УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

ПЕДАГОШКИ ФАКУЛТЕТ У ВРАЊУ

ДИГИТАЛНИ ИЗВОРИ ЗНАЊА У НАСТАВИ ПРИРОДЕ

И ДРУШТВА

Пројекат истраживања мастер рада

Ментор: Кандидат:
Проф. др Синиша Стојановић Ивана Трајковић
Број индекса: 53м/21

Врање, 2022.
 САДРЖАЈ

УВОД.............................................................................................................................................3

1. ТЕОРИЈСКЕ ОСНОВЕ ИСТРАЖИВАЊА............................................................................5

2. МЕТОДОЛОШКИ ОКВИР ИСТРАЖИВАЊА......................................................................7

2.1. Предмет истраживања.......................................................................................................7

2.2. Проблем истраживања.......................................................................................................7

2.3. Циљ истраживања..............................................................................................................7

2.4. Задаци истраживања..........................................................................................................8

2.5. Хипотезе истраживања......................................................................................................8

2.6. Варијабле истраживања.....................................................................................................9

2.7. Методе, технике и инструменти истраживања................................................................9

2.8. Популација и узорак истраживања.................................................................................10

2.9. Организација и ток истраживања...................................................................................10

2.10. Статистичка обрада података........................................................................................10

2.11. Карактер и допринос истраживања..............................................................................10

ПРИЛОГ.......................................................................................................................................11

Упитник.......................................................................................................................................11

ЛИТЕРАТУРА.............................................................................................................................12
 УВОД

Модерна организација наставе природе и друштва у школама незамислива је без

иновација. У данашње време када је интернет и технологија у успону, интернет је постао
општа потреба људи. Примена дигиталних технологија у образовању је постала
свакодневница и потреба како би се стекло ново знање и како би се што лакше дошло до
нових информација.

Развој технологија и стално иновирање условљава промене у методама и облицима

наставног рада, као и у организацији која би била оптимална у ери масовне примене
интернета и електронских извора знања.Млади људи који код куће и ван школе живе у
технолошки богатом окружењу и очекују промене у образовању у складу са
императивима образовања за 21. век. У том смислу већ се полако у образовање уводе
мултимедијални системи, учење на даљину, виртуелне школе и друге технологије које
доводе до повећања активности ученика, квалитетнијег вредновања знања и напредовања
ученика у складу са индивидуалним способностима и предзнањима.

Многе школе, факултети и друге образовне институције, све информације везане

за њих као и материјал за учење представљају на своје интернет странице и онлине
учионице које су готово свима доступне. Једноставно данас не постоји појединац који
нема приступ интернету, па су тако и информације везане за образовање доступне скоро
свима.

У области дигиталних технологија образовање је у пропорционалној сразмери са

технолошким развојем друштва. Једна од карактеристика савременог дигиталног друштва
је да након редовног образовања (предшколско васпитање, основна школа, средња школа,
факултет), треба да настави своје образовање и то у времену и на начин који не ремети
његове дневне обавезе. Сама по себи се ствара потреба да се образовне активности
спроводе независно од локације и времена.

У 21.веку дигиталне технологије се сматрају једним од кључних фактора или

главних покретача снага промена у савременом свету. Оне омогућавају несметани
информациони ток на свим нивоима, транспарентност података, информација, знања, као
и значајну доступност свих делова тржишта свим учесницима.

3
 Тежимо друштву образовних, флексибилнихи креативних људи који морају имати
могућност да се образују и уче током целог свог живота.Овај циљ се може постићи
коренитим променама у образовном систему. Значајна промена јесте увођење и потпуна
примена дигиталних технологија у наставном процесу.

Савремен приступ настави природи и друштву данас је могућ путем веб-

страница,заснован на примени нових мултимедијалних наставних средстава која
неминовно мењају начин комуникације на релацији наставник–ученик и формирају
реалну могућност развоја ученика у нови виши квалитет. Да би се оно успешно
реализовало, учитељ мора да буде информатички писмен.

4
 1. ТЕОРИЈСКЕ ОСНОВЕ ИСТРАЖИВАЊА

Све што у нaјбитнијем карактерише цивилизацијску улогу и одлике савремене

школе и наставе нормативно је уграђено у опште образовно-васпитне циљеве једне школе
(у нашем случају основне), а онда и у садржаје наставе сваког појединачног предмета (у
овом случају реч је о предметима Свет око нас – I и II разред и Природа и друштво – III и
IV разред).
Обавезни интегрисани (како су окарактерисани у нашем наставном плану и
програму предмети Свет око нас и Природа и друштво од школске 2006/2007. године
слове као два нова наставна предмета, а што се тиче овог другог њиме су замењена
дотадашња два предмета: Познавање природе и Познавање друштва. Оба су заступљена
са 72 часа на годишњем нивоу и са по 2 школска часа у недељном распореду наставе.
Пошто су ова два предмета врстом и распоредом садржаја у првом циклусу
образовања (тј. од I дo IV разреда, што је период разредне наставе) садржајно и по начину
распоређивања истих током обраде, употпуњавања, надоградње и систематизације
интегрисани због тога су и општи циљеви предмета суштински идентични па због тога
када је реч о анализи општих циљева и задатака треба имати у виду оба наставна
предмета.
Као остали општији циљеви и задаци, у наведеном документу, наводе се:
 развијање основних појмова о природном и друштвеном окружењу и
повезивање тих појмова;
 развијање способности запажања основних својстава објеката, појава и
процеса у окружењу и уочавање њихове повезаности;
 развијање основних елемената логичког мишљења;
 развијање радозналости, интересовања и способности за активно
упознавање окружења;
 оспособљавање за самостално учење и проналажење информација;
 интегрисање искуствених и научних сазнања у контуре система појмова из
области природе и друштва;
 стицање елементарне научне писмености и стварање основа за даље учење;
 усвајање цивилизацијских тековина и упознавање могућности њиховог
чувања, рационалног коришћења и дограђивања;
 развијање еколошке свести и разумевање концепта одрживог развоја.

5
 Сагласно овако постављеном циљу и појединачним, из циља изведеним задацима
за предмет у целини, утврђују се и општи образовно-васпитни циљеви и задаци на нивоу
III и IV разреда основне школе јер се овај предмет реализује у ова два разреда. Пошто
овом предмету претходи предмет Свет око нас, који је заступљен у I и II разреду, чији се
садржаји касније у предмету Природа и друштво само садржајно развијају, надограђују и
продубљују логично је циљеве и задатке оба предмета посматрати у целини, а најбоље би
било да је овај предмет кроз све разреде првог образовног циклуса задржао исти назив,
као што је то случај у неким земљама.

6
 2. МЕТОДОЛОШКИ ОКВИР ИСТРАЖИВАЊА

2.1. Предмет истраживања

Пре неколико деценија могли смо да функционишемо ефикасно цео радни век,
користећи знања стечена у средњој школи или на факултету. Данас, захваљујући
убрзаном развоју технологије и интернета, такву „комфорност“ ниједан професионалац
себи не може да дозволи. Знање се повећава експоненцијално и још брже застарева.
Предмет овог истраживања је утврђивање заинтересованости учитеља о примени
PowerPoint презентација у настави Природе и друштва, начина примене и вредновања
корисности при самој настави.

2.2. Проблем истраживања

Проблем нашег истраживања јесте: У којој мери су дигитални извори знања

заступљени у настави Природе и друштва?

2.3. Циљ истраживања

Циљ истраживања је да се утврди и критички оцени ниво информисаности о самом

појму дигиталних извора, начина примене, побољшању реализације наставе Природа и
друштво уз помоћ PowerPoint презентација.

7
2.4. Задаци истраживања

Да би се остварио овако утврђени циљ истраживања, било је нужно реализовати

следеће истраживачке задатке:
1. Испитати учесталост коришћења PowerPoint презентација у настави природе и
друштва – укупно, у односу на тип часа и у односу на сегмент часа у коме се
користи;
2. Утврдити у којој мери PowerPoint презентације које користе учитељи
задовољавају техничке препоруке за њихово уређење и које додатне елементе
садрже (фотографије, аудио запис, видео клип, линк и слично);
3. Испитати ставове учитеља о улози ученика у креирању PowerPoint
презентације и њихове мотивисаности за ово дигитално наставно средство;
4. Испитати које методичке улоге имају PowerPoint презентације у настави
природе и друштва.

2.5. Хипотезе истраживања

На основу постављених циљева истраживања, постављене су следеће хипотезе:

 адекватно коришћење PowerPoint презентација у настави природе и
друштва доводи до значајних позитивних промена у квалитету непосредне
комуникације у процесима учења и поучавања;
 коришћење PowerPoint презентација у настави природе и друштва пожељно
је користити и фотографије, апликације и слично, и оне доводе до
позитивних реакција и промена у квалитету наставе;
 главни индикатори квалитета дигиталних технологија и средстава су
модеран дизајн, лака доступност информација, атрактивност, утицај на већи
број чула што учење чини једноставнијим и квалитетнијим;
 својим особинама и ефектима које имају на ученике и учитеље свака од
варијабли доводи до одређених промена у квалитету комуникације у
настави природе и друштва.

8
2.6. Варијабле истраживања

Независне варијабле:
1. Пол испитаника
a. Мушки
b. Женски
2. Године испитаника
c. мање од 30
d. од 30 до 40
e. од 41 до 50
f. од 51 до 60
Зависна варијабла: Мишљење учитеља о стручном усавршавању.

2.7. Методе, технике и инструменти истраживања

У овом раду користићемо следеће методе:

1. Метода теоријске анализе
2. Дескриптивна метода
Метода теоријске анализе је метода помоћу које се на основу анализе
педагошке теорије, појмова, законитости, принципа и на основу проучавања
педагошке и друге литературе омогућава обогаћивање фонда научних сазнања у
педагогији. Метода теоријске анализе у овом раду коришћена је за читање
појединих текстова, речника, енциклопедија, чланака и њихову анализу и скицирање
белешки. Уз помоћ ове методе написали смо теоријски део рада, користећи
одређене књиге, енциклопедије, речнике, чланке итд.
Дескриптивна метода – представља скуп научноистраживачких поступака који
описују појаве у образовању.

9
2.8. Популација и узорак истраживања

Анкета је спроведена у ОШ„Доситеј Обрадовић” у Партешу са истуреном

одељењу у Доњој Будризи и у ОШ,,Свети Сава“ у Пасјану. Резултати су приказани
табеларно и графички.

2.9. Организација и ток истраживања

Истраживање ће бити спроведено у јануару месецу 2022. године. Упитник ће бити

прослеђен запосленима претходно наведених школа путем мејл адресе због новонастале
епидемолошке ситуације и ограниченог приступа школама.

2.10. Статистичка обрада података

Статистичка обрада прикупљених података вршиће се програмом СПСС. Добијени

резултати дескриптивне статистике биће табеларно приказани.

2.11. Карактер и допринос истраживања

Истраживање је примењеног карактера и има за циљ да укаже на значај стручног

усавршавања учитеља и наставника, и да подигне свест о потреби сталног едуковања
наставног кадра.

10
 ПРИЛОГ
Упитник

1. Колико времена током дана просјечно проводите уз рачунар припремајући

материјале или вреднујући ученичке радове?
2. Чије материјале користите у проведби онлине наставе?
3. Коју платформу користите у проведби онлине наставе?
4. Јесте ли у организацији онлине наставе имали помоћ и подршку надлежног
министарства?
5. Да ли користе рачунар у припреми наставе Природе и друштва?
6. Да ли сматрате да су ваши часови претежно традиционални?
7. Колико често користите PowerPoint презентације?
8. Да ли Вам је потребна додатна помоћ при коришћену PowerPoint
презентације?
9. У ком делу часа највише користите PowerPoint презентације?
10. Да ли сматрате да су PowerPoint презентације погодне у реализацији наставе?
11. Која наставна средства користите у настави Природе и друштва?
12. При којем типу часа најчешће користите PowerPoint презентације?
13. Који садржаји из наставе Природе и друштва су најпогоднији за коришћење
PowerPoint презентације?
14. Да ли ученицима дајете задатке у којима је потребно да они креирају
презентацију?
15. Да ли ученици имају мотивацију за рад и прављење PowerPoint презентација?

11
 ЛИТЕРАТУРА

 Bates, A. W. (2001): Управљање технолошким променама: стратегије за водитеље

високих училишта, CARNet, Загреб.
 Бјелкић, Д., Васиљевић, Д., Крнета, Р. (2008): Оспособљавање за е-учење и е-наставу у
систему стручног усавршавања учитеља, Зборник радова, Учитељски факултет,
Ужице.
 Богнар, Л., Матијевић, М. (2002): Дидактика, Школска књига, Загреб.
 Вилотијевић, М. (1997): Дидактика, Учитељски факултет, Београд.
 Вилотијевић, М. (1999): Дидактичка организација наставе, Завод за уџбенике и
наставна средства, Учитељски факултет Београд.
 Јанковић, Ф. (1998): Дидактика, Слап-Јастребарско.
 Јанковић, П. (1994): Професионално усмеравање, селекција и образовање учитеља,
Педагошка академија, Нови Сад.
 Лазаревић, Ж., Банђур, В. (2001): Методика нставе природе и друштва, Учитељски
факултет у Јагодини/Учитељски факултет у Београду, Јагодина/Београд.
 Мандић, Д. (2001): Информатичко-дидактичке иновације у образовању, Медиаграф,
Београд.
 Мандић, Д., Ристић, М. (2005): Информционе технологије, Медиаграф, Београд.
 Мандић, П. (2001): Информациона технологија у образовању, Филозофски факултет у
Сарајеву.
 Милановић, С. (1981): Усвајање појмова у зависности од наставних метода и
когнитивних способности, Просвета, Београд.
 Надрљански, Ђ. (2000): Образовни софтввер  хипермедијални систем, Универзитет у
Новом Саду, Нови Сад.
 Надрљански, Ђ. (1994): Образовно рачунарски софтвер, Технички факултет „Михајло
Пупин”, Зрењанин.
 Ристић, М. (2002): Образовање на даљину, интернет и алтернативе, ДОМ, Београд.
 Службени гласник РС, број 72, Београд, 2009.
 Службени гласник РС– Просветни гласник, број 1, Београд, 2010.
 Службени гласник РС – Просветни гласник, број 7, Београд, 2010.
 Службени гласник РС, број 68, Београд, 2015.
 Службени гласник РС, број 42, Београд, 2016.
12
 Сотировић, В. (2004): Информатичке технологије, Технички факултет „Михајло
Пупин”, Зрењанин.
 Цвјетићанин, С. (2009). Powerpoint презентације у настави природе и друштва. Норма,
189-200.
 Шеховић, С. (2006): Дидактика, Учитељски факултет, Београд.

13