V INTELIGENCIJA I SPOSOBNOSTI

33 Bineov doprinos mentalnom testiranju

Nakon dugog proucavanja jednostavnih mentalnih testova, Bine je dosao do
zakljucka da mnogo vise obecavaju testovi koji sadrze kompleksnije zadatke. U
njemu treba da su prisutni svi oni intelektualni cinovi koji se ispoljavaju u
zivotnim zadacima cije se resavanje uzima za pokazatelje inteligencije.
Bine je zajedno sa lekarom Teodorom Simonom 1905. konstruisao prvi
individualni test inteligencije da bi razdvojio mentalno zaostalu decu od
normalne dece koja mogu sa uspehom da prate skolu. Test se sastojao od niza
zadataka rastuce tezine i svaki zadatak je predstavljao tipicno postignuce
deteta odredjenog uzrasta.
Bine je formulisao i sopstvenu teoriju inteligencije koja je poznata kao
sinteticka teorija funkcionisanja uma. Posebno se istice znacaj 4 komponente:
1)
2)
3)
4)

razumevanje (datog)
invencije (sposobnost nalazenja novih podataka)
direkcije (uskladjivanje misljenja sa zeljenim resenjem)
cenzure (proveravanje resenja kroz kritiku sopstvenog misljenja).

Na osnovu ovih komponenti pokusao je da podvuce razliku izmedju misljenja

dece i misljenja odraslih. Decje misljenje obelezava slaba i nepostojana
direkcija, razumevanje ostaje na povrsini stvari. Invencija je ogranicena,
povrsna dok je cenzura sasvim slaba.
Bine je bio uveren da je inteligencija jedinstvena sposobnost koja se moze
izraziti jednom merom. Kvantitaivni pokazatelj koji izrazava meru intelektualne
razvijenosti bio je tzv. MENTALNI UZRAST.
Svaki zadatak ima odredjenu vrednost izrazenu u broju mentalnih meseci, pa
se sabiranjem moze uspesno izracunati mentalni uzrast testiranog. Neko dete
moze imati mentalni uzrast od 5 godina a starost 7 godina. U tom slucaju, rec
je o detetu koje se veoma sporo razvija.
Posle Binea usvojena je Sternova ideja da se ucinak na testu inteligencije
izrazava koeficijentom inteligencije IQ. Mentalni uzrast se podeli sa
kalendarskim i taj racio se pomnozi sa 100.
Faktorska analiza
Pojam korelacija se odnosi na numericki izraz stepena i smera odnosa izmedju
2 ili vise varijabli. Koeficijenti korelacije mogu da se krecu od ++1 do -1. ++1

oznacavaju savrsenu pozitivnu povezanost gde su rastuce vrednosti jedne

varijable pracene rastom vrednosti druge varijable.
-1 oznacava da je rast vrednosti jedne varijable pracen padom vrednosti
druge. Koeficijenti korelacije mogu da imaju vrednost 0 i pokazuju da izmedju
2 varijable nema nikakve povezanosti - da se one nezavisno ponasaju.
Korelacija moze biti pozitivna: izmedju ucestalosti nasilja na TV-u i ucestalosti
nasilja na ulicama u stvarnom zivotu, i negativna: korelacija izmedju broja
strana koje treba procitati za ispit i studentsko zadovoljstvo.
Postupak faktorske analize dozvoljava da se iz matrice medjusobnih korelacija
razlicitih testova izdvoji onoliko nezavisnoh faktora koliko se cini neophodnim
da bi se objasnile dobijene interkorelacije izmedju testova.
Primer: Ako se nadje da su rezultati na testu kojim se ispituje obim necijeg
recnika medjusobno pozitivno korelirani u velikoj meri, onda je opravdano da
mislimo da faktor koji se moze otkriti faktorskom analizom oznacimo kao
verbalni faktor ili verbalnu sposobnost.
Faktorska analiza je u psihologiji prihvacena kao mocno sredstvo za
utvrdjivanje strukture sposobnosti.
34 Spirmanova teorija sposobnosti
Poznata je kao teorija 2 faktora. On je svoju koncepciju objavio jos 1904. godinu dana pre nastanka Bineovog testa.
Spirmanova osnovna pretpostavka je da svi intelektualni zadaci zahtevaju 2
vrste sposobnosti:
1) opstu sposobnost (g) i
2) specificnu sposobnost (s).
Opsta sposobnost je zajednicka svim zadacima koji ukljucuju misljenje, bez
obzira na njihov sadrzaj. Specificna sposobnost je vazna samo za taj zadatak.
Otuda postoji samo jedan opsti faktor.
Primer: Dva testa; test recnika i test koji resava resavanje aritmetickih
zadataka. Uspeh na oba testa zavisi od razvijenosti opste sposobnosti, ali uz to
svaki od njih zahteva specijalizovane sposobnosti koje su nezavisne jedna od
druge.
Posto oba testa zahtevaju istu sposobnost, izmedju njih mora postojati
pozitivna korelacija. Ona nece biti savrsena (+1) zbog cinjenice da postoje
nezavisne, specificne sposobnosti.

Specificne sposobnosti mogu biti izuzetno razvijene i kod ljudi koji imaju nisku i
nerazvijenu inteligenciju (tzv. idiot savant - mentalno zaostala osoba ali sa vrlo
ocuvanim i razvijenim specificnim sposobnostima brzog i tacnog racunanja,
pamcenja brojeva...). One, sa druge strane, mogu biti slabo razvijene kod ljudi
sa visokom opstom inteligencijom (muzicke sposobnosti).
Spirman je krajem 20-tih godina revidirao formulaciju nakon otkrica da
medjusobno slicni testovi medju sobom koreliraju u vecem stepenu od onih
koji nisu sadrzinski slicni. Priznao je mogucnost postojanja grupnih faktora kao
sto su verbalna, specijalna, numericka sposobnost.
U ljudskom misljenju istice postupanje po 2 principa:
1) izvodjenje odnosa i
Deluje kada covek ima u svesti dve ili vise ideja i kada otkriva odnose medju
njima.
2) izvodjenje korelata.
Ako su u svesti jedna ideja i jedan odnos, trazi se drugi korelat.
35 Terstonova teorija
Terston je na pocetku isticao postojanje opsteg faktora o kojem je govorio
Spirman.
Inteligenciju je shvatio kao skup grupnih faktora, koji su nezavisni medju
sobom.
On je nasao dokaze za 7 grupnih faktora. To su:
1) Verbalna sposobnost; efikasno razumevanje reci i odnosa izmedju njih.
Resavanje verbalnih analogija, obim recnika i testovi razumevanja procitanog
zavise od ove grupne sposobnosti.
2) Verbalna fluentnost; sposobnost brzog proizvodjenja reci. Ova sposobnost je
prisutna u testovima anagrama i slicnim zadacima.
3) Numericka sposobnost; sposobnost brzog izvodjenja obicnih aritmetickih
operacija.
4) Spacijalna sposobnost; sposobnost predstavljanja rotiranih prostornih
odnosa i objekata u prostoru.
5) Sposobnost asocijativnog pamcenja; sposobnost pamcenja brojeva, slova i
reci. Zadatak ukljucuje izlaganje 20 parova dvocifrenih brojeva. Uspesna
reprodukcija drugog clana u paru kada se prikaze prvi clan zavisi od ove
sposobnosti.

6) Perceptivna brzina; sposobnost da se tacno i brzo perceptivno identifikuju

znaci i objekti kao kod citanja, rada sa mapom i sl.
7) Induktivno zakljucivanje; sposobnost nalazenja pravila ili principa. Zadatak:
Uneti broj na mesto znaka pitanja u nizu brojeva 2 - 4 - ? - 16.
Terston smatra da se ne moze govoriti o inteligenciji kao jednoj sposobnosti.
Njegova istrazivanja su ukazala na razlike u razvojnim tokovima grupnih
sposobnosti. Ispitujuci decu izmedju 5 i 7 godina otkrio je da se kod njih
javljaju samo 3 primarije: verbalna, perceptivna brzina i spacijalna. Na
kasnijim uzrastima postupno se javljaju ostale. Najkasnije sazreva fluentnost
reci, dok perceptivna brzina najranije pokazuje kulminaciju u razvoju.
36 Hijerahijske teorije inteligencije
Psiholozi Bert i Vernon predlozili su teoriju po kojoj postoji opsti faktor ali i siri
grupni faktori kao i uzi grupni faktori.
Vernonov model strukture sposobnosti razlikuje 4 faktora:
opsti faktor; zauzima centralno mesto u hijerarhiji. Posle njegovog izdvajanja
javljaju se dva grupna faktora.
verbalno-edukativni; sadrzi verbalne i numericke testove inteligencije.
Drugi faktor cine spacijalne i mehanicke sposobnosti.
Siri grupni faktori diferenciraju se na sve uze i posebnije faktore. U tipicnom
slucaju uloga sirih grupnih faktora u individualnim razlikama nije velika. Jedino
se kod izuzetno talentovanih pojedinaca mora uzeti u obzir delovanje snaznih
grupnih faktora.
Bert je dosao do dokaza koji idu u prilog shvatanju da se uloga ovog faktora sa
uzrastom postepeno smanjuje i prenosi na grupne faktore.
U novije vreme, Dzek Kerol izlaze hijerarhijski model inteligencije oslonjen na
analizu 460 razlicitih istazivanja sprovedenih u periodu izmedju 1927. i 1987.
U ovoj teoriji isticu se 3 nivoa:
1. prvi nivo, obuhvata vise uzis sposobnosti: spelovanje, brzinu zakljucivanja
itd.
2. drugi nivo, obuhvata fluidnu inteligenciju, kristalizovane procese ucenja i
pamcenja, vizuelnu i auditivnu percepciju, lakocu proizvodjenja ideja i brzinu
obrade informacija.
3. treci nivo je jedinstvena opsta inteligencija koja odgovara Spirmanovom
opstem faktoru.
4

37 Teorija fluidne i kristalizovane inteligencije

Po Rejmondu Karelu treba razlikovati fluidnu i kristalizovanu inteligenciju kao
dva opsta faktora.
Kristalizovana inteligencija se odnosi na sirinu znanja, prefinjenost,
inteligenciju stecenu iskustvom, covekov pristup intelektualnim vrednostima
vlastite kulture.
Fluidna inteligencija je vrsta misljenja u kome je naglaseno zakljucivanje. Nju
karakterisu sposobnosti indukcije, opste zakljucivanje, formalno zakljucivanje i
figuralno zakljucivanje.
Obe inteligencije se razvijaju pod uticajem genetskih faktora i iskustva, ali se
priroda ovih iskustava razlikuje.
Kristalizovana inteligencija se uglavnom razvija na osnovu formalnog skolskog
ucenja dok se fluidna inteligencija razvija pod uticajem individualnog,
slucajnog ucenja.
Horn daje primer sledeceg zadatka: U nekoj bolnici se nalazi 236 bolesnika od
kojih neki imaju samo 1 nogu ali nose cipele. Polovina ostalih bolesnika je
bosa. Koliko cipela se nosi u toj bolnici?.
Ovaj problem se moze resiti postavljanjem jednacine sa 1 nepoznatom:
x + (236 x) x (0 + 1/2 (236 x)) 2 = 236. Tada se koristi jedno kulturno
orudje, algebra, kojim se ovladalo u toku formalnog skolovanja, pa je tu rec o
upotrebi krtistalizovane inteligencije.
Ali isti problem moze da resi i slabo obrazovan pojedinac na osnovu
razmisljanja da za svakog pojedinca sa jednom nogom postoji jedna cipela i po
dve cipele za polovinu ostalih pacijenata, sto je isto kao kada bi svi dvonozni
pacijenti imali po jednu cipelu.
Kristalizovana i fluidna inteligencija su nezavisne i to se otkriva i po tome sto
imaju razlicite razvojne puteve u toku ontogenetskog razvoja.
Kristalizovana inteligencija se moze osnaziti i prosiriti iskustvom, ucenjem,
vezbom i drugim nacinima doterivanja u toku citavog odraslog doba.

Fluidna inteligencija dostie vrhunac oko 20-te godine i onda opada usled
delovanja akumuliranog gubitka neurona. Efekti tih gubitaka postaju uocljivi od
20-te godine kada i opadaju mere fluidne inteligencije.
38 Alternative faktorsko-analitickom pristupu
Posto je psihometrijski pristup iscrpio svoje mogucnosti, u poslednje vreme se
daje prednost razmatranju inteligencije sa stanovista kognitivne teorije obrade
informacija.
Ona nalaze da se opisu procesi koji se javljaju kao koraci u resavanju
intelektualnog problema. Individualne razlike u inteligenciji nastaju usled
razlicite brzine i efikasnosti izvodjenja tih koraka.
Postoji diferencija s obzirom na slozenost procesa koji su predmet istrazivanja.
Neki polaze od ideje da treba upoznati brzinu i vrstu bazicnih kognitinih
procesa kao sto su: brzina vremena, reakcije i prepoznavanje jednostavnih
drazi. Pokazalo se da su brzine takvih bazicnih procesa u velikoj korelaciji sa
merama fluidne inteligencije.
Neki kognitivni psiholozi se bave procesima koji ucestvuju u kompleksnijim
kognitivnim zadacima. Dobra ilustracija novog pristupa je KOMPONENTNI
MODEL Roberta Sternberga.
Pri resavanju zadataka na organizovan nacin se ukljucuju i komponente
mentalnih procesa. Postoji veci broj komponenti koje se razvrstavaju u 5
kategorija:
1. METAKOMPONENTE, vezane za vise procese planiranja i donosenja odluka
pri resavanju.
2. IZVRSNE, staraju se o izvrsenju plana, resenja do koji je dolo na osnovu
metakomponenti.
3. Povezane sa ucenjem novih informacija - pamcenja ranije naucenih
informacija - TANSFERNE KMPONENTE - kojima se prenose upamcene
informacije iz jedne problemske situacije u drugu.
Sternberg postupa po opstim pretpostavkama kognitivne orijentacije u
psihologiji. On na osnovu brzine resenja i broja gresaka zakljucuje o
komponentama koje su aktivne pri resavanju problema. Inteligentniji subjekti
koriste vise vremena za globalno planiranje a manje za lokalno. (Formulisanje
strategije je globalno, a primena strategije je lokalno).

U posledje vreme se istice i Gardnerova teorija multiple inteligencije koja

polazi od kritike faktorsko-analitickog pristupa. Po Hauardu Gardneru,
inteligencija je sposobnost resavanja problema ili stvaranja proizvoda koji su
cenjeni u jednom ili vise kulturnih okruzenja. U knjizi OKVIRI UMA 1983.
Gardner je zasnovao tezu o postojanju 7 nezavisnih inteligencija:
1) lingvisticka, vestine citanja i pisanja, govora i razumevanja.
2) logicko-matematicka, numericko racunanje, resavanje zagonetki i naucno
misljenja.
3) spacijalna.
4) muzicka.
5) telesno-kinesteticka, u igri, atletici, hirurgiji, i glumi.
6) inter-personalna, razumevanje drugih.
7) intra-personalna, samorazumevanje.
39 Osobine testova inteligencije
Testovi inteligencije su standardizovani testovi, to znaci da su njihove stavke
analizirane i prociscene. U testu su samo zadaci kod kojih nema nedoumica da
li je odgovor tacan ili ne i koji dobro razlikuju uspesne od neuspesnih
pojedinaca.
Testovi poseduju precizna uputstva koja se ticu nacina zadavanja testa. Oni
poseduju norme i podatke o validnosti i konzistentnosti testa.
Norme su skorovi koji se dobijaju na velikom broju subjekata koji cine uzorak
za standardizaciju testa. One sluze kao standard na osnovu koga se poredi
rezultat nekog pojedinca koji po svojim svosjstvima odgovara osobama koje su
cinile uzorak.
Norme su obicno prikazane u obliku percentila i standardnih skorova. Percentili
su skorovi koji dele rezultate uzoraka na 100 jedinica (percentil 65 - rezultat
bolji od 64% rezultata, losiji od 34%).
Standardni skor je mera koja pokazuje udaljenost pojedinacnog skora od
aritmeticke sredine u jedinicama standardne devijacije.
Standardna devijacija je mera varijabilnosti skorova oko aritmeticke sredine.
Standardni skor se dobija po formuli:
Z = (X - M) : SD. gde je X skor, M aritmeticka sredina, SD standardna
devijacija.
Obicno se rezultati uzorka posebnim postupkom prevedu na skalu koja ima
aritmeticku sredinu 100 i standardnu devijaciju 15. To je skala devijacionog
kolicnika inteligencije.
7

Dobija se kolicnik koji je u savremenim tetsovima zamenio Sternov IQ. Nacin

da se dobije devijacioni koeficijent inteligencije ako se zna standardni skor
nekog ispitanika dat je u formuli: DIQ = 100 + 15 x Z.
90-110 prosecna inteligencija; ispod 70 mentalna zaostalost; preko 130
nadarene osobe.
Validnost testa: test je validan ako meri ono sto treba da meri. Validnost se
meri koeficijentom korelacije - bilo izmedju 2 testa ili izmedju testa i neke
spoljasnje mere sposobnosti (npr. skolski uspeh). U drugom slucaju koeficijenti
ne treba da budu suvise visoki jer bi se onda merilo skolsko znanje a ne
inteligencija.
Konzistentnost testa je doslednost testa samom sebi i ova osobina ima 3
aspekta:
1) pouzdanost; obim u kome osobe podvrgnute testiranju u vremenu A postizu
isti skor u nekom drugom vremenu B. Test mora da bude visoko pouzdan da bi
bio validan.
2) homogenost; obim u kome razliciti delovi testa mere istu pojavu. Visoka
homogenost je pozeljna, ali se u merenju sirih crta licnosti ne moze izbeci
relativno niska homogenost.
3) prenosivost; obim u kome test meri istu pojavu kada je primenjen na
grupama koje se razlikuju po starosti, kulturi u kojoj zive itd.
40 Najpoznatiji testovi inteligencije
Bine-Simonove skale
Najveci broj revizija ove skale sadrzi zadatke koji mogu da se razvrstaju u
sledecih 7 kategorija:
1)
2)
3)
4)
5)
6)
7)

vizuelno-motorne; precrtavanje romba, sklapanje figura.

numericko-rasudjivanje; matematicki zadaci.
socijalno snalazenje; nalazenje apsurdnosti u slikama.
pamcenje; brojeva i recenica.
pojmovno shvatanje; slicnosti izmedju stvari.
rasudjivanje; shvatanje apsurdnosti verbalnih iskaza.
jezicki zadaci; definicija reci.

U testu se koriste verbalni iskazi, objekti i slike. Odgovori zahtevaju

verbalizaciju, crtanje, racunanje. Zadaci su poredjani po godistima. Ispitivanje

zapocinje zadatkom predvidjenim za dete koje je godinu dana mladje, a

prekida se kada zadaci postanu suvise teski za ispitanika.
Vekslerovi testovi
Nastala je potreba da se za adolescente i odrasle osobe konstruisu drugaciji
testovi (zbog lakoce Bine-Simonovih). Americki psiholog Dejvid Veksler je
razvio izvestan broj testova za merenje inteligencije odralih ali i dece.
On je obratio paznju na jedan nedostatak Bineovih testova - pruzaju samo 1
skor za procenu intelektualnog funkcionisanja.
Njegovi testovi daju 3 rezultata: jedan za procenu verbalne inteligencije, drugi
za procenu neverbalne inteligencije a treci za ukupan skor. U njima se nalazi 6
verbalnih i 5 neverbalnih subtsestova (verbalni subtestovi su
1. informacije. Njime se proverava poznavanje cinjenica (koji je glavni grad
Mongolije? -Ulan Bator).
2. recnik. Ispituje se znacenje reci (Sta je ponos?)
3. slicnosti. (Po cemu su slicni pesma i skulptura?)
4. aritmetika. Njima se ispituje sposobnost racunanja u sebi.
5. razumevanje. Ispituje se shvacenost drustvenih normi i pravila (Zasto ljudi
placaju karte u prevozu?)
6. ponavljanje serije brojeva. (jednocifreni brojevi).
Neverbalni subtestovi su:
1. dopunjavanje slika. Treba da se ukaze na znacajne delove koji su ispusteni
na slici.
2. strip. Niz slika u kojima su prikazani dogadjaji treba da se rasporede po
logickom redosledu.
3. kosove kocke. Prikazana saka treba da se reprodukuje sastavljanjem 4
obojene kocke tako da se na gornjoj povrsini ukaze trazena sara.
4. sastavljanje figura. Slicno slagalicama.
5. sifra. Simbolima koji predstavljaju brojeve treba sto brze ispitati serije
brojeva.
Postoji veliki broj grupnih testova gde se u isto vreme ispituje veliki broj
ispitanika. Primer: U toku I svetskog rata, SAD - za potrebe vojske ispitano 3
miliona ljudi.
41 Inteligencija i skolski uspeh
Skolski neuspeh ne ukazuje uvek na nerazvijene sposobnosti. Izmedju
inteligencije merene nekim testom i skolskog uspeha postoji korelacija oko 0.5,

sto znaci da je oko 25% razlika koje se opazaju u skolskom uspehu povezano
sa varijabilnoscu inteligencije.
Ako za procenu intelektualne razvijenosti uzmemo vise grupnih sposobnosti
(Terstonov test), onda se predvidjanja skolskog uspeha neznatno poboljsa (za
oko 5%).
Tri sustinska nezavisna modaliteta su: poznavanje opste inteligencije, crta
licnosti i motivacija.
Skolski uspeh nuzno zavisi i od spoljasnjih okolnosti kao sto su: radni uslovi
kod kuce, stavovi roditelja i vrsnjaka prema ucenju, zdravstveno stanje,
"sreca" itd.
Istrazivanje u SAD-u, Australiji i Britaniji pokazuju da uspeh srednjoskolaca u
engleksom jeziku i matematici zavisi od njihove afektotimije, inteligencije,
snage Ega i drugih osobina licnosti.
Ako je sve drugo jednako, ucenik koji je srdacniji, prilagodljiviji i vezan za
nastavnika (to su aspekti afektotimije) - ucice uspesnije. Ali na univerzitetskom
nivou emocionalno hladnije i uzdrzanije osobe postizu bolji uspeh.
Dete koje je emocionalno uravnotezeno (sa vecom snagom Ega), ucice lakse i
uspesnije. Savesniji pojedinci (sa razvijenim super Egom), ucice uspesnije od
nesavesnih sa istom inteligencijom. Bolji ucenici obicno imaju manje razvijen
seksualni nagon.
42 Sposobnosti i ucenje stranog jezika (Sposobnosti, uzrast,
kognitivni stilovi i ucenje stranih
Na brzinu ucenja stranog jezika utice nekoliko faktora koji nisu povezani sa
sposobnostima.
1) uzrast onoga koji uci. Ucenje stranog jezika je najbrze i najefkasnije u
adolescentnom periodu, izmedju 13 i 15 godine. Kod osoba koje su ucile strani
jezik u decjem periodu je nesto bolji izgovor.
2) kognitivni stil onoga koji uci. To je uobicajeni nacin opazanja, organizovanja i
reprodukcije znanja. Postoji nekoliko dimenzija kognitivnog stila a najvise je
ukazivano na dimenziju koja se oznacava kao zavisnost / nezavisnost od polja.
Nju je proucavao Herman Vitkin. On smatra da se ljudi medjusobno razlikuju
po sposobnosti, pa iz jednog slozenijeg perceptivnog oblika izdvajaju njegove
komponente.

10

Istrazivanja: zadatak skrivenih figura. Osobe koje su neuspesne u ovim

zadacima pokazuju da je njihovo opazanje fizickog sveta nediferencirano.
Vitkin smatra da su takvi pojedinci skloni socijalnoj pasivnosti i preteranom
oslanjanju na druge osobe u okruzenju. Njih oznacava kao licnosti zavisne od
polja.
Sa druge strane su osobe koje su u zadacima uspesnije i autonomnije u
intelektualnom funkcionisanju i socijalnim interakcijama. Njih oznacava kao
licnosti nezavisne od polja.
Osobe zavisne od polja vise su sklone represiji i denegaciji, dok se kod osobe
koje su nezavisne od polja srecu odbrane intelektualizacijom i izolacijom.
Razlike izmedju ova 2 kognitivna stila su determinisane postupcima u
odgajanju dece. Deca koja su zavisna od polja su na razlicite nacine ometena u
sticanju nezavisnosti od strane majke, prezasticena su, ogranicena.
Kod adolescenata uspeh u ucenju stranih jezika je nesto veci kod osoba koje su
nezavisne od polja. Ideja da se pojedinci razlikuju u talentovanosti za ucenje
stranih jezika potvdjuje se u istrazivanjima u kojima je ustanovljeno da
rezultati na nekim testovima zadavanim pre pohadjanja kursa stranog jezika
pozitivno koreliraju sa indikatorima uspeha u ovladavanju stranih jezika.
Talentovaniji pojedinci uce brze ali to ne znaci da netalentovaniji pojedinci ne
mogu da ovladaju stranim jezikom vec samo to da mu je potrebno duze
vremena. Uspeh u ucenju stranih jezika se moze predvideti na osnovu
informacija o razvijenosti:
1)
2)
3)
4)

induktivne spososbnosti
mehanickog pamcenja
gramaticke senzitivnosti
sposobnosti pamcenja glasova

43 Intelektualna zaostalost i obdarenost

Jedna od shema u kojoj su odredjene kategorije intelektualne ravijenosti na
osnovu koeficijenta inteligencije je Vekslerova klasifikacija:
IQ

kategorija

130 i vise
120-129
110-119
90-109
80-89
70-79

vrlo visoka
izuzetna
visoki prosek
prosek
niski prosek
granicna inteligencija
11

ispod 70

mentalna retardiranost

Intelektualna retardacija:
zaustavljeni ili nepotpuni intelektualni razvoj koji se ispoljava kroz razlicite
teskoce u ucenju, resavanju problema, adaptaciji na nove situacije i sl.
Da bi neka osoba bila svrstana u tu grupu, nizak nivo intelektualnog
funkcionisanja treba da bude evidentan od najranijeg uzrasta. Ako je do
ostecenja doslo kasnije, mada osoba ima sve karakteristike mentalno zaostale
osobe, ne govori se o retardiranosti.
Kod nekih mentalno retardiranih osoba mogu se naci fizicki uzroci - mozdana
povreda prilikom porodjaja, deficijencija u radu tiroidne zlezde (kod
kretenizma) ili genetski poremecaj (Daunov sindrom). Uzroci mogu biti
oboljenje u toku trudnoce, stres, zracenje ili droga.
Iskustvo sa testovima inteligencije je pokazalo da u nekim slucajevima
pojedinci ostvaruju rezultat koji ih svrstava u grupu mentalno zaostalih ali je
rec o pseudo-zaostalosti (npr. usled veoma nepovoljnih uslova zivota ili nekog
emocionalnog poremecaja). Prema klasifikaciji koja se koristi u nasoj zemlji,
zaostali pojedinci se rasporedjuju u sledece grupe:
70-50
laksa zaostalost
50-30
umerena zaosalost
ispod 30 teska.
Kod osoba sa laksom zaostaloscu pored niskih rezultata na testu, javljaju se i:
1)
2)
3)
4)
5)
6)
7)

nerazvijenost interesa za okolinu

nesposobnost koriscenja apstraktnih pojmova
slabije artikulisan govor
neodgovarajuca misicna koordinacija
usporeno reagovanje na stimulaciju
nefleksibilnost navika
ocuvan emocionalan zivot i emocionalno reagovanje.

Lakse zaostale osobe nisu u stanju da zavrse redovnu skolu i po pravilu se

upucuju u specijalne skole.
Neki slucajevi iz kategorije umereno zaostalih mogu da se obuce za
jednostavnija zanimanja koja uz izvesni nadzor mogu da obavljaju. Medjutim,
tesko zaostali pojedinci zahtevaju stalnu brigu i nadzor svoje okoline.

12

Kod njih je rec o nivou intelektualnog funkcionisanja koji onemogucava

samostalan zivot. Karakteristike ovih osoba su: nemiri i rastresenost, fizicke
abnormalnosti i primitivnost emocionalnih reakcija.
Osobe koje su na nivou lake zaostalosti imaju umni uzrast deteta od 8 do 12
godina; umereno zaostali 3 - 7 godina; najteze zaostali - ispod 3 godine. Treba
voditi racuna da se zaostalo dete ne moze izjednaciti sa normalnim, samo
mladjim detetom.
Obdarenost:
Mali procenat pojedinaca sa veoma visokim skorovima na testovima
oznacavamo kao obdarene. Def: Pojedinci ciji je skor iznad 130 ili 140.
Termanove studije pracenja razvoja ovakvih osoba pokazuju da su takvi
pojedinci bolje adaptirani, zdraviji, snazniji i uspesniji u skolovanju od osoba sa
prosecnom inteligencijom. Neki medjutim, ne uspevaju u zivotu i pokazuju
razne znake neadaptiranosti: preteranu osetljivost na spoljasnja drazenja,
neuskladjenost izmedju intelektualnog i emocionalnog razvoja, nezadovoljstvo
svojim intelektualnim postignucem i dr. Sve to moze dovesto do
neprilagodjenosti u skoli i karijeri.
Postoji misljenje da se optimalna inteligencija krece u rasponu od 125-155 i da
su pojedinci sa razvijenijom inteligencijom izlozeni vecem riziku od
abnormalnosti psihickog razvoja.
Jedno od najtezih pitanja u psihologiji tice se identifikacije kreativnih osoba
koje su sposobne za originalne i revolucionarne uvide, stvaralacke izume i sl.
Neki psiholozi pokusavaju da konstruisu testove za procenu kreativnih
sposobnosti. Oni nisu u stanju da klasicnim tetsovima predvide pojavu novog
genija. neki psiholozi obracaju vise paznje na cinioce koji su vezani za licnost i
motivaciju.
Tereza Amebajl je u skorije vreme identifikovala faktore koji podsticu
kreativnost, a koji se dobrim delom odnose na socijalnu atmosferu u kojoj se
jedinka razvija. Kreativne osobe su podstaknute unutrasnjom motivacijom
(uzivanje u samom stvaralackom procesu i zelji da se problem resi) a ne
potrebom za postizanjem priznanja ili bogatstva.
One su, takodje, imale ceste prilike da budu u kontaktu sa drugim kreativnim
osobama, inspirativnim uzorima. Tako nastaju preporuke za oranizovanje
vaspitne o obrazovne sredine:
1) deci treba dozvoliti da budu ono sto jesu
2) u radu sa decom treba isticati ono sto je pozitivno

13

3) deci treba obezbediti stimulativnu sredinu u skoli i kuci u skladu sa

interesima dece
4) vrlo rano ih treba upoznati sa mogucim uzorima
5) u obrazovanju treba izbegavati razlicite stereotipije (polna pripadnost)
6) treba pokazivati spremnost za davanje podrske ali je ne pretvoriti u
preterano zastitnicki odnos
7) cesto je neophodno da se dete zastiti od pritisaka manje obdarenih vrsnjaka
koji ga tera na konformizam i odustajanje od isticanja

44 Nasledje i sredina kao faktori intelektualnog statusa

Mnogobrojne studije pokazuju da su socijalno-ekonomski status i uspeh na
testovima povezani. Osobe iz visih socijalnih slojeva imaju u proseku visi IQ od
pripadnika nizih slojeva.
Po jednom objasnjenju ova razlika je ishod razlika u stvarnoj inteligenciji
pripadnika razlicitih slojeva. Pripadnici nizih slojeva su genetski manje
intelektualno razvijeni.
Po drugom objasnjenju, standardni testovi inteligencije su suvise zasiceni
znanjem koje se stice u skoli, pa su tako nepravedni prema pojedincima iz
nizih slojeva.
Trece objasnjenje uvodi u igru razlicite motivacione, van-intelektualne faktore.
Pojedinci iz visih slojeva su sigurniji u sebe i svoje sposobnositi. Cetvrto
objasnjenje bi se pozivali na rano iskustvo pojedinaca koji pripadaju razlicitim
slojevima.
Deca iz visih slojeva zive u intelektualno podsticajnijoj sredini dok rani boravak
pojedinaca iz nizih slojeva u nestimulaivnoj sredini dovodi do slabije
intelektualne razvijenosti.
Slicno se mogu tumaciti razlike koje su u postignucima na testovima dobijaju
izmedju crnaca i belaca u SAD. Da bi se odgovorilo na pitanje da li su razlike
prvenstveno odredjene nasledjem ili sredinom, moze se ukazati na 4 grupe
studija:
1) studije na blizancima - niz studija pokazuje da je slaganje izmedju
monozigotnih blizanaca u pogledu inteligencije vece nego kod dizigotnih ili kod

14

brace i sestara iz iste porodice. Studije pokazuju da se i kod razdvojenih

blizanaca koji odrastaju u razlicitim porodicama ova slicnost odrzava.
2) studije o stabilnosti IQ - pokazale se da se i najstabilniji IQ pojedinaca koji su
testirani na uzrastima od 2,5 - 17 godina menjaju za oko 10 jedinica. Svaki
sesti pojedinac pokazuje oscilacije u IQ za 50 jedinica i vise (cak i 74); pobija
tezu da su razlike genetski utvrdjene.
3) razlike u ranom iskustvu - povezane su sa razlikama u inteligenciji. Studije
sa decom: od 2-7 godina u sirotistu, zatom prebacena u bolje institucije gde je
poklonjena individualna paznja; registruje se znatno povecanje inteligencije;
skolovaniji su, cesce stupaju u brak; imaju inteligentniju decu od onih koji su
ostali u sirotistu; pobijaju tezu o genetskoj utvrdjenosti.
4) Prate se efekti - posebno planiranih programa za razvoj intelektualnih
sposobnosti dece iz posebno depriviranih sredina (porodice sa izuzetno niskim
obrazovnim i socijalnim statusom); SAD. Nazalost, efikasnost ovih programa
pokazala je da je intelektualno napredovanje dece vise nego skromno; razlike
u inteligenciji su pretezno genetski odredjene.
Radivoje Kvascev je razvio program vezbanja sa ciljem da se poboljsa
inteligencija. On se sastojao u pokusaju da se raviju sposobnosti originalnog
misljenja i primenjen je na srednjoskolcima.
Godinu dana nakon vezbe IQ se povecava za 6 jedinica u odnosu na ucenike
koji nisu vezbali, ali se ne zna da li je taj prirastaj trajan ili se gubi.
Psiholog Blum navodi 3 momenta u interakciji deteta i njegove rane socijane
sredine koji su od znacaja za razvoj intelektualne sposobnosti deteta:
1) podsticanje verbalnog razvoja
2) kolicina potrepljenja koje dete dobija za uspeh u verbalnom zakljucivanju
3) ohrabrivanje deteta na aktivno pristupanje problemu, istrazivanje okoline i
ucenje novih vestina.
45 Inteligencija i starenje
Brojni primeri pojedinaca koji su i u poznim godinama sposobni za produktivne
doprinose pobijaju tezu laika da se intelektualno propadanje vidi kao nuzni
pratilac starenja.
Sistematska istrazivanja kognitivnih promena u srednjim i poznijim godinama
mogu da se organizuju kao studije poprecnog preseka i longitudinalne studije.
Prvi tip studija sastoji se u poredjenju funkcionisanja osoba koje su razlicitog
uzrasta. Ozbiljan nedostatk ovog postupka je sto su pripadnici razlicitih
15

generacija imali razlicite mogucnosti za obrazovanje i njihova iskustva su bitno

razlicita.
Zbog toga razlike u intelektualnim funkcijama u studiji ovog tipa nije moguce
bezrezervno pripisati starenju. U longitudinalnim studijama se periodicno mere
promene na istim pojedincima.
Istrazivanja govore o tome da vecina sposobnosti koje se procenjuju
standardnim testovima inteligencije sve do 60-te godine ne trpe gotovo
nikakve gubitke. Ako se neki primecuju, njih je moguce pripisati "gubljenju
brzine", nemotivisanosti i sl.
Do zobiljnih promena dolazi tek oko 80-te godine. Podaci iz ovih studija
ukazuju i na postojanje velikih individualnih razlika. Da li ce izmedju 70-te i 80te godine doci do znatnijeg opadanja ili ne, zavisi od fizickog zdravlja,
socijalno-ekonomskog statusa i dr. Osobe sa losijim zdravljem, kao i siromasni
imaju brze opadanje. Uvezbavane sposobnosti odrzavau se i u starosti, dok
neuvezbvane stare.
Zanimanje za istrazivanje mudrosti kod starijih osoba! Def: Ostvarivanje
posebno dubokih uvida u razlicite zivotne situacije i posedovanje sposobnosti
za pruzanje saveta i procenjivanje teskih zivotnih problema. Karakter mudre
osobe: pronicljivost, lukavost, sposobnost zakljucivanja i sudjenja.

IX

INTELEKTUALNI RAZVOJ

62 Osnovne pretpostavke Pijazeove teorije

Zenevska skola, razvojni strukturalizam.
Sakupljao podatke o pogresnim odgovorima dece na testovima, o decjem
misljenju (klinicka metoda).
Bavi se strukturama - organizovanim sistemima formalno opisivim koji leze u
osnovi intelektualnog, adaptivnog ponasanja koga osoba ne mora biti svesna.
Deca poseduju strukturu serijacije - organizovani sistem znanja i ubedjenja koji
se mogu logicki formalizovati, tranzitivnost (a>b, b>c => a>c), asimetricne i
povezane relacije [3 stapica].

16

Pristup zadatku pokazuje opsti princip ustrojstva misli, a ne mentalnu

strukturu koja je neopaziva i hipoteticki je konstrukt, a osoba ne mora imati
svesno znanje o strukturi.
Intelektualni razvoj - podizanje zgrade - nizi nivoi donose stabilnost visih nivoa.
4 faze: senzomotorna, preoperaciona, konkretnih operacija i formalnih
operacija.
Svaki period je kvalitativno razlicit, redosled faza je nepromenljiv, ponasanja
su povezana, stara i nova znanja, saznajne strukture se hijerarhijski vezuju.
Razvoj je poput spirale koja se siri a vreme prelazenja sa nivoa na nivo je
individualan.
F-je inteligencije na svakom nivou:
Asimilacija (osmisljavanje), Akomodacija (menjanje sredstava za saznavanje
sveta), adaptacija (ravnoteza prva dva).
Samosaznavanje je subjektom pokrenuta transformacija - interaktivni odnos
subjekta koji saznaje i objekta saznavanja.
63 Senzomotorni i preoperacioni period
Senzomotorni:
-0-2 godine, motorna i perceptivna aktivnost (hvatanje, vucenje), ogranicene
refleksne radnje.
Motorno prepoznavanje (prst nije = cucla), relfeks generalizovan (sve ce da
sisa - sisanjem se i spoznaju svojstva spoljasnjeg sveta)
Sa 5,5 meseci dete postaje sposobno da uhvati objekat, ali nema
supstancijalnosti (postojanosti) objekta ili osoba (postoji samo ono culima
dozivljeno) - tek izmedju 4-8 meseca, a potpuno- 2god
Period radikalnog saznajnog egocentrizma, ne emotivnog tipa (ono sto se ne
vidi - ne postoji).
Od 8. meseca - pravi akti inteligencije, cilj pre akcije (kocka na podu, na stolu
ali ne kocka kao pojam, percepcija je iscepkana)
Preoperativni:
Do 7.godine, period kvalitativno nove inteligencije, razvoj predstava i misli,
semioticke i simbolicke f-je (misli i o onome sto nije tu)

17

Odlozena imitacija (napada besa npr), simbolicka igra (kocka kao auto, stap
kao konj), govor (grejator umesto radijator - po onome sto zna), realizam reci
(rec vatra je vruca jer oznacava vrucu vatru - kod mladje dece)
Zakljucivanje je najpre transduktivno (iz 1 atributa - pas i ovca su isto jer imaju
4 noge), a zatim se o nezivim stvarima zakljucuje kao o zivim (animizam mesec i sunce se krecu - znaci zivi su)
Saznajna egocentricnost - svet gledaju iz jedne - svoje tacke gledista (moja
sestra ali ne moze ja sam njen brat), dete ne shvata da drugi ne vide stvari
kao on, ograniceno je shvatanje klasa odnosa i ne shvata se inkluzija klasa
(vise crvenih perli od zutih,a zutih ima vise nego perli).
Pojam funkcije - njime se ovladava (kanap na koturu se pomera - ista je duzina
kanapa)
Nema identiteta kvantiteta ili konzervacije.
Ima identiteta kvaliteta (to je isto)
64 Period konkretnih operacija
Dete od 7. godina misli konkretno, na logicki koherentan nacin i bez prisustva
nekog objekta.
Mentalna reverzibilnost - dete obuhvata 2 stanja simultano, sto se najjasnije
manifestuje u primeru konzervacije kvaliteta (glinena loptica - ista kolicina i
kad se napravi loptica od nje)
Obrazlozenja: prosta reverzibilnost (iz uze u siru casu i nazad), reverzibilnost
pomocu kompenzacije (voda viseg nivoa ALI casa je uza) identicnost (to je ista
voda).
Redosled konzervacija: Supstance (kolicine), Tezine, Zapremine (u starosti se
gube obrnuto)
Deca mogu da primete kvalitete tanja,duza dok u preop periodu su mogla
samo tanko, dugacko.
Ostvaruju se inkluzija klasa i serijacija.
65 Period formalnih operacija
Teza uocljivost razlika od predhodnih perioda
Od 11-14,15 godine - stabilizacija.
Bave se i mogucim, potencijalnim a ne samo realnim.
Hipoteticko - deduktivni nacin isljenja
18

Sukcesivno misljenje - ispitivanje, gradjenje, opovrgavanje, potvrda, hipoteza.

Izoluju se varijable u problemu, o iskazima se misli nevezano za sadrzaj.
Menja se odnos stvarnog i moguceg, idealizam koji upucuje na apstraktno,
kriza identiteta kod adolescenata, jos egocentrizam postoji i apsolutizovanje
licnog stanovista (bunt, netolerancija), imaginarna publika (utisak da je u
centru paznje, da ga svi promeravaju), licni mit (verovanje u jedinstvenost
sebe, nista mu se lose ne moze desiti).
Dejvid Elkajnd - imaginarna publika i licni mit slabe stabilizacijom formalnih
operacija.
Imaginarna publika - cesca je kod zenskih osoba (socijalni faktori)
Pijaze - faza formalnih operacija nije nuzna i zavisi od kulturno - obrazovnih
uslova za razvoj.
66 Ocena Pijazeove teorije intelektualnog razvoja
Pijazeova teorija je dominirala psihologijom u periodu izmedju 60-tih i 70-tih
godina. Medjutim, studije istrazivaca koji ne pripadaju zenevskoj skoli
ukazivale su na to da u razlicitim zadacima deca ne pokazuju dovoljnu
konzistentnost da bi se zakljucilo kojem periodu pripadaju.
Ta istrazivanja su pokazala da se neka nova sposobnost prvo javlja u
okolnostima koje su detetu poznate a tek posle u apstraktnim zadacima kakve
je postavljao Pijaze. Takvo dete prvo ovladava konceptom supstancijalnosti
ljudi a tek kasnije objekata.
Istrazivanja su pokazala da dete nije onoliko egocentricno, cak ni u najranijim
fazama razvoja. Studije sa decom koja su stara samo mesec dana pokazuju da
se dete jako iznenadi ako se skriveni objekat ne pojavi iza zaklona.
Neka druga istrazivanja decjeg egocentrizma koristila su kao subjekte stariju
decu. Pijaze je koristio zadatak u kome dete treba da prikaze kako neki reljef
planine izgleda osobi koja je nasuprot. Ono po njemu nije u stanju da se
postavi u poziciju drugog. Medjutim, pretpostavilo se da je ovaj zadatak suvise
apstraktan za dete pa su postavljali zadatke koje dete dobro razume. Deca,
3,5 godine, lutke - lopovi - policajci.
Kritike su uputili i ruski psiholog Lav Vigotski, kao i americki Dzerom Bruner.
On odbacuje pretpostavku o periodima razvoja kao nepotrebnu. Smatra da
razvoj logickog misljenja daleko vise zavisi od jezika tj. da se razvoj moze
ubrzati ako se dete uvezbava u koriscenju jezickog simbolickog sistema.

19

Ipak, Pijazeova teorija je i danas jedna od najznacajnijih koncepcija. Na njoj su

zasnovani pokusaji da se razume razvoj umetnickog ukusa i kompetencije Hauard Gardner:
- Od dve do sedam godina dete razume jednostavne price, dramske prikaze i
programsku muziku. Nije u stanju da razume i razlikuje umetnicke stilove.
- Od sedam do devet godina kulminira detetova potreba za realistickim
prikazima. Slika se ocenjuje kao dobra samo ako uspeva u fotografskoj
reprezentaciji.
- Od devet do trinaest godina se javlja estetska osetljivost, predvidja se
sudbina junaka iz price, prica se razume.
- Od trinaest do devetnaest godina se javlja kriza. Vecina adolescenata se
sklanja od umetnosti, ne bavi se njome, niti uziva u umetnickim produktima
drugih. Kada sude o delima, usvajaju kriticki relativizam.
Kada je obrazovni proces u pitanju - Pijazeova teorija - najpozeljniji nacin
organizovanja nastave je aktivno ucenje; razumeti nesto znaci otkriti ili ponovo
otkriti. Uslovi uspesne nastave su: primena aktivnih metoda uz stalno
istrazivanje deteta ili adolescenata.
Istine koje treba usvojiti moraju biti ponovo otkrivene od strane ucenika. Oni
uce i na osnovu svojih unutrasnjih mentalnih akcija, a ne na osnovu pasivnog
posmatranja. Ucitelji i nastavnici treba da ohrabruju decu da postavljaju
pitanja, da razvijaju sposobnost slusanja tudjeg misljenja i da u greskama
traze puteve za ucvrscivanje ispravnog misljenja.
67 Teorija Lava Vigotskog
Socijalni konstruktivizam
Socijalni kontekst ucestvuje u razvoju psihe (nije isto s decom u vrticima i onoj
u drugim uslovima).
Inteligencija se zacinje u drustvenim odnosima a ne u umu deteta.
Kao Vunt, razlikuje nize (prirodne) i vise mentalne f-je (elementarno pamcenje,
paznja i misljenje, logicko pamcenje, elementarni elementi).
Opsti zakon nastanka visih mentalnih f-ja-> svaka f-ja se javlja 2 puta, na dva
plana - socijalnom i inter-individualnom, a tek kasnije na unutrasnjem psihickom planu; prvo izmedju osoba kao sredstvo interakcije pa
internalizacijom postaje intrapsihicka kategorija.

20

Dete govorom saopstava svoje ciljeve (gde mi je ova bojica), a svest o

prisustvu drugih podstice govornu aktivnost, a Pijazeov egocentricni govor je
ustvari prelaz ka unutrasnjem govoru (kada dete prica kao monolog) koji
razvija proces misljenja.
Zona narednog razvoja intrapsihicko pociva na interpersonalnom, to je
razlika izmedju odredjenog ostvarenog i potencijalnog razvojnog nivoa, vazno
za predvidjanje razvoja pojedinca, nastava treba da ide malo ispred
ostvarenog nivoa, sledi osecaj efikasnosti kod ucenika i unutrasnja motivacija.
Zastupnik kooperativnog ucenja - bolje ucenje djaka viseg i nizeg stupnja je u
heterogenim grupama, pojedinac je deo grupe (kod Pijazea je usamljeno
posmatran pojedinac).
Gordon Olport - covek citavog zivota pokusava da izmiri plemensko u sebi (kao
lik u ogledalu) i ono licno (plamen individualnosti).
Uloge drugih osoba, kulture, sopstvene aktivnosti u razvoju - osnovni problemi
psiholoske teorije.

X RAZVOJ MORALA
68 Pijazeova teorija moralnog misljenja
Moralno sudjenje kod dece, moralnost i formiranje savesti.
Osnovni aspekti moralnosti vezani su za sposobnost da se razumeju i usvoje
razliciti sistemi i pravila (poprecni presek, transferzalne studije).
On analizira igru klikerima i odnos dece prema pravilima - prihvatanje, svest o
njima
4 stupnja : bez pravila, uvazavanje zbog imitacije starije dece (3-5godina),
stupanj pocetne saradnje - prate se pravila i tezi se pobedi; pravila do detalja
(11g)
U svesti o pravilima 3 stupnja postoje:
1) nema svesti da pravila obavezuju pa kao po pravilima se igra
2) pravila su sveta i nepromenljiva, doneta od strane autoriteta
3) pravila se usvajaju uz saglasnost ucesnika i uz saglasnost se mogu i
menjati.
2 stava: heteronomna moralnost - od tudje volje i zakona data, od autoriteta
(do 10 godine)

21

Autonomna moralnost - iz sopstvene volje, pravila se postuju zbog njihove

vrednosti.
U totalitarnim rezimima vlada heteronomna moralnost.
Odlike heteronomnog stava: pravila se postuju zbog moci autoriteta i straha
od kazne, pravda je imanentna, vrsi je sama priroda, pravedna je kazna
ispastanja, moralna ispravnost je drzati se slepo pravila bez preispitivanja
istih; nema razlike izmedju moralnih pravila i konvencija, odgovornost je
bazirana po objektivnim posledicama (gore je 5 soljica slucajno nego 1
namerno), deljena je i kolektivna, nelicna, svi prisutni su odgovorni, bez
uzimanja u obzir intencionalnosti (lav veci od kuce je veca laz od - 5 u skoli),
moralni sudovi podlezu izmeni zbog uzora.
Autonomnost oko 10te godine, dobro se veze za pravednost, gleda se i
namera, misli se i pomoci zrtvi a ne samo o kazni.
Heteronomni stav - uzrokovan je neravnopravnoscu roditelja i deteta i
saznajnom egocentricnoscu deteta.
Autonomni stav - logicka posledica detetovog ucesca u jednakim odnosima.
Vrsnjaci i interakcija su presudni za razvoj dece.
69 Kolbergova teorija
K teorija moralnog misljenja:
Lorens Kolberg - nije kao Pijaze ispitivao pojedinca iz jedne, vec iz vise kultura i
iste subjekte na raznim nivoima [longitudalni metod (uzduznog preseka) - 1
subjekt, razni uzrasti,kulture]
3 nivoa moralnog rasudjivanja sa po 2 podstadijuma:
1) pretkonvencionalni nivo: preoperacioni nivo intelektualnog razvoja, pravila i
ocekivanja su van same osobe, po spoljasnjem kriterijumu
orijentacija prema kazni (1.stadijum)
usluga-za-uslugu misao o potrebama nekog drugog (2.stadijum),
instrumentalno - relativisticki stadijum (muz sme da ukrade lek za zenu ali ne
za prijatelja i da plati posle)
2) konvencionalni nivo-period konkretnih operacija- Ja=ocekivanja i pravila
drugih, ispunjavati obaveze i odgovornost.

22

orijentacija dobre osobe - ispravno ponasanje je ono iz koje sledi dobro

drugima, uzima se u obzir misljenje manje grupe ljudi.
orijentacija prema redu i zakonu - okretanje sirim socijalnim
grupama=>ukrasti je uvek lose.
3) postkonvencionalni nivo - formalne operacije, Ja se diferencira od pravila i
ocekivanja drugih i vrednost se odredjuje po licno izabranim nacelima,
socijalne konvencije su arbitrarne.
orijentacija na drustveni ugovor i individualna prava - svest da su pravila
cesto relativna, mogu se menjati, ali su konvencije i stoga ih treba postovati
(da li dozvoliti apotekaru da ne da formulu leka?)
univerzalna eticka nacela - uvazavaju se apstraktni i univerzalni principi
moralnosti, prednost data najopstijim, a ovaj nivo malo ljudi dosegne
(prednost spasavanju zivota)

70 Kritika saznajnorazvojnog shvatanja moralnosti

Ne govore nista o tome kako se rasudjivanje prevodi u ponasanje.
Milgram - eksperimenti poslusnosti (sa citanjem zadataka i rastucim
elektrosokovima na svaki sledeci pogresan odgovor - 65% subjekata islo je do
kraja u davanju sokova - do potencijalno smrtonosnih cak iako su culi krike u
susednoj prostoriji).
Poslusnost - spremnost na postupanje po nalogu drugog, socio-psiholoska,
dobrovoljna i nenametnuta pojava.
Frojd - poslusnost je izraz infantilne zavisnosti sledbenika od vodje.
From - neoanaliticko tumacenje - moderno drustvo vrsi pritisak na pojedinca,
tera ga u bekstvo u totalitarnu poslusnost (time nema neizvesnosti niti
nesigurnosti zbog slobode i odgovornosti licnog odlucivanja)
Uoceno je da poznanstvo sa zrtvom smanjuje poslusnost, na nju utice i stav
grupe, a u slucaju neuskladjenosti 2 autoriteta dolazi do odbijanja poslusnosti
(2 roditelja).
Stepen poslusnosti zavisi i od okolnosti i od nivoa moralne razvijenosti.
Ne daju ni objasnjenje za regresije u moralnom sudu i ponasanju (vracanje na
nize stupnjeve).
23

Diskriminisuce su prema zenama (zene poseduju Etiku brige i odgovornosti a

muskarci Etiku pravde, ali u oba slucaja je druga osoba cilj za sebe)
Pijaze to nije ustanovio ali postoji i kod dece na preoperacionom nivou
razlikovanje konvencija i moralnih zahteva(kradja, sebicluk, laz su losi; ali
jedenje prstima, obraanje sa Ti nisu...)
Sheler i Mekdugal - empatija - osnov pozitivnih socijalnih odnosa.
Hofman - empatija ima i kognitivnu i motivacionu komponentu koja dovodi do
altruizma (ljubavi prema drugima), stvara se u porodici, ukazivanjem roditelja
detetu na posledice njegovog delovanja po druge.
Vaznost porodicnog vaspitanja se svakako istice.

71 Vaspitni stilovi i moralni razvoj

40tih godina - anarhija u vaspitanju, ideal postaje nemesanje u detetov razvoj i
pasivnost roditelja.
Globalna permisivnost - potekla delom iz sumnjicavosti klasicne psihoanalize u
akcije psihoterapeuta koji je pasivan, ne kritikuje pacijenta - sto je u terapiji
pozeljno ali ne u vaspitanju.
(lose ponasanje deteta se ovde shvata kao izraz njegove neshvacenosti i
frustracija)
To je pad SuperEga (samosavladjivanja) a uspon Ida (samougadjanja) u
drustvu.
U permisivnom vaspitanju naprotiv jaca veza SuperEga sa Tanatosom i on se
pstavlja sadisticki prema Egu i zato takve osobe imaju oscilacije u
samopostovanju i dr teskoce.
Deca tu permisivnost cak zapravo osete kao odsustvo ljubavi i to ne umanjuje
strah kod njih.
Vaspitni stilovi:

24

Autoritarni (slab razvoj dece, ocekuje se bezuslovna poslusnost i ceste su

kazne)
Permisivni (takodje slabiji razvoj dece, nema pravila, kazne, zahteva od dece..)
Autoritativni (roditelj nekad i odbija zahteve deteta ali daju licni primer,
razloge i kazne ali i nagrade objasnjavaju, pokazuju stvarno interesovanje za
dete, imaju realisticna ocekivanja)

XI JEZIKI RAZVOJ
72 Rane faze jezickog razvoja, socijalno lisavanje i razvoj govora
Prve reci se javljaju izmedju 8-15 meseca, obicno sa b,p,d,m i di pred
gledaj npr i mnostvo slicnih nekonvencionalnih reci se koristi.
Deca pokazuju osetljivost na ljudski glas, vokalnu muziku, pojava
sinhronizacije na govor u sredini, cak i snimljen (uocljivo u motornim
aktivnostima)
I3 dana staro dete razlikuje glas svoje majke, a od 1. meseca p i b=>
razvoj govora se oslanja na urodjene mehanizme akusticke osetljivosti.
Od 6.nedelje - gukanje, oko 6.meseca - slogovi, konsonant + vokal (ma-mama, ba-ba-ba...)
Zatim dete redja sekvence sa intonacijom slicnom govoru u recenici
(vokalizacija je urodjena i pokrenuta sazrevanjem - i kod gluve dece krene u
istom periodu)
Kod normalne dece se vokalizacija potkrepljuje govorom, odrzava paznjom
sredine.
Dete najpre savlada opste vestine artikulacije (po Vigotskom - preinteligentni
period).
Recnik se prvo sastoji od imenica i reci za akciju (mama, gleda) do 18 meseca
1, a kod odraslih imenice cine 1/3 recnika, a broj glagola raste do kraja 2.
godine, a onda prilozi, pridevi, zamenice...
Holofraze - uz gestikulaciju i intonaciju - reci koje imaju znacenje citavog
iskaza (Tata moze da znaci tata je otisao,tata vidi...)
Spor rast povecanja recnika do 2 godine, onda ubrzanje.

25

Telegrafski govor - oko 18.meseca - nema predloga, zamenica - recenice od 2

reci (Mama mleko)
Oko 4-5 godine deca usvajaju recenicne strukture. Ogroman je uticaj sredine,
razvoj govora je i u vezi sa emocionalnim razvojem.
Razlikuju se aktivni, pasivni i aktivni pisani recnik.
73 Pasivni recnik
Definicija: Fond reci koje osoba razume bez obzira na to da li ih upotrebljava u
svom usmenom ili pismenom opstenju.
Razlika izmedju reci koje pojedinac razume i reci koje koristi u izrayavanju
moze da iznosi i nekoliko desetina hiljada reci u korist pasivnog recnika. Sa
odrastanjem se razlika izmedju aktivnog i pasivnog recnika povecava.
Istrazivanja obima pasivnog recnika sprovela je Vera Lukic a ono je imalo
sledee ciljeve:
1. da ustanovi veliinu decjeg pasivnog recnika na pojedinim uzrastima
2. da ukaze na razvojne tendencije
3. da pokaze individualne razlike
4. da ukaze na uticaj sredinskih faktora tj. da ispita razlike u obimu pasivnog
recnika izmedju ucenika iz gradske i seoske sredine.
4 000 ucenika, 22 skole, test recnika: 300 reci slucajni uzorak iz recnika od
40.000 reci. Odgovor koji je pokazivao da dete razume pojedinacnu rec (recnik
prepoznavanja), uzimanje kao indikator poznavanja 133 drugih reci. Zakljucci
su sledeci:
1. decji pasivni recnik pokazuje stalno rastuci trend jer se velicina recnika
povecava iz godine u godinu za oko 3000-5000 reci godisnje (I razred od 56.000, II razred 8.000 reci, VIII razred ucetvorostruuje, znaci 32.000 reci.)
2. tempo povecanja recnika najveci je kod dece mladjeg skolskog uzrasta.
Najvece bogacenje recnika je utvrdjeno kod ucenika III razreda osnovne skole i
tu je veliki uticaj skole.
3. velike individualne razlike. IV razred sa bogatim recnikom blizi su ucenicima
sa bogatim recnikom koji pohadjaju VI, VII ili VIII razred.
4. recnik ucenika iz gradskih skola je znatno veci od vrsnjaka iz seoskih skola.
Socijalna i kulturna sredina uticu na obim pasivnog recnika dece.

26

5. velika razlika izmedju aktivnog pasivnog recnika. Pasivni je veci od 3-4

puta, nekoliko desetina hiljada reci.
6. sticanje znanja u skoli je bitan faktor koji utice na razvoj i bogacenje recnika.
74 Pisani recnik
Istrazivanja na uzorku ucenika iz 1% osnovnih skola u Srbiji. Analiza pismenih
zadataka od 2. do 8. razreda. Reci u zadacima razvrstane u 2 kategorije:
I TEKUCE RECI - sve reci, bez obzira na ucestalost javljanja.
II RAZLICITE RECI - reci koje se samo jednom javljaju u zadatku.
Zakljucci:
1. Na skolskom uzrastu naglo raste broj upotrebljavanih tekucih reci. Izmedju
2. i 8. razreda broj reci u sastavima se povecava preko 4 puta.
2. Proporcija tekucih reci povoljna je kod ucenika 2. i 3. razreda. U 4. naglo
opada, a kasnije blago raste.
3. Ucenici 2. razreda koriste recenicu od prosecno 6,35 reci, u 4. je duza za oko
3 reci, a u 8. broje 13 reci.
4. Devojcice su naprednije od decaka. Sastavi su duzi i bilo je vise razlicitih
reci. One prednjace i do 2 godine u odnosu na decake.
U pogledu prosecne duzine recenice, decaci su bili nesto bolji; pisali su duzim
recenicama. Pisani govor je siromasniji od aktivnog vokalnog govora jer
zahteva apstrakciju tj. predstave o recima bez zvuka.
Ta simbolizacija drugog reda je detetu teska onoliko koliko je algebra tea od
aritmetike.
Apstraktnosti pisanog govora doprinosi cinjenica da je to govor bez
sagovornika, pisac nije u dodiru sa buduim citaocem.
75 Teorije jezickog razvica
1. Jedan tip teorija smatra da se govor uci na osnovu procesa selektivnog
potkrepljenja i imitacije.
2. Druga grupa teorija smatra da je govor bioloski determinisana sposobnost
kojom raspolazu iskljucivo ljudi i da se sticanje govora razvija na osnovu

27

procesa koji se razlikuje od ucenja potkrepljenjem (operantnog ucenja) i ucenja

imitacijom.
1. U knjizi VERBALNO PONASANJE Skiner istice da odrasli uticu na decji razvoj
kroz selektivno potkrepljenje. I samo imitiranje reci i recenica koje se cuju u
sredini po Skinerovom shvatanju izaziva jedan oblik unutrasnjeg potkrepljenja,
samopotkrepljenje. Skinerovi kriticari su isticali:
- Govornik moze da razume i proizvede veliki broj recenica koje nikada
prethodno nije cuo i izgovorio.
- Drugo obelezje decjeg govora koje ova teorija tesko moze da objasni tice se
detetove spontane upotrebe gramatickih pravila koja dete nije moglo da cuje u
svojoj sredini. To pokazuje da jezicko ponasanje nije do kraja ishod imitacije i
spoljasnih potkrepljenja.
- Takodje postoje neke univerzalne sekvence u fazama govornog razvoja sto
vise odgovara tezi o sazravanju neke posebne jezicke sposobnosti nego
koncepciji o ucenju na osnovu delovanja razlicitih faktora u sredini.
Pored toga, posmatranja toka verbalne komunikacije izmedju majke i deteta
pokazuje da majke i druge osobe najcesce reaguju na sadrzinu nekog iskaza, a
vrlo retko ispravljaju gramaticki neispravne iskaze.
Postoje podaci o tome da majke koje cesto eksplicitno ispravljaju decje
govorne iskaze usporavaju, a ne unapredjuju jezicki razvoj.
2. Glavna alternativa prethodnoj teoriji jeste shvatanje Noama Comskog,
Meknila i drugih da postoji urodjeni i samo coveku prirodjen mehanizam za
sticanje govora. Ljudi na svet dolaze sa sposobnoscu da formulisu i razumeju
sve vrste recenica mada ih prethodno nikada nisu culi.
Meknil cak istice da sva deca poseduju urodjeni pojam o recenici. U svim
jezickim zajednicama deca moraju da prodju kroz fazu istrazivanja recenicnog
smisla upotrebom jedne reci (holofraza) ili koriscenjem dve reci zato sto su to
jezicke univerzalije zajednicke za sve jezike i urodjene.
Pijaze se usprotivio ovome tvrdeci da svakoj promeni u jezickom razvoju mora
da prethodi promena u razumevanju tj. intelektualnom razvoju.
Za Pijazea govor ne prozima misljenje i ne olaksava ga, sve do perioda
formalnih operacija. Comski i Meknil previdjaju da se govorne sposobnosti
deteta razvijaju kroz interakciju deteta sa njegovom socijanom sredinom. Dada
to ne bi bio slucaj, deca bi mogla da savladaju govor i na osnovu gledanja
televizije.

28

Govor usmeren ka detetu razlikuje se od govora usmerenog ka jezicki

kompetentnom pojedincu. On sadrzi povisen ton, koriscenje prostih recenica,
prosirivanje decjih izraza, a u njemu preovladjuju gramaticki jednostavne,
kratke recenice koje se mnogo puta ponavljaju. Na primer, detetova recenica
mama cipela pretvara se u recenicu mama uzima cipele.
Deca, sa svoje strane, pokusavaju da imitiraju prosirenja sopstvenih iskaza.
Deca ciji se govor cesce prosiruje, brze napreduju u usvajanju glagolskih i
imenickih promena. Ali nije svako prosirenje efikasno.
Dvoipogodisnja deca su svrstana u tri grupe. Prva grupa nije imala nikakve
jezicke vezbe. Druga grupa je tri meseca provodila po sat dnevno sa odraslom
osobom koja je prosirivala decje recenice. Treca grupa je isto provodila po
jedan sat sa odraslom osobom, ali je ova tumacila a ne prosirivala detetove
isakze.
Ako bi dete reklo bata smeje , iskaz bi mu bio protumacen kao bata je
srecan. Najveci napredak bio je u trecoj grupi. Prosirivanje svih recenica koje
dete izgovori nije onoliko efikasno koliko je to povremeno prosirivanje.
Roditelji menjaju svoj govor kada govore sa malom decom. Takva
prilagodjavanja imaju vise funkcija. Jedna je motivacionog reda (produbljuje se
odnos izmedju deteta i roditelja i drugih govornika), durga je socijalna (dete
uci kako da komentarise tudje iskaze , uci kad da odgovara idr.) i treca je
lingvisticka (pomaze detetu da lako nauci nove reci i sintaksicka pravila).
Zakljucak: detetov jezicki razvoj zavisi od nekih urodjenih mehanizama i
sopstvene zelje da se izrazi u interakciji sa odraslim osobama. Uz podrsku
sredine ceo razvoj ce biti brzi i osvojice vise nivoe i oblike.
76 Teza o kriticnom periodu za usvajanje govora
Ovu tezu zastupa Erik Leneber. On tvrdi da se maternji jezik ne moze sa
jednakom lakocom savladati u svakom periodu zivota. Po njemu, kriticni period
se zavrsava sa pojavom puberteta. Kraj kritickog perioda karakterise
uspostavljanje jasne lateralizacije mozga - svaka strana pocinje da kontrolise
razlicite oblasti ljudskih aktivnosti.
Kod vecine ljudi je leva hemisfera zaduzena za govor. Ako do dvanaeste
godine nij edoslo do usvajanja jezika, nema nikakvih izgleda da ce do toga
doci kasnije, jer je za levu hemisferu propusten kriticki period za
specijelizaciju.
U prilog ove teze govori sledece:

29

Kod odraslih, do afazija dolazi, u vecini slucajeva, kada dodje do povrede leve
strane mozga. Kod dece je afazija srazmerno cesta i kod povrede leve.
Kod dece izmedju druge i cetvrte godine, nakon povrede leve strane mozga,
desna strana se kasnije lako ukljuci u govorne funkcije i one se obnavljaju.
Ucenje stranog jezika je izuzetno tesko posle puberteta i tesko je usvojiti strani
naglasak.
Primedbe na tezu:
Podaci o afazijama koje je Lenberg uzeo kao primer su bili jako nepouzdani.
Prema nekim podacima, izvesna cerebralna specijalizacija postoji jos pre
pojave govora, odmah po rodjenju deteta.
Postoje slucajevi izolovane dece koja usvajaju maternji jezik i posle puberteta.
Takav je slucaj Djini, opisan 1977. godine. Devojcica, koja je od druge godine
zivela izolovana u jednoj sobi, do svoje cetrnaeste, je uspela da razvije govor,
koji je, doduse, ipak bio slabije artikulisan od njenih vrsnjaka.

77 Zivotinje i simbolicka komunikacija

Prvi pokusaj da se simpanze nauce govoru okoncani su potpunim neuspehom.
Krajem 60- tih godina preduzimaju se sistematicniji pokusaji obuke simpanzi u
ucenju neke vrste jezika.
Primer: obuka koju su sproveli Gardnerovi zapoceta je 1966. sa zenkom
simpanze. Vasu je na pocetku obuke bila stara oko godinu dana. Isproban je
pokusaj sa ucenjem gestovnog govora kojima se sluze gluvonemi severne
Amerike.
Vasu je pokazivala sposobnost da sastvi recenice. Sa 5 godina, ona koristi oko
1600 razlicitih znakova, neki od kojih su bili njeni sopstveni izumi, a ne prosto
ponavljanje onoga sto je naucila od trenera. Na primer, kada ju je maltretirao
jedan agresivni rezus majmun, ona je kombinovala znake za prljavi i
majmun.
Ove studije su ukazale na mogucnost da se kod nekih subhumanih primata
moze govoriti o sposobnosti razumevanja znacenja, o sposobnosti da se
30

znacima oznace perceptivno odustne pojave i o simbolickoj produktivnosti. Tj.

o sposobnosti da se proizvdeu i razumeju potpuno nove recenice.
Osnovno pitanje koje se na osnovu toga moze postaviti jeste: Da li je razlika
izmedju zivotinjskih i ljudskih simbolickih sposobnosti samo kvantivativna ili
kvalitativna? Po svemu sudeci, moze se izvuci zakljucak o kvalitativnoj razlici.
78 Lingvisticki determinizam
Fon Humbolt izneo je tezu da struktura jezika doticnog drustva utice na nacin
shvatanja sveta. Sapir i Vorf, pruzivsi dodatne argumente su se slozili sa njim.
Podaci iz jednog istrazivanja koje se bavilo uticajem gramatike jezika na
ponasanje pruzaju najjaci empirijski argument za Sapir - Vorfovu tezu. Primer:
u navaho jeziku obavezno je da kada se opisuje rukovanje nekim predmetnom
upotrebe razliciti glagoli u zavisnosti od oblika objekta.
Prepostavilo se da ce deca koja govore ovaj jezik nauciti da razlikuju oblike
nekog objekta ranije nego deca koja govore engleski. Na primer korisceni su
zuti konopac i plavi stap. Onda mu je pokazan treci objekat plavi konopac.
Trazeno je da kaze koji od dva objekta iz para najbolje pristaje uz plavi
konopac. Deca koja su govorila navaho jezik kao glavni jezik najcesce su
izvodila klasifikacije na osnovu oblika, dok su indijanska deca kojima je
engleski bio glavni jezik klasifikaciju mnogo cesce vrsila na osnovu boje.
Bazil Bernstajn bavi se uticajem klasne pripadnosti na govorne obrasce i
mesljenje pojedinaca. Jezik koji govore neobrazovani pojedinci u Engleskoj
oznacava se terminom javni jezik, za razliku od formalnog jezika kojim se
govori u srednjim i gornjim klasama.
avni jezik ima nekoliko svojstava koji vrse siri uticaj na covekovo misljenje.
Formalni jezika sadrzi gramaticki slozenije iskaze, recenice su duze, koristi se
vise prideva i priloga, govor je nezavisniji od konteksta sto dozvoljava efikasnu
komunikaciju sa slusaocem koji ne mora potpuno da poznaje prilike dogadjaja
koji se opisuje.
Valja istaci da klasne razlike u govornim vestinama imaju sledece implikacije
za obrazovni proces:
1. Posto se u skoli koristi formalni govor, deca iz nizih klasa moraju da korenito
izmene govorne vestine.
2. Deca koja su naviknuta na formalni govor u porodici u stanju su da pazljivo
prate duge govore svojih nastavnika.

31

3. Komunikacija izmedju dece i roditelja iz visih klasa sadrzi puno podsticanja

da se postavljaju pitanja i da se traga za odgovorima na njih.
Umesto strogog lingvistickog determinizma, po kome jezik kontrolise
uoblicavanje slike sveta, preporucuje se slaba forma determinizma po kojoj ga
odredjeni jezik samo donekle olaksava ili otezava.
79 Afazije
Afazije su poremecaji u govoru izazvani mozdanim povredama, koje mogu biti
uzrokovane rupturom u nekom krvnom sudu mozga, tumorom, mehanickom
povredom i dr.
Broka je jos oko 1860. godine primetio da povrede nekih delova levog
frontalnog reznja dovode do EKSPRESIVNE AFAZIJE. Ona se menifestuje u
teskocama u izrazavanju i artikulaciji i otezanom pronalazenju reci.
Citanje na glas i pisanje mogu biti otezani, ali razumevanje procitanog je
dobro. Cest pratilac ove afazije je oduzetost desne strane tela.
Nemac Vernike saopstava da povreda levog reznja dovodi do receptivne
afazije kada osoba ne razume reci. Cuje ih, ali ne shvata njihovo znacenje.
Postoji i ZARGON AFAZIJA, kada je recnik pacijenta toliko izmenjen, da postaje
nerazumljiv za okolinu.
Geshvind 1979. godine razvija Vernike-Gesvindovu teoriju prema kojoj
Brokaova zona u frontalnom reznju kontrolise misicne reakcije govornih
organa. U Vernikeovoj zoni se nalaze auditivni kodovi i znacenja reci.
Pri izgovoru reci, auditivni kod prelazi u Brokaovu zonu i nastaje artikulacija.
Ostecenje Vernikeove zone ometa razumevanje govora, ali osoba moze da
proizvodi reci iako govor gubi smisao.
Ipak, elektricnom stimulacijom odredjenih delova mozga se ometaju i
receptivni i ekspresivni aspekti. To nam govori da ipak postoji neki zajednicki
mehanizam proizvodjenja i razumevanja govora.
Kod monolingvalnih ljudi afazija se javlja povredom leve hemisfere. Kod
bilingvalnih, povredom desne. Yato se smatra da je desna hemisfera zaduzena
za ucenje i usvajanje drugog jezika.

XII MENTALNI POREMEAJI

80 Anksiozni poremecaji

32

Osnovna karakteristika je javljanje anksioznosti.

FOBIJE
Deset posto odraslog stanovnistva pati od neke vrste fobije, tj. nerealnog
straha od nekih objekata, bica i situacija. Postoje strahovi od odr zivotinja
ZOOFOBIJE, grmljavine - ASTRAFOBIJA, visine - AKROFOBIJA, zatvorenog
prostora - AKLAUSTROFOBIJA, mraka - NIKTOFOBIJA i dr.
JEDNOSTAVNE FOBIJE su strahovi od specificnih objekata, bica i situacija. One
uglavnom ne predstavljaju preveliki problem, ako se ne jave sa opsesivno kompulzivnim oblicima ponasanja.
SOCIJALNE FOBIJE - Pojedinac oseca uznemirenost i nesigurnost u prisustvu
drugih ljudi. Npr. strah od javnog nastupa.
AGORAFOBIJA je strah od velikog prostora i samostalnog izlaska medju ljude.
Agorafobicari su obicno bili zrtve napada panike.
Skolska fobija - dete tezi da postigne sto bolje rezultate u skoli, ali kada je u
njoj, nadvladava ga strah i teznje da se vrati kuci i napusti skolsku zgradu.
Javlja se cesce kod devojcica. Objasnjenje je da do ovog dolazi zbog
nesigurnosti u roditeljsku ljubav.

OPSESIVNO-KOMPULZIVNI POREMECAJI
Opsesije su iracionalne misli nad cijim pojavljivanjem u svesti osoba nema
nikakvu kontrolu, a kompulzije (prinude) su postupci koje osoba mora da
ponavlja iako je svesna njihove besmislenosti.
Kao kompulzivne radnje, najcesce se javljaju ritualna pranja i ciscenja ili
razlicita proveravanja. Kompulzivna radnja je mera uklanjanja opsesivne misli,
kao npr. da su ruke prljave.
Po psihoanalizi, O i K su zasnovane na izolaciji kao mehanizmu odbrane, kada
se neprijatni impulsi javljaju kao opsesivne misli, pa se osoba od provale
takvih impulsa stiti izvodjenjem rituala.
NAPADI PANIKE

33

Osoba iznenada upada u stanje intenzivnog straha bez vidljivog uzroka.

Najcesci simptomi su ubrzan rad srca, drhtanje, znojenje, dispnea, strah od
ludila ili smrti itd.
Izolovana je hemijska supstanca HOLECISTOKININ koja moze da provocira
napade kod ovakvih pacijenata, kao i mesavina kofeina, ugljen dioksida i
kofeina.
Od pacijenata se, u toku terapije, trazi da na drugi nacin tumace fizicke
manifestacije panike, i zato se zahteva npr. da se dugo dise u kesu.
Po nekim novijim podacima, kod ovih pacijenata postoji razlika u snabdevanju
krvi leve i desne strane mozga. Za desnu se smatra da kontrolise emocije.
GENERALIZOVANA ANKSIOZNOST
Za razliku od fobija, GA nije ogranicena na konkretne objekt ili situacije, vec se
moze odjednom javiti bilo kada. Simptomi su nesposobnost koncentracije,
poremecaji sna, znojenje, tahikardija, mucnina, gastrointestinalne tegobe,
glavobolje itd.
POSTTRAUMATSKI STRES
Skoro svako ko postane zrtva ozbiljnog traumatskog dogadjaja, izvesno vreme
nakon toga oseca intenzivni strah. Kad se ovaj strah produzi, mozemo govoriti
o PS. Tipicni znaci su ponovno dozivljavanje traume u snu, osecanje krivice itd.
Nivo kortizona se povecava u vreme stresa, a kod ljudi sa PS se zadrzava na
visokom nivou i dugo nakon prestanka stresa. Takvo reagovanje hormonalnog
sistema moze biti i pod uticajem naslednih faktora.
81 Somatoformni i disocijativni poremecaji
Somatoformne poremecaje karakterisu razni fizicki simptomi za koje se ne
mogu pronaci nikakve organske osnove. Takvi simptomi se pojavljuju i povlace
iznenada ili samo u prisustvu odredjenih osoba.
Cesti simptomi su anestezija, histericna gluvoca, slepilo, paraliza, mutizam i
niz viscelarnih simptoma - napadi kaslja, glavobolje, lazni dozivljaj trudnoce i
dr.
DISOCIJATIVNI POREMECAJI se svrstavaju u histericne neurotske poremecaje
kod kojih dominiraju psihicki, a ne fizicki simptomi.

34

Zanimljiv je poremecaj VISESTRUKA LICNOST. Takve osobe imaju vise

integrisanih licnosti koje su razlicite i u razlicito vreme dominiraju njihovim
ponasanjem. Eva je bila pacijentkinja sa dve suprotstavljene licnosti.
Crna Eva je bila sebicna i vrlo slobodna, a Bela Eva skromna i pazljiva. Crna
Eva je znala za Belu, ali ne i obrnuto. Na kraju se pojavila i treca licnost - Dzejn
koja je objedinila sva svojstva Crne i Bele Eve.
Shizofrenija se ne sme izjednaciti sa multiplom licnoscu, jer kod potonje
postoje dve potpuno racionalne individue. Kod shizofrenije, rascep se odnosi
na barijeru izmedju pojedinca i spoljnog sveta, a ne na podvojenu licnost.
U velikom broju slucajeva, ove osobe su u detinjstvu bile zrtve seksualnog ili
fizickog nasilja, pa bi ovi poremecaji bili naucene reakcije izbegavanja gde
nova licnost pomaze osobi da se skloni i izbegne opasnost.
U disocijativne poremecaje spadaju i SOMNABULIZAM (hodanje u snu),
PSIHOGENE AMNEZIJE, PSIHOGENE FUGE (bekstva).
PA se javlja kada ljudi zapadnu u PF, stanje u kom osoba izgubi svest o tome
ko je i sta je i luta daleko od svog prebivalista. PA najcesce prethodi neki veliki
stres, pa se ona moze protumaciti kao svojevrsni beg od stresa.
DEPERSONALIZACIJA je poremecaj kada osoba privremeno izgubi osecanje da
realno postoji i sebe dozivljava kao predmet ili sebe vidi van svog tela.

82 Psihosomatski poremecaji
Psihosomatski poremecaji su poremecaji nervnog sistema za koje se veruje da
su bar delom izazvani psihickim uticajima. Najcesce navodjeni poremecaji su
cir zeluca, astma, hipertenzija i dr.
Postoje dve grupe teorija psihosomatskih poremecaja - Teorije specificnih
dejstava i teorije nespecificnih dejstava.
TSD pokusava da objasni zasto se javlja bas ta bolest, a ne neka druga. TND
ustanovljava ona psih. stanja i osobine koje cine predispoziciju za nastanak
psihosomatske bolesti.

35

Na primer, od hipertenzije oboljevaju osobe koje snazno potiskuju svoje

agresivne impulse. Drugoj grupi objasnjenja pripadaju sva objasnjenja koja
polaze od pojma stresa, zivotnih dogadjaja itd. Npr ALEKSITIMICARI su ljudi
kojima nedostaju reci da bi opisali osecanja.
Oni okolini izgledaju bezlicni i hladni iako to nisu, vec samo ne mogu da se
izraze. Imaju problem da razlikuju emocije i culne senzacije. Retko placu, ali
kad placu ne mogu da se zaustave. Neki psiholozi pretpostavljaju da je uzrok
ovoga razdvojenost limbickog sistema i korteksa, posebno njegovih centara za
verbalnu komunikaciju.
Pacijenti kod kojih se ta veza hirurski preseca postaju slicni aleksitimicarima.
83 Afektivni poremecaji
Kod ove vrste poremecaja dominiraju poremecaji raspolozenja, npr. euforija ili
depresija koje su tako intenzivne da ozbiljno narusavaju svakodnevno
normalno funkcionisanje.
Najcesci poremecaj je BIPOLARNI POREMECAJ u kome se periodi manije
smenjuju sa periodima depresije. Hipomanije je relativno umerena veselost, a
hipermanija krajnja uzbudjenost.
Unipolarni poremecaj se odnosi na relativno trajno depresivno raspolozenje, a
DISTIMIJA je stalna depresija umerenog intenziteta.
Simptomi depresije - potistenost, seta, usporeno misljenje, osecanje
besmislenosti, smanjen apetit i seksualne potrebe. Dva puta je cesca kod zena
nego kod muskaraca, mada agresivci, radoholicari ili alkoholicari mogu u
osnovi biti depresivci.
Upadanje u depresiju u odredjeno doba godinne se svrstava u SEZONSKE
AFEKTIVNE POREMECAJE. Takve osobe povoljno deluju na svetlosnu terapiju.
Depresivna deca postaju socijalno nesnalazljiva, postizu losiji uspeh u skoli i
imaju slabije pamcenje i koncenraciju. Svi ti neuspesi dodatno uticu na
pogorsanje situacije.
Hronicno depresivne osobe su sklone suicidu. Oko 15% pacijenata sa ozbiljnom
depresijom pribegne samoubistvu. Muskarci su cesci izvrsioci uspesnih
samoubistava, najveci broj samoubica su osobe starije od 50 godina, fizicki
obolele osobe, narkomani, alkoholicari ili razvedeni.
Po psihoanalizi, depresija je reakcija na neki gubitak. Ponasanje depresivca je,
u osnovi, zahtev za dobijanjem paznje, ljubavi i sigurnosti koja im je
nedostajala u detinjstvu.
36

84 Poremecaji licnosti
O poremecaju licnosti se govori onda kada odredjena crta licnosti ima za
posledicu neprilagodjenost osobe. Kod njih osoba ne gubi kontakt sa realnoscu
i oni se manifestuju jos u adolescenciji, ponekad i ranije.
NARCISTICKA LICNOST je osoba sa preteranim dozivljajem sopstvenog znacaja,
zaokupljena fantazijama o uspehu, neosetljiva na okolinu, sa stalnom
potrebom da joj se neko divi.
GRANICNA LICNOST - (Merlin Monro) Osobe cija su glavna obelezja
impulsivnost i nepredvidljivost, tesko postizanje intimnosti sa drugim ljudima,
promenljivost raspolozenja. Kad su same, upadaju u depresiju, sklone su
pokusajima samoubistva, ne kontrolisu negativna osecanja prema drugim
osobama itd.
PARANOIDNA LICNOST - Karakteristike su sumnjicavost i preterana osetljivost.
Stalno nalaze dokaze da drugi pokusavaju da ih prevare, klone se drustva.
Tolik su osetljivi da ih je lako postideti ili poniziti. Za njihove neostvarene
ambicije su uvek drugi krivi.
SHIZOIDNA LICNOST - Osobe utonule u mastanja, hladne i na odstojanju
prema okolini. Zive kao usamljenici i zato imaju neobicne navike.
SOCIOPATSKA ili ANTISOCIJALNA LICNOST - Javlja se abnormalno agresivno i
potpuno neodgovorno ponasanje. Karakteristicne crte: Neosecanje krivice,
impulsivnost, potreba za uzbudjenjem, niska tolerancija na frustraciju,
nesposobnost odrzavanja prijateljstava.
Ove osobe nisu u stanju da odloze zadovoljenje potreba i nemaju razvijenu
savest i kajanje. Cesto su pocinioci brutalnih ubistava. Na razvoj ovih licnosti
uticu nasledni, sredinski i porodicni faktori. Ako se opisane crte jave kod dece
ili mladih, govori se o poremecaju ponasanja, a ne o sociopatskim licnostima.
85 Shizofreni poremecaji
Shizo = Cepanje, Fren = Dusa
Shizofrenija je vrsta psihoze ciji bi glavni simptomi bili poremecaji u
dozivljavanju sopstvene licnosti, realnosti i misaonog toka. Pacijent se oseca
sam sebi tudj, depersonalizovan. Ubedjen je da mu drugi citaju misli.
Govor im je pun nelogicnosti ili im se reci i recenice stereotipno ponavljaju.
Poznati objekti i situacije se dozivljavaju kao tudji. Zbog svega ovog, shizofreni
37

pojedinac se povlaci u sebe - autizam. Ponekad se javljaju halucinacije slusne, vidne ili mirisne.
CENESTETICKE halucinacije se odnose na dozivljaj sopstvene telesnosti.
Emocije SH mogu biti paradoksalne (kada se smeju dok su svi drugi tuzni) ili
rigidne ili odsutne (afektivna tupost). Ponekad se javljaju i poremecaji motorike
- nepokretnost i mutizam. Iz tih stanja se prelazi u stanja manije i agresivnosti.
Cesti su stereotipni pokreti, tikovi i grimase.
SH poremecaj se razvrastavao u tri kategorije:
HEBEFRENI - Odlikuje se opstom bizarnoscu, zbrkanoscu govora, povlacenjem
od spoljasnjeg sveta.
KATATONU SH karakterisu poremecaji motorike.
PARANOINDNI oblik je pracen idejama o sopstvenom dominiranju i manijom
gonjenja. Za razliku od drugih oblika, oni su uredni i njihova pojava nije toliko
upadljiva.
Danas se veca paznja pridaje postojanju POZITIVNE I NEGATIVNE
SIMPTOMATOLOGIJE.
Genetski cinioci su jako bitni. Kada su oba roditelja SH, rizik od oboljevanja je
40%, kada je jedan roditelj bolestan, rizik je 10%.
PS se odnosi na znake koji su karakteristicni samo za shizofrenicare, kao sto su
deluzije, halucinacije, poremecaji misljenja, bizarnost u ponasanju i
neadekvatna emocionalnost.
NS se odnosi na ispade u normalnom funkcionisanju - teskoce u odrzavanju
paznje, emocionalna hladnoca, nejasan govor.
Nekad je bila popularna HIPOTEZA DVOSTRUKE VEZE (double bind) da majke
koje detetu verbalno saopstavaju jednu, a neverbalno (facijalno ili telesnim
kretanjem) suprotnu poruku, dovode do shizofrene poremecenosti deteta.
Danas se smatra da na razvoj poremecaja uticu losi afektivni odnosi sa
majkom, prisustvo raznih stresora itd, a na razvoj bolesti mogu da uticu i
biohemijski faktori, npr. dopamin. ili virusna infekcija fetusa izmedju treceg i
sestog meseca trudnoce, kriticnom periodu u kortikalnom razvoju pre rodjenja.
86 Mentalno zdravlje nastavnika

38

Pitanje mentalnog zdravlja nastanika ima poseban znacaj. Od njega zavise

odnosi sa ucenicima, postupci disciplinovanja ucenika, nacin ocenjivanja i sl.
Nekoliko momoneta koji mogu da pogorsaju mentalno funkcionisanje
nastavnka su: Razliciti licni problemi, kao sto su bracne teskoce ili materijalni
status. Medjutim, sledeci momenti su specificnije povezani sa nastavnickim
zanimanjem:
1. Suocavanje sa zahtevima koji prevazilaze okvire nastavnikovog
obrazovanja.
2. Rad sa emocionalno poremecenom decom.
3. Susreti sa roditeljima i sukobi koji mogu iskrsnuti, predstavljaju dodatno
opterecenje za nastavnike.
Nastavnik koji zeli da postigne uspeh u radu sa ucenicima treba da se trudi da
razvije demokratski stil ophodjenja sa njima. Na osnovu Levinovih istrazivanja
stilova u rukovodjenju, pravi se razlika tri osnovna oblika odnosa izmedju
nastavnika i ucenika: autoritarnog, demokratskog i ravnodusnog.
Kod autoritarnog odnosa, nastavnik je Bog i batina. Posledice ovakvog
odnosa izmedju nastavnika i ucenika su sledece: ucenici su nesamostalni u
ucenju, nastoje da svoj uspeh zasnuju na neuspehu drugih ucenika, nisu
spremni da pomazu onima koji zaostaju u ucenju, nepoverljivi su jedni prema
drugima.
Suprotno ovima jesu demokratski odnosi koji po pravilu imaju za posledicu
postizanje dobrih rezultata u ucenju. Jasno je da ponasanje demokratskog
nastavnika podstice ucenike iznutra dok je autoritarni nastavnik onaj koji vrsi
pritisak na ucenike spolja.

87 Terapija mentalnih poremecaja

Najcesca su tri sledeca oblika: 1. psihoterapija, 2. medicinska terapija i 3.
socijalan terapija.
1. U grupu psihoterapeutskih postupaka spadaju: dubinske terapije zanovane
na psihoalanizi, humanisticke terapije orijentisane na licnost, bihevioralne
terapije kao i neke novije kakva je racionalno emotivna terapija Alberta Elisa

39

koji pokusava kroz dijalog i osporavanje sistema uverenja da pacijenta ucini

realisticnijim i konzistentnijim.
2. Medicinska terapija ukljucuje neurohirurske zahvate, prepisivanje razlicitih
lekova i elektrokonvulzivne sokove.
3. Socijalni tretman ukljucuje promenu socijalne sredine pacijenta.
Najradikalniji oblik je smestanje pacijenta u psihijatrijske institucije.
Ajzeikovi nalazi govore da se oko 2/3 neuroticnih osoba spontano izleci bez
ikakve posebne terapije. Ti nalazi bili su osnova za kritiku psihoanalitickog
tretmana. Kasnije su prikupljeni podaci da je jedino bihevioralna terapija
efikasna.
Medjutim, ukazivano je da je psihoanalitika terapija, ako se koriste razliciti
kriterijumi od onih koje je upotrebljavao Ajzeik, uspesno u preko od 80%
slucajeva.
Najveci broj komparativnih studija u kojima su poredjane grupe lecenih i
nelecenih osoba potvrdjuje da je Ajzeik potcenio efekte terapije. Istina je da ni
jedan od najcesce ispitivanih terapeutskih postupaka (psihoanaliticka,
bihevioralna psihoterapija i farmakoloska terapija) nema posebnu vrednost, ali
i dakombinacija ovih tretmana deluje sinergetski.

40