Visoka kola strukovnih studija za vaspitae abac

SEMINARS I RA! Predmet : Sociologija TEMA : Obrazovanje

Mentor: Dr Zoran Gudovi

student: Svetlana Alim i !r" #nde$sa %&'()

*abac+ decembar ,)()"

SA!R"A#

$ & ' ( ) * ,

%vod Analitiki deo

Obrazovanje u svojoj modernoj formi Teorije o kolstvu i nejednakosti Pismenost

+akljuni deo ori-ena literatura

$ & & & ( ) *

Seminarski rad

Svetlana Alimpi

UVOD
Osnovna potreba savremenog drutva je obrazovana populacija. Drava pri formiranjuobrazovanja igra znaajnu ulogu u smislu obezbeivanja ustanova, odnosno kola za obrazovanje, opreme... Takoe drava zakonskim merama obavezuje svakog pojedinca na zavravanje osnovne kole, dok dalje kolovanje predstavlja lini izbor. aalost odreeni pojedinci nisu sebi ni to priutili zbog subjektivni! ili pak objektivni! faktora. "zraz kola je grkog porekla i u bukvalnom prevodu znai dokolica, rekreacija. # starimdrutvima kolovanje je bilo dostupno malom broju ljudi, onima koji su imali novca ili vremena. $vetenstvo je esto bilo jedna pismena grupa, koje je znanje koristilo za itanje " tumaenje religijski! tekstova. %a ve&inu odrastanje je znailo uenje na primer " nastariji!. 'ilo je uobiajeno da deca veoma rano poinju pomagati u poslovima u doma&instvu, u radu na poljima i u zanatskom radu. (itanje nije bilo potrebno, a ni korisno. )eutim u dananjim uslovima situacija je potpuno drugaija. *kolovanje +osnovno, predstavlja obavezu svakog pojedinca. Obrazovanje ima znaajnu funkciju u svakom drutvu. "z tog razloga drave preuzimajubrigu o finansiranju obrazovanja +osnovnog, srednjokolskog i delom visokog obrazovanja,. -o Talkotu -arsonu kola je most izmeu porodice i drutva kaoceline. *kola priprema decu za nji!ove budu&e uloge u ivotu. # dananjim uslovima kolstvo omogu&ava mogu&nost menjanja poloaja koje pojedinac stie roenjem ili nasleivanjem. %nanje se individualno stie, ali ono predstavlja bogatstvo drutvene zajednice. *kole kao institucije znanja nemaju samo tu ulogu ve& i ulogu institucije za uvanje dece .mesta na kojima su deca sigurna, u kolama se razvija sposobnost komunikacije, sklapaju prijateljstava.. # naem drutvu obrazovanje je centralizovano. # primeni koncepta dravnog obrazovanjakljunu ulogu igra )inistarstvo prosvete. astavnici nemaju veliku uticaj na kolske planove, privreda takoe nema veliki uticaj na stvaranje potrebni! profila. *kolski sistem u jednoj dravi zavisi od vie faktora kao to su tradicija, razvoj drutva, nauke i umetnosti. -romene u kolskom sistemu moraju uvaavati iskustva drugi! zemalja ispecificnosti regionalni! i lokalni! zajednica. -ored ovi! objektivni! faktora u ivotu kole mora postojati razvijen demokratski sistem odlucivanje / uticaj roditelja, nastavnika, ucenika, zainteresovane privrede i dravni! strucni! slubi.

Seminarski rad

Svetlana Alimpi

ANALITI I D!O
Obrazovanje u svojoj modernoj formi *tampanje kao pronalazak potie iz 0ine. -ronalaskom tamparske maine 1232. godine olakano je umnoavanje tekstova, to je dovelo do vieg nivoa pismenosti. Obrazovanje u svojoj modernoj formi, to podrazumeva nastavu u posebno izgraenimobjektima, poelo je da se postepeno razvija. -re 134 godina decu imu&ni! ljudi supoduavali privatni uitelji. 5e&ina stanovnitva nije imala nikakvog obrazovanja do prvi!decenija 16. veka kada se u 7vropi i $8D/u poeo uvoditi sistem osnovni! kola. -roces industrijalizacije i irenje gradova izazvali su potrebu za specijalnim obrazovanjem. 9judi danas rade u specijalnim profesijama i koriste struna znanja, tako da vie nije dovaljno prenoenje znanja sa roditelja na decu. # 'ritaniji je obavezno kolovanje uvedeno 1:;4.godine. # modernim drutvima ljudi treba da savladaiju osnovne vetine kao to su< itanje, pisanje, raunanje, steknu opte znanje o svom fizikom, drutvenom i ekonomskomokruenju. 5ano je znati i kako uiti. -rema profesoru 7konomske kole u 'eeju 9jubomiru =lavonji&u koji nas je pored struni! predmeta uio i kako treba da uimo, savladavanje gradiva treba da se sastoji iz pet faza< isitavanje kompletmog gradiva +lekcije, podvlaenja po nama bitnog sadraja dva do tri puta isitavanja podvuene materije prepisivanja u svesku podvuene materije usmenog prepriavanja gradiva

eki sociolozi funkciju obrazovanja definiu kao >proizvodnju? ljudskog potencijala za budu&e potrebe drutva. $tanovnitvo jedne zemlje moe biti preduzimljivo, permanentno struno ukoliko je u koli nauilo da poznaje i prilagoava se svemu to je novo. $avremene potrebe su informatiki obrazovano stanovnitvo.=otovo da se ni jedan >bolji?posao ne moe na&i bez znanja rada na raunaru. *kole predstavljaju vanu institucijupreko koje se iri informatiko znanje, sa obzirom da sva deca ne poseduju sopstvene raunare kod ku&e. "nformacione te!nologije imaju veliki znaaj u pomo&i realizacije nastave. )nogi profesori i! koriste kao dopunsko sredstvo na svojim asovima. aalost, na obrazovni sistem ne raspolae velikom koliinom informatike opreme. *kole po velikim gradovima su uslovno reeno dobro opremljene. )eutim, pojedine kole,uglavnom kole koje se nalaze u selima nemaju bitnije uslove za rad a kamoli informatiku opremu.

Teorije o kolstvu i nejednakosti -ostoje razne teorije o kolstvu i nejednakosti. )eu njima je i 'ernstinova teorija jeziki!kodova. -rema ovoj teoriji u prvi plan se stvalja znaaj jeziki! vetina. =ovor dece koja pripadaju radnikoj klasi predstavlja primer ogranienog koda. Ovaj jezik je pogodan za praktinu upotrebu nego za rasprave o apstraktnim idejama, tvrdi =idens. Deca koja pripadaju srednjem drutvenom sloju usvajaju razraeni kod. # ovom nainu izraavanja znaenja rei se individualizuju. @oditelji koji pripadaju srednjoj drutvenoj klasi svojojdeci objanjvaju znaaj odreene pojave ili stvari, razloge iz koji! im ne doputaju odreene radnje itd., dok roditelji koji pripadaju radnikoj klasi ne&e se svojoj deci natakav, posve&en nain obra&ati, ve& &e im jasno bez

Seminarski rad

Svetlana Alimpi

ikakvog obrazloenja odreenuinjenicu staviti do znanja. "zraevanje dece koja pripadaju radnikoj klasi je ogranieno. Deca koja pripadaju srednjim drutvenim slojevima lake se prilagoavaju akademskoj sredini. 0arakteristike koje spreavaju dete koje koristi odraniene kodove da postigne odreene uspe!e u koli< Dete je manje zainteresovano za svet koji ga okruuje ukoliko na svoja pitanja upu&ena roditeljima ne dobija odgovore ili pak dobija ograniene odgovore. Dete se teko prilagoava principima kole, teko reaguje na apstraktni jezik -rofesor odreena stanja pria na nain na koji je navikao a koji &e za dete biti nerazumljiv. #koliko dete bude prevodilo izraze na jezik koji mu je poznat moe se izgubiti smisao. )ogu se pojaviti problemi nerazumevanja odreeni! pojmova. Teorija "vana "ljia skrivenig nastavnog plana. "van "lji kritikuje savremeni nain obrazovanja. -o njemu bi se obavezno obrazovanje trebalo dovesti u pitanje. On smatra da su se kole organizovale da bi ispunile odreene zadatke< da bi obezbedile nadzor staratelja da bi podelile ljude prema profesionalnim ulogama uenje dominantni! vrednosti usvajanje drutveno priznati! vetina i znanja

-o njemu se u kolama ue stvari koje nemaju veze sa sadrajem lekcija, kole su usmerene da razviju nekritika pri!vatanja drutvenog ureenja stvari. $krivenim nastavnim planom deca se ue da je nji!ova uloga u ivotu >da znaju svoje mesto i da na njemu mirno sede?. Takoe smatra da svakome ko eli da se obrazuje, odnosno da ui moraju se obezbediti uslovi bez obzira u kom se ivotnom dobu pojedinac nalazi. Ti uslovi ne smeju biti prueni samo deci i mladima. Burdijeova teorija obrazovanja i kulturne reprodukcije . 0ulturna reprodukcija predstavljanain na koji kole i drutvene institucije permanentno odravaju drutvene i ekonomskene ujednaenosti iz generacije u generaciju. *kole utiu na formiranje individualni! stavova, navika. Deca radnike klase prilikom upisa u kolu doivljavaju kulturni ok u odnosu na decu iz vie klase. Takoe, deca radnike klase i manjinski! grupa poseduju drugaiji nain govora od onog koji se koristi u koli to predstavlja da nji! oteavaju&u okolnost, u pojedinim sluajevima izaziva i nezainteresovanost. Vilisova analiza kulturne reprodukcije. 5ai miljenje da deca koja pripadaju manjinama iniim drutvenim klasama esto stvaraju predrasude da >nisu dovoljno pametna?, da oni zasvoj rad ne mogu dobiti dobro pla&ene poslove, iz tog razloga se opredeljuju za zanimanja koja nemaju veliko respektovanje i nisu dobro pla&ena. -o 5ilisu ovkvo tuma&enje nije uskladu sa stvarno&u. i jedno dete ne naputa kolu sa misli da je glupavo i da ono nezasluuje >dobro? zanimanje u budu&nosti. #koliko pri!vataju potcenjena zanimanja ismatraju da nisu uspeli u ivotu, moraju da postoje neki drugi faktori za takav stav. @azlikovanje ljudskog potencijala je neminovno pa i korisno jer tada mogu da stupe utakmiarski odnos jedni sa drugima. Drutvena nejednakost je odnos u kom su jedni privilegovani, a drugi podreeni. *kolski sistem je takoe proizveo nejednakosti bez obzirana to koliko se pokuavalo da se svima prui ista mogu&nost napredovanja. Ovo se ogleda uinjenici visoki! kolarina visokog obrazovanja, ne moe svako sebi da priuti taj stepen obrazovanja i ako postoji elja za njim. 5ii slojevi po pravilu imaju vii stepen obrazovanja, dok srednji i radniki slojevi imaju uglavnom stednju strunu spremu. @oditelji koji poseduju nedovoljnu kvalifikaciju obino se zadovoljavaju sa zavrenom srednjom strunom kolom deteta, dok roditelji koji poseduju visoko obrazovanje tee da im i deca dostignu taj nivo.

Seminarski rad

Svetlana Alimpi

Obrazovni sistem treba da podlae za!tevima privrede. # smislu odreeni! stimulacijauenikada se obrazuju za >zanimanja budu&nosti? u kojima &e sigurno mo&i prona&u radno mesto. #laganja u ljudske potencijale imaju izuzetno veliki znaaj kao i ulaganje u proizvodnju i te!nologiju. Pismenost -ismenost se posmatra kao pravo i obaveza svakog pojedinca. "ako je u zemljama O7AD/a iskorenjena nepismenost najve&i broj stanovnika ima srednju kolsku spremu +od 2;B$8D, do C1B u 8ustriji,, danas je u tim zemljama jedna od osnovni! tema obrazovanjeodraslog stanovnitva. -reovlauju&i broj radni! mesta za!teva dobro obuenu i obrazovanu radnu snagu.-rema definiciji -rojekta )edjunarodne pismenosti odrasli! +"89$, pismenost se danas definise kao< Prozna "ismenost / znanje i vestine koje omogucavaju razumevanje i koriscenje informacija dobijeni! iz tekstova, ukljucujuci razlicite publikacije, price, pesme i sl. Dokumenta#iona "ismenost / znanje i vestine koje su neop!odne da bi se lociraleinformacije koje se nalaze u razlicitim formularima / npr. prijava za posao, formulari zarazlicita placanja, razliciti redovi voznje, mape, tabele, grafikoni i sl. vantitativna "ismenost / znanje i vestine koje su neop!odne za primenu aritmeticki! operacija sami! ili grupisani! brojeva koji su stampani u materijalima, kao na primerizvestaj o stanju na racunu u banci, odredjivanje poreza na sopstveni pri!od, odredjivanje iznosa kamate na pozajmicu i dr. Opta obrazovna struktura je kod nas pove&ana. "skustva pokazuju da u kriznim situacijama jedne zemlje raste interesovanje za studiranjem. # naem drutvu postoji< ;B nepismeni!, 6.3B bez kolske spreme, DE.2B bez zavrene osnovne kole, D3B sa zavrenom osnovnom kolom, ED.EB sa srednjom kolom, E.:B sa viom kolom i CB sa visokom kolom. episnmenost predstavlja i generacijski problem sa kojim se susre&u osobe koje su starije od C4 godina. 0od nas od ukupnog broja nepismeni! :DB su osobe starije od C4 godina. Takoe stopa nepismenosti na selu je tri do etiri puta ve&a nego u gradu. 0od mukaracane selu je E.D puta ve&a stopa nepismenosti nego kod mukaraca u gradu, dok je kod ena 1.C puta ve&a nego u gradu. :4.2B od ukupnog broja nepismeni! ine ene, svaka peta ena koja ivi na selu je nepismena, dok je svaka dvadeseta u gradskim podruima nepismena. ajalarmantnija situacija je kod @oma. $vaki cetvrti @om je nepismen +DC.;B,. $est od deset @oma nema zavrsenu osnovnu skolu. epismenost kod @oma nije samo generacijski problem +:4B @oma stariji! od C4 godina je nepismeno,, problem zena, vec sto je najgore iproblem mladi!. Od ukupnog broja @oma starosne grupe od 13 do 16 godina 13,6B je nepismeno a 3C.6B nije zavrsilo osnovnu skolu. # starosnim grupama od D4 do D6 godina " E4 do E6 godina raste broj nepismeni! @oma +svaki peti je nepismen, ali i broj oni! koji suzavrsili osnovnu skolu +34B,.
./0A .1RA+.VNA S0R% 0%RA

1"-/ 1)",/

."-/

-"./

0"&/

3EP#SME3# !EZ SS !EZ OS3O43E OS3O43O ,("&/ S5ED36E 4#*E 4#SO7O

,1"2/

Grafiki prikaz opte obrazovne strukture kod nas

Seminarski rad

Svetlana Alimpi

$A L%UNI D!O
i jedan ovek nije isti. aalost se u drutvima prave mnoge razlike po rasnoj, nacionalnoj, verskoj osnovi. Ovakve razlike ne bi trebalo da postoje jer ni jedan ovek prilikom roenja ne bira boju koe, nacionalnost, veroispovest. )eutim postoje razlike " po pitanju obrazovanja u smislu kom obrazovnom sloju pojedinac pripada. Ovakve razlike moda bi i trebalo da postoje u smislu ve&eg potovanja ljudi koji se nalaze na vioj!ijerar!ijskoj lestvici, ve&i! zarada, jer oni to zasluuju i to bi trebalo da bude nagrada zanj!ov uloeni trud, godine, izgubljenu zaradu... $matram da su dananja deca, u naoj dravi, po osnovnim a i pojedinim srednjim kolama suvie nedisciplinovana, da ve&ina nedisciplinovane dece kao drutvena grupa za sobom povlae i onaj deo uslovno reeno dobro vaspitane dece. -ostala je svakodnevnica da se podnevnim novinama provlae lanci o dobijanju otkaza nastavnika i profesora radi maltretiranja dece. aravno neki su zaslueno dobili te otkaze, ali naalost dok ne doe dotakvi! ekcesa ne postavlja se pitanje ponaanja dece. Deca su dobila, po meni i suvie visoka prava. 8utoritet sa profesora prelazi na decu. "mam sestru koja je osmi razred O*, " ne mogu da verujem ta oni rade na asovima, poev od gaanja nastavnika kredama, preko dobacivanja, sluanja muzike, dopisivanja mobilnim telefonima. Da&u sebi za pravo da prepriam jedan dogaaj koji se nedavno dogodio u njenom razredu< astavnica fizike proziva jednu devojicu da odgovara. Ona se sakriva ispod klupe. astavnica, poto je videla da je prisutna govori joj da ustane da zna da je na asu. Devojica ustaje i obra&a se nastavnici reima >"mam ja pametnija posla nego da sluam te T5OF7 gluposti?, uzima svoje stvari i odlazi sa asa. Devojica nije kanjena ni na koji nain sem obavetenja roditelja o njenom ponaanju. aalost ovakvi sluajevi nisu retkost. " onda se pitamo zato postoje sluajevi u kojima nastavnici istuku decuG ekada su ljudi koji su radili u kolama bili izuzetno potovani i od strane dece, roditelja, okoline, smatram da je u dananjim uslovima to profesija koja je najvie >terorisana? na svojim radnim mestima. *to se informacione te!nologije kao savremenog naina uenja tie, u smislu sedenja kodku&e i gledanja u monitor ue&i i razgovora sa svojim >kolegama? preko interneta, lino ne bi! volela da ovakav nain kolstva zaivi izizev u odreenim sluajevima npr.nepokretnima bi ovaj nain znatno olakao kolovanje. Hiziki kontakt sa pripadnicima jedne grupe je mnogo lepi i ne moe se porediti sa kontaktom preko raunara. $re&an samto pripadam generaciji koju ovaj talas nije za!vatio."z kolski! klupa izlazimo prepuni informacija i sa odreenim znanjem, ve&im ili manjim zavisi od individue. $amo je tuno sto to znanje ne znamo u praksi na adekvatan nain daprimenimo. $matram da je kolovanje u naoj zemlji teko, da uimo nepotrebne stvari, nije bitan kvantitet udbenika ve& kvalitet. #mesto tolikog obima gradiva bolje bi bilo danam kolstvo priblii i odreeni deo praktinog rada.

Seminarski rad

Svetlana Alimpi

O&I'(!NA LIT!&ATU&A)
1. 7ntoni =idens, $ociologija, Aopurig!t 7konomski fakultet 'eograd, D443 god, str 262/ 26;, 311/31E, 31;/3DD D. "ren =abri&/)olnar, 9aslo 9aki, $ociologija za ekonomiste, #niverzitet u ovom $adu 7konomski fakultet $ubotica, D441. godine, str. DD6/D21 E. III. republika. com. Ju, broj 1C1, 166;.