УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ-КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ

УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ У ПРИЗРЕНУ – ЛЕПОСАВИЋУ

КОМПАРАТИВНИ ПРИКАЗ СИСТЕМА

ОБРАЗОВАЊА СРБИЈЕ И ГРЧКЕ

Есеј

Ментор: Студент:

Проф. др Весна Минић Бранкица Левевић

Лепосавић, 2018. године

 УВОД

Образовање представља основни чинилац економског и друштвеног развоја и један

је од кључних актера унапређења модерних друштвених и економских односа у Европи.
Генерације које данас стичу образовање улазе у свет који доживљава промене у свим
сферама друштвеног живота: економији, култури, политици, науци, технологији и
друштвеним односима. Главни захтеви у квалитету ових образовних институција
детерминисани су новонасталим променама и тенденцијама које условљавају културни
живот Европе.

Школски системи или његови сегменти одувек су представљали кључно поље

интересовања компаративиста који су се бавили образовањем, а, сходно томе, системи су
чинили и основну јединицу анализе у компаративним истраживањима. Међутим, у
различитим временским епохама фокус истраживача се мењао, сврха истраживања је била
различита, теоријске оријентације и методолошка решења су била разноврсна, па је то за
последицу имало различит допринос свих истраживања разумевању глобалних и
специфчних појава и процеса у области образовања, као и његовом унапређивању.
Значајно питање је и шта су смисао и сврха компаративног проучавања образовања, као и
у чему се огледа допринос таквих настојања, па је једно поглавље посвећено сагледавању
функције и значаја компаративног приступа разматрању школских система.

Проучавању школских система из компаративне перспективе приступа се са

различитих позиција и на различите начине, односно примењују се различита
методолошка решења и поступци. Познавање могућих приступа компаративном
проучавању образовања важно је не само за оне који намеравају да реализују такво
истраживање, већ и за све оне који се труде да разумеју налазе компаративних студија,
критички их сагледају и примене у области свог педагошког деловања. Из тог разлога у
овој целини рада анализиране су и објашњене методолошке оријентације и поступци у
компаративном проучавању образовања, као и недоумице и отворена питања која прати
систем две суседне државе (Србије и Грчке).
 ОСНОВНОШКОЛСКИ СИСТЕМ ОБРАЗОВАЊА У СРБИЈИ

Стање у образовању током протекле две деценије у Србији било је под јаким
утицајем друштвених, политичких и економских промена које су се у овом периоду
одвијале. Током деведесетих година XX века Србија се суочила са великом друштвеном
кризом која је довела до значајног пада финансијских и материјалних средстава
издвајаних за образовање, а последица таквог стања било је осиромашење и
обезвређивање васпитно-образовне делатности (Максић и Гашић-Павишић, 2007). У
отежаним друштвеним околностима, модернизација и унапређивање система образовања,
изузев на декларативном нивоу, нису били приоритет државне политике, а квантитативно
и квалитативно значајније школске реформе су изостале. Уместо реформе, приступило се
делимичној реконструкцији школског система и то у следећим сегментима: промене у
структури и организацији школског система; промене у области управљања школским
системом и школским радом; промене у програмској основи наставног и школског рада.
Структурално-организационе промене односиле су се на укидање система средњег
усмереног образовања и поново увођење гимназија (четворогодишње општеобразовне
средње школе) и средњих стручних школа (трогодишњих и четворогодишњих).

Уписом у први разред дете стиче својство ученика. „У први разред уписује се
свако дете које до почетка школске године има најмање шест и по, а највише седам и по
година. Изузетно, детету може да се одложи упис у први разред за годину дана, у складу
са посебним законом. Дете које има од шест до шест и по година уписује се у први разред
након провере спремности за полазак у школу.“ (Закон о основама система образовања и
васпитања, Члан 18) У нижим разредима деца имају једног учитеља и наставника
енглеског језика. Ученици у нижим разредима имају следеће предмете: српски језик,
математику, ликовну васпитање, музичку културу, физичко васпитање и свет око нас.

У Републици Србији у основним и средњим школама последњих неколико година

проводи се инклузија у редовним и специјалним одељењима. У редовна одељења
укључују се деца са лакшим сметњама у развоју, док се у специјална укључују деца која
нису у могућности похађати наставу у редовним одељењима. Као подршка наставницима
и ученицима који имају сметње у развоју, формиран је тим за подршку инклузивном
образовању. Школски систем у Србији налази се у преображају и усклађивању са
стандардима који су усвојени у дугим земљама. Значајније промене у структури школског
система као и садржајима образовања започели су на свим нивоима. Основна школа у
Србији траје осам година, са тенденцијом да се прошири на девет, обавезна је за све и
општеобразовног је карактера. (Илић, Николић и Јовановић, 2006, 147) Образовни систем
Републике Србије има задатак да правовремено, квалитетно и ефикасно образује
становништво Републике Србије у складу са исказаним или препознатим развојним
опредељењима у правцу одрживости и да одговори на образовне потребе сваког
становника Републике Србије током целог његовог живота.

Деца се уписују у основну школу са шест или седам година. Као и предшколско, и
основно образовање је обавезно. Основна школа траје осам година и подељена је на два
периода: први циклус основног образовања (од 1. до 4. разреда) и други циклус основног
образовања (од 5. до 8. разреда) У нижим разредима, ђаци су насумично подељени у
одељења, и имају само једног предавача — учитеља или учетељицу и једну учионицу за
све предмете. Једини изузетак су часови енглеског језика и веронауке, за које ученици
имају посевне наставнике. Крајем првог циклуса, ђаци добијају и наставника или
наставницу физичког. (https://sr.wikipedia.org/sr/sr/Образовање_у_Србији, 21.12.2018. ,
14:07) Ђаци имају следеће предмете:математика, матерњи језик (српски језик, мађарски
језик, албански језик итд.), српски као нематерњи језик (за оне којима матерњи језик није
српски), енглески језик (први обавезни страни језик), ликовна култура, музичка култура,
физичко васпитање, свет око нас (у првом и другом разреду), природа и друштво (у
трећем и четвртом разреду), обавезни изборни (веронаука или грађанско васпитање),
изборни по жељи (лепо писање за први, народна традиција за четврти и „Чувари природе“
за све разреде).
 ОСНОВНОШКОЛСКО ОБРАЗОВАЊЕ У ГРЧКОЈ

Основно образовање у Грчкој састоји се од вртића и основне школе. Присуство

вртића је у данашње време, обавезно. Током прве две године основне школе деца су
званично оцењена. Доминантна је описна оцена ученика од стране наставника. Родитељи
се информишу о учинку своје деце путем усмене комуникације са наставницима.
Рангирање почиње у трећем разреду, где су разреди подељени у класе (C, D, E, F) У
разредима где постоје класе C и D у току основношколског образовања обезбеђена је
дескриптивна процена, са скалом скоринга, док ласе Е и F обезбеђују дескриптивно
вредновање у комбинацији са скалом скоринга, која је вербална и нумеричка. Ученици
првог разреда основне школе не добијају бодове, јер је направљена само дескриптивна
процена. У класама C и D осим за дескриптивно вредновање користи се и скала скоринга
на следећи начин: Одлично (А), Веома добро (B), Добро (C), Скоро добро (D). Са „скоро
добром (D)“ оцењени су они који имају неке озбиљне потешкоће. За ове ученике разреда
А и B који се сусрећу са неким потешкоћама, постоје посебни наставни програми за
њихов рад и боравак у васпитно-образовној установи. У класама Е и поред дескриптивне
процене користи се и скала скоринга што је вербално али и нумерички и гласи: Одлично
(9-10), Веома добро (7-8), Па (5-6), Скоро добро (1-4). (Савићевић, 1984: 78) Прелазак из
једне класе у други је аутоматски и ученицима са потешкоћама у учењу обезбеђује да
боље савладају наставно градиво. Узраст ученика по годинама и разредима је следећа:

1. разред: 6-7 година Класа Е: 10-11 година

2. разред: 7 - 8 година виши разред: 11-12 година

3. разред: 8 до 9 година

4. разред: 9-10 година

Грчки образовни систем је структуриран у три узастопне фазе: основно, средње и

високо образовање. Образовање у Грчкој је обавезно за сву децу од 6 до 15 година, тј.
образовање у основној и нижој средњој школи. Школски живот ученика почиње у доби од
2,5 године (предшколско образовање) у институцијама (приватним и јавним). Неке јаслице
имају и секције које раде заједно са вртићима. Похађање вртића траје у зависности од
њиховог узраста четири до шест година и то је припрема која доприноси интеграцију деце
у основну школу. Вртићи раде или самостално било да су груписане са основним
школама. Већина вртића је јавна и боравак је бесплатан. (Франковић, 1992: 96) Постоје и
дневни вртићи са продуженим боравком и креативним радом (8 сати дневно).

Основно образовање одвија се у основним, јавним и приватним школама. Јавне

основне школе постоје широм Грчке чак и у већини удаљених подручја. У њима, ученици
бесплатно могу да користе уџбенике а и само похађање ове школе је бесплатно. Примарне
(основне) школе припадају обавезном образовању и имају за циљ да буду свестране,
складне уравнотежене (прилагодљиве) психо-физичком развој ученика. Похађање основне
школе траје шест година (од 6. до 12. година). У исто време раде специјалне школе и
разреди за интегрисану и специјализовану децу са посебним образовним потребама, као и
за интеркултуралне образовне потребе – школе које се баве групама деце која имају
друштвене, културне или културне религијске посебности. Основна школа се завршава
крајем шестог разреда, када се издаје диплома, која се шаље у гимназију тог подручја,
тако да ученици могу наставити своје образовање тамо. (Спасеновић, 2013: 74) У првом
разреду основне школе деца се уписују од 31. децембра и то свако дете које је навршило 6
година. Родитељи су у обавези да оду у основну школу која им је најближа, јер свака
основна школа прихвата децу из региона. Кашњење око уписа у основну школу може се
извршити из озбиљних разлога, али у том случају родитељи морају благовремено да
поднесу сертификат који добијају од педагошке службе или неке болнице ако је дете
болесно или, ако су родитељи сагласни, деца могу понавити свој боравак у вртићу.
Основне школе почињу са радом 11. септембра а завршавају се 15. јуна. Ако су ти датуми
у суботу или недељу, почетак и завршетак се преносе у петак следећи понедељак. Упис у
следећи ниво обавезног образовања,  Γυμνάσιο,  је аутоматски. Избор средњих школа се
врши на основу понашања ученика, а то се ради неколико месеци пре краја школске
године.
 КОМПАРАТИВНА АНАЛИЗА ОСНОВНОШКОЛСКОГ
СИСТЕМА СРБИЈЕ И ГРЧКЕ

Карактеристично за основношколски систем у Грчкој је постојање тзв.

интеркултуралног образовања. Школе са оваквим образовањем примењују посебне
програме са нагласном на интеркултуралну комуникацију, образовање и обуку културалне
специфичности ученика. Наставници ових школа бирају се на основу њиховог знања о
интеркултуралном образовању, матерњим језицима његових ученика, али и учење грчког
као страног језика (за ученике који им није матерњи језик грчки).

Систем образовања ове две државе је веома сличан, што смо из горе наведених
разлога могли приметити. Наиме, њихове сличности се огледају у следећем:

- Основно образовање се пружа у вртићима и основним школама.

- Свако ко има старатељство над лицем малолетника и не упише се или надзор
над присуствовањем се кажњава у складу са закона.
- Ученици основних и средњих школа са посебним образовним потребама
похађају специјалне школе или специјалне разреде или се придружују у
редовним одељењима, да узму одговарајућу, у сваком случају, посебно
образовање и учење, односно у оба система постоји инклузија у образовању.
- Основну и средњу школу уче заједно дечаци и девојчице (мешовите школе),
нема разлике у полу.
- Основно и средње образовање обезбеђује држава бесплатно.
- Одлуком министра за национално образовање и верске послове може се
утврдити обавеза ученика да посуде књиге у добром стању из школске
библиотеке и вратити их на крају школске године а прописана је и казна за
ученике који крше ову обавезу и они који не обављају своју дужност.
- Ученици факултета и средњих школа могу добити државне стипендије.

Оно што разликује школски ситем Грчке од наш школски систем огледа се у
следећем:
- Дечји вртићи у Грчкој могу се интегрирати у центре у којима делују заједно са
државним јаслицама (тзв. дечји центри), док код нас нема интеграција већ
предшколске установе функционишу самостално.
- Похађање основне и средње школе у Грчкој је обавезно, ако ученик није
прешао свој 16. рођендан. Код нас то није случај, већ су још увек само основне
школе обавезне али је у најави да ће ускоро и средње образовање бити обавезно
за све ђаке.
- Уџбеници и наставне књиге су у Грчкој бесплатне за све ђаке и наставнике, док
код нас то није случај, наставници и ученици могу посудити уџбенике или
друге наставне књиге из школске библиотеке, а бесплатне уџбенике добијају
само деца из социјално угрожених породица, као и оних породица који имају 3.
и више деце (минимум двоје на школовању).
- Ученици који бораве изван седишта школе у Грчкој могу бити бесплатно
превезени или боравити и бити бесплатно храњени у школи. Ако је превоз
објективно немогућ или нема услова за бесплатну дистрибуцију и исхрану,
може се платити месечна накнада. Код нас нема те могућности. Деца која
путују сама сносе трошкове превоза и хране.
 ЗАКЉУЧАК

Образовни систем треба прилагодити данашњем времену. Студенти, центар сваког

напора у образовању, морају се припремити за свијет, за међународну конкуренцију, а не
за уски грчки простор. Основни елементи које ученик треба да научи кроз школу су
способност критичког размишљања, прикупљање информација из више извора, процјена
извора, синтеза. Учење се фокусира на учење како да се промени свет, а не да се чувају
информације.

Грчка породица је одувек придавала доста значаја образовању, на које сваки

грађанин има право, и беплатно је од јаслица па до факултета. Грчка више од већине
земаља, шаље студенте да студирају у иностранству. Европски и амерички Универзитети
угошћавају мноштво студената из Грчке, од којих већина за време својих академских
студија постиже високе резултате. Основно образовање обухвата вртић у трајању од једне
или две године и основну школу у трајању од шест година, која се уписује када дете
напуни шест година. Програм нижег средњег образовања (гимназија) се заснива на
стицању специфичног знања и припрема ученике за њихову сутрашњу улогу грађана у
друштву. Више средње образовање подразумева два типа образовних институција, и траје
три године: то су лицеји и Техничке образовне институције (ТЕЕ). Постоје државне и
приватне школе које важе и за основно и за средње образовање. Упоредо са државним
основним и средњим школама, раде и специјализоване школе (музичке, теолошке,
спортске школе нижег и вишег средњег образовања / трогодишње и четворогодишње).
Осим тога одржавају се интеркултурални програми обуке за студенте грчког порекла који
су се вратили у своју отаџбину, као и за ученике страног или ромског порекла, а основане
су и школе за припаднике муслиманске заједнице у Тракији.

Упоредивши ова два школска система (српски и грчки) можемо приметити и

закључити да имају подоста сличности али и понеке разлике која нису драстично велике, а
такође је карактеристично да оба система теже ка реформи која ће допринети бољој и
ефикаснијој настави за све учеснике у наставном и ваннаставном процесу.
 ЛИТЕРАТУРА

1. Илић, М. , Николић, Р. , Јовановић, Б. (2006): Школска педагогија, Ужице и Бања

Лука: Учитељски факултет и Филозофски факултет.
2. Максић, С. , Гашић-Павишић, С. (2007): На путу ка друштву знања: Образовање и
васпитање у Србији у периоду транзиције, Београд: Институт за педагошка
истраживања.
3. Савићевић, Д. (1984): Компаративно проучавање васпитања и образовања,
Београд
4. Спасеновић, В. (2013): Школски системи из компаративне педагогије, Београд:
Институт за педагогију и андрагогију, Филозофски факултет Универзитета у
Београду.
5. Франковић, Д. (1992): Компаративна педагогија, Београд.
6. Закон о основама система образовања и васпитања, Члан 18
7. https://sr.wikipedia.org/sr/sr/Образовање_у_Србији, 21.12.2018. , 14:07