PREDMET : SOCIOLOGIJA

TEMA:

NAUCNO-TEHNICKA REVOLUCIJA
I
RAZVOJ SAVREMENOG DRUSTVA
Da bi razumeli samo znacenje reci naucno-tehnicka revolucija ne mozemo a da se ne
osvrnemo na samo znacenje reci:nauka,tehnika i revolucija.

Nauka je uopsteno iskustvo i u praksi provereno ljudsko znanje koje je

sistematizovano na osnovu specificnosti zakona i pojava sveta i njihovog uzajamnog
odnosa.Nauka kao oblik drustvene svesti uslovljena je stepenom razvoja drustvenog
bica i drustvenim potrebama,ali ona i povratno snazno utice na svoj uzrok u smislu
pospesivanja njegovog brzeg razvoja.Stoga mozemo reci da naucno saznanje nije
samo oblik drustvene svesti vec i na izvestan nacin ogromna drustvena proizvodna
snaga.

Tehnika potice od grcke reci TEHNE koja se moze prevesti

kao:vestina,umece,nacin,znanje,sredstvo i oruzje.Tehnika je specificna drustvena
pojava,koja je sastavni deo realne drustvene stvarnosti i koja se razvija uporedo sa
razvojem drustva.Ona obuhvata sve naprave i sredstva koje je covek konstruisao i
izradio za vrsenje proizvodnih i drugih aktivnosti.Ona predstavlja sveukupnost
vestacki stvorenih sistema,koji se istorijski menjaju,neprekidno usavrsavaju i
razvijaju od strane coveka.U osnovi tehnike lezi iskoristavanje prirodnih
zakona,materijala i pojava kao i zasnovanost na nauci.

Revolucija je istorijski nuzan i zakonit proces kvalitativnog preobrazaja u drustvenom

zivotu,kojim se obezbedjuje progresivan razvitak.

Na osnovu napred navedenog mozemo reci da je naucno-tehnicka revolucija

univerzalan drustveni preokret u razvoju proizvonih snaga i celokupne proizvodne
tehnologije.Istorijski je uslovljen primenom znacajnih naucno-tehnickih otkrica,na
kojima pociva moderna industrijska i postindustrijska civilizacija.

Prema tehnoloskom kriterijumu,dosadasnji istorijski razvoj deli se na tri perioda:

1)PREDINDUSTRIJSKI(AGRARNI)PERIOD

2)INDUSTRIJSKI PERIOD

3)POSTINDUSTRIJSKI PERIOD

1. PREDINDUSTRIJSKI (AGRARNI) PERIOD

Predindustrijski period drustvenog razvoja je period u kojem prevladava stanovnistvo

zaposleno u poljoprivredi.Poljoprivreda je tada bila glavna oblast privrede.
Rad se oslanjao na fizicku radnu snagu ljudi i vucnu snagu zivotinja.Ovaj period
karakterise prirodna podela rada u porodicnim grupama.Proizvodnja je naturalnog
karaktera sto znaci da se proizvode materijalna dobra sa ciljem da se neposredno
zadovolje potrebe pojedinaca i drustvenih grupa u kojima oni zive.Najveci tehnoloski
domet ovog vremena su zanat,manufaktura i prosta seoska industrija.
 Manufaktura kao jedan od najvecih tehnoloskih dometa ovog vremena je takav oblik
organizacije rada kopi se zinnia an rucnim orudjima za rad (alatu) I tehnickoj
(pojedinacnoj) podeli rada.Naziv potice od izraza: MANU FACERE (rukom raditi)
Manufaktura preovladjuje u periodu koji pocinje sredinom XVI,a zavrsava se u
poslednjoj trecini XVIII veka,kada je potiskuje industrijska revolucija.Proizvodni
proces u manufakturi odvija se na zanatskoj tehnici.U manufakturnom obliku
proizvodnje je izvrsena podela rada na vise manjih operacija a sve u cilju povecanja
proizvodnje.Manufaktura nastaje na dva nacina:prvo,ona proizlazi iz kombinovanja
raznovrsnih delatnosti i samostalnih zanatskih proizvodjaca ,koji okupljeni u jednoj
kapitalistickoj radionici gube dotadasnju samostalnost i postaju delimicni
radnici,vrseci sada samo jedan deo od ukupnog proizvodnog procesa.Drugi nacin
nastanka manufacture proizlazi iz podele istog zanata na veci broj samostalnih
operacija koje vrse posebni proizvodjaci.I u jednom i u drugom slucaju nastanka
manufactura pretvara nekadasnje samostalne proizvodjace u delimicne
proizvodjace,vezujuci njihovu radnu snagu a time i egzistenciju za samo jednu
operaciju.Ova specijalizacija radne snage usavrsava i specijalizuje orudja za
rad.Dvostruka specijalizacija rada,proslog I sadasnjeg,uslovila je porast proizvodnog
viska vrednosti( proizvodi se za isti vremenski period vise jedinica
proizvoda).Manufakturna proizvodnja je dovela ne samo do promena u nacinu
proizvodnje nego se odrazila na sam polozaj coveka-radnika.Dok vlasnik-kapitalist
koristi plodove manufakture(povecanu proizvodnu snagu rada),povecava
eksploataciju,najamni radnik postaje delimicni proizvodjac,nesposoban za samostalno
obavljanje ukupnog proizvodnog procesa i jos zavisniji od kapitaliste-vlasnika.S
obzirom na prirodu samog predmeta rada manufaktura ima dva osnovna
oblika(Heterogenu i Organsku manufakturu).Kod heterogene manufakture proizvod je
rezultat raznovrsnih delatnosti koje se mogu obavljati izolovano.Organska
manufaktura postoji onda kad sirovina prolazi kroz ruke veceg broja proizvodjaca iz
raznovrsnih delatnosti i kroz niz uzastopno povezanih faza proizvodnje,da vi dobila
finalni oblik,kad jedan radnik dodaje drugom radniku svoj proizvod kao
sirovinu,odnosno kad je rezultat rada jednog uslov proizvodnje drugog.Nezavisno od
nacina nastanka i oblika egzistencije mannufaktura je odigrala znacajnu ulogu u
razvojnom putu kapitalistickog preduzeca.Ona je bila osnov povecanja matrijalne
proizvodnje osnove manufakturnog perioda kapitalizma.No,manufakturna
proizvodnja nije mogla da obuhvati i preobrazi celu drustvenu proizvodnju,jer joj je u
krajnjoj liniji bila ista tehnicka osnova kao i u malim samostalnim radionicama.Zbog
toga se manufaktura izdvajala samo kao neka svojevrsna nadgradnja nad
proizvodnjom sitnih robnih proizvodjaca.Istorijska uloga manufakture sastoji se u
tome sto je ona pripremila neophodne uslove za prelaz na masinsku proizvodnju.
U tom smislu,najveci znacaj imala je specijalizacija alata.Sem toga,zahvaljujuci
specijalizaciji proizvodjaca u okviru manufaktura,bili su pripremljeni i kadrovi za
masinsku industriju.Uska tehnicka osnova manufakture stupila je na odredjenom
stepenu razvitka u suprotnost s potrebama proizvodnje koje je ona sama stvorila.Ta je
suprotnost razresena pojavom fabrike kao proizvodne jedinice zasnovane na
masinskom radu.
 2. INDUSTRIJSKI PERIOD

Iz gore prilozenog teksta smo saznali da je manufaktura sa svojom podelom

rada,uskom tehnickom osnovom i ogranicenom sferom drustvene proizvodnje dospela
u protivrecnost sa potrebama vece proizvodnje za trziste,koje su nastale u Engleskoj u
drugoj polovini XVIII veka,a kasnije i u drugim razvijenim evropskim
zemljama.Sirenje unutrasnjeg i spoljnog trzista,provobitna akumulacija kapitala i dalji
proces akumulacije-svi ovi najvazniji faktori stvarali su uslove za zamenu rucnog
alata masinom,za unapredjevanje sredstava proizvodnje,za pojavu industrijske
revolucije ,koja je,do tada,povecala produktivnost rada i stvorila nove uslove za brzi
razvoj privrede.Industrijska revolucija ne svodi se samo na tehnolosku revoluciju,jer
je ona istovremeno dovela i do velikih promena u drustvenim odnosima.Tehnoloske
promene,stvorene velikim pronalascima,nalaze se u stalnom procesu usavrsavanja,u
kojem bitna tehnicka promena u procesu proizvodnje izaziva nove pronalaske,koji
dalje usavrsavaju tehnologiju proizvodnje.Uporedo sa tehnickim promenama,stvoreni
su novi oblici industrijske organizacije.Opseg produktivnog rada je izrastao,masine i
pogonska snaga ucinili su mogucnom koncentraciju proizvodnje,a kucnoj industriji
otvoreni su putevi ka fabrikama.Nastao je sistem proizvodnje u kome je vlasnik
ulozenim kapitalom ostvarivao profit,a radnik,lisen sredstava za
proizvodnju,iznajmljivao svoju radnu snagu.Engleska,kao pivredno najrazvijenija
zemlja,bila je u XVIII veku predodredjena da postane kolevka najvaznijih tehnickih
pronalazaka.U poredjenju sa zemljama kontinentalne Evrope,ona je imala
najrazvijeniju manufakturu,narocito tekstilne proizvodnje,imala je vrlo
rasprostranjenu kucnu industriju na selu i razvijeno gradsko zanatstvo,vrlo razvijenu
unutrasnju i spoljnu trgovinu.Veliku ulogu u privrednom razvoju Engleske u XVIII
veku odigrala je spoljna politika.Otkrice Novog sveta stavilo je englesku u povoljan
geografski polozaj.Njeno kolonijalno prodiranje i istiskvanje rivala stvaralo je,van
zemlje,ogromno trziste za britanske proizvode.Velika traznja na stranom trzistu
zahtevala je sve vecu proizvodnju i povecavala je potrebu za tehnoloskom promenom
tadasnjeg nacina proizvodnje kucne industrije i manufakture.Industrijska revolucija
po slozenosti svojih pojava,medju kojima masinski system zauzima glavno
mesto,pruza siroko polje za istrazivanje.Imajuci to u vidu treba ukazati na najvaznije
tehnicke izume koji su u unapredjivanju nacina proizvodnje odigrali odlucujucu
ulogu,vodeci racuna i o prethodnim izumima.Tehnicki izumi pojavljuju se u raznim
granama proizvodnje,ali najpre u tadasnjoj najrazvijenijoj tekstilnoj proizvodnji,i to u
pamucnoj proizvodnji.U seriju cuvenih pronalazaka koji su izmenili tehniku tekstilne
proizvodnje,spada,najpre,leteci cunak engleskog tkaca Dzona Keja.Brze tkanje
izazvalo je vecu potrosnju pamucnog prediva te je s toga trebalo pronaci sredstvo
kojim bi se predivo proizvodilo brze nego sto su to do tada cinile rucne predilice.Ovaj
problem je resen pronalaskom mehanicke predilice Dzemsa Hargrivsa,poznate pod
imenom ”Dzeni predilica” i pronalaskom predilice Dzona Arkrajta.U tekstilnoj
industriji ucinjen je napredak u pogledu usavrsavanja tkanja pronalaskom mehanickog
razboja Edmunda Kartrajta i drugih pronalazaca.Osim u tekstilnoj proizvodnji nastaje
revolucija i u drugoj velikoj grani industrijske proizvodnje-u metalurskoj
proizvodnji.Indusrijska revolucija u metalurgiji imala je veliki znacaj jer je
proizvodnja metala olaksala mehanizaciju drugim granama industrije,ubrzala prelaz
sa vodenog na parni pogon,omogucila velike promene u saobracajnim sredstvima i
predstavljala osnovu za buducu tesku industriju.U oblasti metalurgije medju prvim
pronalazacima istice se Dad Dadlej koji je konstruisao ognjiste u visokoj
peci.Pronalaskom parne masine Dzemsa Vata ucinjen je ogroman korak u
mehanizaciji topionistva.Bilo je potrebno jos da se pronadje nacin proizvodnje
celika,jer se upotreba gvozdja i celika sve vise sirila,gvozdje i celik su sve vise
zamenjivali drvo.U procesu proizvodnje celika najvise zasluge imaju pronalazaci
Henri Besemer,braca Martin,Tomas i Gil Rist.Uporedo sa razvojem tekstilne i
metalurske doslo je i do razvoja hemijske industrije.Usavrsavanjem pojedinih
hemijskih jedinjenja,dobijene su nove sirovine za industriju.Velike promene u
industriji odrazile su se na sistem saobracajnih i transportnih sredstava.I u toj oblasti
nastaje tehnicka revolucija,koja saobracaj i transport postepeno prilagodjava
potrebama i nacinu proizvodnje industrije.Tehnicka revolucija u saobracaju otpocela
je najpre u prevuzu rekama koji se izmenio primenom parne pogonske
snage(propeleri)a u oblasti suvozemnog saobracaja primena gvozdenih sina sa
lokomotivom predstavlja revoluciju u ovoj vrsti saobracaja.Saobracaj je ubrzavao
proces reprodukcije,povezivao je proizvodnju sa potrosnjom i uneo znacajne promene
u nacin zivota stanovnistva.Saobracaj je predstavljao preduslov industrijske
revolucije,a sa njenom pojavom je postao vazan faktor njenog sirenja.Sa prakticnom
primenom tehnickih izuma i sa razvojem hemijske tehnologije pojavljivali su se novi
problemi u cilju cijeg prevazilazenja se pojavljuju novi pronalasci.U prvi plan se
postavljao problem iskoriscavanja parne pogonske snage i problem pronalaska nove
snage koja bi zamenila parnu snagu.Ti problemi su reseni pronalaskom najpre
naizmenicne parne masine koja je prvo primenjena na brodovima.A potreba za jacom
pogonskom snagom je resena pronalaskom parne turbine koja je ucinila vazan
tehnoloski prodor u tehnickom pogledu.Veliki napredak u proizvodnji pogonske snage
ucinjen je pronalaskom motora sa unutrasnjim sagorevanjem gasa.Znacajan preokret
ucinjen je pronalaskom elektriciteta i njegovom primenom kao pogonske
snage.Znacaj elektriciteta ogledao se u tome sto se elektricna struja lako mogla
pretvarati i u druge oblike energije(svetlosnu,toplotnu,pokretnu). Prva primena
elektriciteta ostvarena je u oblasti telekomunikacionih veza,pronalaskom
elektromagnetskog telegrafa u Engleskoj.Zasluge za pronalaske na polju elektriciteta
imaju: Kuk,Morze,Tesla i drugi.Elektricitet je ubrzo stekao vaznu ulogu u
elektrohemijskim i metalurskim procesima i,najzad,u osvetljenu.Pronalaskom
Edisonove svetlece lampe,elektricitet je pruzio veliku pomoc ne samo u industriji vec
i u svakoj kuci.Elektricitet je doprineo u usavrsavanju pojedinih hemijskih
procesa.Razvijaju se nove grane primenjene nauke i novi procesi proizvodnje,u
koje,kao najznacajniji ,spada elektrohemija.Ovim tehnickim pronalascima udaren je
temelj gradske industrije masovnih razmera kojoj nova pogonska snaga omogucava
vremenski kontinuitet i prostornu koncentraciju,cime se znatno povecava njena
produktivnost.Covek se u podeli rada specijalizuje da opsluzuje pojedine masine.Ova
faza razvoja zahteva:masovno radnistvo,ogromne kolicine energije i sirovina za
masovnu serijsku proizvodnju,akumulaciju kapitala,sirenje trzista,koncentraciju
stanovnistva u velikim gradovima i vlasti u glomaznim i birokratizovanim
upravljackim sistemima.Sve to ubrzava razvoj drustva,ali istovremeno ugrozava
prirodnu sredinu,otudjuje coveka od coveka i suprotstavlja drustvo i prirodu.

3.POSTINDUSTRIJSKI PERIOD
Postindustrijski period se vezuje za najnovije promene u industrijskoj civilizaciji koje
se odigravaju u drugoj polovini XX veka pod uticajem tehnoloske revolucije koju
neki nazivaju informatickom revolucijom.Tako da se i postindustrijsko drustvo naziva
informaticko drustvo u kojem su na delu mnoge inovacije:nove proizvodne
snage,nove tehnologije,novi nacini proizvodnje,promene u predmetima i karakteru
rada,u strukturi i obrazovanju radne snage,u proizvodnim i ukupnim drustvenim
odnosima i nacinu svakodnevnog zivota ljudi.Novu tehnolosku fazu obelezava
upotreba atomske i termonuklearne energije,a u najnovije vreme i
solarne,Elektronika,mikrocipovi i na njima zasnovana vestacka
inteligencija,informatika i robotika omogucuju visok stepen automatizacije rutinske
proizvodnje i stvaraju tehnicke preduslove za oslobadjanje coveka od monotonog i
teskog rada.Covek je u svom radu sve vise angazovan u pripremi i kontroli radnih
operacija.To je,svakako,bolja pozicija od one u predindustrijskom drustvu,gde je
covek sa vucnom stokom upregnut u teske fizicke poslove,ili od one u mehanizovanoj
industrijskoj proizvodnji gde je on neautonoman dodatak masini koja mu odredjuje
ritam rada i odmora.Pojavljuju se nove visokonaucne tehnologije,kao sto su laserska
tehnologija,genetski inzenjering ili biotehnologije,koje sluze za podizanje
produktivnosti u proizvodnji hrane (nova zelena revolucija).Tu su I novi
materijali,kao sto su silicijumska vlakna i drugi superprovodnici,visestruko
upotrebljive nove vrste keramike,bioproteini i slicno.
Posledice navedenih promena su mnogostruke i nalaze se u svim oblastima
drustvenog zivota.A najvaznije su:
1) Mali utrosak energije i sirovina u proizvodnji i nizak stepen zagadjivanja
zivotne sredine
2) Pretvaranje znanja u osnovu proizvodnje i razvoja drustva,kao i porast znacaja
obrazovanja za drustvenu promociju i vertikalnu pokretljivost pojedinca i
grupa
3) Promena structure proizvodnje,structure radne snage i profesionalne structure
drustva u tom smislu sto se teziste rada pomera sa primarnog i sekundarnog
sektora na tercijarni(materijalne usluge),a potom na kvartarni(duhovne usluge
i pruzanje informacija);intelektualizuje se radna snaga koja sve vise postaje
visokoobrazovna,a medju zanimanjima sve je vise samostalnih,kreativnih i
preduzetnicki orjentisanih profesionalaca
4) Potiskuje se doskora neprikosnoveni uticaj velikih,strogo hijerarhijski
organizovanih upravljackih sistema zasnovanih na spoljnom autoritetu sile i
ideologije
5) Zastareva demokratija zasnovana na formalnom autoritetu proste
vecine,relativno raste znacaj strucnih i autonomnih pojedinaca i grupa koji
dobijaju ulogu savetodavaca i preuzimaju izvrsne funkcije u vlasti koja se sve
vise decentralizuje
6) Protok informacija se uvecava i ubrzava sirom sveta koji se sve vise
globalizuje i postaje jedno veliko “globalno selo”(kao nekad u selu,u svakom
trenutku zna se sta se gde u svetu desava)

Navedene promene vezane su za najrazvijenije zapadne zemlje(I Japan).Za njih to je

“buducnost koja je vec pocela”,za neke druge,nesto manje razvijene,to bi u povoljnim
prilikama mogla da bude skora i neposredna buducnost,dok je za vecinu zemalja u
svetu prilicno daleka,a za najnerazvijenije-u dogledno vreme nedostizna buducnost.
Drustveni razvoj je uvek neravnomeranm,pa su i razvojne perspective svakog
globalnog drustva unekoliko razlicite.Najveci broj nerazvijenih zemalja u Africi,Aziji
i Juznoj Americi jos uvek se nalazi u predindustrijskoj fazi razvoja,tezeci
indusrijalizacijiu koju su duboko zagazile mnoge srednje razvijene zemlje i koju vec
prolaze razvijene zapadne zemlje i Japan.Informatika obelezava najvaznije promene
kod onih najrazvijenijih,koji se zato i nazivaju postindustrijskim,odnosno
informatickim drustvima.

Naucna disciplina koja,na osnovu vec ispoljenih teznji u proslosti i

sadasnjosti,proucava buducnost ljudskih drustava naziva se futurologija.Kako je
sadasnjost,kao i proslost,ispunjena protivrecnim drustvenim procesima koje pokrecu
medjusobno suprotstavljeni interesi razlicitih drustvenih aktera,tako je i buducnost
neizvesna u onoj meri u kojoj se ne moze tacno proceniti snaga aktuelnih cinilaca i
predvideti njihov buduci odnos.

Pored napred navedenog optimistickog scenarija ,futurolozi iznose i pesimisticke

prognoze razvoja ljudskog drustva u buducnosti-bilo da predvidjaju potpunu
robotizaciju i birokratizaciju drustva,atomske ratove,energetski slom,nove
epidemije,ekoloske kataklizme i slicno.

Za coveka je pravi sok ono sto se u tehnoloskoj sferi odigrava u poslednjih stotinka
godina oslobadjaju se donedavno coveku potpuno nepoznate i od prirode zarobljene
snage kojima ljudi nisu u stanju da vladaju na uobicajeni nacin.

Drustveno-kulturni obrasci covekovog odnosa prema prirodi i sopstvenom radu

hiljadama godina su se prilagodjavali jednoj situaciji koja se u bitnom nije mnogo
menjala.Kada su nastupile nagle promene u proizvodnim snagama,tradicionalni
kulturni obrasci su poceli ubrzano da se raspadaju,a novi,prilagodjeni izmenjenim
prilikama,nisu mogli istom brzinom da se uspostave i uhodaju.To je jedan od
najvaznijih razloga sto se prosecan covek danas oseca nemocnim,uplasenim i
otudjenim pred tekovinama tehnoloske civilizacije.

LITERATURA:

1) Sociologija za IV razred gimnazije

2) Ekonomska enciklopedija