UČENJE NA DALJINU PUTEM INTERNETA

Fakulteti i škole koji nisu imali dovoljan broj nastavnika ranije su otežano
izvodili nastavu, i bilo je sve vezano za gostovanje pojedinih nastavnika.
U nameri da se prevaziđu svi ovi problemi organizovana je posebna nastava
pod nazivom nastava na daljinu. Nastava na daljinu se može realizovati korišćenjem
mnogih medija , od kojih se mogu sresti :
- auditivni mediji (telefonske linije, audiokonferencija, kratkotalasni radio signali)
- vizuelni mediji (jednosmerni ili dvosmerni video sa dvosmernom audiokomu-
nikacijom)
- kompjuterska interaktivna komunikacija
Postoje dve kategorije sistema učenja na daljinu i to : sinhroni i asinhroni.
Sinhroni model učenja na daljinu zahteva simultanu participaciju svih učesnika u
konferencijama, tako da se interakcija obavlja u realnom vremenu.
Primeri sinhronih tehnologija su kompjuterske konferencije, interaktivna
televizija , audio-grafička tehnologija i slično.
Sinhrono učenjeje učenje na daljinu koje zahteva simultanu participaciju
svih učesnika u konferencijama, tako da se interakcija obavlja u realnom vremenu.
U ovo učenje spadaju kompjuterske konferencije, interaktivna televizija,
audiografička tehnologija...
Navešćemo u ovom radu karakteristike kompjuterske konferencije.
Ova vrsta sinhronog učenja na daljinu sadrži fleksibilan raspored tako da je
učionica dostupna studentima dvadeset četiri časa dnevno, a ujedno odgovara
njihovim ličnim i profesionalnim obavezama.Sve ovo predstavlja novi domen
obrazovne interakcije i esencijalno se oslanja na saradnju i timski rad. Da bi se
ovakvo učenje sprovelo mora postojati i odgovarajuća oprema koja podrazumeva :
- kompjuter
- telekomunikacioni softver
- modem
- standardnu telefonsku liniju
Onaj ko želi informacije mora da ima :
- kompjuter ( sposoban da prihvati i skladišti hiljade poruka )
- telekomunikacioni softver
- konferencijski softver
- modeme
- telefonske linije
Programi kompjuterskih konferencija su jako raznovrsni i omo-gućavaju
studentima i instruktorima da se priključe na akademski server kada god je to
potrebno.
Sve to posmatrajući može se dakle navesti da ima i drugačiji način rada. Ova
nastava na daljinu podrazumeva da svaki student ima svoju elektronsku poštu i
pristup grupnoj elektronskoj pošti i preko koje se odvija komunikacija između učenika
i nastavnika – koji u ovom slučaju ima ulogu instruktora.
Putem pošte se dobijaju materjali za realizaciju kursa. Prate vodiča studija
koji obezbeđuje predavanja o najznačajnijim elementima sadržaja. Dobijaju zadatke i
nakon što reše zadate zadatke upućuju ih natrag u kolektivno sanduče.
Zbog svega navedenog može se istaći da je kvalitet odgovora iinformacija
veoma visok. U slučaju da ima drugačijih odgovora studenti reaguju na odgovore
drugih tako što razgovaraju, daju dodatke, predlažu, traže dodatne informacije.
Iz ovoga proizilazi da su pisanje i sposobnosti kritičkog mišljenja podstaknuti.
Ovakav način učenja doprinosi razumevanju gradiva, saradnji među
studentima, formulaciji i verbalizaciji sopstvenih ideja, višem nivou usvajanja znanja
kroz saznajno restruktuiranje i rešavanje problema i sukoba mišljenja.
Svi učesnici u konferenciji su aktivirani i ne postoji mogućnost pasivnog
posmatranja, jer bi u tom slučaju, prema zamišljenoj organizaciji rada, drugi učesnici
pitanjima podsticali manje aktivne sagovornike na razmišljanje i izlaganje svojih
stavova.
U pripremi nastave na daljinu angažuje se tim vrhunskih stručnjaka različitog
profila koji ima iskustva u video, audio i kompjuterskim konferencijama i koji bi
trebalo da kreira i adaptira sadržaj za interakcijski model izučavanja putem medija.
Takav plan treba biti zasnovan na teorijskim osnovama nastavnih metoda,
postupaka, samostalnom učenju, stilovima učenja, vežbama za timski rad.
Posebnu pažnju treba posvetiti obrazovanju vaspitača i studenata u domenu
metodičkih i tehničkih preduslova za rad sa novim tehnologijama i novim medijima
kao i o mogućnostima saradnje, ocenjivanja nastavnika-instruktora, načinu
obrazovanja pri prostornoj udaljenosti.
 Prema istraživanjima razvijenih zemalja u kojima se obrazovanje na daljinu
koristi uočene su prednosti u odnosu na tradicionalnu nastavu koje se ogledaju u
sledećem:
- Nastava se individualizuje stvarajući mogućnost učeniku da napreduju
tempom koji odgovara njegovim psihološkim i percetivnim sposobnostima, kao i pred
znanjima iz određene oblasti.
- U kombinaciji sa drugim elektronskim izvorima informacija (elektronske
enciklopedije, časopisi, biblioteke i WWW) obezbeđuje se istraživanje naj-aktuelnijih
sadržaja u skladu sa sopstvenim interesovanjima.
- Stalnom ili povremenom interakcijom sa izvorima informacija povećava se
aktivnost učenika i razvija kritičko mišljenje te sposobnosti analiziranja i
zaključivanja.
- Interpretakcija se uspostavlja ne samo sa vaspitačima nego i sa učenicima
iz drugih škola, čime se razmenjuju znanja i iskustva, te ujednačava nivo znanja u
različitim školama.
- Na obrazovnim institucijama u kojim nema dovoljno nastavnika iz svih
predmeta obezbeđuje se umesto ljudi putuju informacije čime se značajno smanjuju
troškovi.
- Obrazovni softver koji prati obrazovanje na daljinu projektovan je tako da
obezbeđuje povremenu evaluaciju znanja u fazi učenja, tako da se pored
vrednovanja znanja u interpretakciji sa nastavnikom ili sa drugim učenicima vrši
samovrednovanje korišćenjem obrazovnog softvera.
- Obezbeđuje se anganžovanje najboljih stručnjaka iz određene oblasti čime
se kvalitet nastave podiže na viši nivo.
- Na fakultetima i u školama koji imaju praksu, medicinskim centrima,
fabrikama i drugim institucijama omogućava s praćenje i kritičko preispitivanje
prakse što nastavu čini efikasnijom i smanjuje troškove.
- Obrazovanje na daljinu, svakako, prestavlja značajnu inovaciju sa
tradicionalnom nastavom doprinosi poboljšanju kvaliteta nastave. 1
U našim predškolskim ustanovama i školama bi za korišćenje obrazovanja na
daljinu putem Interneta bilo bi potrebno obezbediti osposobljavanje nastavnika,

1
Mandić, D., Ristić,M. (2005): Informacione tehnologije-evropski standardi znanja, Beograd.
stvaranje tehničkih i tehnoloških preduslova, te prilagoditi ograni-zaciju obrazovanja
savremenim tendecijama u svetu.
Forum za obrazovanje je u okviru projekta Evropskog Saveta, napravio takvu
organizaciju da svi predstavnici iz država koje prihvataju Evropski Savet povremeno
učestvuju na zajedničkim sastancima kako bi razmenili iskustva i stavove, a da se
stalna komunikacija vrši posredstvom interneta.Na ovaj način svaki ekspert ima
dodeljenu šifru za pristup definisanoj lokaciji i može saopštiti svoj stav koji kritički
preispituju ostali eksperti.
Time se prate svi učinjeni koraci u različitim državama na polju inovacija u
obrazovanju, uz stalnu razmenu ideja i povremene sastanke na kojima se ostvaruje
direktan kontakt i prezentacija inovacija.