UNIVERZITET U NIU

FAKULTET ZATITE NA RADU U NIU

OSNOVNE AKADEMSKE STUDIJE

Predmet: EKONOMIKA ZATITE

S E M I NAR S K I

RAD

Sredstava preduzea

Mentor:
dr Dragan Spasi, red. prof.

Kandidat:

Ni, 2015.

SADRAJ

UVOD...............................................................................................................................................1
1. PODELA SREDSTAVA PREDUZECA.....................................................................................2
2. POSLOVNA SREDSTVA...........................................................................................................2
2.1. STALNA POSLOVNA SREDSTVA...........................................................................3
2.2. OBRTNA POSLOVNA SREDSTVA...........................................................................5
3. ZALIHE........................................................................................................................................7
4. VANPOSLOVNA SREDSTVA I KONTROLA SREDSTAVA.................................................8
4.1. VANPOSLOVNA SREDSTVA....................................................................................8
4.2. KONTROLA SREDSTAVA.........................................................................................9
5. IZVORI SREDSTAVA PREDUZEA......................................................................................10
ZAKLJUAK.................................................................................................................................11
LITERATURA...............................................................................................................................12

UVOD

Za pokretanje proizvodnje i rada preduzea, njegovo postojanje i ostvarivanje ciljeva, za

poslovanje preduzea uopste, neophodno je da ono poseduje odreena sredstva, radnu snagu,
predmete rada. Sredstva preduzea predstavljaju ekonomske vrednosti sa kojima ono raspolaze i
koje je angazovano u poslovanju preduzea. Ona predstavljaju imovinu odnosno kapital
preduzea i mogu biti u obliku prava, novca I robe (stvari).

1. PODELA SREDSTAVA PREDUZECA

Sredstva preduzea mozemo podeliti na vie razliitih naina koja odreuju za ta se ona
koriste, koji im je rok trajanja, kada se koriste, odakle potiu (izvor sredstava), u kojim se sve
oblicima javljaju , odnosno oblik njihovog postojanja, I angaovanosti u pojedinim fazama
poslovanja preduzea.1
Prema nameni za koju se koriste sredstva delimo na:

Poslovna sredstva;
Posebna sredstva.

Prema fazama angazovanja (ciklus reprodukcije) sredstva delimo na:

Sredstva u poetnom robnom obliku;

Sredstva u procesu proizvodnje (tehnoloki proces);
Sredstva u zalihama gotovih proizvoda.

Prema poreklu ,odnosno odakle potiu sredstva preduzea delimo na:

Sopstvena;
Tua.

2. POSLOVNA SREDSTVA

Poslovna sredstva predstavljaju osnovu za obavljanje delatnosti preduzea I ona ine

najznaajniji deo sredstava jednog preduzea. Ona moraju biti prilagoena shodno delatnosti I
zadatku preduzea. Na primer ne mogu se koristiti ista sredstva za preduzee ija je delatnost
vezana za proizvodnju I preduzee koje se bavi trgovinom.
Poslovna sredstva mozemo podeliti u:
1 - -
4

STALNA SREDSTVA

OBRTNA SREDSTVA

2.1. STALNA POSLOVNA SREDSTVA

Stalna sredstva su deo imovine preduzea koju nastaju investiranjem, imaju visoku
vrednost, dug rok trajanja,predstavljaju osnovu ili kapacitet za poslovanje preduzea,ne troe se
nestajanjem materije ve se amortizuju prenosom vrednosti na nove uinke, u njih se ubrajaju
osnovna sredstva I dugorona finansiska ulaganja.
U jeziku ekonomske prakse osnovna sredstva se esto (pogreno) identifikuju sa sredstvima za
rad kao tehnikim kategorijama ("prodaja osnovnih sredstava"- pri emu se obino misli na
prodaju izvesnih maina, ureaja i slino) , ona su ovde vezana iskljuivo za svoj tehniki pojavni
oblik - mainu, ureaj, postrojenje, alat i sl. kao sredstvo za rad. Meutim za pojam osnovnih
sredstava nije bitan pojavni oblik u kome se javljaju, ve zahtev da su ona angaovana u
reprodukciji da bi obezbedila funkciju sredstava za rad u toj reprodukciji.
Osnovna sredstva mozemo klasifikovati I po tome u kakvim se oblicima javljaju ,a mogu biti u
materijalnom, novcanom I obliku prava.
Osnovna sredstva se u reprodukciji javljaju u sledeim fazama i pojavnim oblicima:
U poetnom novanom obliku, kao suma investicija iz kojih treba nabaviti, odnosno pomou
kojih treba izgraditi konkretne objekte ili druga stalna sredstva
U poetnom robnom obliku - fazi izgradnje objekata, pre no to stupe u aktivno dejstvo u procesu
reprodukcije
U tehnolokom obliku, to jest, kao graevinski objekti, maine, ureaji, oprema i slino, koji
aktivno deluju u procesu reprodukcije

U zavrnom robnom obliku, to jest, kao suma amortizacije zaraunata u cenu kotanja
proizvedene robe kao troak sredstava za rad
Zavrnom novanom obliku, to jest, kao deo stalnih sredstava, akumuliran u novanom obliku, to
jest, kao deo osnovnih sredstava, akumuliran u novanom obliku amortizacije da bi se ponovo
transformisala ta novana sredstva u konkretne realitete osnovnih sredstava za rad.
Prema funkciji koju obavljaju u radnim procesima, prema pojavnom obliku (materijalnom), mogu
se razvrstati na sledee grupe:2

Zemljite;
ume;
Graevinski objekti;
Oprema;
Alat i inventar;
Viegodinji zasadi;
Osnovno stado;
Ostala stalna sredstva.

Osnovna sredstva u novanom obliku mogu biti:

Patenti, pravo pronalazaa da proizvede i proda izum;

Licence, pravo korienja tueg izuma ili proizvoda;
Koncesije, pravo na korienje nekog dobra u odreenom roku;
Franize, pravo na ekskluzivne teritorije ili trite;
Osnivaki izdaci, svi izdaci u vezi osnivanja preduzea;
Izdaci za istraivanje i razvoj, projekti koji e u budunosti doneti profit;
Potraivanja iz osnovnih sredstava, avansi dati proizvoaima opreme ili izvoaima

graevinskih radova;
Upisani a neuplaeni kapital, vrednost upisanih deonica koje nisu uplaene;
Ostala dugorona razgranienja, ulaganja za istraivanja, softver, aktivna vremenska
razgranienja i slino.

Po stepenu upotrebljivosti osnovna sredstva mogu biti:

2 http://www.ekof.bg.ac.rs/ekonomika-preduzeca/
6

Stalna sredstva u pripremi;

Stalna sredstva u upotrebi;
Stalna sredstva u rezervi;
Stalna sredstva u neupotrebljivom stanju.

Osnovna sredstva u pripremi predstavljaju investicije u toku, u upotrebi sredstva koja se aktivno
koriste, u rezervi su ona sredstva koja se ne koriste ali ih je po potrebi uvek moguce aktivirati, i
sredstva u neupotrebljivom stanju su ili dotrajala ili u kvaru.

2.2. OBRTNA POSLOVNA SREDSTVA

Obrtna sredstva preduzea predstavljaju imovinu preduzea i deo poslovnih sredstava

koja se u celosti utroe u procesu reprodukcije preduzea. Pod obrtnim sredstvima se smatraju
ona poslovna sredstva koja se jednokratnim upotrebama troe u poslovnim procesima preduzea i
ija se supstanca (vrednost) menja najmanje jednom godinje. Njihov vek upotrebe je krai od
jedne godine. Po ovoj odrednici se razlikuju obrtna i osnovna sredstva.
Preteni deo obrtnih sredstava ine predmeti rada. Kategorija obrtnih sredstava je, ira od
predmeta rada. Pored predmeta rada u obrtna sredstva se ubrajaju i novana sredstva, gotovi
proizvodi, potraivanja i sl.
Obrtna sredstva ine i deo osnovnih sredstava male vrednosti i roka trajanja do godinu dana.
Deo predmeta rada se fiziki transformie u novi proizvod i ini njegovu supstancu, a jedan deo
slui stvaranju novih proizvoda. To su raznovrsni pomoni i sporedni materijali. Novana
sredstva i potraivanja prate tokove procesa rada i poslovanja preduzea.
Obrtna sredstva su ona sredstva koja se transformisu u toku jedne godine ili u toku kraeg
vremenskog perioda kroz faze krunog kretanja:
Novac Roba Proizvodnja Roba Novac.

Vrednost obrtnih sredstava u toku jednog proizvodnog perioda potpuno se utroi. Ovo znaci da se
ta vrednost u celini prenosi na nove proizvode proizvedene u toku tog perioda.
Obrtna sredstva se trose u potpunosti u jednom proizvodnom ciklusu, ulaze u supstancu novog
proizvoda i menjaju svoj fizicki izgled prenosei celokupnu svoju vrednost. Obuhvataju u osnovi
predmete rada.3
Javljaju se u tri oblika:

materijalne stvari sirovine i materjal, gorivo i mazivo, kancelarijski material itd.;

novani oblik u kom se javljaju kada se proizvodi naplate, nalaze se u balgajni ili na ziro-

racunu;
prelazni oblik potraivanja javlja se izmeu materijalnog i novanog oblika, usled
vremenskog razmaka izmeu trenutka predaje gotovih proizvoda. Javlja se u svim onim
sluajevima kad ne doe do transformacije sredstava roba-novac ili rashod-novac u istom
trenutku. Kao posebnu grupu obrtnih sredstava treba spomenuti i hartije od vrednostiinstrumente plaanja (ekovi, menice, obveznice).

Da bi smo efikasno i racionalno koristili osnovna sredstva veno je znati i kontrolisati vreme koje
obrtna sredstva provedu u odreenoj fazi proizvodnog procesa i ukupno vreme za jedan ciklus
reprodukcije. To mozemo postii pomou koeficijenta obrta, koji nam pokazuje koliko su se puta
u toku godine obrnula oderena sredstva i koliko su vremena provela u pojedinanim
proizvodnim procesima.
Svako preduzee treba da tei da ubrza obrt sredstava u svim fazama ciklusa reprodukcije. To se
postie skraivanjem vremena stvaranja gotovih proizvoida, smanjenjem zaliha, brom naplatom
prodatih proizvoda ili izvrenih usluga.
Kontrola obrtnih sredstava vri se popisom koji omoguava uvid u:

koliinu obrtnih sredstava;

nain sticanja obrtnih sredstava;
izvorima pribavljanja obrtnih sredstava;

3 http://www.ekof.bg.ac.rs/ekonomika-preduzeca/
8

stepenu njihovog iskorienja.

Veoma je bitno da postoji usklaenost obrtnih sredstava i ciklusa repreodukcije, odnosno

proizvodnje. Treba nastojati da se vikovi obrtnih sredstava, koji se mogu pojaviti iz ostvarenog
pozitivnog poslovanja, dalje ulau u proirenje proizvodnje ili ulaganjem u druge vidove
poslovanja ( oroavanjem u banci ili davanjem pozajmice drugim organizacijama,kupovinu
obveznica itd.). Bitno je isto tako i voditi rauna da uvek ima dovoljno raspoloivih obrtnih
sredstava da ne bi dolo do zastanka u proizvodnji koje mogu skupo da kotaju preduzee usled
hitnih intervencija nabavke sredstava za brzo pokretanje proizvodnje, isplate obaveza radnicima,
dravi i sl.

3. ZALIHE

Poseban oblik osnovnih sredstava, koji je inae veoma bitan su zalihe. One mogu biti
prikazane kao:

Sirovine i materijal;
Nedovrena proizvodnja;
Gotovi proizvodi i roba.

Zalihe sirovine i materijala predstavljaju dobra koja tek treba da se predaju u proizvodnju i
njihova koliina zavisi od njihovih karakteristika, vremena za koje se one mogu nabaviti, koliki
su im trokovi ivanja itd. Zalihe nedovrene proizvodnje predstavljaju sredstva koja se nalaze u
tekuoj proizvodnji, na kojima se obavljaju poslovi koji treba da dovedu ta sredstva do gotovih
proizvoda. Koliina ovih sredstava zavisi od kapaciteta,brzine i sloenosti proizvodnog procesa.
Zalihe gotovih proizvoda predstavljaju gotove proizvode dobijenih kompletiranjem proizvodnog
procesa , a njihova koliina zavisi od brzine prodaje i potranje za tim proizvodom. Veoma je
bitno da se vodi rauna o umerenim koliinama zaliha zato to trokovi nabavke, uvanja i
nedostatke zaliha nisu zanemarljivi za preduzee. Poruivanje zaliha treba biti optimalno i
9

usklaeno potrebama preduzea, odnosno mora se voditi rauna o koliini zaliha i terminima
kada se neke zalihe moraju nabaviti, da ne bi dolazilo do dodatnih trokova skladienja
sredstava koja se manje troe u procesu proizvodnje ili manjka potrebnih zaliha. O sredstvima
koja se koriste za poruivanje i ulaganje u zalihe (novac) , tj. ne treba ulagati mnogo novaih
sredstava za koliinu zaliha koja je realno nepotrebna za jedan proizvodni ciklus (ciklus
reprodukcije).

4. VANPOSLOVNA SREDSTVA I KONTROLA SREDSTAVA

4.1. VANPOSLOVNA SREDSTVA

Vanposlovna sredstava obuhvataju sredstva zajednike potronje i sredstva posebnih

namena.
U sredstva zajednike potronje spadaju sredstva za potrebe stanovanja, adaptacije stanova,
stambene kredite zaposlenih, kao i druga vanposlovna sredstva (odmaralita, rekreativni centri,
restorani za ishranu) i druga sredstva koja poboljavaju standard zaposlenih.
Sredstva zajednicke potronje imaju sekundaran znacaj za ekonomiju preduzea zato sto
neuestvuju u prizvodnji i nisu bitna za nastavak procesa proizvodnje.
Sredstva posebne namene se koriste za:

Pokrie gubitaka nastalih u poslovanju;

Pokrie steta nastalih usled elementarnih nepogoda;
Pokrie izdataka za prekvalifikaciju i dokfalifikaciju zaposlenih;
I u druge svrhe.

4.2. KONTROLA SREDSTAVA

10

Sredstva u preduzeu treba koristi racionalno tako da se uz minimalno troenje ostvaruju

maksimalni rezultati, da se koriste za proirivanje kapciteta preduzeca, kao i da se koriste prema
utvrenim pravilima. Korienje sredstava treba stalno kontrolisati da bi se na vreme uoili
propusti i nepravilnosti u njihovoj upotrebi i da bi moglo na vreme da se reaguje kako bi se
uklonili nedostatci. Kontrolu mogu da sprovode organi drzave i takva kontrola naziva se eksterna.
Internu kontrolu obavljaju odreeni organi sopstvenog preduzeca.

5. IZVORI SREDSTAVA PREDUZEA

Za preduzee je bitno obezbediti sredstva neophodna za poslovnu delatnost preduzea.

Veoma bitno je iz kojih se izvora preduzee finansira. Jer u zavisnosti od toga odakle potuu
izvori finansiranja , odreuje svoju samostalnost.
Sredstva preduzea mozemo podeliti prema vlasnitvu, nastanku i ronosti.

IZVORI STREDSTAVA PREMA VLASNITVU

Od velikog znaaja za preduzee je poreklo vlasnitva kapitala i imovine zbog njegove
finansijske nezavisnosti. Prema vlasnitvu sredstva delimo na sopstvena, pozajmljena, kao i
druga koja mogu biti u vidu poklona, nasledstva itd. U ukupnim sredstvima preduzea, sto je vie
zastupljen sopstveni kapital, to je preduzee finansijski samostalnije.
Sopsveni izvori finansiranja mogu biti eksterni i interni.
IZVORI SREDSTAVA PREMA NASTAVKU
Prema nastanku sredstva, preduzeca mogu biti iz ulaganja osnivaca, rezultata poslovanja, kredita,
emisija hartija od vrednosti, namenskih donacija, stranih ulaganja itd.
IZVORI SREDSTAVA PREMA RONOSTI
11

Prema ronosti, izvori sredstava preduzea mogu biti kratkoroni, dugoroni i trajni.
Trajne izvore obezbeuju vlasnici preduzea kroz poslovne, rezervne i fondove ulagaa. To su
sastavni izvori poslovnih sredstava koji se razlikuju po nacinu formiranja.
Poslovni se formira na pocetku poslovanja preduzea, rezervni u toku poslovanja preduzea
raspodelom dobiti, a ulozima pravnih i fizickih lica, formira se rezervni fond.
Krediti iji je rok otplate do godinu dana su kratkoroni izvori sredstava, oni mogu biti:

Komercijalni (koji se najee koristi za nabavku sirovina,materijala i usluga);

Bankarski kratkoroni krediti (kojim se preduzece obavezuje da e vratiti kredit uvean za

kamatu u dogovorenom vremenskom roku);

Ukalkulisane obaveze (obaveze koje nastaju svakodnevno, kao sto su isplate zarada,
plaanje poreza, a preduzee ih izmiruje na petnaest ili mesec dana).

Dugoroni krediti mogu biti u vidu obveznica, zajmova, itd. Bankarski dugoroni krediti su oni
koji su sa rokom otplate od pet i vie godina, koriste se radi nabavke sredstava za rad. Obveznica
je oblik dugorocnog duga kojom se izdavalac obavezuje da e islatiti drzaocu obveznice
odreenu uveanu sumu novca u odnosu na prvobitnu vrednost obvenice.4

ZAKLJUAK

Za preduzee koje eli uspeno da posluje na tristu bitno je obezbediti dovoljne koliine
potrebnih sredstava za rad. Ona bi trebalo da budu usklaena sa delatnosu predutea, da budu
kvalitetna i da se racionalno troe u procesima proizvodnje i drugim zadacima preduzea. Kao to
4 - -
12

je navedeno sredstva preduzea se razlikuju po mnogim karakteristikama, odnosno za razliite

potrebe preduzea troe se i razliita sredstva.
Veoma je bitno kontrolisati potronju sredstava, uskladiti odnos razliitih ,a potrebnih sredstava u
preduzeu, tj. raspolagati sa sredstvima tako da se ona troe racionalno i stalno ulagati nova
sredstva, koja uglavnom nastaju ostvarivanjem dobiti,a mogu biti i iz drugih izvora, u razvoj
preduzea.
Takoe za jedno preduzee vano je da ima finansisku samostalnost, pa bi trebalo posvetiti
posebnu panju izvorima finansiranja preduzea, racionalno se zaduivati ako je to potrebno, i to
prema nameni za koju vam je potrebno zaduenje, odnosno vidom kredita koji je najpovoljniji za
preduzee u datom trenutku.

LITERATURA

, ,
- -
http://www.ekof.bg.ac.rs/ekonomika-preduzeca/
13

fimmanager.edu.rs/fpim/.../Ekonomika_preduzeca.pdf

14