Obrazovna tehnologija i savremena nastava

Samer Ibrahimovi
IAS Tehnika i informatika
Fakultet tehnikih nauka, aak
Ibrahimovic_22@hotmail.com
Mentor rada eljko M Papi, vanr. prof
Apstrakt Pod uticajem informacione tehnologije postepeno se naputa tradicionalna nastava koju je ukorenio

J.A.Komenski pre skoro tri veka. Uloga informacionog okruenja postaje sve bitnija i znaajnija, a kola e biti
modernija i uspenija ukoliko nastavnici pre i potpunije shvate tu injenicu. Najvrednije znanje koje uenik
moe dobiti stiui informatiku pismenost jeste znanje o tome kako, gde i na koji nain moe pronai potrebnu
informaciju. Da bismo ili u korak s vremenom neophodno je uneti inovacije u vaspitno-obrazovnu delatnost
koje su usmerene ka podizanju nivoa i kvaliteta vaspitno-obrazovnog rada, uz racionalno korienje kadrova,
vremena i kreativnosti nastavnika i uenika. Jer pozicija uenika u tradicionalnoj nastavi trenutno ne deluje
podsticajno. Uloga nastavnika se menja, odnosno nastavnik nije iskljuivo predava ve organizator nastave i
partner u neposrednoj komunikaciji. Podstaknuti velikim promenama u nauci i drutvu, a u elji da vidimo
koliko su promene doprle do nastave i u kojoj meri ih uitelji primenjuju
Kljune rei obrazovna tehnologija, savremena nastava, inovativna nastava

1 UVOD
U svetu, koji se intenzivno menja, osea se potreba ne samo za novim kvalitetom znanja nego i za
promenom njegove strukture. Organizacija obrazovanja mora da se menja, posebno sadraji i metode. kola kao
mirna i relativno zatvorena oaza znanja mora da preraste u otvorenu istraivaku stanicu u kojoj e mladi sticati i
stalno inovirati svoja znanja. Ona bi trebalo da bude laboratorija u kojoj se stalno eksperimentie, stvara, otkriva,
inovira. Inovacije su uslov da kola ne zaostane iza drutvenih i tehnolokih promena u stvarnosti koja se svakim
danom intenzivno menja.
Uvoenje inovacija u vaspitno-obrazovni process, to znai i u nastavu, je reakcija na tradicionalno
kolsko uenje u kome dominira frontalni oblik rada sa jednosmjernom komunikacijom izmeu nastavnika i
uenika. Takva nastava je, esto, dosadna bolim acima, a nedovolno razumliva za slabije, to znai da ne
obezbeuje mogunost napredovanja u ovladavanju nastavnim sadrajima tempom koji odgovara svakom
ueniku. Poseban problem klasine nastave je nedovolna interakcija izmeu uenika meusobno i uenika i
nastavnika.
U stvari, najbolja postaje ona kola koja najmanje lii na tradicionalnu. Suava se prostor koji je imala
kola u prenoenju znanja. Veliki deo toga posla koji je obavljao nastavnik preuzimaju moderna sredstva za
prezentovanje informacija. Uenicima i nastavnicima, zahvaljujui modernim teleko-munikacionim sredstvima,
omoguena je interakcija sa bazama bogatim raznovrsnim informacijama veoma udaljenim od njihove uionice
ili radne sobe. Da bi, u okviru dobijenog zadatka, obradio jedan ekoloki problem (na primer, ouvanje zdrave
vode), uenik moe iz svoje radne sobe, preko raunara i drugih sredstava, da se osloni na vrlo raznovrsne i
bogate izvore.

2 OBRAZOVNA TEHNOLOGIJA

Vreme u kome ivimo karakterie brzi razvoj nauke, tehnike i tehnologije kao i naglo poveavanje
znanja. Eksplozija i ekspanzija naunih znanja je sve vea i snanija. Brojni rezultati naunih istraivanja sve
vie se primenjuju u proizvodnji, tehnici, tehnologiji, a to doprinosi da se borba za nauni i tehniki progres vri
i u oblasti obrazovanja, to znai da se obrazovanje ne moe stei dobijanjem diplome, ve je nuno
permanentno obrazovanje. Jer, obrazovanje je preduslov produktivnosti i kvaliteta proizvodnje. Otuda ciljevi i
principi koncepcije savremenog obrazovanja impliciraju potpunu rekonstrukciju tradicionalnog vaspitno
obrazovnog sistema, aktualizovanje njegovih ciljeva i sadrine, izmeu njegove metodoloke osnove i

prestruktuiranje institucionih i organizacionih oblika. 1 Dakle, savremeno obrazovanje nalae promene

tradicionalnog vaspitno obrazovnog sistema, metoda, oblika, principa. Aktivnost je osnova za razvoj i
napredovanje linosti jer nova kola afirmie uenika kao aktivnog subjekta u nastavi. Zbog toga je, u cilju
podsticanja razvoja, nuno obezbediti uslove za aktivno uee mladih uenika pa i nastavnika.
3 SAVREMENA NASTAVA

U tradicionalnoj nastavi dominira frontalni oblik rada sa izraenom predavakom funkcijom nastavnika
to ne obezbeuje dovoljnu interakciju sa uenicima niti ostavlja dovoljno vremena za samostalne aktivnosti
uenika u funkciji kvalitetnijeg ovladavanja nastavnim sadrajima. Nastava je, esto, formalizovana,
verbalizovana i neodvoljno oigledna, to smanjuje trajnost znanja i mogunost povezivanja teorije sa realnim
ivotom. Tek u poslednjih desetak godina sa masovnijim korienjem raunara u kolama stvoreni su preduslovi
za kvalitetnije inoviranje obrazovne tehnologije. Multimedijalni programi kreirani za personalne reunare nude
mogunost kreiranja elektronskih udbenika sa tekstom, slikama, zvunim animacijamai filmovima, tako da
uenici mogu samostalno da napreduju u ovladavanju nastavnih sadraja, da se vrate na sadraje koji im nisu
dovoljno jasni, da dobijaju povratne i dodatne informacije u skladu sa svojim mogunostima i interesovanjima.
Interaktivnost i kvalitet prezentovanih materijala uz korienje multimedije i hiperteksta daje znatno bogatije
sadraje u poreenju sa nastavnom koja se odvija u tradicionalnim uionicama. 2

4 ASPEKTI SAVREMENE NASTAVE PRIMENOM RAUNARA U NASTAVNOM PROCESU

Raunar je tokom preve decenije dvadeset prvog veka postao sveprisutni i nezaobilazni deo
svakodnevnog ivota savremenog oveka, bilo da se koristi zbog komunikacije, pronalaenja potrebnih
informacija, uenja, kupovine, zabave ili nekog drugog razloga. Naroito je prisutan u populaciji dece
osnovnokolskog uzrasta. Teko je zamisliti da danas postoji kua bez raunara, ili da su makar najmlai lanovi
svake porodice stekli osnovne raunarske vetine.
I pored tako velike prisutnosti raunara u svakodnevnom ivotu, stie se utisak da mogunosti
korienja kompjutera u kolama u svakodnevnom radu na asu nisu ni delimino iskorienje. Razloga tome
verovatno ima dosta, poev od tehnike opremlenosti naih kola, preko osposoblenosti i motivacije nastavnika
za takav naina rada, do sticanja navika za korienjem pogodnosti koje raunar u nastvanom procesu prua.

5 SAVREMENA NASTAVA I FUNKCIJE NASTAVNIKA

Vreme u kome ivimo karakterie brzi razvoj nauke, tehnike i tehnologije kao i naglo poveavanje
znanja. Eksplozija i ekspanzija naunih znanja je sve vea i snanija. Brojni rezultati naunih istraivanja sve
vie se primenjuju u proizvodnji, tehnici, tehnologiji. To doprinosi da se borba za nauni i tehniki progres vri i
u oblasti obrazovanja, to znai da se obrazovanje ne moe stei dobijanjem diplome, ve je nuno permanentno
obrazovanje. Jer, obrazovanje je preduslov produktivnosti i kvaliteta proizvodnje. Otuda ciljevi i principi
koncepcije savremenog obrazovanja impliciraju potpunu rekonstrukciju tradicionalnog vaspitno - obrazovnog
sistema, aktualizovanje njegovih ciljeva i sadrine, izmeu njegove metodoloke osnove i prestruktuiranje
institucionih i organizacionih oblika. Dakle, savremeno obrazovanje nalae promene tradicionalnog vaspitno obrazovnog sistema, metoda, oblika, principa. Aktivnost je osnova za razvoj i napredovanje linosti jer nova
kola afirmie uenika kao aktivnog subjekta u nastavi. Zbog toga je, u cilju podsticanja razvoja, nuno
obezbediti uslove za aktivno uee mladih - uenika pa i nastavnika.
Za savremenu organizaciju vaspitno - obrazovnog rada, posebno za primenu savremene nastavne
tehnologije, potrebno je obezbediti odgovarajue materijalno - tehnike uslove. Znano je da je nau zemlju i
vaspitno - obrazovni sistem zapljusnuo" talas modernizacije, proiziao iz nauno - tehnoloke revolucije, on
zahteva i promene u svim oblastima obrazovanja. To je znaajno uticalo na razvoj, programiranje i praktino
1

Mandi, P., Mandi, D. (1997): Obrazovna informaciona tehnologija Inovacije za 21. vek, Beograd.

Laketa, N., Vasilijevi, D. (2006): Osnove didaktike. Uice: Uitelski fakultet.

uvoenje savremene obrazovne tehnologije u svim sferama obrazovanja. Dve oblasti moderne nauke najvie su
doprinele da se razvije vrhunska nastavna tehnologija: elektronika i informaciona tehnologija. Zahvaljujui ovim
dvema naunim oblastima, bilo je mogue razvijati modernu pedagoku tehnologiju (multimedijsku, televizijsku
i kompjutersku) koja je doprinijela i doprinosi unapreivanju nastave, motivacije uenika, podizanju kvaliteta
uenja i nastave. Ovo je, svakako, tano samo pod uslovom da se pedagoka tehnologija struno opremi
programima, da se koristi na nain kako to preporuuje pedagoka nauka i da se ne preferira nastavniku ija
uloga se ne moe zamijeniti tehnologijom pa ma koliko ona bila savrena.
Dakle, nastavnik je nezamenljiv ne samo za nastavu i vannastavnu aktivnost ve i za saradnju kole i
drutvene sredine, porodice i kole. On se oslobaa predavanja i pouavanja, a vie se bavi planiranjem,
pripremanjem, organizovanjem, vaspitnim radom - vaspitanjem.3

6 METODOLOGIJA ISTRAIVANJA
6.1 Problem istraivanja
Da bi nastavni proces postao efikasniji i efektniji, mora doi do promena i usavravanja nastavnih
sredstava, oblika i metoda nastavnog rada. U osnovi svih ovih promena nalazi se komunikacioni proces i
interakcija izmeu nastavnih faktora koji taj proces ine. Tradicionalna nastava odlikuje se verbalnom i
manuelnom pasivnou uenika, i dominacijom nastavnika kao izvora znanja. Ovakvoj nastavi zamera se
jednosmerna komunikacija bez odgovarajue povratne informacije i interakcije meu nastavnim faktorima.
Savremena nastava kojom se ele prevazii nedostaci tradicionalne, podrazumeva uvoenje inovativnih modela
realizovanja nastavnih cileva i zadataka, kao i korienje savremenih nastavnih sredstava, ijom upotrebom,
nastavnik e lake prilagoditi nastavu prethodnim znanjima uenika, interesovanjima i sposobnostima.
Zahvalujui novim nastavnim sredstvima uenici vie ue uvianjem, istraivanjem i reavanjem problema, ona
ih podstiu na mobilnost i samostalnost. Takoe, savremena nastavna sredstva obeleava stepen ulnog saznanja
koje upuuje na stvari, pojave i njihove osobine, to omoguava boli nain uenja, uslova za trajnije pamenje,
sigurno prepoznavanje i upotrebu onoga to je zapameno.
6.2 Predmet, zadaci i cilj istraivanja
Cilj istraivanja je formiranje slike o koliini upotrebe informacionih tehnologija i savremenih
obrazovnih tehnika i nastavnih sredstava u osnovnoj koli Desanka Maksimovi iz Novog Pazara, kao i o njenoj
informatikoj opremljenosti. eleo sam da ispitam kakva je informatika osposobljenost nastavnika, kao i
njihova spremnost za edukacijom i daljim usavravanjem iz oblasti IKT-a. Takoe, eleo sam da ispitam kakav
je stav uenika prema upotrebi informacionih tehnologija. Koliko cesto se u nastavi, kako sa strane nastavnika
tako i sa strane ucenika, koriste racunari i druga obrazovna sredstava u cilju poboljanja nastave.
U postupku istraivanja koriena je metoda upitnika, a kao instrument koristio se anketni list,posebno
za nastavnike a posebno za ucenike. Istraivanje je sprovedeno anonimno meu uenicima od petog do osmog
razreda i meu nastavnicima predmetne nastave u toku oktobra 2014. godine. Analiza rezultata je uraena na
uzorku od 100 uenika i 30 nastavnika predmetne nastave.
6.3 Hipoteze istraivanja
Glavna hipoteza glasi : Pretpostavlja se da je veina nastavnika do sada uvidela prednosti i ulogu
obrazovne tehnologije u nastavnom procesu, kao i da poseduju svest o dobrobitima koje mogu postii upotrebom
istih. Na osnovu toga, oekuje se da e nastavnici iskazati elju da u veoj meri koriste raunari u nastavi.
Iz glavne hipoteze proizilaze i podhipoteze, a to su :

Nastavnici imaju pozitivne stavove o savremenim obrazovnim sredstvima ali ih koriste u nastavi u
skladu sa mogunostima,
Mlai nastavnici su vie motivisani za korienje savremenih obrazovnih sredstava u obrazovanju,

Nikodinovska-Banotovska S.(2003), Priprema nastavnika za primenu savremene tehnologije u nastavi,

Zbornik radova 3. Meunarodnog naunog skupa Tehnologija, Informatika, Obrazovanje- za drutvo uenja i
znanja,
3

Pozitivan stav nastavnika o primeni savremenih obrazovnih sredstava u velikoj meri zavisi od tehnike
opremlenosti kole,
Primena obrazovnih softvera u nastavnom procesu pozitivno utie na poveanje motivisanosti i
interosovanja uenika za nastavni predmet, nastavu ini lakom, zanimlivijom i efikasnijom, ali ih
nastavnici retko koriste.

4 REZULTATI ISTRAIVANJA SA DISKUSIJOM

Za potrebe ovo istraivanja bilo je potrebno utvrditi starosnu i polnu strukturu nastavnika i uenika, kao
i godine radnog staa nastavnika. Prvo pitanje bilo je starost ispitanika, da bi se kasnije ispitalo da li starost ima
veze sa korienjem obrazovne tehnologije u nastavi.
Broj godina
Do 35 godina
Od 35-45 godina
Od 45-55 godina
Preko 55 godina

Broj nastavnika
10
8
7
5

Tabela 1. Starosna struktura nastavnika

Drugo pitanje odnosilo se na pol ispitanika, kako bi se kasnije utvrdilo da li pol ima veze sa
korienjem savremenih obrazovnih raunara u nastavi.
Pol
Muki
enski

Broj nastavnika
20
10

Tabela 2. Polna struktura nastavnika

Tree pitanje se ticalo godina staa u nastavi kako bi se ispitalo da li radni sta ima veze sa potrebom
obrazovne tehnologije u nastavi.
Godine radnog staa

Broj nastavnika

Do 10 godina

10

Od 10-20 godina

Od 20-30 godina

Preko 30 godina

Tabela 3. Radni sta ispitanika

etvrto pitanje odnosilo se na to koliko godina koristite raunar i tu se pokazalo da je period korienja
raunara obrnuto srazmeran godinama starosti, tj. pokazalo se da mladji ispitanici najdue koriste raunar, dok
onih koji uopte ne koriste raunar ima nekolicina i uglavnom su stariji od 55 godina.

8
7
6

manje od 1 godine

od 1-5 godina

4
3

od 5-10 godina

preko 10 godina

ne koristim racunar

0
do 35
godina

od 35-45
godina

od 45-55
godina

preko 55
godina

Grafikon 1. Kako godine starosti utiu na korienje raunara

Iz dijagrama se jasno vidi da mladji profesori u velikoj meri koriste raunare i da su uvideli prenosti
raunara da sebi olakaju posao, a da na alost stariji profesori jo uvek nisu uvideli prednosti korienja
raunara. Zabrinjavajua je injenica da postoje nasavnici koji uopte ne koriste raunar. O ukupno 30 ispitanika
ima ih ak 5 u rasponu od 45-55 godina.
Peto pitanje odnosilo se na to kako su profesori nauili rad na raunaru.
20
15
10
5

0
Samostalno

U toku kolovanja

Na kursu van kole

Grafikon 2. Kako su nastavnici nauili da koriste raunar

Jasno se vidi da je veina mlaih nastavnika nauila rad na raunaru za vreme kolovanja. to se starijih
nastavnika tie, oni nisu imali takvu privilegiju za vreme kolovanja ali ohrabruje injenica da je odreen broj
starijih nastavnika samostalno ili na kursu van kole, u elji da se usavri, naui rad na raunaru. ak 7 od
ukupno 25 nastavnika koji koriste raunar spada u tu grupu.
esto pitanje se odnosilo na to kako nastavnici ocenjuju svoj rad na racunaru i trebalo je da da odgovor
na nivo informatike obrazovanosti kod nastavnika.

Grafikon 3. Nivo informatike obrazovanosti nastavnika

Iz grafikona se jasno vidi da je od ukupno 25 nastavnika koji koriste raunar, velika vecina informatiki
obrazovana, znaju osnovne vetine rada na raunaru, a da ak 7 njih zna dosta vie od onoga to im je zaista
potrebno.
Sedmo pitanje odnosilo se na koji nain obrazovna tehnologija olakava rad nastavnika i koliko esto je
upotrebljavaju u svom radu.

Grafikon 4. Upotreba obrazovne tehnologije u nastavi

Ovo pitanje se razlikovalo od ostalih jer su nastavnici mogli da biraju vise odgovora. Iz ovog pitanja
zakljuio sam da veina profesora najvise koristi raunar u svojem radu, da nekoliko puta nedeljno to rade u
kombinaciji sa projektorom i to samo onda kada se obrauje novo gradivo a da ima i onih koji uopste ne koriste
ova pomagala. Namerno je kao ponudjen odgovor stavljena pametna tabla zasto sto je to povezano sa
narednim pitanjem i zato sto kola ne poseduje niti jednu pametnu tablu.
Naime, eleo sam da ispitam da li su profesori uli za pametnu tablu i da li bi voleli da je imaju u svom
radu. To je upravo bilo pitanje broj 8.
30
25
20
15
10

5
0
DA

NE

Grafikon 5. Da li bi ste voleli da imate pametnu tablu

Ispitanici u uglavnom pozitivno odgovorili. Pametna tabla bi im u mnogome olakala rad, a uenicima
gradivo uinila zanimljivijim to bi definitivno uticalo na poveanje efikasnosti nastave. Mali je broj onih koji se
izjasnili da ne bi voleli da rade sa pametnom tablom ali u razgovoru sa njima, zakljuio sam da oni uopste za to
ili nisu uli ili se plae da s obzirom da ne poznaju rad na raunaru, nee znati da rade ni sa pametnom tablom.
Pitanje broj 9 odnosilo se na to da li nastavnici koriste obrazovne softvere u nastavi.

Grafikon 6. Upotreba obrazovnog softvera u nastavi

Na ovaj nain ispitana je injenica koliko esto i da li uopte nastavnici koriste tako korisnu stvar kao
to je obraozovni softver. Vie od 50% ispitanika koristi obrazovni softver, dok ostali to rade povrmeno ili ga
uopte ne koriste.
Sledee pitanje trebalo je da da odgovor da li obrazovni softver podie nivo i efikasnost nastave i da li
utie na poveanje motivisanosti kod uenika, da li uenicima nastavu ini zanimljivijom.
25

20
15
10
5
0
Da

Ne

Ne znam

Grafikon 7. Upotreba obrazovnog softvera pozitivno utie na motivisanost uenika

Ovim istraivanjem eleo sam da ispitam i miljenje uenika o tome kako oni vide upotrebu obrazovne
tehnologije u nastavi, da li i u kojoj meri koriste raunare za potrebe kole, da sa aspekta uenika vidim da li
upotreba obrazovne tehnologije u nastavi utie na efikasnost nastave i poveanje motivisanosti kod uenika. U te
svrhe, sainjen je poseban upitnik sa anketnim pitanjima namanjen samo za uenike.
Prvo pitanje glasilo je da li uenici poseduju rauar. eleo sam da ispitam da li veina ispitanika
poseduje raunar.

Grafikon 8. Da li uenici poseduju raunar

Velika veina poseduje raunar, to je jako bitno za dalja ispitivanja, jer sam dalje eleo da ispitam u
koje svrhe uenici najvie koriste raunar.
Drugo pitanje glasilo je u kojoj meri uenici koriste raunar, gde je velika veina ispitanika koji
poseduju raunar dala odgovor da to ine svakodnevno. Ovo pitanje u vezi je sa treim pitanjem, da li uenici
koriste raunare za kolske potrebe.

Grafikon 9. Koliko esto uenici koriste raunar

Tree pitanje se odnosilo na to da li i u kojoj meri uenici koriste raunar za kolske obaveze.

Grafikon 10. Prikaz upotrebe raunara od strane uenika za konkretnu namenu

Kao to se na grafikonu vidi, velika veina uenika raunar najvie koriste kombinovano i za kolske
potrebe i za zabavu. Jako je mali procenat onih koji raunar koriste samo za kolske potrebe, a neto je vei
procenat onih koji raunar koriste samo za zabavu.
etvrto pitanje glasilo je da li uenici koriste raunar u meusobnoj komunikaciji sa ostalim uenicima,
a u cilju reavanja domaih zadataka.

Grafikon 11. Da li uenici koriste raunar u meusobnoj komunikaciji za reavanje domaih zadataka
Ovde je situacija gotovo izjednaena. Skoro da je isti broj onih koji koriste raunare i pri tom
meusobno komuniciraju u cilju reavanja domaih zadataka, da onima koji to ili ne rade ili rade jako retko.
Peto pitanje se odnosilo na dostupnost raunara uenicima. Tu se dolo do zakljuka da uenici najvie
u paru koriste 1 raunar i to samo na asovima informatike i da im u druge svrhe raunar nije dostupan za
korienje.
70
60
50
40
30

20
10
0
1 uenik, 1 raunar

2 uenika, 1 raunar

vie uenika, 1
raunar

Grafikon 12. Dostupnost raunara uenicima

Jasno se vidi da je situacija sa opremljenou i prostorom za informatiko obrazovanje u koli dosta
loa i da to uenicima oteava rad.
Sledee pitanje odnosilo se na to koliko upotreba raunara, projektora i drugih sredstava obrazovne
tehnologije utie na poveanje motivisanost kod uenika, da li im je na taj nain nastava zamljivija.
100
80

60
40
20

0
Da

Ne

Ne znam

Grafikon 13. Da li upotreba obrazovne tehnlogije ini nastavu zanimljivijom

Veina uenika dala je pozitivan odgovor da obrazovna tehnologija ini nastavu zanimljivijom, da su na
taj nain vie motivisani za uenje novog gradiva i da im to olakava kolovanje. Mali je procenat uenika koji
su odgovorili negativno.

ZAKLJUAK
Stvaranje obrazovnih drutava tj. drutava znanja i uenja je primarni zadatak svakog drutva pa i
naeg. Sva drutva su bila, svako na svoj nain, drutva uenja i znanja, ali je znanje bilo povlastica pojedinaca i
njemu nije mogao pristupiti i koristiti ga svako. Danas to nije sluaj i zahvalujui internetu, znanje je dostupno
svima. Smatra se da niko ne sme da bude iskluen iz obrazovanog drutva gde je znanje opte dobro koje je
dostupno svima, to je i zakonski obezbeeno. Univerzalnom deklaracijom o ludskim pravima (lanovi
13,19,27) kao i simultanim rastom svetske Internet mree, mobilne telefonije, digitalnih tehnologija,
telekomunikacija i kompjuterske nauke i informatike.
Iz ovih razloga, a i iz potrebe pobolanja kvaliteta vaspitno-obrazovnog procesa, smatram da je
potrebno:

Prouavati, analizirati i eksperimentisati sa novim informaciono - komunikacionim tehnologijama,

obrazovnom tehnologijom i njenim sredstvima,
Ukazivati, isticati, inicirati i objanjavati prosvetnim radnicima mogunosti i nunost primene i
korienja savremene obrazovne tehnologije u naem obrazovnom procesu i procesu uenja kako bi
mogli pripremiti svoje uenike za ivot i rad u dvadeset prvom veku.

Tehnoloki razvoj savremenog drutva diktira razvoj u svim njegovim segmentima, pa i u obrazovanju.
Od savremenog obrazovanja se zahteva i oekuje da proizvede visokoobrazovanu osobu, koja je sposobna da
odgovori na zahteve i prati tendencije savremenog drutva. Otuda se nameu zahtevi za usavravanjem metoda i
sredstava uenja. Jedino pitanje koje se namee jeste koliko smo otvoreni da prihvatimo promene?
Primena savremenih nastavnih sredstava, pogotovo audio-vizuelne i raunarske tehnike uz korienje
multimedije i hipermedije, omoguava da se uenici znatno aktivnije uklue u nastavni proces, to je
neizostavan zahtev savremene nastave. Savremena nastavna tehnologija obezbeuje interaktivnost uenika,
individualizaciju nastave, jaa samostalnost uenika i usmerenost na dalje obrazovanje.
Uenici su posebno zainteresovani za svet u kome ive, a savremena tehnologija zadovoljava njihovu
potrebu. Od nastavnika u velikoj meri zavisi da li e njihova interesovanja biti podsticana i dalje razvijena ili
uguena. U tom pravcu savremena tehnologija moe postati dragocena pomo i sredstvo za stimulisanje
motivacione sfere uenika u didaktiko-obrazovnom procesu na viim kolama.
Imajui u vidu da je u savremenoj koli prisutan irok krug izvora znanja za koja se koriste odreena
tehnika pomagala, poveava se kvantitet znanja, a primenom obrazovne tehnologije poboljava se kvalitet
znanja. U cilju postizanja to boljeg kvaliteta, nuno je to vie koristiti savremenu obrazovnu tehnologiju.

LITERATURA

[1] Mandi, P., Mandi, D. (1997): Obrazovna informaciona tehnologija Inovacije za 21. vek, Beograd.
[2] Laketa, N., Vasilijevi, D. (2006): Osnove didaktike. Uice: Uitelski fakultet.
[3] Nikodinovska-Banotovska S.(2003), Priprema nastavnika za primenu savremene tehnologije u nastavi,
Zbornik radova 3. Meunarodnog naunog skupa Tehnologija, Informatika, Obrazovanje- za drutvo uenja i
znanja,
[4] Mandi, D. (2003): Didaktiko-informatike inovacije u obrazovanju. Medigraf: Beograd.
[5] Milanovi, K. Milosavlevi,M. (2006): Istraivanje o stavovima uenika u Srbiji o primeni IKT sredstava u
nastavi i uenju. Beograd: Microsoft
[6] Papi, ., Aleksi, V. (2012): Metodika nastave tehnikog i informatikog obrazovanja. aak: Univerzitet u
Kragujevcu, Tehniki fakultet.
[7] Radosav D. (2005.): Obrazovni raunarski softver i autorski sistemi Zrenjanin: Tehniki fakultet Mihajlo
Pupin,
[8] Budimir-Ninkovi G. (2007), Savremena obrazovna tehnologija i funkcije nastavnika, Zbornik radova 4.
Meunarodnog naunog skupa Tehnologija, Informatika, Obrazovanje- za drutvo uenja i znanja,