УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ - КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ

УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ У ПРИЗРЕНУ- ЛЕПОСАВИЋУ

ИНТЕРНЕТ ТЕХНОЛОГИЈА У ВАСПИТАЊУ

Семинарски рад

Ментор: Студент:

Проф. др. Синиша Минић

Лепосавић, 2020.
 САДРЖАЈ

УВОД..............................................................................................................................................3

1. ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ...............................................4

2. ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ У НАСТАВИ И УЧЕЊУ......................................7

2.1. Врсте информационих технологија у настави.............................................................8

2.2. Утицај информационе технологије на децу млађег школског узраста....................11

3. ИНТЕРНЕТ ТЕХНОЛОГИЈА.............................................................................................14

3.1. Појам, развој и намена интернета...............................................................................14

3.2. Интернет у функцији васпитања и наставног процеса..............................................16

ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................................19

ЛИТЕРАТУРА.............................................................................................................................20
 УВОД

Претпоставка је да друштвена брига и интенције, друштвено освешћивање за

питања компјутерских писмености мале деце могу спречити да 5 млађе генерације
постепено (мада није искључен ни експоненцијални раст) постану културолошки и
социјално ускраћене по питању односа и става према животу и свету у којем одрастају, а
чији су информационо-комуникационе технологије саставни и незаменљиви део. Може се
очекивати да наша деца неће нарочито заостајати у академским способностима за децом
развијених земаља света, јер видимо да стихијно кориштење компјутерских технологија
утиче на њихов целовити развој, али ће сиромаштво искустава које наш образовни систем
пружа деци и недостатак иницијативе у образовном систему сигурно утицати на то да се
ускраћеност одражава на неуспешност у решавању проблема и хаотично схватање
збивања у свету око себе, које карактерише недостатак потребе за логичним доказивањем
и епизодично захватање у реалност.

Деца предшколског и школског узраста требају окружење где ће самостално и

вођена од стране одраслих и вршњака, своја искуства која самостално стичу, са и без
педагошке интенције, структурисати, уобличавати, градити у нова знања, логичке
структуре и појмове, развијајући ментална средстава којима ће даље сређивати и
употребљавати своја искуства. Дечји вртић је сигурно окружење за те процесе, у којима
општи образовни циљеви којима се треба тежити постају подстицање деце да развију
интерес према информатичко-комуникационим технологијама, и истовремено, критичку
свест и одговоран однос према њима, што је битније од преношења чињеница и усвајања
садржаја и њиховог претварања у знања. Поред тога, у информатичком добу, деца
истражују и стварају, развијајући способности да разликују и раздвајају оно што је
стварно, реалистично и што је немогуће у реалном животу, од онога што припада
виртуелном свету. Рано образовање је процес којим се деца подстичу да укључују
информационо-комуникационе технологије у своју игру и учење, надограђујући искуства
и знања која носе са собом из дома и другим окружењима у којима се сусрећу са
компјутерима, усавршавајући, уобличавајући, проширујући и стичући нова искуства.

3
 1. ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Информациона технологија (ИТ) је појам којим описујемо дијелове (хардверску

опрему) и програме (софтвер) који нам омогућавају приступању, преузимању,
организовању, манипулирању и представљању информација електронским путем. На
пример: рачунари, скенери, базе података, експертни системи и сл. Комуникациона
технологија је појам којим описујемо телекомуникациону опрему помоћу које може мо
информације слати, примати, тражити и приступати им (телефон, модеми и др.).

Дигитални садржаји, образовни портали, on line услуге, рачунарске мреже,

дигитална телевизија, хипермедијални програми, програмске подршке и услуге, мобилна
телефонија и други садржаји припадају данашњици и дeо су информационог друштва. Све
горе набројано заједно се назива информационим и комуникационим технологијама.
Глобално информационо друштво не би било комплетно без IT, јер оне су директно везане
за све аспекте друштвеног развоја. Већ и дeо информација и истраживачких радова је
доступан на страним језицима. Често су ти радови објављени на провереним званичним
страницама. Њихово кориштење је сведено на такав проценат који одговара само онима
који су информатички писмени и којима није проблем доћи до нових сaзнања, на основу
тек објављених радова. Стога треба искористити прилику и у другим језичним и
културним срединама. Како? Школовање би се требало по могућности проводити
употребом савремене инфомационо комуникационе технологије, како би ученици
изласком из школе били спремни за самостално усавршавање. Још док су у основној
школи, ученици би требали савладати основна знања и упознати технолошке могућности
и стећи вештину учења али и самосталног истраживања. Знања из света готово тренутно
су доступна преко електронских медија, где је њихов садржај и количина стално у процесу
промена и нових сазнања. Стицање знања репродукције треба заменити подучавањем
вештина проналажења података уз кориштење доступних технологија и њихово
претварање у информације тј. оно што ће ученици конкретно разумети и бити у
могућности да примене. Те вештине треба применити у настави свих предмета. Да би то
успели већ се назире потреба за предметом који би имао задатак, да изучава технике
4
прикупљања података и њихове обраде, да би се те вештине могле касније искористи и
примењивати у настави осталих предмета.

Слика 1 – Учење 21. века

Познавање и кориштење информационо-комуникационих технологија у

савременом свету представља један од основних елемената писмености и културе човека.
Нема сумње да употреба компјутера у знатној мери олакшава учење и рад. Развој ICT
протеклих десетак година донeо је значајне промене и у образовању. Опремање школа
савременом рачунарском опремом и информатичко описмењавање представља један од
приоритета реформе образовног система. Циљ примене информационо-комуникационих
технологија није само да се оне примене у уско специјализованим ITC предметима, већ и у
настави осталих предмета. Предности нове технологије су у томе што ће убрзо омогућити
презентацију наставног сата која се дешава на другом месту, граду или држави. Нови
програми ће олакшати рад администрацији, професорима у вођењу педагошке евиденције,
отварају се могућности за штампање сведочанстава, матичне књиге, а постојаће и база
података о ученицима, не само на нивоу школе, већ и ресорног министарства.

Технологија је у последњих неколико деценија у потпуности променила сваки

аспект нашег друштва, од начина на који радимо до начина на који се дружимо и живимо.
Једна од најважнијих разлика је промена у начину на који се данашња деца играју, расту и
5
развијају се као и њихова интеракција са претходним генерацијама. Иако технологија
пружа многе позитивне користи за учење, она такође може имати неке негативне ефекте
на развој детета и квалитета живота. Једна од највецћих разлика у начину на који данас
деца живи јесте недовољна физичка активност. „Стопа гојазности деце се драстично
повећала током протеклих неколико деценија. У 2012. стопа мршавости деце је износила
18 процената, што представља разлику од 11 поена у односу на стопу гојазности 1980.
године. Време проведено на отвореном има огроман број позитивних ефеката на тело –
пружа вам изложеност сунчевој светлости, која снабдева ваше тело витамином D. Ово
помаже у борби против инфекција и здрави кожу.“ (Божић, 2012: 67) Поред тога, редовна
изложеност сунчевој светлости помаже у редовном циклусу спавања тако што утиче на
производњу мелатонина у телу. Недавна истраживања показала су да екрани са уређаја
као што су таблети и паметни телефони емитују штетно плаво светло које могу изазвати
главобоље, напрезање и иритирање очију код деце.

Технологија такође има дубоке утицаја на начин на који деца размишљају и

осећају. „Пошто је технологија пуна стимуланса и често захтева обраћање пажње на
мноштво различитих ствари одједном, деца која играју многе видео игре или проводе
највећи део свог времена на интернету, имају мање могућности да се фокусирају него деца
која минимално користе технологију.“ (Тапавички-Дурањић, 2008:98) Такође може
утицати на начин на који деца обрађују информације – када су деца изложена високом
нивоу технологије, они имају тенденцију да размишљају о стварима само површно и не
развијају способност да критички размишљају или буду креативни када уче нове
концепте.

6
 2. ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ У НАСТАВИ И УЧЕЊУ

Традиционална настава базирана је на ригидном разредно-часовном систему са

фронталним обликом рада и једносмерном аудитивном комуникацијом између ученика и
наставника. Бројни недостаци оваквог наставног процеса указују на потребу да се у
наставни процес уведу савремене иновације које ће донети позитивне промене у настави и
учењу. Познато је да су од 45 минута, колико траје школски час, ђаци усредсређени само
15 минута и да им учење кроз игру, интеракције, интернет и мултимедијалне садржаје
много занимљивије и забавније од класичног, застарелог начина учења. Зато се оваква
врста учења, намеће као неминовност и у нашим школама. Као доказ датим тврдњама
створен је и законски основ за то, будући да је закон о уџбеницима прописао да су
издавачи уџбеника обавезни да уз сваки штампани уџбеник направе и електронски додак.
Саврменог ђака радије привлаче рачунари него штампане књиге па је јасно да треба
пратити савремено доба и жеље ученика како би се створила трајна и функционална
знања. „У складу са развојем технике и технологије и у циљу подизања квалитета наставе,
савремено образовање треба да садржи:

- Информисаност учитеља, наставника и осталих учесника у образовању о врстама

информационих технологија (електронски-виртуелни дневник, електронске-
паметне табле, портали за комуникацију са ученицима, учење на даљину, разни
софтвери и томе слично);

- Упознавање свих учесника у наставном процесу са могућностима које пружа нова

информациона технологија у образовању;

- Оспособљавање учесника у наставном процесу за коришћење савремених

информационих технологија;

- Увођење информационих технологија у све наставне предмете у складу са

специфичностима наставних предмета.“ (Даниловић, 2004:44)
7
 2.1. Врсте информационих технологија у настави

Данашња деца су деца дигиталних технологија и неупоредиво су више

заинтересована за учење садржаја у дигиталној форми него у папирној форми. Савремене
информационе технологије које могу да пруже подршку основном образовању су:
- Електронски (виртуелни ) дневник;
- Електронске-паметне табле ( интерактивне-мултимедијалне табле);
- Портали за комуникацију са ученицима;
- Учење на даљину;
- Разни образовни софтвери;
- Интернет и друштвене мреже.
Основна функција електронског дневника јесте да посредује између родитеља и
наставника али и између ђака и наставника. Дигитализацијом класичног дневника долази
до разних иновација које нису биле могуће употребом класичног дневника. „Сви догађаји
из школских учионица уносе се у интернет апликацију и на тај начин олакшава се преглед
свакодневних догађаја. Електронски дневник обезбеђује приватност података ученика.
Корисници се могу улоговати искључиво помоћу своје шифре.“ (Влаховић, 2001: 55) На
тај начин онемогућена је свака злоупотреба података као и увид у туђе податке. (Слика 1.).
Предности електронских дневника су:
 Уштеда времена наставнику ( у електронском дневнику наставник само потврђује
унапред припремљене информације);
 Објективност у оцењивању, правдању изостанака и опхођењу према ученицима
(директор школе као и остали чланови наставног процеса имају увид у ток школске
администрације те наставници прецизније и поузданије извршавају своје радне
обавезе. Закаснела оправдања, необјективно оцењивање, неприсуствовање настави
постају видљиви свим члановима наставног процеса и родитељима).
8
  Евиденција оцена (оцене се уносе директно дневник који сам рачуна просек оцена.
Програм електронског дневника се може подесити тако да чим просек оцена неког
ученика драстично почне да пада, систем аутоматски обавештава наставника и
разредног старешину који треба да обавесте родитеље); (Слика 2.).
 Усклађеност у раду различитих предмета (омогућује избегавање поклапања
термина контролних и писмених задатака између различитих предмета);
 Увид у успех и понашање ученика на свим школским часовима (Тачан увид у то
како се ученик понаша и какве резултате постиже на часовима).

Сликa 1 - Електронски дневник

На територији Србије електронски дневник користи се у следећим градовима:

Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Краљеву и Ужицу.

Примена електронских интерактивних табли претвара традиционалну предавачку-

репродуктивну наставу у интерактивну наставу која одговара образовним потребама
савременог ученика и доводи до постизања жељених исхода учења који су у складу са
захтевима модерног друштва. „Употреба интерактивне табле при креирању материјала за
наставу омогућава наставнику коришћење докумената из различитих програма на радној
површини, маркирање, увећање текста и друге могућности које се користе да би се у
фокус ставили битни садржаји.“ (Божић, 2012:77) На интерактивним таблама се може
помоћу такозваних оловака или помоћу прста, заокруживати, писати или цртати
различити облици који се лако могу препознати и као правилни геометријски облици по

9
потреби, а једноставним покретима се лако може вршити распоређивање датих елемената
по површини, односно табли, што је нарочито корисно пре шематским приказима.

Слика 3 - Електронска табла

Предности коришћења интерактивних табли у настави су:

- Омогућавају већу активност ученика у наставном процесу;

- Пружају већу разноврсност садржаја и метода у настави;

- Дају већу могућност прилагођавања ученика различитим стиловима учења;

- Омогућавају лакше разумевање компликованих задатака и то

захваљујући јаснијим, динамичнијим и ефикаснијим презентацијама;

- Помажу развијање дигиталних вештина ученика;

- Подстичу креативност и мотивацију за учење.

Портали су web сајтови који служе за претрагу материјала и активности који су у
вези са наставом. Велика предност web портала је у томе што руши географске баријере
тако да се њиховим посредством остварује лака и једноставна размена наставних

10
материјала, добра и успешна комуникација између наставника, ученика и родитеља, без
обзира на време и просторну удаљеност.

Слика 4 – Пример web портала

Учење на даљину коришћењем компијутера, телекомуникација или кабловске

телевизије све се чешће примењује у образовању. Образовање на даљину представља
инструкциони начин рада са ученицима који не захтева присуство ученика и предавача у
истој просторији. „Развој образовања на даљину датира од половине прошлог века када су
коришћене радио емисије и дописна школа како би образовање било доступно и оним
ученицима који нису били у могућности да свакодневно присуствују наставе.“ (Мандић и
Ристић, 2011: 90) Истраживања показују да настава и учење на даљину могу бити једнако
успешни као и традиционална настава уколико се користе одговарајући наставни методи и
технологије и уколико постоји благовремена повратна веза између наставника и ученика.

2.2. Утицај информационе технологије на децу млађег школског узраста

Развој информатичких технологија и његова примена, пре свега у

комиуникацијама, (интернет, електронска пошта и др, ) значано су допринели квалитету
живота људи на Земљи. Међутим њиховом применом дошло је до низа неправилности и
злоупотребе коришћења техничких достигнућа. Једно од тих злоупотреба је коришћење
информационо-комуникационих технологија у вршњачком насиљу. Истраживања су
доказала да је као узрок вршњачког насиља (насиље, занемаривање и злостављане, како од
стране ученика, тако и од стране наставног особља), заправо утицај компјутерских
технологија (интернета), као и примену мобилне телефоније. Тежиште рада је усмерено,
пре свега на вршњачко насиље које је у последњих десет година знатно увећано, нарочито
применом информационих технологија. Наравно, интернет је направио праву револуцију у
свим људским делатностима, па и када је реч о безбедности деце.

„Настао у универзитетским лабораторијама и развојем персоналних компјутера,

интернет је нашао свој пут до милиона корисника - од строго пословних, образовних,
научних, до забавних и других људских активности. Посебна пажња посвећена је

11
популарним медијским сервисима као што је интернет и СМС поруке.“ (Мандић, 2003:35)
Такође у задње време, мобилна телефонија се све више користи и злоупотребљава у
смислу примене и распрострањености вршњачког насиља најразличитијих облика, метода
и садржаја. Са педагошког, психолошког и безбедносног аспекта овај вид насиља
представља висок ризик за циљну групи испитаника, основног школског узраста.

Младе генерације које расту са новим технологијама и називамо их дигиталним

домороцима или урођеницима, посебно је потребно медијски описменити. Медијско
описмењавање почиње у најранијем узрасту и траје током читавог живота. Оно
подразумева различите сегменте, који се могу засебно проучавати, а то су: утицај
медијских садржаја као важан начин разумевања последица изложености медијима;
технолошко медијско описмењавање: информатизација и компјутеризација; нивои
медијске писмености; школовање стручних кадрова из области медија; стварање
курикулума за предмет медијске писмености; концепти медијске писмености у
појединачним земљама.

Медијска писменост значи учити о свим медијима – штампи, радију, телевизији и

Интернету, о њиховој историји, продукцијским и економским начелима функционисања,
власничкој структури, контроли медија и последицама свега тога. „У оквиру медијског
описмењавања, које је дуг и комплексан процес, може се спроводити низ конкретних
активности, које ће допринети што бољем разумевању медијских порука, паметнијој и
безбеднијој употреби Интернета и већим ефектима на образовање и квалитет живота
младих људи.“ (Лемиш, 2008: 67) Међу конкретним активностима, препоручују се на
првом месту: отворена комуникација и сарадња са родитељима, затим упућивање на
друштвене мреже прилагођене за децу и постављање различитих врста контрола и
заштита на Интернету и низ других мера. У Србији је 2010. године, у оквиру кампање
„Кликни безбедно“, Министарство за телекомуникације и информационо друштво
спровело едукације психолога, педагога и савета родитеља на тему безбедне употребе
Интернета. Углавном се сви стручњаци слажу да потпуно ефикасан систем заштите деце
на Интернету не постоји. „Забрана употребе компјутера деци није добра педагошка мера,
већ је много ефикасније да родитељ седи поред детета док оно сурфује или да им се
понуди софтвер са специјализованим веб-читачима за децу, који представљају читав један

12
затворени свет који је направљен тако да буде сигуран за децу, а да им се допусти да
донекле сурфују Интернетом.“ (Марковић, 2007:56) Овакви програми су врло привлачни
за децу, јер су шарени, са пуно звучних ефеката и доста садржаја, али приступ изван
прописаних садржаја је немогућ.

Многа деца готово да не праве разлику између стварног и онлајн живота и поред
постојања бројних друштвених сајтова намењених деци, користе и социјалне сајтове
дизајниране за одрасле, као што су: You Tube, Windows Live Spaces, Facebook, Twitter и сл.
Деца углавном и сајтове за одрасле користе за ћаскање, играње игара, постављање и
прегледање фотографија и видео записа, постављање чланака на блогу и свог профила на
мрежи. Све те информације које деца остављају о себи могу их учинити метом
психолошке манипулације, сајбер малтретирања и интернет предатора – оних корисника
Интернета који су спремни на сексуалну злоупотребу деце.

Слика 10 – Коришћење информационе технологије у настави

Компјутери су постали неодвојиви део живота деце и унапредили су њихов живот

и развој у много чему. Међутим, постоје и негативни ефекти рада деце на компјутеру и
односе се пре свега на: гојазност деце, због одсуства физичке активности и дуготрајног
седења; поремећај вида – иако на ово највише утицаја имају генет ски фактори, стално
фокусирање на промене на екрану доводи до замарања ока сто узрокује кратковидост, тј.
ЦВС – цомпутер висион сyндроме; деформитет кичме због неадекватног седења, упала
тетива ручног зглоба, због бројног понављања покрета руком приликом играња игрица и
на крају, психичка зависност због конзумирања агресивних игрица које узрокују појачано
лучење допамина који утиче на префронтални кортекс и на тај начин се ствара једна врста

13
зависности. Недовољно спавање, депривација сна, такође може пореметити неуролошки,
хормонални и имунолошки статус дете.

3. ИНТЕРНЕТ ТЕХНОЛОГИЈА

Интернет је рачунарска мрежа која обухвата цео свет и омогућава људима брз
приступ информацијама, знању, забави и мишљењима људи широм света. О интернету се
често говори као о „супер брзом аутопуту за размену информација”. Он омогућава да
велике количине информација круже светом, од рачунара до рачунара, омогућавајући
широкој публици лак и брз приступ до њих.

3.1. Појам, развој и намена интернета

Први озбиљнији покушаји организованијег глобалног повезивања низа

појединачних рачунара у функционално-информатичке мреже започињу седамдесетих
година минулог века. Те могућности најпре су почели да користе амерички војно-
стратешки центри, а затим њихове технолошки најразвијеније цивилне компаније.
Значајно је нагласити да та њихова позитивна искуства, нешто касније, прихватају и
развијају престижни амерички универзитетски центри. Они интернет мреже најпре
користе искључиво за брзу размену електронске поште, а затим и у друге научно-
истраживачке и наставне сврхе. Капацитети информација с којима располаже ова мрежа,
због њене ефикасности и флексибилности, увећавани су експоненцијалном прогресијом,
тако да она крајем осамдесетих година добија назив „интернет“. У последње време
интернет се све више користи не само за самостално стицање знања и учења на даљину,
већ и као веома снажна подршка организацији наставе институционалног типа. Интернет
14
је „јединствена комбинација рачунара и комуникација и представља најактуелнији
феномен електронског доба“ (Петровић, 2000: 327). Његову структуру чини више
појединачно повезаних рачунара, односно низ локалних мрежа међусобно интегрисаних у
јединствен информациони систем, у коме се сви учесници и корисници упућују на
заједничку шему адреса. „Интернет је џиновска електронска мрежа за брзо преношење
порука и информација из умрежених рачунара до корисника који се преко интернета могу
повезати са безброј мрежа широм света“ (Вилотијевић, 1999: 531). Реч је, заправо, о веома
развијеној и флексибилној информационој мрежи погодној за брзо успостављање
комуникација, претраживање и размену информација, самостално учење и подржавање
наставе и учења приступачној свима који испуњавају општим протоколом предвиђене
услове. Интернет протокол није ништа друго до скуп правила, која сачињавају
конвенционално прихваћени електронски језик, намењен рачунарима ради међусобног
комуницирања у заједничкој мрежи. Интернет услуге се могу користити независно од
доба дана, те локације и других посебности које се односе на његове кориснике. Данас је
интернет мрежа достигла неслућене капацитете, стога се више не говори о међусобно
синхронизовано повезаним десетинама, већ стотинама милиона рачунара, лоцираним на
различитим светским меридијанима. Интернет је електронска и рачунарима подржавана
мрежа која омогућава брзу размену образовних мултимедијских информација. Драгоцена
је за образовање, учење и напредовање неограниченог броја појединца и различитих
друштвених група. Реч је о изузетно моћној електронско- информационој мрежи, чија
примена релативизује просторну и временску удаљеност између људи који симултано
размењују стручне и научне информације. Интернет, између осталог, потискује
традиционалне облике и методе организације наставе и учења. Уз подршку интернета
могу се ефикасно усвајати нова, актуелна и оперативна знања. Данас се услуге ове мреже,
све успешније користе у опште-образовне, научно-истраживачке и наставне сврхе.
Интернет је изузетно погодан за размену електронске поште, претраживање разуђених
база података, кориштење стручних и научних информација, организацију образовања на
даљину, те подржавање школске наставе и учења. Он, заправо, отвара нове могућности за
образовање и усавршавање неограниченог броја заинтересованих корисника (Мандић,
2003: 104). Реч је о готово неисцрпном извору и посреднику најактуелнијих општих,
стручних, научних и других информација.
15
 Са појавом интернета пружиле су се нове могућности за комуникацију, као и ново
средство за васпитање и образовање. „Деца различитог узраста су свакодневни корисници
интернета, па је из тог разлога неопходно обезбедити да садржаји којим приступају буду у
служби различитих васпитно-образовних потреба, уз нужан услов да буде довољно
интересантан деци. Садржај који се налази на интернету је из разних области уметности,
културе и науке тако да се исти на различите начине може искористити и за образовне
потребе.“ (https://psihologijainterneta.wordpress.com/2019/05/28/internet-i-mobilni-uredaji-
kao-sredstva-obrazovanja/, 01.02.2020, 15:45) Бројне библиотеке су своје садржаје учиниле
доступним на мрежи тако да корисници своје знање могу употпунити употребом ових
садржаја. Све је више програма и платформи који пружају могућност деци и младима за
стицање адекватних знања путем интернета, као и да олакшавају размену информација
између ученика и наставника.

3.2. Интернет у функцији васпитања и наставног процеса

Савремене информационо-комуникационе технологије обезбедиле су нужне

претпоставке за организацију и подршку наставе компјутерско-информационим
мултимедијима. Ову технологију не користе само наставници, већ све успешније,
нарочито у последње време, ученици и студенти. Савесним и компетентним наставницима
већ одавно је постало јасно да се рационалном применом компјутера и њиховим
повезивањем на интернет мрежу значајно доприноси осавремењивању и подизању
квалитета наставе. Извесно је да се посредством интернета могу успешно изучавати
актуелни и рационално синтетизовани наставни садржаји. Са web-а (интернет сервиса)
могу се користити посебно обликовани и конципирани сајтови посвећени одређеној
научној области или специфичној тематској целини. Web софтверски систем, као
интегрално-функционални дeо интернета, располаже са гигантским хипертекстовима
спремним да корисницима истовремено понуде слике документа, звучне записе и
анимације са свих континената. (Ђорђевић, 2004: 293). Према томе, систем наставе и
учења посредством интернета обезбеђује:

16
  Комуникацију између учесника васпитно-образовног процеса путем рачунара;
 Презентацију и усвајање наставних садржаја према унапред дефинисаном
програмско -- логичком редоследу;
 Проверу знања посредством разних тестова за самопроверавање;
 Управљање наставом које се односи на сређивање и кориштење различитих
административних података о ученицима и наставним програмима;
 Чување образовних садржаја за учење на web серверу и њихово повезивање,
укључујући и стварање батерија тестова за провјеру знања, односно појединачних
компетенција.

Уколико школа има сателитски приступ интернету, располаже са солидно

опремљеним информатичким кабинетом (одговарајућим бројем места и рачунарским
јединицама) укључујући поседовање и видео-бим апаратуре, она, формално и фактички,
испуњава нужне претпоставке за успешно кориштење интернета у процесу редовне
наставе.

Поред наведене опреме, успешна реализација наставе овог типа подразумева

информатичку писменост и образовно технолошку компетентност
наставника.организација. Интернетом подржаване наставе, претпоставља његову знатно
другачију (стручнију и темељитију) припрему од оне која претходи реализацији класичне
наставе. У склопу своје припреме, наставник је обавезан да прегледа расположиве
тематске сајтове, како би могао извршити селективан избор материјала које ће на часу
презентовати ученицима, или ће им сугерисати њихове интернет адресе, уз захтев да их
они сами пронађу и консултују. Пажљиво и селективно, с интернета одабрани дидактички
материјали, могу се користити за све типове и фазе организације наставног часа. Уколико
наставник процени да је неке материјале нужно задржати ради њиховог кориштења за
предвиђене репетиције, односно увежбавања и систематизацију градива, он ће издати
наредбу штампачу и добити одговарајући текст, слику или графику, издвојене из основног
хипертекста. Осим тога, наставник може формирати властиту библиотеку (видеотеку) тако
што ће одабране тематске целине са интернета снимити и ускладиштити на дискетама,
касетама, односно видео-записима.

17
 Уколико школа организовано и редовно користи интернет услуге, тада су ученици
(заједно с наставницима) истински организатори, режисери и реализатори наставног
процеса. Ученицима се нуде могућности да активно учествују у избору наставне теме,
информационо-илустративног материјала, укључујући самосталан избор начина и темпа
властитог рада, док је наставник више координатор, консултант и саветник. Данас је за
сваки наставни предмет и програм могуће конципирати и креирати посебан више
функционално-образовни сајт којег могу консултовати заинтересовани ученици онда када
то њима највише одговара. Ти сајтови представљају наменске и сврсисходно формиране
базе информација уређене према научно-предметној категоризацији. Заинтересовани
ученици могу да их користе према индивидуалним потребама и афинитетима (уколико,
разуме се, располажу с адекватном рачунарском опремом прикљученом на интернет
мрежу), а да при том не мењају место боравка. Ако појединац током изучавања наставног
садржаја уђе у проблеме и тешкоће, он се за помоћ може обратити, електронском поштом,
свом наставнику, који и на овакав начин компетентно подржава конкретан предмет.

Ученик такође има могућност да властита сазнања или идеје повремено проверава,
укључивањем у телеконференције, у чијем се оквиру размењују информације везане за
актуелну тему. Ово тим пре, ако се има у виду чињеница да у дебатама овог типа, по
правилу, учествује више заинтересованих субјеката (ученика, наставника или других
експерата). Треба нагласити да савремена информационо-образовна технологија
располаже и са тзв. интелигентним компонентама (вештачком интелигенцијом и
вештачким експертним системима) чија ће примена у значајној мери променити
традиционалну организацију наставе и учења. Она, између осталог, обезбеђују неопходне
предуслове за организацију индивидуалне и индивидуализоване наставе, што ће рећи да се
сваком ученику нуде оптимални услови за самостално стицање знања и искуства уз
стручну помоћ и подршку вештачког експертског система. Појединац од свог
„консултанта“, одмах добија повратну информацију, односно јасно обавештење што је
урадио добро, а што није; како напредује и који му се извори препоручују за додатно
консултовање и слично.

18
 ЗАКЉУЧАК

Стално унапређивање и осавремењивање васпитно-образовног рада један је од

највећих и најзначајнијих приоритета школе и друштва јер је време у којем живимо
карактеристично по дигитализацији и брзом технолошком напретку. Начин извођења
наставе из свих предмета временом се мењао и прилагођавао савременом концепту
стицања знања и развијањаспособности код ученика. Понуда дизајнираних,
мултимедијалних, интерактивних, електронскеих образовних форми отвара могућност
наставнику и ученицима да мењају образовни процес. Дигитална технологија није сама
себи циљ, већ алатка за остваривање васпитно-образовних циљева и задатака.

Пут до бољег образовања води преко заинерсованих, обучених и мотивисних

наставника са развијеним међупредметним компетенцијама. Применом савремених
наставних средстава и образовних софтера мења се и модификује улога и положај
наставника у наставном процесу. Развојем и реализацијом семинара подиже се стручни
капацитет запослених, повећава се мотивација и омогућава развој позитивних ставова о
значају нових технологија.

Могући негативни ефекти никако нису разлог за игнорисање нових технологија и

заустављање младих генерација у еволутивном развоју њихових мозгова. Откривање ових
негативних ефеката, значајно је утолико што помаже да се утврде правила коришћења
компјутера. Као што се може говорити о повећању безбедности деце од различитих врста
злоупотребе приликом сурфовања на интернету, тако се може говорити и о правилном
седењу приликом коришћења рачунара, о нужности прављења пауза због вида и
правилног држања и о временском ограничењу коришћења компјутера на око један сат
дневно, како би се оставило простора за физичке активности, писање, цртање, плес, глуму,

19
дружење, јер рад на компјутеру мора да буде смислен и квалитетан и не треба да буде
замена за друге активности, већ додатна активност.

20
 ЛИТЕРАТУРА

1. Божић, А. (2012): Примена информационих технологија у основној школи,

Чачак: Факултет техничких наука, Интегрисане академске студије Технике и
информатике.
2. Вилотијевић М. (1999): Дидактика, (књига 3), Завод за уџбенике и наставна
средства, Београд: Учитељски факултет.

3. Влаховић М. Б. (2001). Путеви иновација у образовању. Београд: Стручна

књига.
4. Група аутора, (2012): Велика енциклопедија света, Нови Сад: Змај.
5. Даниловић, М. (2004): Утицај и могућности информационо – комуникационих
медија и технологија у реализацији савремених облика учења и наставе,
Јагодина-Београд: Учитељски факултет у Јагодини и Институт за педагошка
истраживања у Београду.
6. Ђорђевић М. (2004): Интернет у савременој настави књижевности,
Комуникација и медији, Учитељски факултет, Јагодина;

7. Лемиш, Д. (2008). Деца и телевизија. Београд: Цлио.

8. Мандић, Д. (1995): „Примена савременог образовног софтвера у функцији
подизања квалитета наставе“, Педагошка стварност, 7 – 8, Нови Сад.
9. Мандић, Д. (2003): Дидактичко-информатичке иновације у образовању,
Медиаграф, Београд.
10. Мандић, Д., Ристић М.(2006): Web портали и образовање на даљину у функцији
подизања квалитета наставе, Медиаграф, Београд.
11. Марковић, М. (2007). Технологија, информатика, образовање – За друштво
учења и знања. Збопник радова 4. међународног скупа.
12. Мандић П. Д. , Ристић М. , (2011): Интернет технологије, Београд.
13. Петровић В. (2000): „Примена Интернета у образовању ученика и студената
текстилне технологије“, Информатика у образовању, квалитет и нове
информационе технологије, „Технички факултет Михајло Пупин“, Зрењанин;

21
14. Тапавички Дуроњић, Т. (2008). Компјутерска култура и модерни медији. Бања
Лука: Филозоски факултет.
15. https://psihologijainterneta.wordpress.com/2019/05/28/internet-i-mobilni-uredaji-kao-
sredstva-obrazovanja/, 01.02.2020, 15:45

22