом желе да уче и напредују.

Први део рада се односи на историјски развој учења на даљину од половине деветнестог века па до данас. У
оквиру историјског развоја учења на даљину обрађен је његов развој од учења уз помоћ поште па преко
појаве филма, радија, телевизије, интернета и мобилних уређаја. Такође у првом делу рада обрађен је
концепт e-Learning као саставног дела учења на даљину као и његове предности и мане у односу на
традиционално учење.

Други део рада фокусира се на m-Learning односно мобилно учење. Теоријски је обрађен концепт мобилног
учења као и његови историјски развој од 1980. године када је тестиран пројекат мобилног учења у
школама па преко пројеката као што су: MOBllearn, Handheld Learning Resource и mobile Game-Based
Learning.

Посебан фокус је стављен на предности и мане мобилног учења као и разлике и сличности мобилног и
електронског учења. Као главне предности мобилног учења можемо навести његову флексибилност,
независност од времена и простора, ефикасасност, креативност и друго. Као највеће мане наводе се
техничка ограничења и сметње у таоку самог учења.

Такође анализирана су кретања на тржиштима мобилних телефона, таблета и преносних рачунара обзиром
на то да су они основно средство рада када је у питању мобилно учење. Можемо рећи да су се тржишта
опоравила од пада изазваног кораона вирусом и да су у порасту (осим тржишта преносних рачунара) што
имплицира да ће бити све више корисника мобилних уређаја а самим тим ће и мобилно учење бити
доступније све већем броју људи.

На крају рада анализирана примена мобилног учења у наставном раду као и предности и ограничења која
мобилно учење носи са собом када је у питању формално образовање.

1
 M-Learning-изазови и могућности

I. Учење на даљину

Учење на даљину можемо дефинисати као достизање знања и вештина кроз достављане информације и
упутства, применом различитих технологија и осталих форми учења на даљину. 1

Учењем на даљину обухваћени су различити начини путем којих је могуће остварити комуникацију између
студента и самог предавача. Можемо направити разлику између неколико скупина помоћу којих је могуће
остварити реализацију учења на даљину:

 пошта
 радио и ТВ програм
 телеконференције и видеоконференције
 интернет

I.1 Историја учења на даљину

Учење на даљину се на почетку свог развоја примарно употребљавало коришћењем поштанског система
пружајући могућност образовања људима који су били спречени да присуствују настави у класичним
школама. Први степен развоја учења на даљину користиле су жене због искључености из програма
институционалног образовања које је било намењено тада само мушкарцима, као и запослени грађани који
су били на радним местима за време одржавања наставе или они који су живели исувише далеко од
образовних центара.

Зачетником учења на даљину можемо сматрати учитеља стенографије Исака Питмана који је применио
учење на даљину у раду са својим студентима 1840. године у Енглеској. Питман је својим ученицима
задавао да преписују кратке поруке из Библије и враћају му на преглед поштом. Одржавао је комуникацију
са студентима широм земље и подједнако успешно им преносио знање. Такав начин обучавања студента
претеча је данашњег учења на даљину, показао је одмах своју квантитативну, економичну, прагматичну
страну и слободнију, у односу на традиционалне методе.

Први универзитет који је понудио учење на даљину био је Универзитет у Лондону, 1859. године. Други
зачетник у институционализовању овог вида едукације био је Универзитет у Јужној Африци, који је увео
Correspondence Education курсеве пре 1946.године. највећи универзитет за студирање на даљину у Великој
Британији , Open University, постоји од 1969. године. У немачкој је универзитет овог типа отворен 1974.
године, Fren Universitat у Хагену. 2

Појавом филма 1910. године долази до измена у дописним курсевима. Томас Едисон је 1913.године сматрао
да ће појава филма у потпуности изменити школски систем у наредних десет година. Нови медиј уведен је
у дописне курсеве пре 1920.године у форми слајдова и покретних слика. После филма велику промену
доноси радио. Мале радио станице омогућиле су по први пут двосмерну комуикацију између студента и
ментора. Концепт дописног курса који је користио радио био је полазна тачка за увођење образовне
телевизије у дописне курсеве.

1
https://usdla.org/
2
Link-elearning, UčenjeprekoInterneta, online knjigazaučenjenadaljinu, Beograd, 2010.
2
 M-Learning-изазови и могућности

Касних педесетих година долази до успона "образовне телевизије". Док седамдесетих долази до појаве
првих персоналних рачунара. Касније долази до појаве компакт диска који омогућава лакшу размену
материјала. У другој половини 90-их долази до експанзије информационо комуникационих технологија а
резултат је брз развој интернета. Таква промена добила је и нов назив е-Learning.

Слика 1-Развој учења на даљину у зависности од развоја технологије 3

3
Извор: Аутор
3
 M-Learning-изазови и могућности

I.2 E-Learning

Е-learning или електронско учење присутно је већ двадесетак година као учење олакшано и појачано
коришћењем уређаја информационе и комуникационе технологије. Такви уређаји убухватају компакт
дискове, рачунаре, преносне рачунаре, таблете и мобилне телефоне. Е-learning се користи за учење на
даљину кроз мрежу интернета и може се сматрати компонентом флексибилног учења. Када се учење одвија
ексклузивно преко мреже тада се оно назива online учење. Када се учење дистрибуира мобилним уређајима
као што су мобилни телефони, преносни и джепни рачунари , тада се учење назива m-Learning. Мобилно
учење и учење преко мреже су два подскупа електронског учења.

I.2.1 Предности e-Learning-а

Као најзначајније предности е-Learning-a можемо навести:

 Временска и просторна флексибилност- студенти уче независно од простора и времена што

омогућава да образовање буде доступно и онима којима је онемогућен долазак у учионицу
 Боља интеракција на релацији учаник и професор- комуникација која се одбија уз помоћ
информационе технологије често је непосреднија и интензивнија, питања се постављају слободније,
без страха од ауторитета професора.
 Садржаји за учење могу бити прилагођени појединим ученицима- садржај се може креирати у
зависности од способности и предзнања сваког индивидуалног студента што омогућава бољу
едукацију
 Тимски рад ученика на заједничким пројектима
 Коришћење интерактивних садржаја као што су слике, анимације, текст, видео и слично и
доступност садржаја 24 часа online.
 Е-learning омогућава једноставан приступ свим доступним референцама на интернету
 Online-diskusije омогућују повезивање полазника различитих култура и делатности 4
 Е-Learning има једниствену карактеристику у организовању приступа неограниченом броју
студената.
 За разлику од традиционалног образовања e-Learning може да задовољи различите стилове учења.
Промовише сарадњу међу ученицима из различитих култура, региона, држава и сл.
 Самоучење и самоусавршавање.
 Евалуација и повратна информација. Може прушити могућност за тестирање и евалуацију учења.

4
Ćukušić, M.; Jadrić,M.; E-učenje: konceptiprimjena; Školskaknjigad.d., Zagreb, 2012.str.15
4
 M-Learning-изазови и могућности

I.2.2 Недостациe-Learning-a

Поред предности е-Learning има и своје недостатке у односу на традиционално образовање. Пре свега код
традиционалног учења нису потребна претходна предзнања док код е-learninga неопходно је предзнање
рачунарске писмености. Без одређеног нивоа рачунарске писмености градиво интегрисано у склопу
електронског учења постаје потпуно бекорисно, јер га корисник не зна користити. Такође постоји
недостатак у виду опреме, неопходно је да студенти поседују рачунаре, телефоне или сличну технологију
путем које ће приступити електронском учењу. Такође треба напоменути да су и најпоузданије техничке
ствари склоне кваровима. Може доћи до квара опреме или пада конекције уз помоћ које приступамо
електронском учењу, све то може довести до несигурности и пада концентрације а самом тим и квалитета
учења. Једна од предности е-Learning-a јесте то што су матерјали и задаци доступни 24h дневно, међутим
то може бити и мана јер студенти за израду задатака или учење могу чекати задње минуте те су могућа
кашњења и упитни су резулатати. Треба напоменути и то да већина наших школа и факултета није добро
опремљена да користи електронско учење као вид наставе мада евидентан је напредак у том пољу од појаве
корона вируса па до данас. Иако је електронско учење јефтиније у односу на традиционално за институције
јер им није потребан простор што смањује трошкове, скупље је за кориснике јер им је потребна технологија
која није јефтина да би приступили електронском учењу.

Као главне недостатке можемо навести још и:

 Предуго трајање израде материјала за учење и тестирање.

 Недостатак друштвеног аспекта учења- полазници се у току свог образовања срећу само са
рачунаром. Осећај изолованости који доживљавају корисници електронског учења један је од
главних недостатака. Не постоји интеракција лицем у лице и „људски додир“који су доступни у
традиционалној настави. Недостатак друштвеног учешћа и размене искуства у заједници може бити
хендикеп студентима у њиховом адекватном физичком, емоционалном и социјалном развоју.
 Многи е-learning програми не успеју, јер велики број полазника одустане и никада не заврши
програм до краја.

5
 M-Learning-изазови и могућности

II. M-Learning

Брз напредак информационих технологија у нашем добу повећао је интересовање технологије за потребе
људи. Док су технолошки уређаји и њихова употреба били подложни специфичном окружењу или локацији
у прошлости, окружење и локација сада имају своје самосталне посебности за прошла и за новија времена.
M-Learning је врста учења чији је ученик претходно одређен, није на истој локацији као и предавач већ
користи могућности које нуди мобилна технологија. M-Learning јесте врста учења која је појављује као
резултат коевулације мобилне информатике и поља за електронско учење независно од одређене локације.
M-Learning се може користити уз подршку традиционалном учењу(што је нејчешћи сличај) или потпуно
независно.

Већина писаца посматра m-Learning као природно развијени облик e-Learning-a. И ако постоји разлика
између e-Learning-a и m-Learninga они су уско повезани, m-Learning је део односно подскуп електронског
учења.

Слика 2-m-Learning као део e-Learning-a и d-Learninga5

Постоје различите дефиниције m-learninga-a али би свака од њих требала да укључује способност учења
свуда у свако време без трајног физичког повезивања на кабловске мреже. Ово се може постићи употребом
мобилних и преносивих уређаја као што су: мобилни телефони, преносиви рачунари и таблет уређаји. Мора
да имају могућност повезивања са другим рачунарским уређајима, представљање образовних информација
и да оствари билетералну размену информација између ученика и наставника.

Кључне карактеристике m-Learning-a:

 Садржај за микроучење

5
Извор: Аутор
6
 M-Learning-изазови и могућности

Мобилно учење се често користи за испоруку садржаја за микоручење. 2-5 минута релевантних
информација дизајнираних да одрже пажњу ученика и ојачају задржавање знања. Садржај
микроучења функционише тако што реплицира садржај који свакодневно конзумирамо путем
наших дриштвених медија, користећи видео записе кратког формата,анимацију, игрице, квизове и
више интерактивних формата.
 Друштвено учење
Такође са циљем реплицирања понашања на мрежи, мобилно учење често користи друштвено
учење како би повећало ангажман. Ово може укључивати форум, вести или функцију ћаскања за
ученике, постаљањем питања једни другима, повезују се са вршњацима и деле своје увиде.
 Беспрекоран приступ
Иако није обезбеђен на свим платформама за m-Learning, беспрекоран приступ брзо постаје кључни
елемент решења за обуку засновану на мобилним уређајима.

И ако нам m-Learning делује као релативно нов појам мобилно учење се у Европи појавило још 1980-године
када су ручни уређаји први пут тестирани у неколико школа. Средином 1990-их година појављују се
истраживачки пројекти за искоришћавање нове генерације ручних уређаја за учење. Почетком двадесет и
првог века Европска комисија постаје главни спонзор мобилног учења у Европи кроз финансирање
пројекта истраживања и развоја. Неколико је замаља покренуло националне или међународне
истраживачке и развојне пројекте у мобилном учењу, понајвише Велика Британија, Данска и Холандија.
Рани пројекти углавном су се темељили на технологији и истраживали примену нове мобилне технологије
као подршка проучавању и учењу.

Пројекат MOBllearn из 2002.године показао је најновија постигнућа у истраживању нове генерације

парадигми за технолошки потпомогнуто учење у мобилном окружењу. То учење је подржавало креирање,
испоруку и праћење наставног садржаја користећи амијенталну интелигенцију, локацијску зависност,
персонализацију, мултимедију, тренутно комуницирање порукама и дистрибуиране базе података. 6

Пројекат HandLer са универзитета у Бирмингему имао је за циљ развити особине мобилне технологије за
учење на темељу јавног схватања начина на који људи уче у различитим контекстима током свог живота.
Основни појмови који су се истраживали били су:

 мапирање концепта
 дељење знања
 доживотно учење
 мобилне технологије учења7

Паневропски пројекат m-Learning имао је за циљ развити прототипове производа који ће пружити
информације и модуле учења путем јефтиних преносних технологија које већ имају или су лако доступне за
већину младих одраслих особа у Европској унији. Производи су требали тежити привлачењу младих
одраслих особа од 16 до 24 године који тада нису били укључени у образовање и оспособљавање да се
укључе у развој и постизање циљева диживотног учења. Пројекат је кординирала Агенција за учење и
развој вештина у партнерству са организацијама из Велике британије, Италије и Шведске. 8

6
https://iamlearn.org/wp-content/uploads/2018/01/mLearn2002_Proceedings.pdf#page=58 ,
7
https://cordis.europa.eu/project/id/027607
8
https://www.edapp.com/blog/importance-of-mobile-learning/
7
 M-Learning-изазови и могућности

Пројекат mGBL(mobile Game-Based Learning), који се спроводио између 2005. и 2008. године, имао је
намеру развити иновативне услуге учења у облику мобилних игара темељене на комбинацији и примени
тадашњих постојећих технологија, али такође одржавати даљи технолошки развој у мобилном сектору.
Услуга учења била је намењена младим људима који највише користе мобилне технологије и ако би такви
модели учења и услуга такође требали бити прихватљиви и за друге циљане групе. Пројекат се темељио на
теоријским приступима и практичним искуствима у електронском учењу и учењу темељеном на играма. У
пројекту су учествовале организације из Велике Британије, Италије, Хрватске, Аустрије и Словеније.

II.1Предности m-Learning-a

Као што смо већ рекли мобилно учење се може користити за подршку традиционалном учењу као и учењу
на даљину или потпуно самостално. Мобилно учење је алат који може обогатити искуство учења онима
који теже флексибилности у свом неформалном па и формалном образовању. Као такво мобилно учење има
бројне предности у односу на традиционално образовање.

Ако анализирамо m-Learning у смислу његових предности можемо их рангирати на следећи начин:

 Учење независно од времена

 Учење независно од локације
 Могућност „доживотног“ учења
 Учење прилагођено нашим потребама и времену

Такође као предности m-Learning-a можемо навести:

 Миленијалци воле мобилне уређаје

80% светске популације сада користи паметне телефоне. Међу миленијалцима употреба мобилних
телефона расте до 97%. треба напоменути да они не користе само своје мобилне телефоне већ су и
везани за њих, 87% миленијалаца увек има свој мобилни телефон уз себе. Тако да има смисла да је
најлакши начин да дођете до модерног ученика преко уређаја који он највише користи и на који се
ослања.

Слика 3 - Миленијалци и мобилни телефони9

9
KPCB,Zogby Analystic
8
 M-Learning-изазови и могућности

 Ефикасније је
Истраживања показују да m-Learning побољшава продуктивност до 43%, при чему ученици
завршавају курсеве до 45% брже од оних који уче преко рачунара.
 Приступачније
М-Learning пружа приступ учењу 24/7.
 Занимљивије
Сакупљање велике количине информација у комаде мале величине чине искуство учења које је брзо
и безболно, док давање интерактивних елемената као што су квизови и табеле са резултатима
помаже да се ученици ангажују и буду мотивисани. Ученици могу да подигну своје телефоне,
заврше лекцију од 2-3 минута, а затим се одмах врате ономе што су радили.
 Исплативије
Традиционалне моетоде учења подразумевају, простор, материјал и слично. Прелазак на m-Learning
одмах елиминише ове трошкове.
 Подстиче сталну употребу
Што је ученицима лакше да пређу и заврше лекцију већа је вероватноћа да ће наставити да уче.
 Непосредност
Информације могу одмах да се пронађу.
 Интерактивност
Студенти и ученици могу ефиксно и ефективно да комуницирају са вршњацима, наставницима и
различитим стручњацима.
 Трајност
Информације остају осим ако их ученици намерно не уклоне.
 Флексибилно учење
 Еколошки прихватљивије
Невероватно је колико информација мобилни уређај може да пренесе упркос својој малој тежини.
Уз то је потребно мање штампања чиме се чувају светске шуме. Једини еколошки проблеми који
праве мобилни уређаји огледа се у поступку добијања материјала за њихову израду као и
адекватност одлагања старих делова који се не рециклирају.
 Заштита социјално угрожених група за које мобилно учење представља прилику за побољшање
њихове животне шансе.

II.2 Недостаци m-Learning-a

Недостаци m-Learninga:

 Сметње
Ако ученике прекидају текстуалне поруке, обавештења и привлачни фидови друштвених медија,
мобилно учење има потенцијал да поремети продуктивност, а не да му помогне. Зато је важно
одабрати платформу која чини обуку што је могуће занимљивијом и интерактивнијом.
 Техничке баријере
Недостатак приступа мобилној технологији или интернет конкцији може бити огромна препрека.
Такође технички уређај може брзо да застари и ученици ће морати да се боре против застарелости.
Мобилни уређаји често имају мање екране него стони уређаји па самим тим то може бити
ограничавајући фактор како за кориснике тако и за креаторе мобилног учења.
 Стручност

9
 M-Learning-изазови и могућности

Програм обуке је добар колико је добар његов садржај. 10

10
https://www.edume.com/blog/mobile-learning#mobile-learning-definition
10
 M-Learning-изазови и могућности

II.3 Сличлности и разлике између m-Learning-a и e-Learning-a

Сличности између m-Learninga и e-Learninga:

 Сваком од њих је потребна инфраструктура и широка база заједнице повезане интернетом

 Сваком од њих је потребан високи технолошки систем
 Пружају студентима дигиталну писменост са фокусом на обради информација.
 Ученици су центар процеса учења у оба модела(самоучење)
 У оба модела студенти могу приступити на интернету
 Оба модела учења омогућавају комуникацију између појединачних ученика и између ученика и
наставника било где и у било које време.
 У оба модела учења садржај се испоручује у облику текстова, слика и видео клипова.
 Оба модела учења зависе од вештине решавања проблема и креативног размишљања код ученика.

Електронско учење подразумева извођење образовног процеса уз помоћ информационо комуникационе

технологије. То је учење које користи електронске уређаје за приступ интернетском програму изван
учионице. Његова је сврха проширити образовне могућности, пружајући појединцу прилику да похађа
образовање на интернету. Мобилно учење обухвата целокупно учење путем мобилних уређаја. Док је
електронско учење одговарајући формат за учење који је стриктно и формално ограничен. Мобилно учење
се користи када вам је циљ доступност информација те омогућује појачавање процеса учења који је већ у
току.

Разлика између e-Learning-a и m-Learning-a:

 Електронско учење користи фиксне жичане уређаје као што су рачунари док мобилно учење
користи бежичне комуникационе уређаје као што су паметни телефони, таблети, преносни рачунари
и слично.
 Код електронског учења интернету се приступа доступном телефонском услугом док мобилно
учење користи интернет који је доступан у било ком тренутку
 Апликације које се користе у електронском учењу су ефикасније за складиштење него у мобилном
учењу
 Комуникациони канали који се користе у електронском учењу имају низак ниво заштите јер више
ученика могу користити један уређај, док ком мобилног учења свако користи свој уређај.

Ако бисмо примену m-Learning-a посматрали као еволуцију e-Learning-a, m-Learning је карактерисана
технологија која има своју терминологију.

11
 M-Learning-изазови и могућности

e-Learning m-Learning

Computer Mobile

Bandwidth GPRS,G4,Bluetooth

Мultimedia Оbjects

Interactive Networked

Hyperlinked Situated Learning

Collaborative Realistic Situation

Media-Rich Spontaneous

Distance Learning Constructivisam

Formal Less formal

Simulated Situation Social Interaction

Hyperlearning Collaborative

Табела 1- Различита терминологија код m-Learning-а и e-Learning-a11

Sharma, S.K. & Kitchens, F.L. (2004). Web services architecture for M-learning. Electronic Journal on e-Learning, 2(1), 203-
11

216.
12
 M-Learning-изазови и могућности

II.4Потенцијал раста коришћења m-Learning-a кроз анализу тржишта

мобилних уређаја

Реализација мобилног учења није могућа без мобилних уређаја. Они значајно варирају по својим
способностима, величинама и ценама. Заједничка способност која их уједињује јесте њихова мобилност и
могућност бежичног повезивања.

У данашњем друштву концепт мобилног учења у брзом је порасту. Повећањем броја мобилних уређаја
попут мобилних телефона, таблета и ппеносних рачунара мобилна технологија може драматично
побољшати учење и донети дигитални садржај свим особама које су у процесу учења. Разлог за повећаним
интересом коришћења мобилних телефона за учење и истраживање може се приписати сталном ширењу
бежичних широкопојасних мрежа, експлозији снаге и капацитета следеће генерације мобилних телефона и
чињеници да су мобилни телефони већ дубоко укорењени у свакодневни живот, као део наше друштвене
праксе. Мобилни уређаји брзо се развијају у данашњем друштву и њихов је пораст допринео растућем
успеху мобилног учења. Њихово усвајање брзо оснажује начин на који комуницирамо и сарађујемо у
свакодневном животу.

Главне врсте мобилних уређаја које се користе у образовном процесу су:

 Преносни рачунари
 Таблети
 Паметни телефони

II.4.1 Тржиште преносних рачунара

Тржиште преносних рачунара је било у порасту све до појаве корона вируса. Глави разлог пада продаје
како преносних тако и стоних рачунара јесте затварање Кине као највећег произвођача и извозника
рачунара за време корона вируса.

13
 M-Learning-изазови и могућности

Слика 4-Кретање тржишта преносних и стоних рачунара у периоду од 2020. до 2022.године 12

Као што се види на слици тржиште преносних рачунара креће се стабилно до почетка 2020.године када се
бележи пад од око 10%. До почетка 2021.године тржиште се опоравља и бележи раст. Да би у другом и
трежем кварталу 2022. године забележило пад од 11 и 19%. Овај пад од 19% представља највећи пад у
историји на тржишту рачунара пошто су економска неизвесност и обиље непроданих залиха умањили
испоруке четврти квартал заредом.

II.4.2 Тржиште таблета

Тржиште таблет уређаја је доживело експанзију у 2021 и 2022. години што може веома повољно утицати на
мобилно учење.

Слика 5- Кретање тржишта таблет уређаја по региноима за 2021. и 2022. годину 13

Као што се види на слици највећи раст бележи регион Азије и Пацифика од 42% а следи га Северна
Америка са 5%. Док остали региони бележе пад.

II.4.3 Тржиште мобилних телефона

Можемо размотрити потенцијал мобилног учења пратећи статистичке податке о расту продаје и
коришћења паметних телефона.

12
Canalys Marcet Pulse, PC Analysis, October 2022.
13
Canalys estimates (sell-in),PC Analysis, May 2022.
14
 M-Learning-изазови и могућности

Од када су измишљени први мобилни телефони, тржиште мобилних телефона је у порасту. Са 300 милиона
продатих мобилних телефона до 2011. године дошли смо до тако да се само у 2020. години продало преко
1.4 милијарде мобилних телефона.

Слика 6- Анализа продаје паметних телефона у периоду од 2018.године до 2021.године 14

Као што се види на слици тржиште мобилних телефона је било у порасту 2018 и 2019.године, до значајног
пада долази почетком пандемије корона вируса. Овај пад пре свега могемо присписати растућој
неизвесности у свету и затварањем Кине као највећег произвођача телефона и делова за њих. Након овог
пада тржиште мобилних телефона се опоравило у првом кварталу 2021.године и забележило раст од 27
процената односно 347 милиона продатих мобилних уређаја. Треба напоменути да још од 2005. године број
продатих мобилних телефона надмашује број продатих рачунара.

Анализирајући тржиште мобилних телефона можемо доћи до закључка да ће оно и даље бити у успону што
даје велике могућности за развој и коришћење m-learninga.

14
Canalys estimates (sell-in),Smartphone Analysis, April 2021
15
 M-Learning-изазови и могућности

II.5 Oптимизација садржаја за електронско учење за мобилне платформе

Однос који имамо са нашим паметним телефонима је укорељен у безброј свакодневних интеракција које
имамо са нашим уређајима, али те интеракције се дешавају у кратким налетима. Просечна особа погледа у
свој телефон више од 80 пута дневно, то је 5 пута на сат или сваких 12 минута.

Да би производ био компатабилан за мобилне уређаје неопходно је размотрити апликације за микро

употребу које се могу довршити са неколико додира како би се опонашало понашање на које смо навикли
да довршавамо на нашим телефонима. Скоро све врсте садржаја за електронско учење које су развијене
могу се гледати на мобилним уређајима.

Приликом оптимизације електронског учења за мобилне уређаје треба узети у обзир следеће:

 Компатабилност- сви видео снимци на страници треба да буду оптимизовани за мобилне уређаје.
 Лакоћа коришћења- требамо учинити наш садржај занимљивим. Садржај би требао да има
могућност померања како се не би напуштала страница за учење и како би постојала интеракција са
што више садржаја.
 Утицај- требамо користити висококвалитетне слике и пажљиво уређене.
 Корисничко искуство- сви тастери на екрану би трбали бити уоптребљиви и за мобилне кориснике.
 Тип уређаја- треба обратити пажњу на величину екрана.
 Одзив-прилагодљив шаблон за све.
 Краткоћа садржаја-људи који користе мобилне уређаје су често у покрету тако да могу бити
дезоријентисани због дугих пасуса.
 Ангажман- садржај микоручења је најбоље решење. Подаци засновани на анализи милиона сесија
учења показују да је просечно трајање сесије на мобилним телефонима 10 минута. Корисник је
склонији да заврши курс подељен на 20 табела од по 2 минута него једну лекцију од 40 минута.
 Индексирање садржаја-поједноставити начин на који је садржај форматиран тако да се највредније
информације најлакше пронађу.15

15
https://www-docebo-com.
16
 M-Learning-изазови и могућности

II.6 Примена m-Learning-a у формалном образовању

За изграђивање позитивног става наставника према мобилном учењу битни су искуство и перцепција
ученика о коришћењу мобилних телефона у школи и изван ње. Употреба мобилних уређаја у настави
значајно побољшава мотивацију ученика и ученици су укључени у нове процесе интеракције. Истраживања
показују да ученици много боље управљају информацијама захваљујући употреби мултимедијалних
уређаја. Деца и млади су данас све више активни на интернету и то све захваљујући поседовању мобилних
телефона. Чак 79,1% проценат ученика би волели да се у настави могу користити мобилни уређаји.
Можемо размислити о томе да је дошло време да се преиспита забрана употребе мобилних телефона за
време наставе.

За прихватање концепта m-Learning и интегрисања истог у учионице неопходно је вредновање мобилног

учења. Вавоула и Шарплес предлажу шест изазова у том вредновању:

 Снимање и анализа учења у ужем и ширем контексту

 Мерење процеса и резултата мобилног учења
 Поштовање приватности ученика/учесника
 Процена корисности мобилних технологија
 Процена употребљивости мобилних технологија с обзиром на шири организациони и социо-
културни контекст учења
 Процена формалности мобилног учења16

Исти аутори предлажу оквир од три нивоа за процену:

 Микро ниво који се односи на употребљивост

 Мезо ниво који се односи на искуство учења
 Макро ниво који се односи на интеграцију у постојећи образовни и организациони контекст

За вредновање мобилног учења битне су и методе прикупљања података, као што су видео снимци,
забелешке посматрача, интервијуи са учесницима, мере исхода учења, упоредне студије и слично. Пред
наставницима је тежак и узбудљив изазов проналажења начина за максимизирањ учења учаника помоћу
мобилних уређаја. Највећи изазов наставницима представља њихов негативан став према коришћењу
мобилног телефона у настави.

Корисност мобилних уређаја и

апликација
Групе и подгрупе наставника Укупно
Да Не

До 10 година 38 20 58
Радни стаж
Преко 10 година 43 22 65

16
Vavoula, G. N., &Sharples, M. (2008). Challenges in evaluating mobile learning
17
 M-Learning-изазови и могућности

Основна школа 35 28 63
Ниво школе
Средња школа 46 14 60

Друштвено
44 21 65
језичко
Предметно
подручије
Природно
37 21 58
математичко

Укупно 81 42 123

Табела 2- Перцепције наставника о корисности мобилних уређаја у настави 17

Из табеле можемо видети да све трећине наставника односно 66% употребу мобилних уређаја и мобилних
апликација у настави сматра корисним. Као главне корисности наставници наводе: већа мотивисаност и
заинтересованост ученика, динамичнија атмосфера, креативност, брзина и доступност информација, све на
једном месту, модернизација наставе и друго. Насупрот њима једна трећина сматра да мобили уређаји у
настави ниску корисни а као главни разлог наводе могућност злоупотребе истих.

Дражен Јоргић и Татјана Марић,Образовање подржано мобилним мултимедијалним уређајима: изазови у раду
17

наставника у основним и средњим школама. Страна бр.7.

18
 M-Learning-изазови и могућности

Закључак

Као што је наведено на самом почетку у овом раду је обрађена тема m-Learning-a односно мобилног учења.
Мобилно учење можемо дефинисати као начин приступа ресурсима за учење и садржају са било ког
мобилног уређаја. Студенти имају приступ материјалима за учење и подршци за учење било где и било
када за разлику од традиционалног учења које је везано за простор и време.

У првом делу рада обрађено је учење на даљину као најшири концепт као и историјски развој учења на
даљину, од Исака Питмана којег многи сматрају првим професором који је увео учење на даљину тако што
је ученицима слао задатке поштом а они му потом враћали назад поштом на проверу, до данас када учењу
на даљину можемо приступити уз помоћ модерне технологије.

У првом делу рада такође је обрађен појам електронског учења које се користи за учење на даљину уз
помоћ рачунара, компакт дискова, преносних рачунара и слично. Као главне предности електронског учења
можемо навести: временску и просторну флексибилност, бољу интеракцију на релацији предавач и ученик,
тимски рад, дискусије и друго. Као главни недостаци електронског учења наводи се потребно предзнање
из информатичке области, скупа опрема и подложна кваровима, предуго трајање израде материјала и
недостатак друштвеног аспекта јер студенти уместо да време проводе у учионици са професором и
колегама они седе испред рачунара.

У другом делу рада обрађен је појам м-Learning односно мобилно учење. Као главне предности мобилног
учења можемо навести: доступност у било ком трентку, независност од локације и времена, подстиче
креативност, ефикасније је, исплативије, документа имају већу трајност тј нестају ако их предавач или
ученик иззбришу, миленијалци воле мобилне телефоне, чак 87% миленијалаца истиче да је њихов телефон
увек у њиховој близини. Главни недостаци мобилног учења су слични као и код електронског учења,
сметње у току праћења материјала и техничке ствари као што су мањи екран у односу на електронско
учење, проблем прилагођавања материјала за мобилне уређаје и слично.

У раду је анализирано и тржиште мобилних телефона, таблета и преносивих рачунара од којих зависи
мобилно учење. Већа доступност мобилних уређаја самим тим повећава и доступност мобилном учењу.

На крају рада анализирана је примена мобилног учења у формалном образовању где смо дошли до
закључка да ученици желе мобилно учење које подстиче креативност, повећава мотивисаност, држи пажњу
и сл. Док се као главни ограничавајући фактро примене мобилних уређаја у формалном образовању наводи
страх наставника од злоупотребе ових уређаја.

19
 M-Learning-изазови и могућности

Литература

1. Vavoula, G. N., &Sharples, M. (2008). Challenges in evaluating mobile learning

2. Дражен Јоргић и Татјана Марић,Образовање подржано мобилним мултимедијалним уређајима: изазови у

раду наставника у основним и средњим школама.

3. Извор: Аутор

4. KPCB,Zogby Analystic

5. Link-elearning, UčenjeprekoInterneta, online knjigazaučenjenadaljinu, Beograd, 2010.

6.Sharma, S.K. & Kitchens, F.L. (2004). Web services architecture for M-learning. Electronic Journal on e-
Learning

7.Ćukušić, M.; Jadrić,M.; E-učenje: konceptiprimjena; Školskaknjigad.d., Zagreb, 2012.

8.https://usdla.org/

9.https://iamlearn.org/wp-content/uploads/2018/01/mLearn2002_Proceedings.pdf#page=58 ,

10. https://cordis.europa.eu/project/id/027607

11. https://www.edapp.com/blog/importance-of-mobile-learning/

12.https://www-docebo-com.

13. Canalys estimates (sell-in),PC Analysis, May 2022.

14. Canalys estimates (sell-in),Smartphone Analysis, April 2021

15. Canalys Marcet Pulse, PC Analysis, October 2022.

20