Fakultet zatite na radu

Pravni osnovi zatite

Seminarski rad na temu: Pojam, karakter i znaaj

zatite zaposlenih na radu

Student:

Ni,2015

Sadraj

1.Uvod............................................................................................................. 3
2.Uloga i znaaj zatite zaposlenih ................................................................ 4
3.Obaveze i odgovornosti poslodavca ........................................................... 5
3.1. Procena (profesionalnog) rizika............................................... ............. 6
3.2. Normativno ureivanje........................................................................... 9
3.3. Organizovanje procesa rada i poslova bezbednosti i zdravlja na radu
(zatite na radu)............................................................................................. 10
3.4. Obaveze poslodavaca u sistemu zatite zaposlenih .............................. 11
4. Zdravstvena zatita zaposlenih ................................................................. 12
4.1. Fiziko zdravlje zaposlenih ............................................................. 13
4.2. Briga za mentalno zdravlje zaposlenih ........................................... 14
4.3.Alkoholizam....................................................................................... 15
4.4. Zloupotreba droga............................................................................. 16
5. Posebna zatita zaposlenih........................................................................ 16
5.1. Zatita ena....................................................................................... 16
6. Zakljuak................................................................................................. 17
Literatura..................................................................................................... 18

1. Uvod
Opta zatita zaposlenih podrazumeva ostvarivanje uslova rada u kojima se preduzimaju
odreene mere i aktivnosti u cilju zatite ivota i zdravlja zaposlenih i drugih lica koji na to
imaju pravo. Interes drutva, svih subjekata i svakog pojedinca je da se ostvari najvii nivo
zatite zaposlenih, da se neeljene posledice kao to su povrede na radu, profesionalne bolesti
i bolesti u vezi sa radom svedu na najmanju moguu meru, odnosno da se ostvare uslovi rada
u kojima bi zaposleni imao oseaj zadovoljstva pri obavljanju svojih profesionalnih zadataka.
Za ostvarivanje ovakvog cilja neophodan je sistematski pristup u preventivnom delovanju i
povezivanje svih subjekata koji su nosioci odreenih obaveza i aktivnosti. Njihova je dunost
da se staraju o sprovoenju utvrenih pravila, mera i standarda o uslovima rada i stalna briga
da ih menjaju i usaglaavaju sa tehnolokim i drutveno-ekonomskim razvojem kako bi se
unapredila bezbednost i ouvalo zdravlje zaposlenih kao jedan od najvanijih elemenata
zatite zaposlenih.
Potreba za preduzimanjem odreenih aktivnosti sa ciljem zatite uesnika u radu javlja se sa
prvim oblicima rada, jer je svaki rad praen manjim ili veim opasnostima, ali se kao
organizovana delatnost uspostavlja tek poetkom 19. veka. Tada je uslovljena razvojem
industrije radnika klasa brojno ojaala, ali su se uslovi rada pogorali te je sa pojavom
industrijske revolucije, dolo do naglog poveavanja broja povreda na radu. Nezadovoljstvo
uslovima rada raste do te mere da dovodi do otvorenih istupanja radnika sa osnovnim
zahtevom za njihovo poboljanje. To dovodi do stvaranja snanog radnikog pokreta i
radnikih udruenja koja vre pritisak na dravu i ona je prinuena da ove odnose pravno
regulie kako bi obezbedila minimalnu zatitu radnika te veu ekonomsku stabilnost i
socijalni mir. Od tada poinje intenzivan razvoj zatitnog zakonodavstva, irenje socijalnih
prava i stvaranje meunarodnih organizacija koje u velikoj meri doprinose uspostavljanju
stabilnih sistema zatite zaposlenih.
.

2. Uloga i znaaj zatite zaposlenih

Uloga bezbednosti i zatite zdravlja na radu odreena je njenim ciljem i obimom prava i
obaveza poslodavca i radnika. Znaaj bezbednosti i zdravlja na radu se sagledava sa:

humanog,

socijalnog i

ekonomskog stanovita.1

Rad u humanim uslovima predstavlja zadovoljstvo za svakog pojedinca, ali i uspeh i ponos za
organizaciju, poslodavca i za drutvo u celini.
Socijalni znaaj u najveoj meri se izraava kroz veliki broj zaposlenih koji se povrede ili
izgube ivot na radnom mestu, obole od profesionalnih bolesti i drugih bolesti u vezi sa
radom o kojima, a esto i o njihovim porodicama, preuzima brigu drutvo.
I trea, ekonomska dimenzija bezbednosti i zdravlja na radu sagledava se preko posledica
povreda na radu, profesionalnih i drugih bolesti i iskazuje se odreenim finansijskim
pokazateljima koji zavise od broja i teine takvih sluajeva. Naime, povrede na radu i
profesionalne bolesti, esto su praene havarijama, odsustvom sa rada ime se stvaraju
trokovi i izdaci zbog toga to radnik ne radi, zbog zastoja koji nastaje u proizvodnji i to se
znatna sredstva izdvajaju za leenje radnika, nadoknadu njegove zarade i drugih trokova i
izdataka koji padaju na teret poslodavca i fondova socijalnog osiguranja. To znai da
bezbednost i zdravlje na radu utiu na produktivnost i ekonominost poslovanja u preduzeu,
kao i na kvalitet i konkurentnost proizvoda na tritu, te da poslodavac ima neposredni interes
da ona bude to efikasnija. Zato je svako ulaganje u mere zatite za poslodavca korisna
investicija. Od stepena bezbednosti zavisi zdravstvena i radna sposobnost zaposlenih a time i
produktivnost u okviru preduzea, koja se na nacionalnom nivou odraava na visinu
nacionalnog dohotka. Istovremeno boljom zatitom zdravlja na radu i smanjenjem broja
povreda na radu, profesionalnih i drugih bolesti, smanjuje se optereenje fondova socijalnog
osiguranja to se neposredno odraava na visinu izdvajanja ovih sredstava po osnovu
doprinosa i iz nacionalnog budeta. Dakle, od stepena bezbednosti zavisi zdravstvena i radna
sposobnost zaposlenih a time i produktivnost u preduzeu ali i sposobnost radne populacije na
nacionalnom nivou to u krajnjem utie na nacionalni dohodak i standard svih graana.
1

M.Ivanjac, S.Lukovi, D.Miljenovi, Bezbednost i zdravlje na radu, str.9-10, Beograd, 2005. godina

Zatita zaposlenih regulisana je zakonom i obuhvata optu zatitu kao pravo na bezbednost i
zatitu ivota i zdravlja, zatim posebne vrste zatite, kao to su zatita linih podataka, zatita
omladine, materinstva, pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta ili
druge osobe, zatita invalida, pravo na odsustvo sa rada zbog privremene spreenosti usled
bolesti, kao i posebnu zatitu odreenih kategorija zaposlenih od otkaza ugovora o radu:
zaposlene ene za vreme trudnoe, porodiljskog odsustva, roditelja za vreme odsustva sa rada
zbog posebne nege deteta, lana saveta zaposlenih i predstavnika zaposlenih u upravnom i
nadzornom odboru, predsednika sindikata kod poslodavca i imenovanog ili izabranog
sindikalnog predstavnika.

3. Obaveze i odgovornosti poslodavca

Poslodavac je nosilac svih obaveza i odgovornosti u uspostavljanju bezbednih uslova rada i
zatite zdravlja zaposlenih. U tom smislu opta obaveza poslodavca je da zaposlenom
obezbedi rad na radnom mestu i u uslovima u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zatite
zdravlja, odnosno da prilikom organizovanja rada i radnog procesa (pre poetka rada i u toku
rada) primeni preventivne mere kao i da za njihovu primenu izdvoji potrebna finansijska
sredstva. Pri izvravanju ove obaveze poslodavac je duan da se pridrava osnovnih principa
koji su sadrani u meunarodnim aktima, pre svega u Optoj direktivi EU i ugraeni u lan
12. Zakona a koji se odnose na:

izbegavanje rizika;

procenu rizika koji se ne mogu izbei;

otklanjanje rizika na njihovom izvoru primenom savremenih tehnikih reenja;

prilagoavanje rada i radnog mesta zaposlenom, naroito u pogledu izbora

opreme za rad i metoda rada, kao i izbora tehnolokog postupka da bi se
izbegla monotonija u radu i smanjio njihov uticaj na zdravlje zaposlenog;

zamenu opasnih tehnolokih procesa ili metoda rada bezopasnim ili manje
opasnim;

davanje prednosti kolektivnim nad pojedinanim merama bezbednosti;

odgovarajue osposobljavanje za bezbedan rad i izdavanje uputstava za rad na

bezbedan nain.2

M.Ivanjac, S.Lukovi, D.Miljenovi, Bezbednost i zdravlje na radu, str.18, Beograd, 2005. godina

Navedeni principi predstavljaju osnovu za delovanje poslodavca pri emu je njegova obaveza
da aktivnosti usmerava prevashodno na eliminisanje rizika ili svoenje na najnii mogui
nivo. U tom cilju poslodavac ima posebne obaveze u pogledu ureivanja prava i obaveza
zaposlenih, procene rizika, osposobljavanja radnika za bezbedan rad, ostvarivanja prava
zaposlenih, obavljanja strunih poslova zatite na radu, informisanja zaposlenih, stvaranja
mogunosti za uee zaposlenih i njihovih predstavnika i preduzimanja drugih preventivnih
mera kako bi se zatitio fiziki i psihiki integritet radnika na radnom mestu. Prilagoavanje
rada i radnog mesta zaposlenom i zamena opasnih tehnolokih procesa i metoda rada
bezopasnim ili manje opasnim predstavljaju mere kojima se eliminie ili smanjuje rizik.

3.1. Procena (profesionalnog) rizika

Evropski propisi iz podruja sigurnosti i zatite zdravlja na radu zahtevaju procenu rizika.
Meutim, ak i ako to nije zakonski zahtev, provoenje procene rizika dobra je praksa budui
da omoguava poduzimanje delotvornih mera za zatitu zdravlja radnika.
Najee opasnosti na radnom mestu su:

mehanike (npr. rotirajui ili pokretni delovi maina ili opreme),

elektrine (direktan ili indirektan kontakt sa delovima elektroizolacija) i

opasnosti vezane za karakteristike radnog mesta (npr. rad na visini ili dubini).

tetnosti deluju u duem vremenskom periodu i izazivaju razliita profesionalna oboljenja

odnosno oboljenja u vezi sa radom. tetnosti se mogu grupisati na:
tetnosti koje se pojavljuju u procesu rada (hemijske, fizie, bioloke);
Psihiki i psihofiziki napori

(stres, monotonija, poloaj tela u radu, rad sa

strankama);
tetnosti vezane za organizaciju rada (prekovremeni rad, rad nou, rad po smenama);
Ostale tetnosti (nasilje na radnom mestu, rad sa ivotinjama).3

J.Starevi, M.Ili, Prirunik za procenu rizika, str.15, Beograd,2010.

Slika br.1.

Procenom rizika se:

utvruju opasnosti

utvruje koji su radnici izloeni riziku od tih opasnosti

procenjuje ukljueni rizik;

procenjuje mogu li se navedeni rizici ukloniti ili ne,

odluuje o dodatnim merama koje su potrebne za prevenciju ili smanjivanje

rizika.

Kad se govori o riziku na radu, podrazumeva se rizik koji se javlja na radnom mestu, koji
ugroava ivot i zdravlje zaposlenog pri obavljanju poslova svog zanimanja (profesije), pa se
takav rizik definie kao profesionalni rizik. Ovi rizici su razliiti po vrsti i intenzitetu te je
neophodna identifikacija i odreivanje stepena mogueg uticaja na zaposlenog to se utvruje
u postupku procene profesionalnog rizika za svako radno mesto. injenica je da se praktino
ne mogu eliminisati svi faktori rizika, to znai da na svakom radnom mestu postoji neki rizik,
ali se on do odreenog nivoa smatra prihvatljivim jer ne ugroava neposredno zdravlje
zaposlenog. Procenjuje se preostali rizik, onaj koji poslodavac nije mogao da izbegne niti da
otkloni na njegovom izvoru te postoji opasnost i verovatnoa da ugrozi zdravlje zaposlenog.
Znai, u pitanju su radna mesta na kojima se (zbog prirode posla), i pored preduzetih mera,
rizik ne moe otkloniti niti smanjiti (rad na visini, na otvorenom, pod vodom ili zemljom i
dr.), te je neophodno utvrditi pravo stanje, izvriti analizu uticajnih faktora i proceniti koje i
kakve tetne posledice moe da izazove i koje mere u svakom sluaju primeniti da bi se
zaposleni zatitio.

Procena rizika predstavlja najznaajniju obavezu poslodavca. Vri se pre poetka rada, u toku
rada kao i u svakom sluaju kada zbog izmena uslova rada moe doi do pojave novog rizika
ili promene stepena utvrenog rizika.
Koraci koji preduzimaju prilikom procene rizika su:

Utvrditi opasnosti ta moe poi po zlu?

Proceniti ko bi mogao trpeti posledice i kako ozbiljne

Proceniti koja je verovatnoa da se to dogodi.

Odluiti na koji se nain rizici mogu ukloniti ili umanjiti mogu li se

unaprediti objekti, uslovi rada, oprema ili obuka?

Provesti kontrolne mere.

Revidirati, kako bi proverili jesu li kontrolne mere delotvorne.

Ukljuiti konsultacije sa zaposlenima u proces te im osigurati informacije o

procesu procene rizika.4

Procena rizika kao preventivna aktivnost znaajna je zbog toga to se vri za svako radno
mesto na osnovu opasnosti utvrenih na radnom mestu i u radnoj sredini i mogueg uticaja na
zaposlenog na tom radnom mestu. Poslodavac je obavezan da donese poseban akt o proceni
rizika u pisanoj formi koji sadri podatke o stvarno utvrenom stanju (procesu rada,
opasnostima i zaposlenima), procenjenom riziku i predviene mere zatite. Aktom o proceni
rizika, a na osnovu ocene slube medicine rada, poslodavac je obavezan da odredi konkretne
zdravstvene uslove koje mora da ispuni radnik da bi mogao da obavlja odreene poslove na
radnom mestu.
Procena rizika je struan, sloen i odgovoran posao koji zahteva obrazovanje strunog tima za
procenu, izbor metodologije i odgovarajuih metoda, kvalitetne i tane podatke o uslovima
rada i zaposlenom i dr. Zakon samo naelno odreuje da u utvrivanju i proceni rizika kao i
prilikom sastavljanja akta o proceni rizika uestvuje sluba medicine rada i da u pripremi akta
o proceni rizika uestvuje lice odreeno da obavlja strune poslove bezbednosti i zatite
zdravlja na radu. Blii uslovi, nain i postupak procene rizika propisani su Pravilnikom o
nainu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini.

J.Starevi, M.Ili, Prirunik za procenu rizika, str.22, Beograd,2010.

3.2. Normativno ureivanje

Poslodavac je obavezan da u skladu sa Zakonom utvrdi prava, obaveze i odgovornosti,
preventivne mere i nain njihovog sprovoenja u cilju ostvarivanja bezbednosti i zatite
zdravlja na radu sledeim normativnim aktima:

kolektivnim ugovorom ili optim aktom,

ugovorom o radu ako ima do 10 zaposlenih,

aktom o proceni rizika,

pismenim sporazumom sa poslodavcem sa kojim izvodi radove na istom

prostoru,

elaboratom o ureenju gradilita

i programom o postupnom otklanjanju nedostataka koji ne ugroavaju tee

zaposlene.5

3.3. Organizovanje procesa rada i poslova bezbednosti i zdravlja na radu (zatite na radu)
5

M.Ivanjac, S.Lukovi, D.Miljenovi, Bezbednost i zdravlje na radu, str.23, Beograd, 2005. godina

Poslodavac je obavezan da organizuje proces rada u uslovima koji su bezbedni za zaposlene te

da ne moraju da strahuju da e im u toku rada biti ugroeno zdravlje. Da bi uspeno obavio
ovaj zadatak, poslodavac je obavezan da preduzima i druge konkretne mere u toku rada:

da zaustavi svaki rad koji predstavlja opasnost po ivot i zdravlje zaposlenih,

da obezbedi pruanje prve pomoi, spasavanje i evakuaciju u sluaju
opasnosti,

da sprei ulazak u krug objekta ili gradilita lica i sredstava saobraaja koji
nemaju osnova za to,

da obezbedi odgovarajue obeleavanje opasnosti,

da angauje slubu medicine rada za obavljanje poslova zatite zdravlja

zaposlenog i

da organizuje obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.

Poslodavac se opredeljuje za nain organizovanja ovih poslova u zavisnosti od: tehnolokog

procesa, organizacije, prirode i obima procesa rada, broja zaposlenih, broja radnih smena,
procenjenih rizika, broja lokacijski odvojenih jedinica, vrste delatnosti. Poslodavac moe sam
da obavlja navedene poslove u delatnostima utvrenim Zakonom, koje po prirodi nisu rizine,
i ako pri tome nema vie od 10 zaposlenih. U ostalim sluajevima, kada se poslodavac bavi
opasnom delatnou i kada rizik i pored preduzetih mera ne moe eliminisati ili ako ima
vie od 10 zaposlenih, ove poslove moe da obavlja zaposleni, odnosno lice sa poloenim
strunim ispitom, a koje poslodavac pismeno odredi.
I trea mogunost je da poslodavac angauje pravno lice ili preduzetnika sa licencom za
obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu. Za obavljanje poslova zatite zdravlja na
radu precizirane angauje se sluba medicine rada. Pored obavljanja prethodnih i periodinih
lekarskih pregleda, slubi medicine rada se obezbeuje vee uee u preventivnim
aktivnostima. Sluba daje miljenje sa stanovita zdravstvene zatite o izboru drugog
odgovarajueg posla (koji se odreuje prema zdravstvenoj sposobnosti), izboru novih
sredstava za rad, opasnih materija i sredstava i opreme za linu zatitu na radu. Ova sluba se
posebno angauje na upoznavanju zaposlenih sa rizicima po zdravlje kao i pri utvrivanju
uzroka nastanka profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom, identifikaciji i proceni rizika
na radnom mestu. Ocenjuje i utvruje posebne zdravstvene sposobnosti koje moraju da ispune
zaposleni za obavljanje odreenih poslova na radnom mestu sa poveanim rizikom. U ovim

10

aktivnostima, sluba medicine rada neposredno sarauje sa licem za bezbednost i zdravlje na

radu. Line podatke o zaposlenom utvrene u toku lekarskih pregleda kao i podatke o
povredama na radu, profesionalnim bolestima i oboljenjima u vezi sa radom sluba medicine
rada uva kao poverljive i moe ih dostavljati nadlenim subjektima na nain propisan
zakonom.
Posebno se istie obaveza poslodavaca da, u sluaju kada vie njih rade na istom prostoru ili
dele isti prostor, sarauju u primeni mera bezbednosti i koordiniraju svoje aktivnosti. Pri tome
su obavezni da utvrde nain saradnje pismenim sporazumom kojim se odreuje i lice
zadueno da koordinira rad na sprovoenju predvienih mera. Ova obaveza znaajna je
naroito za bezbednost na gradilitu gde esto rade vie izvoaa, a poznato je da se u
graevinarstvu deava veliki broj povreda.
3.4. Obaveze poslodavaca u sistemu zatite zaposlenih
Obaveze poslodavca definisane su Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, istovremeno
predstavljaju prava zaposlenih u vezi sa sprovoenjem mera bezbednosti i zdravlja na radu.
Poslodavac je duan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u
kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu te se poslodavac ne oslobaa
obaveza i odgovornosti u vezi sa primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu odreivanjem
drugog lica ili prenoenjem svojih obaveza i odgovornosti na drugo lice.
U sluaju nastanka povrede na radu zbog neuobiajenih i nepredvidivih okolnosti koje su
izvan kontrole poslodavca ili zbog izuzetnih dogaaja ije se posledice uprkos svim
nastojanjima nisu mogle izbei, poslodavac nije odgovoran.
Radni proces treba da bude prilagoen telesnim i psihikim mogunostima zaposlenog, a
radna okolina, sredstva za rad i sredstva i oprema za linu zatitu na radu budu ureeni,
odnosno proizvedeni i obezbeeni, da ne ugroavaju bezbednost i zdravlje zaposlenog.
Prilikom organizovanja rada i radnog procesa neophodno je obezbediti preventivne mere pre
poetka rada zaposlenog, u toku rada, kao i kod svake izmene tehnolokog postupka, izborom
radnih i proizvodnih metoda kojima se obezbeuje najvea mogua bezbednost i zatita
zdravlja na radu, zasnovana na primeni propisa u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu,
11

radnog prava, tehnikih propisa i standarda, propisa u oblasti zdravstvene zatite, higijene
rada, zdravstvenog i penzijskog i invalidskog osiguranja, i dr.
Poslodavac je duan da donese akt o proceni rizika u pismenoj formi za sva radna mesta u
radnoj okolini i da utvrdi nain i mere za njihovo otklanjanje te da se aktom o proceni rizika,
na osnovu ocene slube medicine rada, odredi posebne zdravstvene uslove koje moraju
ispunjavati zaposleni za obavljanje odreenih poslova na radnom mestu u radnoj okolini ili za
upotrebu pojedine opreme za rad.

4. Zdravstvena zatita zaposlenih

Jedan od veoma bitnih faktora koji doprinosi prosperitetu i jaanju celokupnog kolektiva i
organizacije jeste i obezbeivanje fizikog i mentalnog zdravlja zaposlenih. Pojmovi zdravlje
i sigurnost su blisko povezani ali se ipak meu njima pravi odreena razlika istiui da je
pojam zdravlja znatno iri od pojma sigurnosti. Pod pojmom zdravlje podrazumeva se u
najoptijem obliku odsustvo bolesti, povreda, mentalnih ili emocionalnih potekoa koji mogu
da utiu na normalnu aktivnost ljudi dok s druge strane sigurnost se vie odnosi na fiziko
nego na mentalno blagostanje pojedinca.
Odgovornost za zdravlje kao i sigurnost zaposlenih poverena je menaderu za ljudske resurse
odnosno krajnjim poslovoama koji kroz podseanje zaposlenih da koriste zatitnu opremu,
savetovanje pri koritenju alata i maina te posmatranje zaposlenih u cilju uoavanja da li su
prisutni alkohol i narkotici na radnom mestu, moe u velikoj meri da doprinesu poveanju
stepena zdravstvene zatite zaposlenih.
Postoje etiri osnovna problema koja su povezana sa zdravljem zaposlenih a to su:
1. fiziko zdravlje i bolesti,
2. emocionalne bolesti,
3. alkoholizam i
4. zloupotreba droga.6

B.Sua, Menadment ljudskih resursa, Novi Sad, 2009

12

4.1. Fiziko zdravlje zaposlenih

Fizika oboljenja i bolesti zaposlenih mogu u velikoj meri da smanje radnu sposobnost
zaposlenih stoga bi svaka organizacija trebalo da razvije programe zdravstvene zatite
zaposlenih te da obezbedi svakom zaposlenom zdravstveno osiguranje i leenje. Posebnu
panju potrebno je posvetiti profesionalnim oboljenjima koja su ve ranije pomenuta.
Profesionalna oboljenja su dugotrajni zdravstveni problemi prouzrokovani supsatancama koje
se apsorbuju kroz kou, udiu iz atmosfere ili uzimaju kroz usta ili utiu na neko od ula.
Preterana buka ili slabo osvetljenje takoe mogu da imaju negtivne efekete na zdravlje
zaposlenih. Radno okruenje je glavni uzrok nastanka profesionalnih oboljenja.
Radnici koji rade u dodiru sa azbestom, rudari i radnici u hemijskoj industriji predstavljaju
jednu od najrizinijih grupa.
Redovno sprovoenje lekarskih i sistematskih pregleda za sve zaposlene je vrlo vana
investicija u cilju ouvanja opte zdravstvene sposobnosti zaposlenih.

Poslodavci mogu

uticati na fiziko zdravlje zaposlenih i kroz obezbeivanje programa za odravanje fizike

kondicije u koje mogu biti ukljueni i programi i savetovanja u vezi zdrave prehrane,
odvikavanja od puenja i slino.
U cilju spreavanja bolesti i nezgoda koje su posljedica puenja u proizvodnim halama, veliki
broj poslodavaca se odluio na primenu sledeih mera kako bi se rizici sveli na minimun:
-

odreuju se posebna mesta na kojima je dozvoljeno puenje,

zaposlenima se nude programi za odvikavanje od puenja;

obezbeuju se bonusi za radnike koji su se uspeno odviknuli od puenja i sl.

4.2. Briga za mentalno zdravlje zaposlenih

Pritisci savremenog naina ivota pojaani zahtevima posla mogu da dovedu do niza
emocionalnih i mentalnih problema koji su kolektivno oznaeni kao stres. Jednu od najboljih
defnicija stresa dao je psiholog Alister Ostel koji ga je opisao kao stanje koje postoji kad
nain na koji ljudi pokuavaju da zahvate probleme pritiska ili prevazilazi njihove
sposobnosti. Stres dakle ne potie od spoljnog problema ve od naina na koji pojedinac
zahvata problem. Odnosno to je, u stvari, disfunkcionalni nain razmiljanja o nama samima i
o problemima koji nas uznemirava vie nego nedostatak tehnike kompetencije da se
problemi zahvate i ree.7
7

B.Sua, Menadment ljudskih resursa, Novi Sad, 2009

13

U okviru organizacije mogue je prepoznati etiri kljune oblasti koje predstavljaju okvir
za nastanak stresa na radnom mestu:
inioci okruenja kao to su: buka, loe osvetljenje, loa kontrola temperature, neprijatni
gasovi, puenje na radnom mestu, preveliki broj ljudi na jednom mestu, izolacija, vibracije i
sl.)
1. inioci projektovanja posla kao to su: sukobljenost ciljeva, sukobljenost uloga,
monoton posao, potcenjenost posla, previe ili premalo nadzora, neadekvatne pauze,
neukljuenost u proces donoenja odluka,
2.

inioci iz ugovora u radu kao to su: mala plata, rad u smenama, prekovremen rad,
nedostatak priznanja, nepotovanje stavki ugovora ,

3.

meuljudski odnosi kao to su: lo odnos sa kolegama, loa komunikacija, bilo koji
oblik diskriminacije, albe klijenata i kupaca i sl. 8

Stres dovodi do mnogobrojnih poremeaja i nosi sa sobom mnogobrojne posledice a neke od

njih emo prikazati u nastavku rada.
Psiholoke posledice stresa su jedne od najznaajnijih i one se ogledaju u sledeem:
-

visok nivo razdraljivosti,

frustracija,

agresija,

apatija,

depresija i sl.

Fizioloke posledice stresa iskazuju se nizom zdravstvenih oboljenja kao to su problemi:

1. kardiovaskulranog sistema: bolesti srca, modani udar, glavobolje;
2. digestivnog sistema: muka, povraanje, ir i sl.;
3. muskulatornog sistema: grevi i bolovi u leima;
4. ostala oboljenja: eerna bolest, astma, alergije, poremeaji spavanja i sl.
Stres takoe dovodi i do poremeaja u ponaanju zaposlenih to dovodi do toga da zaposleni
postaju pasivni, zaboravni, preterano osetljivi te gube sposobnost donoenja racionalnih
odluka.

Stres u krajnoj meri dovodi do smanjenja stepena zadovoljstva poslom i

organizacijom to moe da dovede do poveane stope fluktuacije radne snage te broja nesrea
na radu.

B.Sua, Menadment ljudskih resursa, Novi Sad, 2009

14

U cilju smanjenja nivoa stresa u organizaciji pre svega, mora se napraviti analiza problema koji dovode do
stresa u organizaciji. Neke od mera koje su korisne pri reduciranju niova stresa su:
-

paljivo regrutovanje kategorija radnika kako bi se izbegao problem negativne

slekcije;

fleksibilno radno vreme;

favorizovati navike zdrave hrane i ishrane u restoranu kompanije,

ohrabrivati lanostvo zaposlenih u klubovima za rekreaciju;

sprovoditi lekarske preglede;

te posebnu panju posvetiti upravljanju stresa u timovima.

Suoeni s problemom stresa u organizaciji, mnogi poslodavci danas pokuavaju da pomognu

zaposlenima da prevaziu tekoe koje izazivaju stres. Svakako, najvanija pomo
sastoji se u obrazovanju zaposlenih u vezi sa stresom.
Neke kompanije uvele su linije za pomo zaposlenima koje im stoje na raspolaganju
u svako doba i strogo su poverljive. Posebno je vano obezbediti pristup lanovima
porodice zaposlenih, budui da oni esto najbolje prepoznaju simptome koji mogu da ukau
na stres.

4.3. Alkoholizam
Alkoholizam je veoma ozbiljan i skup zdravstveni problem. Da bi se zahvatio problem
alkoholizma, menaderi i nadzornici treba da ohrabruju zaposlene koji piju da se podvrgnu
leenju. Pomaganje zaposlenima koji piju da prevaziu ovaj problem je deo dobrog
kadrovskog menadmenta. Umesto da se ovi zaposleniodmah otpuste, mnogi zaposleni
stvaraju situaciju u kojoj se alkoholiari navode da priznaju da postoji problem, nakon ega ih
nije teko ubediti da prihvate program leenja.

4.4. Zloupotreba droga

15

Menaderi moraju da prepoznaju promene koje se deavaju kod osoba koje zloupotrebljavaju
droge. M o g u i s i g n a l i s u : preterani apsentizam, usporenost, loe izvrenje posla i
promene u ponaanju koje se ne mogu drugaije objasniti.
Organizacije treba da imaju razvijene politike suzbijanja ovakvih pojava u svom kolektivu
narutio zbog injenice da je posedovanje narkotika krivino delo.

5. Posebna zatita zaposlenih

Zaposleni, omladina, ene i invalidi smatraju se posebno osetljivom, odnosno rizinom
grupom sa stanovita bezbednosti i zdravlja na radu. Zbog toga su utvrena posebna prava i
propisane dodatne mere kojima se obezbeuje njihova zatita od profesionalnog rizika.
Zakon ih izdvaja time to predvia posebnu obavezu ureivanja njihovih prava, obaveza i
mera zatite: drugim propisima, kolektivnim ugovorom, optim aktom i ugovorom o radu kao
i obavezu poslodavca da ih u pisanoj formi obavesti o rezultatima procene rizika na radnom
mestu i o merama kojima se ti rizici mogu otkloniti. Meutim, posebna zatita ovih radnika,
koja obuhvata uslove rada, duinu radnog vremena, duinu godinjeg odmora, noni
rad,prekovremeni rad, lekarske preglede i druge konkretne mere, ureena je Zakonom o radu.
5.1. Zatita ena
Prema Zakonu o radu poslodavac ne moze odbiti da zaposli zenu zbog njene trudnoce, ili joj
zbog tog stanja otkazati ugovor o radu te se eni ne moe narediti, niti se ena moe
rasporediti da obavlja narocito teke fizike poslove, radove pod zemljom ili pod vodom, te
druge poslove. Zena za vreme trudnoce, odnosno dojenja deteta, moze biti rasporedjena na
druge poslove ako je to u interesu njenog zdravstvenog stanja koje je utvrdio ovlascteni lekar.
Ako poslodavac nije u mogucnosti da osigura rasporedivanje zene, zena ima pravo na
odsustvo sa rada uz naknadu plate, u skladu sa kolektivnim ugovorom i pravilnikom o radu.

6. Zakljuak
16

Briga o zdravlju i bezbednosti zaposlenih jedna je od znaajnijih aktivnosti menadmenta.

Re je o funkciji koja se neposredno odraava na individualnu i organizacionu uspenost,
trokove poslovanja i ouvanje ljudskih potencijala u organizaciji. Adekvatna briga i zatita
zaposlenih poveava stepen zadovoljstva i sigurnosti radnika na radnom mestu to dovodi do
smanjenja optereenja radne snage. Redovnim kontrolisanjem, praenjem i eventualnim
otklanjanjem fizikih i drugih moguih rizika po ivot, zdravlje i bezbednost zaposlenog, daje
se konkretan i direktan doprinos zatiti njegovog fizikog i mentalnog zdravlja i njegove
sigurnosti na poslu. Takvim pristupom se smanjuju rizici od povreivanja i nesrenih
sluajeva na poslu, kao i rizici od nastanka profesionalnih oboljenja uzrokovanih nepovoljnim
i po zdravlje tetnim uslovima rada. Iako ulaganje u zatitu radnika nosi sa sobom odreene
trokove moemo rei da su ipak ti trokovi zanemarljivi u odnosu na koristi koje organizacija
kao celine stie. Osim toga, staranje o zatiti na radu i zatiti zdravlja zaposlenih doprinosi
veem zadovoljstvu zaposlenih, veoj produktivnosti i veoj zainteresovanosti za ostvarivanje
organizacionih ciljeva i interesa.
Na osnovu svega navedenog moemo zakljuiti da svaka organizacija treba da ima izgraen
sistem zatite sigurnosti i zdravlja zaposlenih jer takav sistem utie na poveavanje
produktivnosti i stepena zdovoljstva zaposlenih to implicira poveanje produktivnosti
celokupne organizacije.

Literatura:
M.Ivanjac, S.Lukovi, D.Miljenovi, Bezbednost i zdravlje na radu, str.9-10,18
Beograd, 2005. Godina
17

J.Starevi, M.Ili, Prirunik za procenu rizika, str.15,22, Beograd,2010

M.Ivanjac, S.Lukovi, D.Miljenovi, Bezbednost i zdravlje na radu, str.23-25,
Beograd, 2005. godina
B.Sua, Menadment ljudskih resursa, Novi Sad, 2009

18