UTICAJ SAVREMENIH TRENDOVA NA RAZVOJ VISOKOG

OBRAZOVANJA

INFLUENCE OF CONTEMPORARY TRENDS IN THE DEVELOPMENT

OF HIGHER EDUCATION

Mr DANIJELA BJELJA
Akademija za diplomatiju i bezbednost, Beograd
TATJANA JANOVAC, dipl.ing.
Fakultet za menadžment malih i srednjih preduzeća , Beograd

________________________________________________________________________

Rezime: Visoko obrazovanje je oblast koja je najviše podložna promenama i reformama uticajem razvoja nauke i
tehnologije. Koncept „savremenog obrazovanja“ ima zadatak da ponudi drugačije sadržaje, odnosno kurikulume
predmeta, metode rada, kao i primenu „savremenih učila“ i time osposobi studente u pogledu kompetencija, ali i
stvaranja viših intelektualnih veština. Sa novim naučnim i informacionim dostignućima, tradicionalna predavanja
postaju slabijeg kvaliteta i nezanimljiva. Interaktivna nastava ima za cilj da angažuje, a pre svega motiviše studente
u nastavno-obrazovnom procesu. Korišćenjem naučno-obrazovnih- interaktivnih kompjuterskih programa i
„savremenih učila“ uvodi se nova paradigma u visoko obrazovanje.
Ključne reči: visoko obrazovanje, savremena učila, interaktivna nastava, nastavno obrazovni proces

Abstract: Higher education influenced by science and technology is an area that has been the most exposed to
changes and reforms. The contemporary concept of "education" provides a different content as well as curriculum,
methods, and implementation of "modern teaching aids" and through them it equips the students with adequate
competences, as well as with the capacity for higher intellectual skills. With new scientific and IT developments,
traditional lectures are losing quality and becoming uninteresting. Interactive education aims to engage and
motivate students in the educational process. Using interactive-educational computer software the "contemporary
teaching aids" introduces the new paradigm to higher education.

Keywords: higher education, contemporary teaching aids, interactive teaching, the educational process.

tehnologije i pojave novih rešenja za koje se traži

1. UVOD
Visoko obrazovanje je oblast koja je
najviše podložna promenama i reformama
uticajem razvoja nauke i tehnologije. Pojavom
novih tehnoloških sredstava i digitalnih
materijala za studiranje menja se koncept
obrazovanja. Stečene diplome i sertifikati po
tradicionalnim (starim) programima bivaju sve
manje priznati od poslodavaca na tržištu. Naime,
sve više kompanija uslovljavaju svoje zaposlene
obnavljanjem licenci i znanja na godišnjem ili
nekom drugom nivou, upravo usled promena
kompentencija na tržištu.
U današnjem informacionom društvu trajanje
znanja postaje kraće nego ikad. Ono što predstavlja
sečenje ivica danas može postati zastarelo u bliskoj
budućnosti. Štaviše, sa ekonomskom globalizacijom i sa
evolucijom tehnologije, life-long učenje (stalno učenje)
nije samo puka fraza. Sa razvojem web tehnologija,
pojavile su se mogućnosti za samostalno napredno učenje
putem online servise, edukativnih softvera i e-učenja.
Obzirom na sve više oblika tehnološki potpomognutog
učenja, cilj ovog rada jeste da ukaže na osnovne prednosti
i mogućnosti učenja putem edukativnih softvera i online
učenja, kao i značaj primena ovih servisa u oblasti
visokog obrazovanja. Takođe ćemo ukazati na značaj
podizanja svesti u okviru visokog obrazovanja na
mogućnosti i prednosti samostalnih i dodatnih
edukacija koje nam se svakodnevno nude a
otvorene su za sve korisnike.
2. STICANJE ZNANJA OD
TRADICIONALNOG KA
SAVREMENOM
Znanje je najvažniji ljudski resurs.
Proces sticanja znanja doprinosi individualnom
napretku i razvoju određenih kompetencija
neophodnih za uključivanje u društvene procese.
Sticanje znanja uključuje kompleksne kognitivne
procese: percepciju, učenje, komunikaciju,
asocijaciju i rezonovanje. Međutim, sticanje
znanja nekada i sad se u mnogome razlikuje.
Proces prenošenja i sticanja znanja
pratio je razvoj društava. Znanja i veštine
nekada su se sticale isključivo na osnovu
iskustva, i prenosile su se usmenim putem, pa je
i sam proces obrazovanja bio neformalnog
karaktera. Usmeno prenošenje znanja
omogućavalo je da svaki od učesnika u lancu
prenošenja, pridoda i svoj lični stav. Stvaranje
prvih pisama imalo je izuzetno snažan uticaj na
formalizaciju procesa obrazovanja i pored toga
omogućilo je da se znatno brže odvija proces
razmene među društvenim zajednicama, kao i da
se znanje očuva u fizičkom smislu, i da bude
uvek dostupno u svom izvornom obliku.
Iako su sedamdesete godine prošlog
veka označile novu eru korišćenja takozvanih
audio-vizuelnih učila (na primer, korišćenjem
televizije, radija, prenos znanja počeo je da se
vrši pomoću slika i zvuka), udžbenici su ostali
najvažnije sredstvo nastave i učenja. Ali,
udžbenici imaju i nedostatke: mogu da sadrže
rigidno, pedagoško izlaganje u kome ima malo
mesta za lični kreativni pristup učenju. Ponekad
izlaganje udžbenika može da sadrži zastarele
informacije. Takođe, udžbenici neretko budu
veoma šturo napisani i lišeni adekvatnih primera
te učenje iz njih često predstavlja mučenje
umesto zadovoljstva i potrebe za sticanje
dodatnih znanja.
Kanadski autor A. Tough
intervjuišući uzorke desetogodišnjaka,
šesnaestogodišnjaka i odraslih ljudi,
zaključio je da se gotovo svako upušta
barem u jednu ili dve akcije
samostalnog učenja godišnje, a neki pojedinci
čak i u 15 do 20. Prosečni je broj »projekata
učenja«, kako ih naziva Tough, oko osam
godišnje. U Toughovu ispitivanju reč je o
»projektima učenja« i »epizodama učenja«
(kao manjim jedinicama) u kojima se javlja
samostalno učenje relativno nezavisno od
školskog učenja. Pod »projektima učenja«
podrazumeva se veći, visokointencionalan
obrazovni napor da bi se steklo izvesno
znanje ili veština (ili na neki način postigla
promena). Te promene mogu se odnositi, osim
na znanja i veštine, na uviđanje ili
razumevanje nečega, promenu stava ili
emocionalne reakcije [1]. Savremni pristup
učenju u poslednjih nekoliko decenija najviše
se ogleda u učenju stranih jezika i određenih
programskih jezika i korišćenje naprednih
biznis softvera. Na ovakvom pristupu možemo
pre svega zahvaliti razvoju informaciono
komunikacionih tehnologija.
Savremeni pristup učenja kombinuje razne
neobične tehnike: igre, rasprave, traženje
grešaka, upoređivanje, analiziranje situacija...
Ovaj pristup je jedan od najdelotvornijih
danas. On ne znači samo naučiti - već
upotrebiti znanje.
Tokom nekoliko poslednjih decenija
informaciono komunikacione tehnologije prodrle su
praktično u sve sfere ljudskog delovanja, pa su se
razvojem stvorili uslovi za njihovu primenu u
obrazovnom procesu. Pod uticajem savremenih
tehnologija obrazovanje, kao i potreba za sticanjem sve
većeg opusa znanja se u poslednjih nekoliko decenija
drastično promenilo. U tom periodu došlo je do izmene
fokusa sa predavača kao centralnih figura u nastavnom
procesu na samog studenta. U savremenom dobu
predavač postaje samo jedan od resursa za učenje, koji su
studentu potrebni za uspešno savladavanje gradiva.
Kompjuterski obrazovni programi postali su atraktivno
sredstvo za učenje jer kombinuju verbalno-pojmovne i
audio-vizuelne informacije, što čini različite zahteve
učenja konkretnijim. Edukativni softveri omogućavaju
interaktivno učenje, brz pristup korisnim informacijama,
trenutno ispravljanje grešaka, utvrđivanje i proveru
stečenog znanja i veština. Takvi softveri mogu biti
univerzitetski ili tematski, odnosno predmetni.
3. EDUKACIONI SOFTVERI U SLUŽBI
OBRAZOVANJA
 Edukacioni softveri spadaju u grupu
izvršnih ili popularno nazvanih aplikativnih
softvera. U daljoj podeli izvršni (aplikativni)
softver je podgrupa računarskog softvera koja se
bavi izvršavanjem tačno određenih zadataka sa
odgovarajućom namenom.
Kada govorimo o softverima koji se
koriste u obrazovne svrhe, bilo da je u pitanju
dopuna visokom obrazovanju ili samostalno
dodatno učenje (koje u skladu sa vremenom u
kojem živimo može da traje čitav životni vek)
moramo da krenemo od pripreme i izrade takvih
softvera. Utvrđeno je da vreme potrebno za
pripremu edukacionog softvera za samostalno
učenje premašuje vreme potrebno za pripremu
niza predavanja koji traju jedan semestar. Ova
konstatacija razumljiva je ako se uzme u obzir da
prilikom izrade materijala za samostalno učenje
treba voditi računa o nizu bitnih elemenata. Osim
što mora biti izrađen u skladu s odabranim
nastavnim sadržajem (dati potrebne informacije i
ukazati na njihov izvor), takav softver mora
pružati smernice koje će polaznike voditi prema
stalnom napredovanju, zameniti «odsutnog»
nastavnika, nuditi česte povratne informacije i
kontinuirano podsticati polaznike na
razmišljanje, refleksiju i aktivni angažman.
Izrada materijala u vidu softvera za samostalno
učenje pretpostavlja dobro poznavanje i
uvažavanje različitih stilova i pristupa učenja.
Većina programskog materijala za
samostalno učenje sadrži adekvatan stručni tekst
kojim se osigurava pružanje novih informacija,
ali su česte preporuke stručnjaka da se tome
dodaju i neki manje konvencionalni sadržaji
(mape, dijagrami, slike, grafikoni, recenzije,
primeri studentskih radova, transkripti intervjua,
delovi izveštaja, pitanja, problemi…). Na taj
način se ostvaruje bolja dinamika u procesu
usvajanja novih sadržaja, a zadovoljavaju se i
različiti interesi i sklonosti polaznika prilikom
usvajanja novih sadržaja. Takođe značajna
preporuka u ovoj oblasti koja je ubrzo i usvojena
jeste da blokovi informacija budu što manji
(razbijeni u manje delove) kako bi ih polaznici
lakše pročitali i usvojili.
Struktura edukacionog softvera za
samostalno učenje zavisi i od postavljenih ciljeva
učenja i prirode nastavnog sadržaja. Najčešće se
koriste linearno strukturisani materijali, u kojima
se polaznicima daju uputstva za rad korak po
korak. Izmenjuju se uputstva za usvajanje novih
sadržaja, zadaci za polaznike, pitanja za
samoprocenjivanje i sl. Međutim i takvi
programi nailaze na probleme. Praksa je pokazala da oni
često nisu dovoljno osetljivi za različitosti u predznanju i
interesima polaznika, pa je preporuka da se uvedu i druga
rešenja (mogućnost preskakanja sekvenci, mogućnost
prelaska na drugu razinu i sl.). Pri tom, posebno je važno
da se polaznicima na početku objasni struktura materijala
i način kretanja po pojedinim elementima (prikaz glavnog
menia - šema organizacionog dela softvera ).
Prilikom izrade edukacionih softvera za
samostalno učenje treba voditi računa o sledećim
karakteristikama:
 Odrediti profil polaznika za koje se izrađuje
edukacioni softver za samostalno učenje
 Prilagoditi ton i stil pisanja polaznicima koji
neće osetiti podršku verbalne i neverbalne
komunikacije.
 Odrediti željene rezultate učenja.
 Unapred odrediti i naglasiti kompetencije
studenta potrebne za izvršavanje određenog
zadatka.
 Davati pisane povratne informacije na pristigle
odgovore.
Istraživanja o uspešnosti tehnika nastave i
učenja bilo da se radi o tradicanalnom načinu učenja ili o
savremenim programima i online servisima ukazuju na
važnost interakcije između studenta i nastavnika odnosno
programa za samostalno učenje. Upravo stoga se često
studenti odnosno polaznici pozivaju na intervencije i
informacije o radu softvera ili servisa (na primer, da
reaguju na tekst svojim komentarom, istraživanjem,
dodavanjem…). Svrha i važnost svakog zadatka treba biti
jasno naznačena, kako bi usmerila procese procenjivanja i
ocenjivanja kao i kvalitet samog softvera.
Jedan od najvažnijih elemenata interakcije
jeste davanje povratne informacije o učinjenom.
Povratnu informaciju je potrebno usmeriti u najkraćem
mogućem roku, kako dugo čekanje ne bi demotivisalo
polaznika ili ga udaljilo od procesa učenja. Polaznicima
možemo pomoći i sa davanjem različitih modela
odgovora, dodatnih primera, sugestija ili objašnjenja.
Takva informacija mora zadovoljiti sljedeće pretpostavke:
 Važno je odgovoriti na ono što je student učinio
kao odgovor na svako postavljeno pitanje za
proveru;
  Povratne informacije moraju biti više od
jednostavnog odgovaranja na pitanja,
odnosno da poseduju opisne elemente.
 Povratna informacija na odgovore
predstavljaju najvažniju meru kvaliteta
softvera za samostalno učenje.
 Svaka povratna informacija odgovara na
studentovo pitanje: «Jesam li to dobro
učinio?»
 U slučaju netačnog odgovora, studentu je
potrebno naglasiti i šta konkretno nije
dobro učinio, a ne samo navesti tačan
odgovor.
 Povratna informacija mora ohrabriti,
motivisati, nagraditi studenta.
 Povratna informacija se ne bi trebala
sastojati u dodavanju novih, zahtevnijih
ili konfuznijih sadržaja.
U izradi ovakvih softvera izuzetno je
važno i grafički urediti materijal. Adekvatna
grafička rešenja su jako važna karakteristika
dobrih materijala za učenje. U najmanju ruku
potrebno je obezbediti isticanje ključnih termina
i ideja, razlikovanje različitih delova materijala
(informacija, uputstva, zadataka i sl.).
Takođe je neophodno isprobati materijal
na određenom uzorku studenata. Najbolje je
radni nacrt isprobati na uzorku potencijalnih
polaznika. Važno je osigurati da svako uputstvo
za samostalni rad polaznika bude jasno i
razumljivo (uputsvo je jasno ako svi polaznici
podjednako shvate zadatak).
I na kraju ovakve programe je potrebno
redovno evaluirati i prepravljati u skladu sa
sugestijama polaznika i stručnjaka. Deo za
evaluaciju može se predvideti već u samom
materijalu (zahtev za komentarima polaznika).
Edukacioni softveri za učenje danas
uglavnom koriste programsku podršku za učenje
(courseware) koja se zasniva na Webu a
upotpunjena je sinkronom i asinkronom
komunikacijom putem računara (CMC
– computer mediated communication). Izraz
courseware je dobijen spajanjem pojmova
course (kurs) i software (softver). Ukoliko su ovakvi
programi uvezani sa nastavno naučnim procesom u
visokoobrazovnoj insituticiji zagarantovan je veći kvalitet
primenjivog znanja kao i uspešnosti studiranja.
Jedan od takvih savremenih i edukativni
programa koji povezuju primenu računara (CMC
– computer mediated communication) jeste i „virtuelno
preduzeće“, koji se realizuje u okviru studijskoj programa
osnovnih akademskih studija na Fakultetu za menadžment
malih i srednjih preduzeća u Beogradu.
Virtuelno preduzeće predstavlja simulaciju radnog
procesa u kome su polaznici ("zaposleni") angažovani na
konkretnim radnim mestima u preduzeću. Ono se formira
po svim pravilima i u skladu sa propisima koja važe za
stvarno preduzeće, a razlika je jedino što nema stvarnog
protoka robe i novca. U okviru virtuelnog preduzeća
organizuje se rad u odelenjima za: finansije i
računovodstvo, marketing, komercijalno poslovanje,
pravne, kadrovske i opšte poslove i dr. Studenti "prolaze"
kroz sva odeljenja i uče sve poslove.
Krajnji cilj i rezultat edukacije studenata u
virtuelnom preduzeću je razvoj menadžerskih i liderskih
znanja, veština i sposobnosti preduzetnika, posredstvom
metoda i tehnika simulacije poslovnih funkcija i procesa u
realnom preduzeću. [2]
Korišćenje „savremenih učila” i naprednih metoda ima
ulogu u diferenciranju proizvoda-znanja i čini
visokoškolsku ustanovu prepoznatljivom na akademskom
obrazovnom prostoru.
4. EDUKACIONI SOFTVERI U
SLUŠAONICAMA NA DELU
Multimedijalno učenje putem softvera
prilagođenih potrebama visoko obrazovnih institucija
garantuju viši stepen sticanja znanja . Softver daje
mogućnost da se nastavno gradivo brže i bolje savlada uz
konstantnu proveru stečenog znanja. Na ovaj način se
izbegava kampanjski pristup učenju i obezbeđuje se
kontinuitet u nadgradnji. Prema tome, multimedijalno
učenje obuhvata tri nivoa i to učenje, vežbanje i
testiranje. Na ovaj način, studenti se podstiču na veću
pažnju i bolje praćenje nastave. Samim tim oni bolje
pamte nastavne sadržaje i aktivniji su, a efekat rada je
povoljniji. Pored učenja u okviru visoko obrazovnih
ustanova, korišćenje edukativnih softvera je moguće i u
kućnim uslovima, samostalno. Učenje, tj. izvođenje
nastave uz upotrebu pametnih softvera (koju uključuju
sliku, animaciju, zvuk, formu itd) služi kao vizuelna
demonstracija nastavnih jedinica, pri čemu se teži da se
kod studenta aktivira prethodno stečeno znanje.
Kombinacija izvođenja nastave na klasičan način
i uz upotrebu edukativnih softvera pokazala se dobrom jer
studenti imaju priliku da uče iz različitih izvora i
na različite načine, što omogućava bolje
razumevanje i pamćenje gradiva. Kombinovani
način rada je motivišući za studente, i poželjno je
da obe komponente, klasična nastava i učenje
pomoću programskih paketa budu zastupljene da
bi se moglo udovoljiti individualnim razlikama
studenata. Dakle upotreba „savremenih učila“
pruža mogućnosti za različite, drugačije načine
učenja i podučavanja i svakako mu treba naći
mesto u kurikulumima studijskih programa.
Učenje pomoću savremenih učila neće ukinuti
tradicionalne načine učenja, ali će ih odlično
dopuniti i dati im drugačiji smisao.
Za ovakvo organizovanje nastavnog
procesa potrebno je adekvatno angažovanje i
priprema predavača i odgovarajuće poznavanje
rada na računaru. Pri korišćenju edukacionog
softvera u nastavi predavač treba da ima u vidu
određen postupke i njihov redosled tokom
izvođenja nastave. Takođe, predavač mora da
bude spreman i na sopstveno usavršavanje u cilju
što bolje pripreme i realizacije časa na ovaj
način.
Iskustvo jednog od autora ovog rada,
pokazalo je da je primena edukacionog softvera
u izvođenju nastavnog procesa jednoj generaciji
studenata, značajno podiglo nivo znanja
studenata u odnosu na prethodnu generaciju.
Naime, na Akademiji za diplomatiju i bezbednost
u Beogradu u okviru predmeta diplomatske
veštine - javni nastup, predavač je koristio
softver „ The Art of Public Speaking “ autora
Stephen E Lucas (Stivena Lukasa), koji je
dizajniran da pomogne korisnicima da savladaju
javni nastup. Ovaj fantastični edukacioni softver
(koji je u svetu doživeo svoje 9 izdanje sa
manjim ili većim doradama prema sugestijama
korisnika) dizajniran je način da se gradivo
savlada kroz : blic pitanja, fleš kartice sa
ključnim rečima, ukrštenice, rezimea poglavlja,
kvizova iz gradiva, mogućnost direktne internet
konekcije u okviru programa. Na ovaj način
studenti su mogli pristupiti online bazi podataka
sa tutorijalima, power point prezentacijama,
primerima nastupa, bibliografiji, rečniku ili bilo
kojoj stavci koja je ponuđena sa liste.
Kada predavač koristi ovaj ili program
poput ovoga, on ima benefit učenja iz potpunog
paketa. Uputstva za predavače koja su
predviđena uz ove programe daju savete kako da
se koriste na najbolji način svi ponuđeni dodaci.
Kao rezultat toga, predavači su u mogućnosti da
vide različite primere nastave, i načine na koje
mogu da integrišu tehnologiju u sklopu nastave,
kao i različite analize i pitanja za diskusiju u okviru
ponuđenih video klipova.
Zamisao dobrih edukacionih softvera, i jeste u
tome da se uči kroz igru i da učenje bude zabavno i
zanimljivo. Današnje generacije mladih ljudi su mahom
prevazišle klasične metode učenja i usled šarolike ponude
mnogih drugih zanimljivih sadržaja, visokoškolske
institucije su u „obavezi“ da učenje učine što
zanimljivijim, prihvatljivijim i primenjivijim a visoka
tehnologija današnjice im izlazi u susret.
5. ZAKLJUČAK
Internet je ubrzao proces globalizacije i
internacionalizacije ukidajući državne, nacionalne,
kulturne i vremenske granice. Razvoj kulture obrazovanja
primarna je uloga i interes svake društvene zajednice.
Svakog dana stvaraju se nove informacije, a opšti razvoj
kontinuirano zahteva nova znanja i veštine. Javlja se
potreba za što bržim, pravovremenim obrazovanjem, koje
će istovremeno biti otvoreno, široko dostupno.
Zahvaljujući internetu i edukacionim softverima, ni
učenje više nije zatvoreno u četiri zida učionice i
dostupno je svakom u bilo koje doba dana.
Fokus savremenog koncepta obrazovanja treba
da bude usmeren ka sticanju praktičnih znanja opšte
primenljivih u svim sferama života. Orjentisanost
ovakvog koncepta treba da proizvede studente sa
kompetencijama prepoznatljivim kako u nacionalnim,
tako i u internacionalnim okvirima.
Kadrovi potrebni za 21 vek - vek informatike,
automatizacije, kompjuterizacije, robotizacije i
menadžmenta, moraju biti pripremljeni za savremeni
sistem poslovanja i proizvodnje koncipirane na tržišnim
osnovama.
Činjenično stanje jeste da su računari i internet izmenili
naš svet, ali njihov krajnji uticaj će biti mnogo značajniji
nego što je to bio slučaj do sada. Kako se tehnologije
budu razvijale, igraće sve značajniju ulogu u obrazovanju,
poslovanju, vladi, ekonomiji i društvu.
Da bi promene u sektoru visokog obrazovanja bile
efektne, neophodno je da budu propraćene strukturnim i
organizacionim promenama i upotrebi svih raspoloživih
potencijala i resursa za postizanje pozitivnih rezultata.
Jedan od ključnih elemenata za postizanje uspešnosti je
uvođenje digitalne tehnologije u proces sticanja znanja.
Razvoj nauke i visokog obrazovanja doprinosi
jačanju nacionalne ekonomije i društvene stukture uopšte,
svake zemlje. Visoko obrazovanje treba da bude predmet
stalne evaluacije kako sistemskih, organizacionih i
institucionalnih rešenja, tako i metodološke orjentacije
korišćenja „savremenih učila“ u procesu sticanja znanja.
.
LITERATURA

[1] Andrilović V. „ Samostalno učenje“, Naklada

Slap, Zagreb, 2012. str 11.
[2] Minić S., „ Virtuelizacija menadžmenta
biznisa”, Lider, Časopis za teoriju i praksu
menadžmenta, br. 3 januar/februar 2008;
[3] „OECD: U 2020.god. će 40 odsto diplomaca
biti iz NR Kine i Indije” [12.07.2012.]
www. blic.rs;
[4] Spasić Ž., “ Integrisani sistem kvaliteta
digitalnog univerziteta”, Mašinski fakultet,
Beograd, 2007.;
[5] Arsović B.” Društvene mreže-izazov i
mogućnost za obrazovanje”, Zbornik radova, 4.
Internacionalna
Konferencija, Tehnika i informatika u
obrazovanju, Tehnički fakultet Čačak, 2012.
[6] Wade, W. i dr. (1994). Flexible Learning in
Higher Education. London i Philadelphia: Kogan
Page.
[7] Race, P. (1998). 500 Tips for Open and
Flexible Learning. London: Kogan Page.
[8]Boud, D. (1995). Implementing Student Self-
Assessment. HERDSA Green Guide No. 5.
[9]Online Teaching Materials. University of
Washington.http://www.rad.washington.edu/teac
hingfiles.html
[10]Zbornik radova sa nacionalne konferencije
"Elektronsko učenje na putu ka društvu znanja",
Beograd, 7. oktobar 2010. / [urednik Miroslav
Trajanović] Metropolitan Univerzitet, 2010
(Beograd : Jovišić Printig Center)
[11] Govor Bila Gejtsa na Evropskom forumu
lidera vlada, u svojstvu predsednika korporacije
Microsoft, u Berlinu 22. januara 2008.
http://www.microsoft.com/serbia/obrazovanje/pil
/default.mspx [preuzeto 9. 9. 2012]