UNIVERZITET U NIU

FAKULTET ZATITE NA RADU

AKADEMSKI ESEJ:

Mihajlovi: Ispuniti plan poveanja energetske

efikasnosti

Mentor:

Student:

Ivana Ili Krsti

Milica Mati 13xxx

Ni, 2014

Uvod
Pojam energetska efikasnost se naee susree u dva mogua znaenja, od kojih se jedno odnosi
na ureaje, a drugo na mere i ponaanja. Pod energetski efikasnim ureajem smatra se onaj koji
ima veliki stepen korisnog dejstva, tj. male gubitke prilikom transformacije jednog vida energije
u drugi. Na primer, "obina" sijalica veliki deo elektrine energije pretvara u toplotnu energiju, a
samo mali u korisnu svetlosnu energiju, i u tom smislu ona (sijalica) predstavlja energetski
neefikasan ureaj. Kada je re o merama, pod energetskom efikasnou podrazumevaju se mere
koje se primenjuju u cilju smanjenja potronje energije. Bez obzira da li je re o tehnikim ili
netehnikim merama, ili o promenama u ponaanju, sve mere podrazumevaju isti, ili ak i vii,
stepen ostvarenog komfora i standarda. Najee mere koje se preduzimaju u cilju smanjenja
gubitaka energije i poveanja energetske efiksnosti su: zamena neobnovljivih energenata
obnovljivim, zamena energetski nefeikasnih portoaa efikasnim, izolacija prostora koji se greje,
zamena dotrajale stolarije u prostorima koji se greju, ugradnja mernih i regulacionih ureaja za
potroae energije, uvoenje tarifnih sistema od strane distributera koji e podsticati tednju
energije

Obnovljivi vidovi energije

Najvei izazov dananjice je pronai nain da se zadovolji sve vea potreba za energijom, a da
se pri tom zagaenje ivotne sredine smanji na minimum. Srbija, a posebno Vojvodina, ima
veliki potrencijal u oblasti korienja obnovljivih izvora energije, pre svega vetra, vode i sunca,
kao i biomase. U svetu se sve vie investira upravo u taj sektor, koji je deo takozvane "zelene
ekonomije" i gde se zapoljava veliki broj ljudi. S druge strane, proizvodnjom energije na taj
nain smanjuje se emisija tetnih gasova, ime se titi ivotna sredina, to je jedno od kljunih
pitanja za sve drave, kao i celu planetu. Sam naziv obnovljivi, potie od injenice da se energija
troi u iznosu koji ne premauje brzinu kojom se stvara u prirodi. Trenutno u svetu oko 13%
potronje primarne energije potie od obnovljivih izvora mada su tehnoloki kapaciteti znaajno
vei. Nasuprot obnovljivim izvorima su neobnovljivi izvori energije. Oni bi se mogli definisati
kao izvori za ije rezerve se oekuje da e biti iscrpljene za maksimalno nekoliko stotina godina,
a ije bi obnavljanje trajalo viestruko due.

Potencijal obnovljivih vidova energije u Srbiji

Obnovljivi Izvori Energije predstavljaju neiscrpne izvore energije iz prirode koji se obnavljaju u
odreenom vremenskom intervalu, u celosti ili delimino. Obnovljivi vidovi energije se
eksploatiu s ciljem proizvodnje elektrine, toplotne i mehanike energije, a njihova znaajna
odriva karakteristika jeste nekodljivost za okolinu, sa smanjenom ili redukovanom emisijom
CO2 u procesu proizvodnje energije. Republika Srbija raspolae obnovljivim izvorima energije
Sunca, vode, vetra, geotermalne energije i biomase. Najznaajniji potencijal obnovljivih izvora
energije u Srbiji je energija iz biomase i procenjuje se na 3,405 miliona ten (tona ekvivalenta
nafte), a u ukupnom potencijalu OIE biomasa uestvuje sa 60,3%. Trenutno najvei stepen
iskorienja energije iz obnovljivih izvora u Srbiji je iz energije hidrotokova, iji ukupan bruto
potencijal vode koje otiu u vodotocima na teritoriji Republike Srbije iznosi oko 25.000 GWh
(giga vat asova) godinje.

Plan poveanja energetske efikasnosti

Strategija razvoja energetike do 2025. godine, koja e biti doneta do kraja godine, vrlo jasno u
svakom od svojih scenarija kae da Srbija ne moe razmiiljati o odrivoj energetici ako ne
ispuni ciljeve o poveanju energetske efikasnosti. Srbija se obavezala da do 2018. godine povea
energetsku efikasnost za devet odsto, ali je mogue da taj procenat budei vii. Prioritet Vlade
Srbije u energetici, pored izgradnje infrastruknih objekata jeste i poveanje energetske
efikasnosti. Neophono je unutar zakona u racionalnoj upotrebi energije predvideti mehanizme
kako e se projekti iz energetske efikasnostii finansirati. Planirano je i da se nastavi poveanje
energetske efikasnosni u toplanama kroz modernizaciju i uvoenje obaveze da toplane porizvode
i toplotnu i elektrinu energiju i kroz promene goriva koje toplane koriste.
Opte poznato je da Srbija ima ogroman potencijal energije koji se ne iskoriava ni upola onoga
kako to moe da izgleda. Pored toga to ima ogromne potencijale, ne moramo troiti vreme na
uenje i isprobavanje odreenih potencijala, ve moemo samo kopirati inostrane ve
dobroisplative projekte, koje i nama mogu doneti dobit. Vodee svetske sile u iskorienju
obnovljivih vidova energije su zemlje zapadne i severne Evrope, pre svega Nemaka i Danska, i

one su jasno stavile do znanja svima da su otvorene za sve vrste pomoi ukoliko se bilo ko iz
zemalja u razvoju odlui na neki takav korak. Zato ne bismo iskoristili jednu takvu pogodnost,
koja nam ne moe doneti nita loe?

Zakljucak
Energetska efikasnost i upotreba obnovljivih izvora energije je samo jedan primer od mnogih
kako se u Srbiji ne iskoriava ono to je dobro i isplativo, a gura se u prvi plan neto to je
sekundarno, i krajnje neostvarivo. Na mentalitet je takav da sve to je novo i drugaije
odbacujemo od sebe. Zbog toga smo i u prolosti pravili ogromne greke, a najbolji pokazatelj za
to je na naunik, fiiar i matematiar, ovek bez kog danas ne bismo ni mogli kucati ovaj esej,
Nikola Tesla. ta hou da kaem? Treba dati sansu svakom ko ima pravi plan, ko ima elju i
volju za radom u ovoj naoj zemlji, a po pitanju obnovljivih izvora i energetske efikasnosti, ima
ih mnogo. Zato opet ne bismo mi napravili neto to jo uvek nije niko u svetu napravio? Iako
smo dosta daleko od toga, nije iskljueno i nemogue. Dok se to ne desi, moramo kopirati tue
patente, i iskoristiti sve potencijale koje nam nasa zemlja nudi. Ziveti i raditi u Srbiji, a ne
iskoristiti njene ogromne potencijale u biomasi, vetru, hidroelektranama, termoelektranama,
biogorivu, solarnoj energiji, je isto kao da sedimo na gomili para, a ivimo od danas do sutra i
koristimo onoliko koliko nam je potrebno da preivimo, ne mislei nita da promenimo povodom
toga, iako nam je sve na dohvat ruke.