UNIVERZITET U NIU

FAKULTET ZATITE NA RADU

PRVA GODINA, ODRIVI RAZVOJ

AKADEMSKI ESEJ:

U 2011 POSTIGNUT NOVI REKORD GLOBALNE

EMISIJE CO2

STUDENT: NIKOLA MITI

BROJ INDEKSA: 13256
MENTOR: IVANA ILI-KRSTI

U NIU, MART 2014 GODINE

Uvod
Klima je na Zemlji uvek bila podlona nekim promenama, raznim paleoklimatolokim
istraivanjima pokazalo se kako je na Zemlji bilo toplijih i hladnijih perioda. Najnovije globalno
zagrevanje izazvalo je globalnu zabrinutost to je podstaklo naunike da potrae odgovor na
pitanje ta se zapravo deava sa klimom. Mnoge informacije do kojih su doli ukazuju na to da bi
ovekovo delovanje moglo imati veze sa aktuelnim globalnim zagrevanjem. Zbog zavisnosti
modernog sveta o fosilnom gorivu ( ugalj, nafta i prirodni gas), u atmosferi je dolo do povecanja
koncentracije gasova i opasnih materija, zbog ega je naruena njihova postojeca prirodna
ravnotea. Povecanje koncentracije gasova staklene bate povecalo je sposobnost Zemljine
atmosfere da jae upija i zadrava toplotu to je rezultiralo globalnim povienjem temperature,
naroito na polovima. Kako su polovi svojevrsni termostat i regulator klime na Zemlji, strunjaci
se pribojavaju da bi moglo doci do tetnih klimatskih promena globalnih razmera.

Efekat staklene bate i globalno zagrevanje

Efekat staklene bate nastaje zbog toga to Zemlja i molekuli u atmosferi apsorbuju Sunevu
toplotu. Toplota koja stie sa Sunca pada na Zemlju, odatle se odbija i najvecim delom odlazi
daleko od Zemlje. Ali tako je bilo nekad, meutim aktivnosti ljudi ostavljaju velike "oiljke" na
naoj planeti. Koricenjem sve veceg broja razliitih hemijskih jedinjenja u svakodnevnom
ivotu ljudi su promenili sastav gasova u atmosferi nae planete. Ova promena hemijskog sastava
atmosfere dovela je do toga da, umesto da proputa toplotu odbijenu sa povrine, atmosfera
pone da zadrava odbijenu toplotu. Na ovaj nain se cela atmosfera sve vie zagreva. Mnogi
naunici su zabrinuti i smatraju da efekat staklene bate moe dovesti do globalnog zagrevanja
koje bi imalo katastrofalne posledice na ivot na planeti. Analize su pokazale da je od 1800
godine prosena temperatura porasla za 0,7 OC. Mnogima moe izgledati nerealno da ce biti
neeg loeg u tome to ce na planeti biti malo toplije, meutim globalni porast temperature bi
mnogo uticao na uslove ivota na naoj planeti, a moda bi ak doveo do toga da ivot ljudi na
planeti vie i ne bude moguc. Sa povecanjem temperature tropske oblasti bi poele da se ire od
ekvatora. Klima bi se totalno promenila, za promenom klime sledila bi promena flore i faune
svih krajeva na planeti. Dolo bi do velikih poremecaja u lancima ishrane. Hrane bi bilo sve

manje, ali zato vode sve vie. Led u polarnim oblastima bi poeo da se topi, a bilo bi i mnogo
vie padavina. Topljenje lednika bi dovelo do podizanja nivoa svetskog mora i to moda ak i za
nekoliko metara, a to ne znai da bi se samo morske obale podigle, vec bi porasle i reke i jezera.
Ovo bi dovelo do plavljenja podruja na kojima ivi oko jedna trecina ukupnog stanovnitva.
Ovo nije ni malo lep scenarijo, ali ako ljudi budu mislili da se ovo ne moe desiti i ne ponu
intenzivno da rade na smanjenju zagaenja posledice globalnog zagrevanja mogu postati bitan
faktor u naim ivotima.

U 2011. postignut novi rekord globalne emisije CO2

Svetska emisija ugljen-dioksida (CO2), gasa koji se smatra glavnim krivcem za globalno
zagrevanje, porasla je prole godine na novi rekord od 34 milijarde tona. Kina je najveci emiter i
uestvovala je u ukupnoj svetskoj emisiji sa 8,9 milijardi tona, to je znaajno vie od emisije
SAD-a od est milijardi tona. Nakon jednokratnog pada emisije CO2 2009. godine usled
globalne ekonomske krize, ponovo je nastupio trend rasta emisije tetnih gasova, meu kojima je
najzastupljeniji ugljen-dioksid. Na listi najvecih svetskih emitera tetnih gasova iza Kine i SAD
se nalazi Indija, koja je zauzela trece mesto sa 1,8 milijardi tona, a slede Rusija sa 1,7 milijardi
tona, Japan sa 1,3 milijardi tona i Nemaka sa 804 miliona tona. Meu deset najvecih emitera,
samo SAD, Rusija i Nemaka su 2011. smanjili koliinu emitovanog CO2, dok Kina i Australija
belee rast emitovanog ugljen-dioksida i pored svih opomena i pretnji da mogu ugroziti planetu
svojim nemarnim delovanjem.

Kjoto protokol
Kjoto protokol je meunarodni sporazum povezan sa Okvirnom konvencijom Ujedinjenih nacija
o klimatskim promenama (UNFCCC). Glavna razlika izmeu Protokola i Konvencije je ta da
Konvencija podstie industrijalizovane zemlje da stabilizuju emisije gasova staklene bate, a
Protokol ih obavezuje da to urade. Imajuci u vidu da su uglavnom razvijene zemlje odgovorne za
trenutno visok nivo emisija gasova staklene bate u atmosferi to je rezultat vie od 150 godina
industrijske aktivnosti, protokolom su obavezane sve razvijene zemlje sveta. Kjoto Protokol je

predvien da smanji globalne emisije gasova staklene bate. Cilj je u stvari, stabilizacija i
rekonstrukcija koncentracije gsaova staklene bate u atmosferi na nivou koji ce spreiti opasne
antropogene promene klimatskog sistema. Cilj Kjoto Protokola je bio da ustanovi legalno
obavezujuci meunarodni sporazum, u kome se sve nacije koje uestvuju, obavezuju da se bave
pitanjem globalnog zagrevanja i emisije gasova staklene bate. Cilj oko koga su se potpisnice
sporazumele je smanjenje gasova staklene bate u proseku 5.2% do 2012. Godine od nivoa na
kom su bili 1990. Godine. Nasuprot popularnom verovanju, Protokol nije istekao 2012. Godine,
vec se samo radilo o obavezi da do 2012. Godine Zemlje Aneksa moraju ispuniti svoje obaveze
koje se tiu smanjenja emisije gasova staklene bate koje su ustanovljene za prvi period (20082012). Zemlje Aneksa su sve zemlje potpisnice ovog protokola.

Zakljuak
Posle svega to smo izneli u ovoj temi, ostaje nam samo da zakljuimo ta je najbolje za nau
planetu i nas same. A to je, nadam se, svima jasno. Smanjenje emisije tetnih gasova u
atmosferu! Jedino na taj nain moemo sauvati ovu nau planetu. Na koji nain i kako, problem
je inenjera, mislilaca, ekologiara, analitiara, ali i svih nas. Mi ne bi smo trebali, vec smo duni
da planetu Zemlju sauvamo za buduce generacije jer, ona nije naa planeta, mi smo je samo
pozajmili od proslih generacija koje su je nama ostavile u kakvom-takvom normalnom stanju, i
naa je dunost da je takvu kakvu smo je dobili, predamo generacijama koje dolaze.