UNIVERZITET EDUCONS – SREMSKA KAMENICA

UČITELJSKI FAKULTET

SEMINARSKI RAD
PREDNOST INTERNET PLATFORMR U GLOBALNOJ
KOMUNIKACIJI

Mentor: Student:
Prof. dr Mithad Curić Melisa Mušina

Tutin, 2022. god.

 Prednosti internet platforme u globalnoj komunikaciji

Sadržaj

UVOD.........................................................................................................................................3

1. GLOBALNA KOMUNIKACIJA...........................................................................................4

1.1. Prednosti globalne komunikacije..................................................................................5

2. DETERMINISANJE ELEKTRONSKE PLATFORME I OBRAZOVANJA.......................6

2.1. Osnovne potrebe digitalnog društva.............................................................................7

2.2. Informatizacija obrazovanja.........................................................................................7

2.3. Razvojno – psihološke predpostavke učenja...............................................................8

3. KOMUNICIRANJE POSREDSTVOM NOVIH TEHNOLOGIJA.......................................8

3.1. Virtuelna komunikacija.................................................................................................9

3.2. Prednosti komunikacijskih tehnologija......................................................................10

3.3. Google učionica kao najbolja platforma za komunikaciju.......................................11

Kreiranje Gugl učionice.....................................................................................................11

Radno okruženje predmeta u Gugl učionici......................................................................12

3.4. Zoom platforma............................................................................................................14

ZAKLJUČAK...........................................................................................................................17

LITERATURA.........................................................................................................................18

2
 Prednosti internet platforme u globalnoj komunikaciji

UVOD

Tehnologija danas neizostavno igra veliku ulogu u svim aspektima ljudskog delovanja i rada,
pa tako i u obrazovanju. Iako je napravljen ogroman tehnološki iskorak u poslednjih
15 godina, princip odvijanja nastave na visokoškolskim ustanova u Republici Srbiji i dalje
nije otišao dalje od „kreda-tabla“ načina izvođenja nastave. Ovim radom se želi ukazati
na neiskorišćene potencijale e-learning sistema u visokoškolskim ustanovama, i
prikazati dobre prakse i prednosti za predavače, studente, ali i univerzitete kao budžetske
korisnike. Problematika kojom se bavi ovaj rad odnosi se na situaciju u pogledu
učestalosti primene i korišćenja e-učenja u Republici Srbiji.

Početak primene računara u poslovne svrhe, početkom 60-ih godina prošlog veka, otvorio je
novo poglavlje ne samo u informaciono-komunikacionim tehnologijama već i u ekonomskoj
praksi i ekonomskoj teoriji. Naime, zahvaljujući upotrebi računara , kompanije su uspele da
kroz automatizaciju smanje troškove obrade podataka, a zatim, integracijom softverskih
aplikacija, efikasnost organizacije i kvalitet poslovnog odlučivanja. Efekti da
internet/računari, odnosno novi tehnološki razvoj, sam po sebi stvara drugačije uslove i
inovativnije pristupe poslovanju, tzv. digitalna ekonomija ili e-ekonomija će se sigurno
zasnivati na savremenijim i još neopipljivijim dobrima, radovima iusluge kao i informacije,
kreativne ideje i sve u cilju stvaranja bolje i jače ekonomske baze.

Njegov nastanak prati ili je uzrok višeg stepena integracije i globalizacije poslovanja i
povezanosti dobara, usluga i kapitala na nivou svetskog tržišta. Informacione i komunikacione
tehnologije menjaju način na koji poslujemo i omogućavaju brže poslovanje, sa nižim
troškovima i manje grešaka. Od tada do danas sve se odvija kroz preplitanje i uslovljavanje
informaciono-komunikacionih rešenja, poslovnih modela i obrazaca, informacija, inovacija i
znanja, a sve sa jednim ciljem predstavljenim kroz maksimalno zadovoljstvo kupaca i
maksimalan rast profita.Sredinom 2019. godine oko 4,8 milijardi ljudi dobilo je pristup mreži
(preko 60% svetske populacije od oko 7,7 milijardi).

3
 Prednosti internet platforme u globalnoj komunikaciji

1. GLOBALNA KOMUNIKACIJA

Danas su internet i napredak u komunikacionim tehnologijama otvorili nove mogućnosti i za

velika i za mala preduzeća koja su bila nezamisliva pre 50 godina. Sa jednom veb stranicom i
mobilnim telefonom, svaka poslovna osoba može doći do novih kupaca, partnera i dobavljača
bilo gde u svetu. Međutim, komunikacija sa ljudima na globalnom nivou nije isto što i
komunikacija sa ljudima na lokalnom nivou. Ne samo da postoji više tehnoloških prepreka
koje treba prevazići, već morate da se pozabavite i jezičkim barijerama i kulturnim nijansama.

Globalna komunikacija se može definisati baš kao i svaka komunikacija: poruka se šalje od
jedne osobe ili grupe drugoj bilo gde u svetu, što se može opisati kao proces u pet koraka: [1]

1. Osoba ili organizacija u jednom zemlja šalje poruku.

2. Poruka je kodirana.
3. Poruka putuje kroz kanal ili medij.
4. Primalac u drugoj zemlji dekodira poruku.
5. Primalac prima poruku.

Kada je u pitanju globalna komunikacija, obično se javljaju problemi u kodiranju i

dekodiranju. Kao iu svakoj komunikaciji, osiguravanje da je poruka primljena onako kako je
bila namenjena je odgovornost pošiljaoca. [1]

Jedan od najčešćih oblika globalne komunikacije je e-pošta. Osoba u jednoj zemlji otkuca
poruku i klikne na dugme za slanje. Poruka se zatim kodira u pakete koji se šalju preko
interneta primaocu. U drugoj zemlji, primalac se prijavljuje i dekodira poruku otvaranjem e-
pošte i preuzima poruku.

Sa globalnom komunikacijom, kodiranje i dekodiranje poruke može biti komplikovanije nego

kada komunicirate sa nekim u svojoj zemlji zbog razlika u jeziku i kulturi. Ako pošiljalac ili
primalac ne znaju jezik koji se koristi za slanje poruke, problemi sa prevodom mogu dodati
buku i izobličiti poruku. Globalna komunikacija postaje komplikovanija kada postoji više
primalaca iz različitih kultura sa različitim jezicima koji svi primaju istu poruku, kao i kada se
kanalu doda više slojeva. Na primer, ako svetski lider održi govor koji se emituje širom sveta,
ljudi iz jednog regiona mogu se radovati vestima, dok bi drugi to mogli smatrati uvredljivim.
U ovom slučaju, sam kanal može uključiti mnogo različitih slojeva, pošto prevodioci, vesti,
urednici i komentatori različito tumače poruku pre nego što je proslede ciljnoj publici. [2]
4
 Prednosti internet platforme u globalnoj komunikaciji

1.1. Prednosti globalne komunikacije

Pošto postoji toliko različitih načina na koje komunikacija može da propadne u globalnom
kontekstu, preduzeća moraju biti marljiva u smanjenju što je moguće više potencijalnih
grešaka, posebno onih koje se odnose na razlike u jeziku i kulturi. Pre nego što pokušaju da
posluju sa ljudima u drugoj zemlji, organizacije treba da se upoznaju sa kulturnim razlikama
koje mogu nastati u različitim kontekstima. Možda će biti potrebno angažovati konsultante sa
iskustvom u toj zemlji. [2,3]

Uprkos rizicima, poslovanje na globalnom nivou ima mnogo prednosti koje daleko nadmašuju
te rizike. Ne samo da poslovanje na globalnom nivou otvara nova tržišta za prodaju proizvoda
i usluga, već vam može dati pristup resursima i talentima koji možda nisu dostupni lokalno.
Kako je svet nastavio da postaje čvršće povezan, a komunikacione tehnologije nastavljaju da
se razvijaju, prednosti u celini mogu se ilustrovati prodorom samih ovih novih tehnologija na
tržište. Što je svet postao globalniji, to su ljudi brže usvajali nove globalne komunikacione
tehnologije.

Telefonu, koji je bio najveća globalna komunikaciona tehnologija svog vremena, koja je
zamenila telegraf, bila je potrebna 71 godina da dostigne prodor na tržište od 50 odsto
domova. Struji su bile potrebne 52 godine da dostigne isti prodor. Usledili su radio, koji je
trajao 28 godina. Televiziji u boji trebalo je 18 godina. Ličnim računarima je trebalo samo 19
godina. Mobilnim telefonima je bilo potrebno 14 godina, dok je pristupu internetu trebalo
samo 10 godina da dostigne 50 procenata. [3]

5
 Prednosti internet platforme u globalnoj komunikaciji

2. DETERMINISANJE ELEKTRONSKE PLATFORME I

OBRAZOVANJA

Kada govore o definisanju elektronskog učenja (oslanjajući se na englesku

Wikipediu), navodi se da se sve definicije e-učenja mogu svrstati u jednu od dve grupe: [4]

1) grupu tehničkih definicija, koja stavlja naglasak na tehnologiju;

2) grupu pedagoških definicija, čija usmerenost ide na na učenje i podučavanje.

Gledajući iz ugla tehničkih definicija, e-učenje je „bilo koji oblik učenja, podučavanja
ili obrazovanja koji je potpomognut upotrebom računarskih tehnologija, a posebno
računarskih mreža zasnovanih na Internet tehnologijama“

Prema pedagoškim definicijama, e-učenje je „interaktivni ili dvosmerni proces između

nastavnika i učenika, uz pomoć elektronskih medija, s naglaskom na procesu učenja, dok su
mediji samo pomoćno sredstvo za kompletiranje ovog procesa“.

E-učenje je učenje koje podrazumeva: -samostalan rad sa elektronskim materijalima,

upotrebu personalnih računara, PDA uređaja, mobilnih telefona, DVD plejera, TV-a;

E-učenje je učenje koje uključuje: [4]

• neovisan rad sa elektronskim materijalima, upotrebu ličnih računara, PDA-a,

mobilnih telefona, DVD plejera, televizora;

• mogućnost saradnje na daljinu (dobijanje konsultacija od geografski udaljenog

predavača);

• stvaranje zajednice korisnika (društvenih mreža), korisnika virtualnog treninga;

• isporuka elektronskih materijala za učenje;

• postojanje standarda i specifikacija za materijale i tehnologije za e-učenje ,

učenje na daljinu; -razvoj i unapređenje inovativne tehnologije nastave ;

• razvoj obrazovnih internet resursa;

• priliku za sticanje, u bilo koje vrijeme i s bilo kojeg mesta, savremenih znanja
koja su u tom trenutku dostupna u svetu;
6
 Prednosti internet platforme u globalnoj komunikaciji

• visoko obrazovanje dostupno osobama sa mentalnim ili fizičkim oštećenjima.

E-učenje se može primeniti u obrazovnom procesu u različitom obimu u obliku, u

zavisnosti od potreba i mogućnosti, starosnih karakteristika korisnika-učesnika kao i od
postojećih tehničkih i tehnoloških mogućnosti ustanove-škole ili pojedinaca. [4,5]

2.1. Osnovne potrebe digitalnog društva

Deca u školskom uzrastu, rođena s kraja devedesetih godina prošlog veka, pa na

ovamo, podrazumevaju računar kao deo svog životnog prostora. Računar je postao
neprikosnoveni izvor zabave i informacija u smislu individualnih ili kolektivnih igara,
medijuma za muziku, filmove, komunikaciju sa geografski i fizički udaljenim sagovornicima,
kao sredstvo dopisivanja, i tako dalje. [6]

Mediji i komunikacije se brzo menjaju i njihova transformacija ima bitan uticaj na

sposobnosti pojedinaca da komuniciraju i na to kako društvo komunicira u sebi. Takve
promene su važne jer mediji prenose ideje, mišljenja, informacije, društvene vrednosti,
iskustva i zabavu, a na njih utiču socijalne, ekonomske i političke snage u društvu.
Promenljiva priroda komunikacije je posebno važna jer su mediji i komunikacione platforme
sve više primarna lokacija na kojoj se manifestuju i osporavaju savremeni identitet, kultura i
vrednosti i norme.

Digitalne inovacije preoblikuju naše društvo, ekonomiju, kulturu i životni stil.

Njihova sposobnost da utiču - i potencijalno napreduju - na sve aspekte našeg društva

ne može se preceniti, što rezultira potrebom za energičnim interdisciplinarnim istraživanjima,
od primene digitalnih inovacija u korist našeg svakodnevnog života do temeljnog
razumevanja odnosa između digitalnog napretka i društva . [6]

2.2. Informatizacija obrazovanja

Analizirajući glavne pravce informatizacije obrazovanja , moguće je primetiti da je za

razvoj svakog od njih potreban niz naučnih i praktičnih oblasti tradicionalnih nauka.
Tradicionalne nauke, s jedne strane, uvode potpuno novo polje naučnog znanja koje je

7
 Prednosti internet platforme u globalnoj komunikaciji

pokrenuto procesom informatizacije obrazovanja i koje počinje samostalno da postoji u ovoj

tradicionalnoj nauci, „radeći“ na razvoju obrazovanja. S druge strane, novo polje naučnog
znanja koje se pojavilo u tradicionalnoj nauci nastavlja da procenjuje, zahvaljujući razvoju
informatizacije, formirajući novu granu pedagoškog znanja – informatizaciju obrazovanjs.
[6,7]

Međunarodna nacionalna ispitivanja pokazala su nedovoljan kvalitet obrazovnih

dostignuća učenika u Republici Srbiji kao i sklonost reprodukciji, a ne samostalnom
istraživanju i formiranje veština u rešavanju problema. Shodno tome osim formalnih promena
u nastavnim programima neophodno je didaktičko osavremenjivanje i inovacije u
metodičkom pristupu u nastavi. Frontalni rad, tradicionalni pristup u ovom društvenom i
civilizacijskom momentu ne može odgovoriti na ubrzane i multimedijalne zahteve učeničke
percepcije. [7]

2.3. Razvojno – psihološke predpostavke učenja

Centralna implikacija za vaspitače je da je ovaj integrisani i dinamični razvojni sistem

optimalno podržan kada svi aspekti obrazovnog okruženja podržavaju sve dimenzije dečjeg
razvoja. Ovo zahteva duboko integrisan pristup praksi koji podržava celo dete u školama i
učionicama koje funkcionišu koherentno i dosledno u izgradnji jakih odnosa i zajednica za
učenje; podržati socijalni, emocionalni i kognitivni razvoj; i obezbediti sistem podrške po
potrebi za zdrav razvoj, produktivne odnose i akademski napredak. Ovaj holistički pristup
mora se nužno povezati sa porodičnim kontekstom i kontekstom zajednice: razvijanje jakih
partnerskih odnosa sa poštovanjem radi razumevanja i nadogradnje dečjih iskustava i, po
potrebi, [7]

Učenicima je potreban osećaj fizičke i psihološke sigurnosti da bi se učenje odvijalo,

jer strah i anksioznost podrivaju kognitivne sposobnosti i kratki spoj procesa učenja.
Personalizovanje obrazovne postavke tako da odrasli mogu dobro poznavati učenike i da se
njihove potrebe mogu bolje ispuniti moćna je poluga koja može promeniti ishode učenika.
Iako neki trenutno koriste termin „personalizovano učenje“ da bi označili nastavu zasnovanu
na računaru, taj termin koristimo u njegovom tradicionalnijem smislu kao sposobnost
nastavnika da prilagođavaju nastavu i podržava potrebe i interese pojedine dece. Iako ova
vrsta personalizacije ponekad može uključivati upotrebu tehnologije, to nije njen glavni cilj ili
jedini alat.

8
 Prednosti internet platforme u globalnoj komunikaciji

3. KOMUNICIRANJE POSREDSTVOM NOVIH TEHNOLOGIJA

Epohu u kojoj živimo karakteriše medijska interaktivnost, pristupačnost i

raznovrsnost. Zahvaljujući razvoju tehnologije, komunikacija između udaljenih subjekata
obavlja se gotovo istom brzinom kao da se oni nalaze u istoj prostoriji. Internet poništava
vremenske i prostorne granice koje su generacijama predstavljale prepreku u komuniciranju
među ljudima. Međutim, uprkos svim pozitivnim efektima koje donose, nove
informacione i komunikacione tehnologije nose i negativne aspekte. Mreže za
komunikaciju posredstvom kompjutera postale su svojevrsni produžeci ljudskih bića.
Razvoj modernih informacionih tehnologija odvija se ogromnom brzinom. [7]

Danas su na sceni televizori posljednje generacije koji zahvaljujući naprednim tehnologijama

objedinjuju više medija. Novi televizorski prijemnici zahvaljujući widget tehnologiji, odnosno
softveru koji pokreće male aplikacije nazvane vidžeti, omogućavaju da se preko njih mogu
gledati sadržaji s Interneta, čitati vesti, vremenska prognoza i berzanski izveštaji,
pretraživati video klipovi, razmenjivati fotografije pa čak i komunicirati sa
prijateljima. Razvoj kompjuterske tehnologije ide toliko daleko da će se naredne generacije
čipova veličine milionitog delića milimetra praviti od veštačke dezoksiribonukleinske kiseline

Novu dimenziju u upotrebi kompjutera u komuniciranju daje globalna mreža,

Internet. Iako se nekad koristio samo u akademskim krugovima, Internet je danas
postao globalni komunikacijski sistem koji koriste milioni ljudi širom sveta za ličnu
korespodenciju i pronalaženje informacija. Kao predvodnik nove informacione i
komunikacione tehnologije, Internet predstavlja u potpunosti nov medij, koji koristi ogroman
potencijal koji moderni kompjuteri imaju za obradu informacija, sada lako dostupnih tržištu
masovne potrošnje, jednako kao i korisnicima u nauci i industriji, i za distributivnu moć
kablovskih i satelitskih sistema za prenos. [7,8]

3.1. Virtuelna komunikacija

Pojavom kompjuterske mreže nastao je sasvim novi oblik komuniciranja u odnosu na

postojeće, intrapersonalno, komuniciranje u većim društvenim grupama i masovno
komuniciranje. Međutim, u komunikologiji i informatici još postoje različiti stavovi oko

9
 Prednosti internet platforme u globalnoj komunikaciji

imenovanja novog oblika komuniciranja. Koriste se razni termini: interaktivno,

hiperaktivno, univerzalno, totalno, digitalno, kompjutersko, mrežno... i na kraju
virtuelno komuniciranje . Između svih, termin virtuelno komuniciranje je najprikladniji za
upotrebu i to zbog sljedećih razloga: verbalni simbolički sklop, kojim se označava novi oblik
komuniciranja, treba biti različit u odnosu na ostale oblike komunikacione prakse, zatim treba
da izražava suštinu novog medija i novog oblika komuniciranja, i na kraju, treba da ostane
otvoren za nova saznanja. Termin virtuelno komuniciranje ima dvostruko značenje. U
modernom smislu izvodi se iz izraza virtual reality, virtuelna stvarnost, koji je izmislio pisac
naučnofantastičnih romana Vilijam Gibson i prvi put upotrebio 1984. godine u svom delu
Neuromanser. [8]

Ovaj termin, u suštini prestavlja pleonazam, zato što engleska reč virtual znači pravi, istinski,
tako da reč virtual reality faktički znači prava, odnosno istinska stvarnost. Na osnovu toga,
čovek se perceptivno, emotivno i kognitivno prebacuje u neku drugu realnost, ništa manje
stvarniju od materijalne. Drugo značenje pojma virtuelno komuniciranje potiče iz
latinskog jezika gde izraz virtuelna stvarnost predstavlja oksimoron. Izraz virtuelan
potiče od latinske reči virtus (snaga koja dejstvuje, hrabrost, valjanost, vrlina). Iz
ovoga proizilazi da termin virtuelna realnost znači snažna i jaka prividnost, odnosno
prividna stvarnost. Unutar kompjuterske mreže, tako se razvija novi oblik
komuniciranja koji se može predstaviti kao digitalna fatamorgana. [8]

3.2. Prednosti komunikacijskih tehnologija

Zahvaljujući modernim komunikacionim tehnologijama, savremeni čovek može u bilo kojem

trenutku doći do bilo kojeg informacijskog proizvoda, i to ne pomerajući se iz udobnosti
svoga doma. Danas postoji više razmatranja o korisnosti i štetnosti Interneta. Ako se posmatra
iz utopijske perspektive, Internet zaista najavljuje izgradnju istinskog globalnog sela, benigne
virtuelne zajednice dostupne svakome ko ima kompjuterski terminal i znanje o tome kako da
ga koristi. Naglašava se pristupačnost i interaktivnost novog medija. Internet omogućava
običnim ljudima da komuniciraju sa udaljenim kontinentima pritiskom na jednu tipku,
relativno jeftino. Ovaj medij nije u posedu nijedne države niti multinacionalne kompanije, i
nijedna država ili kompanija ne može da kontroliše njegovu upotrebu . Relativna sloboda
Interneta od komercijalnih i političkih pritisaka u kombinaciji s njegovom pristupačnošću i
interaktivnošću, čine ga tehnološkom inovacijom koja na jedinstven način doprinosi

10
 Prednosti internet platforme u globalnoj komunikaciji

demokratiji – to je medij koji izmiče cenzuri, regulaciji i komercijalizaciji kao nijedan drugi
pre njega. [9]

3.3. Google učionica kao najbolja platforma za komunikaciju

Sistem upravljanja učenjem (LMS) je softverska aplikacija za administraciju, dokumentaciju,

praćenje, izveštavanje, automatizaciju i izvođenje obrazovnih kurseva, programa obuke ili
programa učenja i razvoja. Koncept sistema upravljanja učenjem nastao je direktno iz e-
učenja. Iako su se prvi LMS pojavili u sektoru visokog obrazovanja, većina LMS-a se danas
fokusira na korporacijsko tržište. Sistemi upravljanja učenjem čine najveći segment tržišta
sistema učenja. Prvo uvođenje LMS-a bilo je krajem 1990-ih.

Sistemi upravljanja učenjem dizajnirani su da identifikuju praznine u obuci i učenju, koristeći

analitičke podatke i izveštavanje. LMS su usredsređeni na pružanje učenja na mreži, ali
podržavaju čitav niz primena, delujući kao platforma za mrežni sadržaj, uključujući kurseve,
asinhrone i sinhrone. LMS može ponuditi upravljanje učionicom za obuku koju vode
instruktori ili promenjenu učionicu, koja se koristi u visokom obrazovanju, ali ne i u
poslovnom prostoru. Savremeni LMS-ovi uključuju inteligentne algoritme za automatsko
davanje preporuka za kurseve zasnovane na profilu korisnikovih veština, kao i za izdvajanje
meta-podataka iz materijala za učenje kako bi takve preporuke bile još tačnije. [9]

Kreiranje Gugl učionice

Google učionica omogućava nastavnicima da kreiraju onlajn učionicu u kojoj mogu da
upravljaju svim dokumentima koji su potrebni njihovim učenicima. Dokumenti se čuvaju na
Google disku i mogu se uređivati u aplikacijama Diska, kao što su Google dokumenti, tabele
itd. Ali ono što Google učionicu odvaja od uobičajenog iskustva Google diska je interfejs
nastavnik / učenik, koji je Google dizajnirao za način na koji nastavnici i učenici razmišljaju i
rade.

Google učionica nalazi se između vas i Google diska i pruža nastavnicima / studentima
prikladan način upravljanja dokumentima u učionici. Evo šta možete da uradite sa Google
učionicom: [10]

11
 Prednosti internet platforme u globalnoj komunikaciji

Izrada zadataka: Glavna stvar koju ćete kao nastavnik raditi sa Google učionicom je izrada
domaćih zadataka za vaše učenike. Kada kreirate zadatak, možete da otpremite potrebne
dokumente koje će studenti čitati ili raditi na njima. Studenti dobijaju e-poštom obaveštenje o
novom zadatku. Studenti „predaju“ zadatke po završetku, a zatim možete ocenjivati zadatke.

Obaveštavajte: Ako imate brzu najavu za ceo razred, možete brzo da otkucate najavu koja se
e-poštom šalje svim vašim učenicima u odeljenju. Čuvajte materijale iz učionice: Materijali
koje dodate zadatku nisu jedini dokumenti koje možete da sačuvate. Na Google disku možete
da pohranite bilo koja druga potrebna dokumenta za studente.

Omogućite učenicima interakciju: Učenici mogu komentarisati zadatke i najave, kao i

međusobno slati e-poštu putem interfejsa Učionice.

Radno okruženje predmeta u Gugl učionici

Nakon što napravite predmet, pojaviće se radno okruženje . U zaglavlju se nalaze 4 stranice:
[10]

• Strim,

• Školski rad,

• Ljudi i

• Ocene, kojima se pristupa klikom na njihovo ime.

Kartica Strim

Ispod zaglavlja na kartici Strim sa leve strane se nalazi podsetnik Predstoji za zadatke čiji se
rok predaje približava. Središnji deo je prostor u kome će se nalaziti obaveštenja koje ćete
postavljati učenicima i mesto gde ćete se dopisivati sa njima. Obaveštenje ne morate postaviti
svim učenicima, već možete obeležiti samo neke od njih. Ako obaveštenje postavljate
istovremeno u više predmeta, tada možete da ga delite samo sa svim učenicima koji su
pridruženi predmetima, ne možete obeležavati samo neke od njih. Uz poruku koju postavljate
učenicima, možete dodati sadržaj. To može biti dokument na računaru ili Gugl disku, link ka
nekom materijalu na Jutjubu ili nekoj stranici na internetu. Poruku koju kreirate možete
postaviti odmah, a možete je i sačuvati i zakazati objavljivanje za određeno vreme. [11]

12
 Prednosti internet platforme u globalnoj komunikaciji

Kartica Ljudi

Kartica Ljudi je mesto gde se nalazi spisak učenika i nastavnika koji su upisani u predmet u
učionici. Svakom kreiranom predmetu u učionici sistem automatski dodeljuje kôd – šifru tog
predmeta. Učenici se mogu pridružiti predmetu na dva načina: možete im poslati poziv
mejlom ili im dati kôd koji će upisati pri pristupanju predmetu. Pozivanje nastavnika: Gugl
učionica omogućava da više nastavnika rade kao saradnici u okviru predmeta u Gugl učionici.
Ovo je odlična mogućnost za nastavnike koji predaju različite predmete u istom odeljenju da
koriste učionicu na realizaciji zajedničkog projekta. Moguće je da nastavnici istog predmeta u
školi kreiraju zajednički predmet u učionici u kome će raditi sa učenicima. Način pozivanja
nastavnika je mejlom. Nastavnici koje pozovete imaće iste mogućnosti za rad u učionici kao i
vi, osim mogućnosti da obrišu predmet. [11]

Kartica Školski rad

Kartica Školski rad je mesto gde će se odvijati rad u predmetu u učionici. Tu možete da
napravite zadatak ili pitanje za učenike; postavljate događaje u kalendar kreiran za taj
predmet; pristupite prostoru – direktorijumu kreiranom za taj predmet u koji ćete skladištiti
materijale koje postavljate za predmet i u kojem će se nalaziti materijali, pitanja i zadaci koje
ste kreirali za učenike. Klikom na dugme +Napravi otvoriće se padajući meni u kome se
nalaze opcije za kreiranje zadatka i pitanja, mogućnost za ponovno korišćenje već kreiranih
zadataka. Zadatke možete da grupišete po temama radi lakšeg snalaženja među kreiranim
materijalima. [11,12]

Dobra praksa je da se prvo kreiraju teme (npr. za predmet informatika: Hardver, Softver,
Word, Excel...), kako bi se nakon toga lekcije i zadaci grupisali po temama i na taj način
učenicima i sebi olakšalo snalaženje u učionici. Pri kreiranju zadataka možete dodati
dokumenta, postaviti linkove ka nekom sadržaju na internetu, postaviti maksimalan broj
bodova za zadatak i rok predviđen za predaju zadatka. Tokom kreiranja zadatka možete
postaviti dokument tako da se za svakog učenika koji otvori zadatak, u Gugl disku napraviti
kopija pod njegovim imenom. Vi ćete u vašoj fascikli na Disku imati kompletnu
dokumentaciju svakog zadatka sa svim kopijama učeničkih radova. Ova funkcija je odlična
jer štedi vreme za klasifikaciju i skladištenje radova. [11,12]

13
 Prednosti internet platforme u globalnoj komunikaciji

Kartica Ocene

Pregledanje i ocenjivanje zadataka u Gugl učionici je dobro osmišljeno i jednostavno. Nakon

što postavite pitanja i zadatke za učenike, njihov naziv i rok za predaju biće vidljivi u kartici
predmeta u učionici (slika desno). Da biste pristupili ocenjivanju, jednostavno na ovoj poziciji
kliknite na aktivnost (zadatak ili pitanje) koju želite da ocenite, ili pristupite predmetu i
kliknite na željeni zadatak ili pitanje na kartici Školski rad. Uz svaku unetu ocenu možete
uneti privatan komentar učeniku.

3.4. Zoom platforma

Zoom je lider u modernim video komunikacijama koji sadrži jednostavnu i pouzdanu kloud
platformu za video i audio sastanke, konferencije, pregovore, treninge i webinare. Moguće ga
je koristiti uz pomoć različitih elektronskih uređaja (mobitel, kompjuter, laptop, tablet itd.).
On omogućava korištenje osnovnih alata koji se koriste u komunikaciji sa više osoba. Među
njima su: [12]

• deljenje dokumenata, fotografija i video snimka;

• deljenje ekrana sa učesnicima u komunikaciji;

• korišćenje online table za pisanje i prezentovanje;

• snimanje komunikacije sa MP4 ili M4A.

Zoom koristimo za izvođenje nastave, tj. za formiranje virtuelnih učionica u kojima se

održavaju predavanja. Tokom predavanja u učionici imate opcije da uključite svoj mikrofon i
govorite da vas svi prisutni čuju, uključite kameru da vas drugi vide, pošaljete javnu čat-
poruku drugima, te da po završetku predavanja napustite učionicu.

Zašto koristimo ZOOM aplikaciju:

14
 Prednosti internet platforme u globalnoj komunikaciji

1.Jednostavnost

Video-konferencije neretko zahtevaju preuzimanje posebnih softvera, kao i dodatno vreme za

razumevanje načina njihovih podešavanja. Zoom je, s druge strane, prilično jednostavna za
korišćenje. Samo kliknite na Zoom link u pozivnom mejlu i vaš sastanak će se automatski
pokrenuti. Ako nemate instaliranu aplikaciju Zoom, tražicće vam preuzimanje i instaliranje.
Brzo je i jednostavno, što omogućava da se i osobe koje nemaju baš puno znanja o
tehnologijama snađu.

2.Pristupačnost

Možete je koristiti na bilo kom uređaju, na vašem laptopu, desktop računaru, AJ Pad-u,
AjFon-u ili Android uređaju. To znači da ga skoro svako može koristiti, bilo gde. Naravno, to
je takođe dragocena lekcija za svaku kompaniju. Što više vaših klijenata može da koristi vašu
uslugu ili da kupi vaše proizvode, to je bolje. Razlog zbog kojeg se Zoom upravo sada pojavio
je taj što ga svi mogu koristiti, bez obzira na uređaj koji koriste. [12]

3.Dostupnost

Zoom je besplatan. I to ne samo za organizovanje video-sastanaka; to važi za mnogo dodatne

usluge za videokonferencije. Iako mnoge platforme sada nude besplatne verzije kako bi
pomogle kompanijama, jer njihova radna snaga iznenada radi od kuće, Zoom ne nudi svoje
usluge besplatno, a zatim naplacćuje dodatne funkcije. Kao rezultat, milioni ljudi koriste
Zoom na zaista kreativne načine kako bi ostali povezani i zbog posla i iz ličnih razloga. [13]

4.Pouzdanost

Govoreći o tim milionima ljudi, Zoom se izuzetno dobro držao uzimajucći u obzir porast
korišcćenja u poslednjih nekoliko nedelja. Svakako, bilo je nekoliko propusta, ali kada se
uporedi sa količinom podataka koji se moraju obraditi da bi se omogucćili video sastanci u
stvarnom vremenu, zapravo je prilično impresivno da aplikacija nije „pukla“.

15
 Prednosti internet platforme u globalnoj komunikaciji

5. Zabava

Konačno, Zoom je zapravo prilično zabavan. Na primer, umesto da organizujete sastanak gde
svi moraju da zagledaju u vašu kuhinju, možete dodati sopstvenu pozadinu tako da izgleda
kao da ste na plaži ili u svemiru. Zoom ima i ugrađeni filter za ulepšavanje, a nije na odmet da
izgledate lepo tokom sastanka. Možda mislite da te vrste funkcija i nisu neophodne i bili biste
u pravu. Nisu. Ali su zabavne, a u trenutnim okolnostima svako želi barem malo da se zabavi.
[13]

16
 Prednosti internet platforme u globalnoj komunikaciji

ZAKLJUČAK

Novi komunikacioni mediji bez sumnje imaju veliki uticaj ne samo na međuljudsku
komunikaciju, nego i na ljudsko društvo uopšte. Pre je čovek upravljao medijima i izvlačio
korist iz njih, dok se danas prilagođava modernim komunikacionim tehnologijama.
Inovativne tehnologije se pojavljuju tolikom brzinom da se ljudi često ne mogu snaći i
uklopiti u nove informacione tokove. Nekad su telegrafske žice prenosile informacije o
prispeću robe, ratovima i smenama vladara i pružale prednost malobrojnima koji su
raspolagali tim informacijama, dok danas svi korisnici Interneta imaju neograničene
pogodnosti. Brišući vremenske i prostorne granice, moderan čovek može u treptaju oka
saznati šta se događa na suprotnom kraju planete. To informatičko obilje, iako korisno, često
može dovesti do prezasićenosti.

Ljudi, usled stalnog bombardovanja informacijama, nisu u stanju odlučiti koje su im

informacije korisne a koje ne. Kritičko-saznajni receptori kod modernog čoveka
otupljuju. On više nije u stanju kritički posmatrati svet oko sebe. Utapa se u globalno,
virtuelno mnjenje, koje se javlja kao pandan javnom mnjenju, odnosno njegova
virtuelna verzija. Javno mnjenje je, prema Jevtoviću, skup mišljenja i stavova o
određenom društvenom problemu ili situaciji, koji je dobijen javnim komunikacionim
procesom i uz aktivno učešće medija i građana u njegovom kreiranju, dok nove informacione
tehnologije, uz pomoć elektronskih medija stvaraju nove pravce društvenih kretanja,
menjajući vrednosne sisteme, društvenu strukturu i karakter javnog mnjenja.

Postavlja se pitanje: Da li će moderne komunikacione tehnologije od čoveka

proizvesti produženu ruku mašine ili će se na kraju čovek zasititi tehnoloških
spravica i postati ravnodušan prema njima? Ako se osvrnemo na prethodne medije, počev od
štampanih knjiga, preko telegrafa, radija pa sve do televizije, možemo izvući zaključak da
će se čovek vremenom ohladiti od modernih tehnologija i posmatrati ih samo kao
sredstva za kvalitetniju komunikaciju, odnosno život. Sve prethodne komunikacione
tehnologije su na početku izazivale opsesiju. Ali, nakon početnog buma, čovek ih je
koristio racionalno i svrsishodno, bez preterane zaluđenosti. Međutim, savremene
informacione tehnologije unose novu dimenziju u ljudsku komunikaciju.

17
 Prednosti internet platforme u globalnoj komunikaciji

LITERATURA

1. Čukanović Karavidić, M., Karavidić, S., Bajčetić, J., , Elektronsko obrazovanje, Škola
biznisa, br. 4, Visoka poslovna škola strukovnih studija,2009.
2. Docebo . E-Learning Market Trends & Forecast 2014-2016, Report, 2014.
3. Henke H., Learning Theory: Applying Kolb’s Learning Style Inventory with
Computer Based Training, 2001.
4. Jovanović M., Pedagoška kominikacija kao faktor efikasnosti nastave, Nastava i
vaspitanje, 2009
5. Matijašević-Obradović, J., Joksić, I.,, Zastupljenost koncepta učenja na daljinu u
sistemu visokog obrazovanja u Srbiji, Nastava i vaspitanje, LXIII , 2014.
6. Nikolić, M., Gojgić, N. Obrazovanje u okruženju IKT-a. U: Tehnika i informatika u
obazovanju, 3. Internacionalna Konferencija, Čačak, Tehnički fakultet, 2011.
7. Novković, A., Inovativni modeli rada u oblikovanju nastavnih sadržaja za obrazovni
računarski softver, Šesti simpozijum sa međunarodnim učešćem Tehnologija,
informatika i obrazovanje – za društvo učenja i znanja TIO6, Tehnički fakultet,
Zbornik radova, Čačak, 2011.
8. Petrović, M. (2009). Elektronsko učenje podržano Internet tehnologijama (geneza,
pojam i predviđanja razvoja), Norma, XIV, 3, 2009
9. Simović, D., Čukanović-Karavidić, M. E-obrazovanje. U: Tehnika i informatika u
obazovanju, 3. Internacionalna Konferencija, Čačak, Tehnički fakultet, 2010.
10. Stamenković S., E priručnik za pokretanje Moodle LMS, Merlot publikacija, 2009
11. Solaković, I. Stanković, D., Spremić-Solaković, A. Značaj web portala kao izvora
elektronskog nastavnog materijala za pripremu i realizaciju nastave, Tehnika i
informatika u obrazovanju, 4. Internacionalna konferencija, 2012, Zbornik radova,
Tehnički fakultet, Čačak, 2012.
12. Šikl, A. Savremena obrazovna tehnologija:efekti primene multimedije u nastavi,
Simpozijum Tehnologija, informatika i obrazovanje za društvo učenja i znanja,
Zbornik radova volume1, 2011, Tehnički fakultet, Čačak, 2011
13. Vlašić, D. Internet in teaching activity. Pedagoška stvarnost, 56(1-2), 2010.

18
Prednosti internet platforme u globalnoj komunikaciji

19