Univerzitet u Novom Sadu

Filozofski fakultet

Odsek za pedagogiju

Seminarski rad iz predmeta: Obrazovne tehnologije

Tema: Učenje na daljinu sa posebnim osvrtom na visoko obrazovanje

Mentor: Student:

ma Borka Malčić Jelena Kuridža 080050/13

Bobana Sibinović 080048/13

Novi Sad, 2016.

 Sadržaj

Uvod………………………………………………………………………………………………………3

Istorijski razvoj učenja na daljinu................................................................................................4

Šta je učenje na daljinu?.....................................................................................................................5

Karakteristike sistema za učenje na daljinu………………………………...………………….6

Učenje uz pomoć interneta..……..…………………………………………...……...……………..7

Da li je učenje na daljinu uspešno?................................................................................................8

Kako se realizuje učenje na daljinu?.............................................................................................8

Koja tehnologija je najbolja?............................................................................................................9

Ključni faktori u daljinskom učenju?..........................................................................................10

Prednosti i nedostaci učenja na daljinu………………………………………….........……….11

Preduslovi za kvalitetan e-learning……………………………………………………….…….12

Implementacija učenja na daljinu……………………………………………………..……..….13

Osnovna pravila studiranja na daljinu……………………………………………..........……..14

Zaključak……………………..……………………………………………..……………..…………15

Literatura……………………………………….…………………………………………………….16

2
 Uvod

S obzirom da se nalazimo u vremenu velikih promena, vremenu u kojem tehnologija u

svim oblastima života svakodnevno napreduje, tako napreduje i područje obrazovnih tehnologija.
Pre svega, samo obrazovanje postaje potrebnije nego ikad. Osim klasičnog obrazovanja,
pojavljuje se potreba sticanja novog znanja, kako u školi, fakultetu, tako kasnije i na radnom
mestu. Predviđa se da će svaki radnik morati proći kroz proces sticanja novog znanja i potpuno
novih veština barem dvaput u toku svoje karijere. To je rezultat stalnih promena tehnologije i
procedura na radnom mestu. Dobar primer za to jeste uvođenje kompjuterske tehnologije u
gotova sva područja ljudske delatnosti. Uvođenje obrazovnih tehnologija pruža nove mogućnosti
razvoja komunikacija među ljudima. Tako se razni časovi i slični projekti mogu zameniti
klasičnim oblikom obrazovanja u učionici. Ovakvi oblici obrazovanja učenja kod kojih nema
neposrednog kontakta osobe koja vodi proces obrazovanja (učitelj, mentor) i osoba koje
obrazovanje primaju (učenici, studenti) naziva se ''udaljeno'' obrazovanje (engl. “Distance
Education”) ili ''učenje na daljinu'' (engl. ''e – Learning''). Ovakvo obrazovanje našlo je svoju
primenu u različitim situacijama, npr. kada učenici nisu u mogućnosti prisustvovati
predavanjima zbog posla ili geografske udaljenosti. Učenje na daljinu omogućava stalno učenje
(“Lifelong learning”), studenti se profesionalno, nezavisno usavršavaju na mestu i vremenu koje
sami odaberu, prolaze kroz materijal za učenje onom brzinom i onoliko puta koliko žele.

Kada se govori o učenju na daljinu, često je u upotrebi niz termina: Distance Learning,
Distance Training, Distance Education, eLearning (e-Learning, „e“Learning), Online (On-line)
Education, Virtual Instruction, Virtual Education.

Shvatanje ovih termina kao sinonima nije slučajno. Svima njima zajedničko je da
pretpostavljaju proces učenja u kojem su izvor znanja i primalac fizički udaljeni i u kojem je
njihov odnos posredovan primenom ICT-a, a pojedinačno oslikavaju nijansiranje opcija unutar
samog procesa učenja na daljinu.

Razvoju obrazovanja na daljinu (engl. ''Distance Education'') u svetu se poklanja značajna

pažnja. Veliki broj svetski priznatih visokoškolskih ustanova u svom programu studija ima ovaj
oblik obrazovanja. Prema podacima Američke asocijacije za učenje na daljinu (The United
States Distance Learning Association, USDLA), za 2003. godinu, na nekoj formi distance
learninga bilo je oko 3 000 000 studenata.

3
 Istorijski razvoj učenja na daljinu

Učenje na daljinu je, u stvari, mnogo starije od učenja putem interneta. Ovakav način
učenja postojao je mnogo pre što su ljudi znali za računar i internet.

Istorija učenja na daljinu datira još od davne 1728. godine, kada je prvi put objavljen
poziv za takvu vrstu edukacije. Caleb Phillips, „Teacher of new method od Short Hand“ je u
časopisu Boston Gazette objavio oglas u kojem traži studente za izučavanje lekcija.

Isac Pitman, engleski učitelj stenografije, godine 1840. slao je poštom svojim učenicima
kratke odlomke iz Biblije koje je trebalo da prepišu. Učenici bi, nakon što urade zadatak, poštom
slali svoje radove učitelju.

Neki od zanimljivih datuma kroz istoriju učenja na daljinu:

1858. godine – Londonski univerzitet je, pored tradicionalnog učenja, nudio i kurseve na daljinu.
1996. godine – Djuk univerzitet prvi nudi globalne postdiplomske studije u oblasti
menadžmenta, kombinujući onlajn i tradicionalnu nastavu.
1997. godine – Pojavljuju se alatke za onlajn učenje.
1998. godine – Nastao je termin e-learning.
2000. godine – Milijarder Majkl Sejlor donira 100 miliona dolara za stvaranje besplatnog onlajn
obrazovanja na kvalitativnom nivou Ajvi lige.
2001. godine – Razvijen je Moodle, virtuelna obrazovna sredina.
2003. godine – Počeo je sa radom LINK eLearning system.
2003. godine – 41% dece koja se obrazuju kod kuće učestvuju u učenju na daljinu.
2005. godine – Skoro 3,2 miliona studenata u SAD odabralo je makar jedan onlajn kurs na
univerzitetu.
2006. godine – Čak 11.200 programa za koledž u SAD kreirani su tako da u potpunosti mogu da
se sprovedu kroz onlajn učenje.
2009. godine – Youtube kategorija EDU predstavlja na hiljade besplatnih predavanja i
Blackboard aplikacija za učenje na daljinu postaje dostupna preko Android platforme.
2011. godine – Učenje na daljinu postaje idealno rešenje za studente u Britaniji, kojima je
trostruko povećana univerzitetska školarina.
2011. godine – 77 odsto američkih korporacija je koristilo onlajn učenje.
2012. godine – Sistemi poput Polycoma obezbeđuju obučavanje putem live streama.
2013. godine – Svaki drugi osmak se za malu maturu priprema putem platforme za učenje na
daljinu.

Zanimljivo je da je većina najranijih ideja o učenju na daljinu nastala upravo iz

razmišljanja o ženama i njihovim potrebama. Ovo i nije tako čudno, budući da je učenje na
daljinu bilo osmišljeno, pre svega, za one koji nisu u mogućnosti da nastavu pohađaju na
tradicionalan način. Žena, kao supruga i majka, nije mogla odvajati vreme za boravak van kuće u
školi, te je jedino moguće rešenje za pripadnice ženskog pola koje su htele da se školuju bio taj
da uče od kuće.

4
 Šta je učenje na daljinu?

Obrazovanje na daljinu nije novina. Nastalo je sa pojavom dopisnih škola, koje su se

zasnivale na materijalima i knjigama koji su se slali putem pošte, a danas se sprovodi putem
savremenih tehnologija (slanje emaila, dostavljanje CD-a, on line komunikacija, itd.), kako se,
naravno, i polažu ispiti. Prema tome, obrazovanje, odnosno učenje na daljinu, postoji više od 100
godina, ali je sa pojavom interneta dobilo novu dimenziju, pa ga mnogi, od tada, smatraju novim
fenomenom. Faktički je primenjivo na svim nivoima obrazovanja, od osnovnog, preko srednjeg i
visokog do različitih oblika obrazovanja i usavršavanja u toku radnog veka na radnom mestu i
van njega (obrazovanje tokom čitavog života).

Definicije obrazovanja na daljinu nisu jedinstvene i tokom vremena su se menjale, često

u zavisnosti od razvoja tehnologije kojom su realizovane, ali i da bi se obuhvatila i nauka o
nastavi na daljinu (distance teaching), i njen krajnji rezultat, učenje na daljinu (distance
learning), posebno u oblasti visokog obrazovanja, gde se obrazovanje na daljinu i pojavilo.
Obrazovanje na daljinu (distance education), u časopisu The Quarterly Review of Distance
Education, definisano je kao institucionalno zasnovano formalno obrazovanje, gde su grupe koje
uče odvojene i gde se koriste sistemi za interaktivnu komunikaciju za povezivanje nastavnika,
onih koji uče, i resursa.

Američka asocijacija za učenje na daljinu (The United States Distance Learning

Association) definiše pojam učenja na daljinu kao „sticanje znanja i veština putem indirektnih
informacija i uputstava, primenom različitih tehnologija i ostalih formi učenja na daljinu“.
Jedna od jednostavnih i prihvaćenih definicija obrazovanja na daljinu je „strukturirano
učenje koje se obavlja bez fizičkog prisustva nastavnika“, usvojena 1989. godine na konferenciji
u Los Alamosu.
Pojava novih tehnologija, posebno interneta, ne samo što je dala novi zamah
obrazovanju na daljinu već su se pojavili i novi termini: elektronsko učenje (e-learning), online
learning, i web zasnovana obuka (web-based training). Iako je American Society for Training &
Development (ASTD) definisalo e-learning kao isporuku sadržaja preko interneta, intraneta-
extraneta, audio i videotraka, satelita, interaktivne TV, i CD-ROM-a, danas se najčešće
podrazumeva samo internet.
Sredinom devedesetih godina nastao je i novi termin – savremeno distribuirano učenje
(advanced distributed learning). Prema tome, učenje na daljinu je sistem i proces povezivanja
polaznika sa distribuiranim obrazovnim resursima.

Bez obzira na različitost definicija, sa praktičnog stanovišta, distance learning, kao

minimum podrazumeva:
– fizičku udaljenost između studenta i nastavnika – najočigledniji element;
– organizaciju koja obezbeđuje sadržaje – za razliku od samoučenja;
– nastavni program – učenje mora imati cilj i, prema tome, strukturu;
– vrednovanje (ocenjivanje) učenja – što se podrazumeva za svako učenje.

Iako je ovde, kao zahtev, izostavljena, interakcija je poželjna za dobro učenje na daljinu.
Kada je reč o učenju i obrazovanju, moglo bi se reći da se učenje na daljinu odnosi na bilo koju

5
formu učenja gde su onaj koji uči i nastavnik razdvojeni, a obrazovanje na daljinu odnosi se na
aktivnosti formalnih obrazovnih institucija, uključujući sve nivoe obrazovanja, kao i obrazovanje
tokom čitavog života.
Savremene tehnologije pružaju raznolike mogućnosti pri izboru sredstava za realizaciju
učenja na daljinu. Radi postizanja optimalnih rezultata, mediji (sredstva) za učenje na daljinu
treba da budu odabrani, imajući u vidu da učenje na daljinu može da se odvija kao:
- sinhrono (živa – u realnom vremenu, dvosmerna, usmena i/ili vizuelna komunikacija
između studenta i nastavnika) i asinhrono (komunikacija nije u realnom vremenu).
- simetrično (tok informacija je podjednak u oba smera između nastavnika i studenta), i
asimetrično (učenje ili komunikacija, kada tok informacija ide prevashodno u jednom
smeru).
U Srbiji je obrazovanje na daljinu u začetku. O uvođenju učenja na daljinu razmišlja se i
u našoj okolini, na primer u BiH.

Karakteristike sistema za učenje na daljinu

Osnovne karakteristike ovakvog modela učenja:

- obrazovanje ili obuka koja se nudi učenicima na različitom mestu od nastavnika ili
izvorainformaci
- programi ili kursevi učenja na daljinu mogu biti prilagodjeni različitim osobinama
učenika, arazlikuju se po tehnologiji koja se koristi, po strukturi programa (kursa), po
stepenu nadzora polaznika
- učesnici kod učenja na daljinu: osobe koje kreiraju i distribuiraju materijale za učenje
i učenici
- organizatori kurseva ili programa: obrazovne i naučne institucije za svoje učenike i
studente(i za ostale), kompanije ili njihovi delovi za svoje zaposlene, pojedinci:
konsultanti,nastavnici,..
- polaznici kurseva (programa):
1. odrasli – “netradicionalni studenti”
2. zaposleni bez mogućnosti da pohadjaju nastavu
3. osobe koje zahtevaju više aktivnosti i interakcije kod učenja
4. lica sa fizičkim ograničenjima ili poremećajima
5. osobe geografski udaljene od obrazovnih centara

6
Učenje na daljinu korišćenjem kompjutera, telekomunikacija, kablovske televizije svese češće
primenjuje na obrazovanju. Mnogi univerziteti u svetu su, u želji da ujednače nivo znanja koji se
daje učenicima, umesto dosadašnje prakse po kojoj su profesori putovali na druge fakultete, uveli
praksu razmene ideja korišćenjem telekomunikacione tehnologije. Naime profesori drže
predavanja na matičnom fakultetu, to se prenosi putem interneta na druge lokacije. Razvoj
obrazovanja na daljinu datiri od polovine prošlog veka kada su korišćenje radio emisije i
dopisna škola kako bi obrazovanje bilo dostupno ionim studentima koji nisu mogli da se
transportuju do škola ili nisu mogli svakodnevno da prisustvuju nastavi.

Ove vrste obrazovnih programa odraslim osobama mogu pružiti drugu šansu za dobijanje
fakultetskog obrazovanja, mogu dopreti do onih koju su ograničeni vremenom, udaljenošću od
fakultetskih centara ili fizičkom hendikepiranošću, a mogu i osvežiti znanje i usavršavati se u
skladu sa razvojem nauke i tehnologije u svojoj delatnosti.

Učenje uz pomoć interneta

Učenje putem Interneta može se definisati kao oblik edukacije u kojem se nastavni
sadržaji prezentuju polaznicima putem Interneta. Pri tome je osnovni zahtev koji se
postavlja pred učesnike obrazovnog procesa posedovanje računara s priključkom na Internet.
Kada je reč o programskoj podršci koja se koristi prilikom edukacije putem Interneta, najčešće se
koriste tzv. Courseware alati, koji omogućuju skladištenje obrazovnih sadržaja na WebServeru i
njihovo povezivanje, komunikaciju medju učesnicima obrazovnog procesa, upravljanje učenjem
i proveru znanja putem raznih testova za samoproveru.

Obuka zasnovana na WEBU, WBT–WEB BASED TRAINING se vrši objavljivanjem

sadržaja za učenje na WEB sajtu (Internet prezentaciji) obrazovne ustanove. Prednosti ovakvog
metoda distribucije materijala za učenje su: brza distribucija, učenici preko WWW pristupaju
ponuđenom materijalu, moguće je uključiti hipermedijske materijale, servis mogu koristiti
pojedinci ili grupe istovremeno, mogućnost povezivanja „linkovanja”,multimedijalnost sadržaja,
jednostavnost obnavljanja i publikacije sadržaja, mogućnost administriranja pristupa,
interaktivnost sadržaja itd.

E-mail je najjednostavniji oblik asinhrone interakcije i najčešće se koristi samo kao

dodatak uz druge oblike komunikacije. Prednosti korišćenja e-maila: jednostavnost pri
korišćenju, komunikacija je privatna, omogućava dovoljno vremena za razmišljanje i odgovor.

Mailing liste su servis sa sličnim oblikom interakcije, prednosti i nedostaci kao e-mail,
prednosti poštanskih listi i obezbedjuje jednostavnost u korišćenju, prilagođenost radu s grupom,
omogućava deljenje studenata i organizaciju u nekoliko manjih grupa čiji učesniciimaju
odredjene srodne karakteristike.

7
 On-line forumi kao i liste omogućuju javne rasprave, šalju se pitanja,
odgovori,razmjenjuju mišljenja, moguće je otvoriti vlastitu diskusijsku grupu po odredjenoj temi.
Ovajnačin komunikacije omogućava da velike datoteke ne zauzimaju prostor na našim
diskovima,omogućavaju obučavanje prepiskom, upotrebom prenosa fajlova, za prenos materijala
kursa, i formiranje oglasnih tabli za komunikaciju sa nastavnikom.

Internet relay chat (IRC) je Sinhrona komunikacija bazirana na tekstualnim porukama

preko Interneta ili Intraneta u stvarnom vremenu i omogućava povezivanje učenikas približno
jednakim znanjem, ravnopravnost učenika, objektivnost ocene i mogućnostnadoknadjivanja
propuštenog sadržaja.

Videokonferencije. Deljene aplikacije (Whiteboards) je način sinhrone interakcije

ukojem učenici učestvuju u zajedničkom radu na softverskoj aplikaciji. Postoje dva
načinakorišćenja podjeljene aplikacije: kao sredstvo učenja kako se koristiti aplikacija i za
učenjekoncepata i veština. Prednosti ovakvog načina interakcije su simuliranje stvarnosti i
podsticanje zajedničkog učenja.

Da li je učenje na daljinu uspešno?

Mnogi prosvetni radnici pitaju da li udaljeni učenici nauče isto kao učenici koji se
školujuna tradicionalan način u učionici. Istraživanja koja upoređuju obrazovanje na daljinu i
tradicionalno školovanje ukazuju da nastava i učenje na daljinu mogu biti jednako uspešni kao
tradicionalna nastava ukoliko se koriste odgovarajući nastavni metodi i tehnologije, ukoliko
postoji interakcija izmađu učenika i ukoliko postoji blagovremena povratna veza između
nastavnika i učenika. Multimedijalni didaktički materijali u digitalnoj formi obezbeđuju veću
očiglednost, dinamičnost, mogućnost individualizacije u skladu sasopstvenim intersovanjem
studenata. Intenzivan razvoj telekomunikacionih tehnologija i računarskih sistema, stalna veza sa
internetom i učenje bazirano na hipermedijalnimsistemima omogućilo je kvalitetniju primenu
kompjuterske tehnologije u nastavi.

Kako se realizuje učenje na daljinu?

Nastavnik koji predaje na daljinu ima na raspolaganju širok dijapazon tehnoloških opcija
koji se mogu podeliti u četiri glavne kategorije:

- Govor – u nastavna audia pomagala spadaju interaktivne tehnologije: telefon,

audio konferencije i kratkotalasni radio.
- Video – u nastavna video pomagala spadaju nepokretne slike kao npr.slajdovi,
prethodno napravljenje pokretne slike kao i pokretne slike snimljene uživo i
kombinovane sa audio konferencijama.
- Podaci – računari šalju i primaju podatke elektronski. Zbog toga se izraz „podaci“

8
koristi za opis ove široke kategorije nastavnih sredstava (nastava uz pomoć računara, nastava pod
kontrolom računara, obrazovanje posredstvom računara).
- Štampa – to je fundamentalni element daljinskog obrazovanja i osnova od koje su
evoluirali svi drugi nastavni sistemi. Postoje razni štampani formati u upotrebi: knjige,
priručnici, skripta, nastavni planovi i praktični primeri.

Koja tehnologija je najbolja?

Mada tehnologija igra ključnu ulogu u daljinskom obrazovanju, u centru pažnje

nastavnika moraju ostati rezultati nastave, a ne tehnologija nastave. Ključ za uspešno daljinsko
obrazovanje je, pre izbora nastavnog sistema, detaljno proučavanje potreba učenika, zahteva
nastavnog sadržaja i ograničenja nastavnika. Ovaj sistematski pristup obično će dovesti do
mešavine medijuma koji služe specifičnoj svrsi.
Na primer:
- Veći broj štampanih materijala može pružiti većinu osnovnog nastavnog sadržaja u
formi teksta predmeta, kao i liste neophodnih dokumenata za čitanje, nastavnog plana
i svakodnevnog rasporeda.
- Interaktivne audio i video konferencije mogu obezbediti živu interakciju licem u lice.
Ovo je takođe odličan i ekonomičan način za dovođenje gostujućih predavača i
predmetnih stručnjaka.
- Računarske konferencije ili elektronska pošta mogu se iskoristiti za slanje poruka,
vraćanje urađenih domaćih zadataka i druge usmerene komunikacije sa jednim ili više
članova razreda. Oni su mogu koristiti i za povećanje interakcije između učenika.
- Prethodno snimljene video trake mogu se iskoristiti za izvođenje nastavnih lekcija i
prikazivanje vizuelno orijentisanog sadržaja.
- Faks se može koristiti za distribuciju domaćih zadataka, za slanje poslednjih izmena,
za primanje urađenih domaćih zadataka i za blagovremeno saopštavanje podataka o
rezultatima.

Zadatak nastavnika je da primenom ovog integrisanog pristupa pažljivo izabere jednu od

nekoliko tehnoloških opcija. Cilj je napraviti mešavinu nastavnih medijuma da bi se zadovoljile
potrebe učenika na način koji je didaktički optimalan uspešan i ekonomski prihvatljiv.

Uspešni programi daljinskog obrazovanja, počinju sa pažljivim planiranjem i potpunim

razumevanjem predmetnih zahteva i potreba učenika. Odgovarajuća tehnologija može se izabrati
samo pošto su ovi elementi detaljno analizirani. Materijali se ne stvaraju spontano; oni nastaju
teškim radom i svesnim naporom mnogih pojedinaca i organizacija. Ustvari, uspešni programi
daljinskog obrazovanja zasnivaju se na sistematskom i udruženom radu učenika, nastavnika,
asistenata, pomoćnog osoblja i administratora.

9
 Ključni faktori u daljinskom obrazovanju?

Učenici - Zadovoljavanje obrazovnih potreba učenika je osnova svakog uspešnog

programa daljinskog obrazovanja i predstavlja test po kome se mere svi napori u toj oblasti. Bez
obzira na nastavne uslove, primarna uloga učenika je da dolaze do novih saznanja. To je težak
zadatak i pod najboljim uslovima, jer zahteva motivaciju, planiranje i sposobnost za analizu i
primenu nastavnog sadržaja koji se predaje. Kada se predavanja obavljaju daljinski, postoje i
dodatni izazovi jer su učenici često odvojeni od drugih koji imaju isto predznanje i interesovanje,
imaju malo ili nimalo prilika daneposredno komuniciraju sa nastavnicima van časova i moraju se
pouzdati na tehničke veze da bi premostili jaz između fizički odvojenih učesnika.

Nastavnici - Uspeh svakog daljinskog obrazovanja leži u najvećoj meri na lnastavnicima.

U tradicionalnoj učionici, odgovornost nastavnika obuhvata planiranje nastavnog sadržaja i
razumevanje potreba učenika. Nastavnici koji predaju na daljinu suočavaju se sa posebnim
izazovima. Na primer, nastavnik mora:
- Razumeti karakteristike i potrebe učenika sa ograničenim, ili nikakvim,
kontaktom licem u lice.
- Prilagoditi stil predavanja uzimajući u obzir potrebe i očekivanja višestruke, često
različite, publike.
- Razvijati razumevanje tehnologije,ali ostati usredsređen na svoju nastavnu ulogu.
- Funkcionisati uspešno kao vešt asistent i predavač

Asistenti - Nastavnici često smatraju korisnim ukoliko postoji asistent koji služi kao most
između učenika i nastavnika. Da bi bio uspešan, asistent mora razumeti studente i uskladiti svoje
aktivnosti kako bi ispnio njihove potrebe i očekivanja nastavnika. Još važnije, asistent mora biti
voljan da sledi direktive koje ustanovljava nastavnik. U slučajevima u kojima materijalni i
tehnički uslovi to dozvoljavaju, uloga asistenata se povećala čak i kada imaju malo predmetnog
znanja. Njihova minimalna odgovornost je da postavljaju opremu, skupljaju domaće zadatke,
nadgledaju ispite i služe kao oči i uši nastavnika.

Pomoćno osoblje - Oni su nezaobilazan faktor daljinskog obrazovanja i obezbeđuju da

bezbroj detalja koji su neophodni za uspeh programa budu pravovremeno rešeni. Većina
uspešnih programa daljinskog obrazovanja podrazumeva i registraciju učenika, kopiranje i
distribuciju materijala, naručivanje knjiga, pribavljanje prava za kopiranje, pravljenje rasporeda,
obradu izveštaja sa ocenama, održavanje tehničke opreme i tako dalje.

Administratori - Mada administratori obično učestvuju u planiranju programa daljinskog

obrazovanja neke ustanove, kada program postane operativan, oni često gube kontakt i
prepuštaju kontrolu tehničkim direktorima. Međutim, administratori uspešnog daljinskog
obrazovanja moraju biti više od samo ljudi koji daju ideje. Oni blisko sarađuju sa tehničkim i
pomoćnim osobljem da bi obezbedili da se tehnološki resursi efikasno koriste u cilju unapređenja
akademske misije nastavnika. Još važnije, oni održavaju akademski fokus ustanove shvatajući da
je zadovoljenje obrazovnih potreba udaljenih učenika njihov krajnji cilj.

10
 Prednosti i nedostaci učenja na daljinu

Prednosti:
- Nije bitno vreme i mesto odvijanja nastave - Pojednostavljuje se znatno distribuiranje
podataka potrebnih za učenje, ali i druge važne podatke. Korisnici učenja (studenti i
učenici) mogu pristupati tim materijalima s mesta i u vremenu koje njima najviše
odgovara, na primer: od kuće, s fakulteta.
- Brzo prilagođavanje učenika na ovakav vid učenja - Kod ovakvih rešenja studenti se
ne boje da će pogrešiti već slobodno istražuju i isprobavaju sva rešenja, za razliku od
klasičnog učenja sa instruktorom, gde često postoji strah od greške.
- Konzistentnost podataka - Svim učesnicima u sistemu omogućava se uvid u jednak
materijal. Na taj način se izbegava opasnost da je deo studenata pristupio delu
gradiva, a drugi deo studenata nije. Sigurno je da će svi korisnici videti isti materijal
na isti način.
- Mogućnost merenja efikasnosti učenja - Jedan od standarda elektronskog učenja
ukazuje na neizostavnost praćenja postignuća korisnika. Na ovaj način se može tačno
i jednostavno videti koliko je vremena utrošeno na učenje, a daljim se posmatranjem
može videti koliko se povećala produktivnost.
- Smanjenje troškova učenja - Prema podacima stranih organizacija ovakav način
učenja ostvario je 40-60% uštede kod velikih kompanija. Prema istraživanju, samo je
IBM ostvario uštedu od gotovo 200 mil. USD u jednoj godini korištenjem učenja
pomoću računara.
- Individualizacija učenja - Učenik može pratiti gradivo onim tempom koji mu
odgovara, dinamikom koja mu odgovara, i na način koji prilagođava sam sebi. Ovde
nema opterećenja koje postoji kod klasičnog učenja s instruktorom u grupi gde se
pojedinac mora prilagođavati grupi.
- Bolje pamćenje sadržaja - Prema istraživanju Research Institute of America utvrđeno
je da 33 minuta nakon završetka kursa s instruktorom u jednoj celini studenti pamte
oko 58% materijala koji je bio obrađen na kursu. Do sledećeg dana pamte oko 33%, a
tri nedelje nakon kursa pamti se oko 15% stečenog znanja. Učenje u manjim celinama
pridonosi dužem i kvalitetnijem pamćenju materijala. Dok kod instruktora studenti
pamte oko 58% materijala, ovde se pamti od 25- 60% materijala na duže.
- Ušteda Veća količina zapamćenog materijala znatno doprinosi i isplativosti ovakvog
načina učenja. Prema časopisu Training Magazine, korporacije ostvaruju uštedu od 50
do 70% zamenom učenja s instruktorom učenjem pomoću računara.

Nedostaci:
- Govoreći u kontekstu edukacije, učenje na daljinu može biti kritično, zato što je
ljudska interakcija licem u lice sa nastavnikom izbačena iz procesa, pa prema tome,
proces više nije edukacioni, u najvišem filozofskom smislu.
- Osećaj izolacije, koga su osetili studenti i učenici na daljinu često je citiran, mada
diskusioni forumi i drugi, zasnovani na kompjuterskoj komunikaciji, mogu u stvari da

11
 poboljšaju ovo i naročito često da ohrabre studente i učenike i sretnu se licem u lice
kao i u obliku samostalnih grupa.
- Cena uspešnosti elektronskog učenja je tema mnogih debata. Moguće je da su
najbolje pozicionirane organizacije na tržištu koje su uspešne u elektronskom učenju
verovatno one vezane za igrice i filmsku industriju.
- Najveći izazovi i/ili problemi kod e-learning-a tiču se “čistog” e-obrazovanja, kao
jedne od dve osnovne vrste e-obrazovanja (u koju spada online učenje, odnosno
obrazovanje na daljinu), i kreću se od toga kako privoleti polaznika, odnosno studenta
da se upiše na online časove, da aktivno učestvuje u njihovom izvođenju i uspešno da
ih završi, preko prevelike zavisnosti ovakvog vida obrazovanja od tehnologije do
činjenice da izrada samih e-learning sadržaja za učenje traje dosta dugo.
- Postoje brojni razlozi koji dovode do ovakvog neuspeha. Jedan od najvećih problema
je sama priroda e-learning-a ili online paradigme učenja. Za razliku od tradicionalnog
učenja, vrlo je lako odustati, jer se od polaznika ne očekuje da se pridruže učenju "u
razredu", to jest na nekom određenom mestu, gde ih čekaju kolege i nastavnik, nego
to čine najčešće sa posla ili od kuće. Kako su polaznici uglavnom prezaposleni i
opterećeni brojnim drugim obavezama, potrebna je vrlo visoka samodisciplina i
motivacija, koje su neophodne kako bi polaznici ispunjavali svoje e-learning obaveze.

Preduslovi za kvalitetan e-learning

Da bi se e-learning razvijao potrebno je da pre svega ispune određeni preduslovi. Njih
možemo podeliti u sledeće velike grupe:
1. Želja za permanentnim obrazovanjem i usavršavanjem, kao i jasna strategija
vrha države o razvitku sistema obrazovanja i unapređivanja znanja. Prvi korak
je napravilo ministarstvo prosvete donošenjem nacionalne strategije razvoja
obrazovanja od 2005-2010 godine. Jedan od ciljeva je i uvođenje modernih
metoda i oblika rada kao i učenja na daljinu u sve obrazovne ustanove.
2. Računarska pismenost mora da bude na zavidnom nivou. Da bi mogao da se
koristi e-learning, obrazovanje mora da počne još u osnovnoj školi, pri čemu je
akcenat na korišćenju informacionih tehnologija i njihovoj primeni. Po
završetku osnovne škole deca moraju da budu sposobna da koriste Internet za
istraživanje i prikupljanje informacija, programe za obradu teksta, tabela i rad
sa multimedijom na korisniĉkom nivou.
3. Infrastruktura je još jedan od preduslova za razvoj e-learninga. Student, za
samostalno učenje treba PC, pristup internetu (stalan ili po zahtevu, dovoljan
za standardan web browsing) i pristup elektronskim izvorima znanja. Sa strane
institucije koja organizuje učenje na daljinu, potrebni tehnološki preduslovi su:
Web server, Server baza podataka, Aplikativni server, Server elektronske
pošte, Neprekidna veza sa internetom, Bezbednosni elementi infrastrukture.
4. Pravna regulativa je nužna. Ona omogućava plaćanje preko Interneta,
korišćenje elektronskog potpisa, validnost dokumenata na Internetu kao i u
daljoj budućnosti mogućnost polaganja ispita on-line. Pored toga neophodno je
zaštititi softvere i spreĉiti pirateriju u toj oblasti.

12
 Implementacija učenja na daljinu

Razvoj “distance learning” u svetu danas je dostigao jednu od prelomnih taĉaka. Veliki
broj svetski priznatih visokoškolskih ustanova u svom programu studija kao obavezan izbor
savremenog naĉina obrazovanja primenjuju ovu kategoriju učenja, kao ozbiljno organizovane
programe koje karakteriše veliki broj studenata. Neke od najznačajnijih institucija koje
primenjuju u svom obrazovnom radu distance learning u SAD su University of Minnesota,
University of Phoenix, Columbia Network for Engineering Education. U Evropi značajne su
inicijative razvoja “distance learning” koje su realizovane pre svega preko “European Distance
Education Network”-a (EDEN) i “European association of Distance Education Teaching
Universities” (EADTU). Open University iz Velike Britanije postavio je neke standarde za
ovakav tip obrazovanja po ĉijem uzoru su organizovane institucije koje primenjuju “distance
learning” u Španiji, Nemaĉkoj, Holandiji, Portugaliji. Evropska komisija u svojim dokumentima
(e-learning Action Plan) snaţno podrţava razvoj uĉenje na daljinu odnosno e-obrazovanja u svim
drţavama ĉlanicama EU. U Evropskoj komisiji razrađen je jasan plan da se na univerzitetima u
svim zemljama članicama ponudi studentima distance learning i e-obrazovanje. I rezolucija
Evropskog Saveta daje ovakvom vidu obrazovanja značajan prioritet u daljem razvoju
obrazovanja u EU.
Sistem informatičkog obrazovanja u Srbiji zaostaje u usklađivanju sa potrebama
poslodavaca. Formalno obrazovani kadrovi nisu dovoljno fleksibilni. Ovakva situacija nikako ne
može dovesti do povećanja konkurentnosti mladog kadra naše zemlje. Poslodavci nisu
zadovoljni znanjima i veštinama koje radnici steknu tokom formalnog školovanja. Mnogi od njih
su prepušteni sebi samima, i svojoj sposobnosti za samoobrazovanjem. Lokalne zajednice i
matični fakulteti moraju biti saveznici svojih svršenih studenata i pomoći im u snalaženju za
zapošljavanje i pronalaženje novih informacija i znanja koja su im potrebna za profesiju.
Koncept kontiunalnog stručnog obrazovanja je pristup koji treba da služi kao prevencija
pogrešnog izbora škole i zanimanja.
S druge strane, tradicionalni pristup nastavi kao načinu sticanja znanja klasičnim
predavanjem na ovom nivou ima slabosti i nedostataka, pogotovo zbog nedovoljne količine
vremena samih mladih ljudi. Zbog toga se traga za rešenjem On Line učenja, gde bi polaznici
sami birali područje koje žele učiti, tako bi birali područja koja ih zanimaju i nova znanja odmah
primenjivali na poslu, ili u nekom drugom obliku angažovanja. Iz iskustava zemalja u okruženju
mnogi polaznici tvrde kako nauče više na online kursevima nego u tradicionalnim radionicama.
Argumenti za to su:
- Izražena vizuelizacija – pregledno napisani tekstovi, puno dijagrama, korišćenje flash
animacija i kratkih filmova.
- Aktivno učenje – polaznik mora biti koncentrisan na to što radi, jer mu nije dozvoljen
napredak dok tačno ne odgovori na pitanja. Svi polaznici moraju biti jednako aktivni.
- Individualizovan pristup učenju – potrebno je prilagoditi širokom spektru polaznika
razliĉitih stilova uĉenja, početnog znanja i sopstvenih sposobnosti, kao i sa
sopstvenim tempom rada.

Implementacija učenja na daljinu u Srbiji nije strateški zasnovana i nema jasan plan
razvoja. Pojedine institucije su krenule sa razvojem sopstvenih sistema za učenje na daljinu, ali

13
je većina projekata propala što zbog nedostatka sredstava, što zbog loše organizacije samog
projekta. Pojedinačni slučajevi koji se u našem okruženju mogu pronaći: Tehniĉki fakultet u
Čačku, master studije za elektronsko učenje – www.e-lab.tfc.kg.ac.rs; Mašinski fakultet u
Kragujevcu – www. mfkg.kg.ac.rs, Mašinski fakultet u Beogradu, elektronska učionica – www.
mas.bg.ac.rs, Fakultet informacionih tehnologija - www.fit.edu.rs.

Uvođenje obrazovanja na daljinu možemo sagledati i kao evolutivan razvoj novog načina
obrazovanja. Učenje na daljinu odnosno ”distance learninig” ujedno je izazov i oruđe za
poboljšanje i unapređenje obrazovnih procesa kod nas i jedan je od temelja za nove i bolje načine
upravljanja znanjem.

Osnovna pravila studiranja na daljinu

Studenti iz programa studija na daljinu u pogledu svojih prava i obaveza u potpunosti su

izjednačeni sa ostalim studentima i ostvaruju svoja prava i obaveze prema Statutu Beogradske
akademije računarskih nauka.
Za studente na studiju “obrazovanje na daljinu“ obezbeđeni su sledeći sadržaji:
- studenti dobijaju materijale i softvere neophodne za savladavanje nastavnog plana i
programa (uračunati u cenu studija),
- ne pohađaju klasičnu nastavu,
- koriste sve raspoložive materijale za učenje na internetu, – imaju dodatno organizovane
časove konsultacija u sedištu ustanove i preko Interneta.

14
 Zaključak

Ovaj rad se bavi pojmovima e-učenja i učenja na daljinu, prednostima i nedostacima koja
oni nude, kao i njihov uticaj na školski sistem i način i metode rada profesora. Iako je trenutno e-
učenje u našoj zemlji u razvoju, pretpostavlja se da će se ovom obliku učenje posvećivati veća
pažnja, tj. da će e-učenje u bliskoj budućnosti umnogome zameniti konvencionalno učenje.
Rezultati sprovedenih istraživanja pokazuju da postoji interes i potreba za organizovanjem
obrazovanja na daljinu ili njegovim kombinovanjem sa klasičnim oblikom obrazovanja. Pored
svršenih srednjoškolaca, veliko interesovanje pokazuju i studenti i mladi privatni preduzetnici.

Na osnovu napred izloženog, došlo se do zaključka da je jedan od osnovnih načina

sticanja znanja na daljinu upotreba računara i Interneta, koji korisnicima pružaju raznovrsne
mogućnosti (jedna od njih su i kursevi) za sticanje neophodnih znanja.

Razvoj obrazovanja, odnosno učenja na daljinu, u svetu je dostigao značajan nivo sa

velikim brojem korisnika. Veliki broj svetski priznatih visokoškolskih ustanova u svom
programu studija nudi i primenjuje ovaj savremeni model obrazovanja, u civilnom i vojnom
sektoru.

15
 Literatura

Branković, D.; Mandić, D. (2003) Metodika informatičkog obrazovanja sa osnovima

informatike. Banja Luka: Filozofski fakultet u Banja Luci
Mandić, D. (2003) Didaktičko-informatičke inovacije u obrazovanju, Beograd: Mediagraf
Mandić, P. (1972) Inovacije u nastavi i njihov pedagoški smisao, Sarajevo
Milićević V., Z. Milićević, i N. Milić., (2014). Elektronsko učenje u Srbiji primenom
Moodle softvera. Bizinfo (Blace) 5, (1), 71-82.
Matijašević-Obradović J, Joksić I., (2014). Zastupljenost koncepta učenja na daljinu u
sistemu visokog obrazovanja u Srbiji. Nastava i vaspitanje, 63(1), 145-158
Vilotijević, M. (1999) Od tradicionalne ka informatičkoj didaktici, Beograd: Pedagoško
društvo Srbije
Desnica E, Letić D, Navalušić S., (2010). Koncept učenja na daljinu u univerzitetskoj
nastavi tehničkih struka. Industrija, 38(4), 243-263.
Pokorni S., (2009). Obrazovanje na daljinu. Vojnotehnički glasnik, 57(2), 138-146

http://www.lugram.net/e_ucenje/predn_nedost.html 30.11.2016. 30.11.2016.

http://www.valentinkuleto.com/2013/12/istorija-ucenja-na-daljinu/ 30.11.2016.

16