Академија васпитачко-медицинских струковних студија Крушевац –

одсек Ћуприја

Семинарски рад

Педагогија

НАСТАВНА ТЕХНОЛОГИЈА

Професор: Студенти:

х х

Ћуприја, 2024.

Садржај
Увод...............................................................................................................................1
1. Дефинисање наставне технологије..................................................................2

2. Наставна технологија и дидактика...................................................................3

3. Подела наставних технологија.........................................................................5

3.1. Технологија усмене речи...........................................................................5

3.2. Технологија писане(штампане) речи........................................................6

3.3. Технологија организованог посматрања..................................................8

3.4. Технологија манипулацијских и оперативних техника..........................9

3.5. Аудио-визуелна наставна технологија...................................................10

3.6. Компјутерска наставна технологија.......................................................12

3.7. Мултимедијска наставна технологија....................................................12

4. Улога наставника у савременој наставној технологији...............................15

5. Информатизација наставног процеса.............................................................16

6. Предности и мане коришћења рачунара у настави......................................18

Закључак.....................................................................................................................21

Литература..................................................................................................................23
 Увод

Наставна или образовна технологија су синонимни изрази који се односе на

свеобухватне активности којима се утиче на промене ученика односно активности
којима се ученици усмеравају ка вишим нивоима и развојним постигнућима.

Представља систематски и организовани процес примене савремене технике и

технологија које за циљ имају унапређење квалитета образовног процеса – ефикасност,
оптималност, реалистичност и сл.

Наставна технологија представља широко поље које обухвата употребу

различитих технолошких решења у образовном окружењу с’ циљем да се подржи и
унапреди процес учења и обучавања. Она интегрише науку о образовању,
информатичке науке и иновативне технологије, пружајући различите алате и ресурсе
који омогућавају ефикасније, динамичније и прилагођене образовне искуства.

Наставна технологија укључује широк спектар инструмената, укључујући

рачунаре, интернет, софтвере, апликације, образовне игре, виртуелну реалност,
мобилне уређаје и друге иновације. Овај скуп технолошких решења помаже у
стварању атрактивних и интерактивних учењних окружења, где ученици могу
развијати критичко размишљање, проблемски сет, колаборацију и креативност.

Наставна технологија има потенцијал да унапреди образовање и усмери га ка

савременим потребама. Ипак, важно је узети у обзир изазове као што су приступ
технологији, обука наставника и баланс између традиционалних и технолошких
метода обучавања. Са обзиром на брз темпо развоја технологије, наставна технологија
захтева константну присутност и приспособљавање радне снаге у образовању.

3
 1. Дефинисање наставне технологије

Дефинисање наставне технологије се одвија у два смера: ужи и шири смисао. У

оба случаја, наставна технологија представља промену у начину како се учи и како се
преноси знање, користећи савремене технолошке ресурсе. Она је орјентисана на
стварање бољих услова за учење и подучавање, како на индивидуалном тако и на
групном нивоу, усклађујући образовање са захтевима друштва и технолошким
развојем.

Ужи смисао односи се на коришћење техничких средстава у условима

учионице. Према поборницима овог схватања пуна техничка опремљеност је најбоља
путања ка пуној ефикасности наставе. Наставну технологију чине физичка и техничка
средства – пројектор, телевизија, машине за учење, рачинари и слично. Они
омогућавају лакши начин овладавања вештинама и знањима путем звучних, сликом
покретних и другим начинима. Овим начином се улога наставника своди на минимум,
а акценат се ставља савладавање вештина коришћења технолошких средстава.

У случају ширег смисла дефинисања, наставна технологија је интегрисани

систем организације, наставних метода, поступака и примене наставних средстава која
обухватају најсавременија средства. Приликом покушаја схватања наставне
технологије, њен опсег је толико широк да се неретко поистовећује са дидактиком 1,
чак да је понекад замењује.

Наставна технологија пре саме реалзације, требало би да се односи на задатке

које су планирани за остварење циљева, примену адекватне организације, наставних
метода и наставних средстава. Наставна средства флуктуирају, али најчешће се односе
на класична(школска писаћа табла) и она најсавременија(телекомјутер).

1
Дидактика је област науке о образовању која се бави проучавањем метода, средстава и процеса
обучавања и учења. Она има за циљ да истражи најефикасније начине предавања и усвајања знања,
разумевања и вештина. Дидактика је део педагогије, али је фокусирана на конкретне методе и технике
које наставници користе у образовању.

4
 У оквиру наставног процеса учествују наставник, ученици и наставна техника.
Наставна техника је један аспект наставне технологије, која чини само један од
фактора у остварењу процеса примене и пружања знања.

2. Наставна технологија и дидактика

Дидактика и наставна технологија су две тесно повезане области у образовању,

обе имајући за циљ унапређење процеса учења и обучавања. Дидактика, као научна
област, фокусира се на проучавање метода, средстава и процеса обучавања и учења,
док наставна технологија обухвата примену технологије у образовању ради подршке и
унапређења образовних процеса.

Дидактика, иако традиционално усмерена на методе и педагогијске аспекте

образовања, у новије време се сусреће са утицајем технологије. Наставници и
образовни стручњаци користе принципе дидактике како би дизајнирали ефикасније
услове околине и предавања. Дидактика им помаже да разумеју како студенти уче,
како да предају информације и како да обликују образовне активности.

Са друге стране, наставна технологија укључује коришћење различитих

технолошких решења у образовном контексту. Ова област обухвата рачунаре,
интернет, софтвере, апликације, виртуелну реалност и многе друге иновације које се
користе за подршку учењу и настави. Наставна технологија доприноси стварању
иновативних, интерактивних и адаптивних образовних искуства.

Интеграција ове две области омогућава стварање учењних окружења која су

ефикасна и прилагођена потребама студената. Наставници користе дидактичке
принципе као основу за дизајнирање образовних активности, док технологија пружа
средства и ресурсе који обогаћују ове две дисциплине. Интерактивни софтвери,
образовне апликације и виртуелна реалност помажу у стварању атрактивних
ученичких искустава.

Дидактика и наставна технологија допуњавају једна другу. Дидактика

обезбеђује теоријске основе и разумевање како функционишу образовни процеси, док
наставна технологија доприноси конкретним алатима и технолошким решењима. За

5
успешну интеграцију, наставници требају да разумеју обе области, примењујући
технологију у сагласности са дидактичким принципима и циљевима образовања.
Укрупњавање дидактике и наставне технологија је неопходно како би се створила
савремена, адаптивна и ефикасна образовна средина.

6
 3. Подела наставних технологија

У прегледу релевантне литературе, подела на којој се базира рад односи се на

ону доступну у књизи Младена Вилотијевића. Подела наставне технологије
орјентисана је према средствима која се користе при настави. Према Безићу(1983.)
образовна технологија обухвата: усмену реч, писану реч, посматрање, манипулацијске
и оперативне технике, аудиовизуелне технике, компјутеризацију и мултимедијске
технике.

3.1. Технологија усмене речи

Технологија усмене речи има за циљ подршку комуникацији, обогаћивање
усменог изражавања и подстицање активне комуникације у образовном контексту. Она
представља важан аспект савременог образовања, омогућавајући интерактивније и
аутентичније образовне искуства. Представља најстарију наставну технологију и има
два облика: монолошки и дијалошки(дискусија).

Говор као наставно средство представља комуникацијски процес у коме

наставник или ученик користи усмено изражавање како би преносио информације,
делио знање и обликовао разумевање тема и концепата. Ово обухвата изговорену реч,
дискусије, предавања, разговоре и друге форме усмене комуникације у образовном
контексту.

Значај усменог говора:

 Предавање и објашњавање - говор омогућава наставницима да предају и

објашњавају комплексне концепте и информације. Ово је основни начин
за пренос знања у учионици.
 Активно учење - говор стимулише активно учење кроз дијалог,
дискусије и рад у паровима или групама. Омогућава студентима да
постављају питања, деле своја интересовања и изражавају своје
мишљење.

7
  Развој језичких вештина - кроз говор, студенти развијају језичке
вештине, укључујући слушање, говорење, разумевање и комуникацију.
Овај процес је битан за њихов језички развој.
 Изражавање и комуникација - говор је средство за изражавање и
комуникацију и омогућава студентима да деле своја стањишта, искуства
и идеје.
 Мотивација и ангажовање - добро дизајниран и ефективан говор може
мотивисати и ангажовати студенте. Занимљив и убедљив начин преноса
информација може подстићи интересовање и жељу за учењем.
 Обликовање критичког размишљања - кроз дискусије и дијалоге, говор
стимулише критичко размишљање и анализу. Студенти се уче како да
пропитују, аргументују и износе ставове.

Говор је неопходан алат у образовном процесу, а његов значај лежи у томе што
омогућава интеракцију између наставника и студената, подстицање учења и креирање
аутентичних образовних искустава. Коришћење различитих аспеката говора у настави
доприноси разностраном развоју студената и преносу различитих вештина неопходних
за њихову будућу успешност.

3.2. Технологија писане(штампане) речи

Технологија писане речи сигнификантну улогу добија у оном моменту када су
књиге биле доступније популацији. Услов за коришћење књига јесте писменост, која
се омогућава у институцијским објектима – школама. Књиге које се користе у оквиру
наставе су уџбеници, приручници и брошуре.

Уџбеник представља школски или образовни материјал у су садржаји

дидактички обликовани и намењен је за употребу у учионици. Он је дизајниран са
циљем да подржи наставни процес и помогне ученицима да стекну, употребе и
разумеју различите концепте и информације у оквиру одређеног предмета или курса.
Уџбеници играју кључну улогу у образовању и један су од основних извора
информација у школском окружењу. Осим ученицима, уџбеник је одређен и
наставницима јер је неопходно научити ученике како га адекватно и ефикасно
користити. Подела уџбеника односи се на дидактички необликоване, дидактички

8
обликоване, радне свеске, збирке задатака, наставни листићи, наставни текстови,
полупрограмиране и програмиране уџбенике; уџбенике као делове мултимедијског
склопа и др.

Користи се ради стицања знања, одради нових садржаја, у репетицији,

утврђивању, систематизацији и примени знања код ученика. Постојање уџбеника
значајно олакшава наставницима посао у погледу обраде, понављања и утврђивања
градива и ученику је код куће доступан утицајан извор информација и сазнања.

Слика 1. Пример уџбеника

Извор https://sn.rs/p295x

Приручници обухватају енциклопедије, речнике, лексиконе, зборнике и др.

Слика 2. Енциклопедија(приручник)

9
 Извор https://sn.rs/pue2b

Групу брошура чине билтени, часописи, новине, писана документација,

дидактички штампани материјали и сл.

Слика 3. Стручно информативни часопис АВМСС Ћуприја

Извор https://www.vmscuprija.edu.rs/doc_pdf/Casopis%20v2.pdf

3.3. Технологија организованог посматрања

Оваква техника има за циљ уочавање промена. Представља организован,
планиран сегмен који има предмет посматрања и циљ. Акценат се ставља на
перцепцију, анализу утисака и мисаону обраду. У оквиру технологије посматрања,
посматра се непосредна или прерађена стварност, зависно од услова који су у том
моменту испуњени. Када у наставним условима, не постоје услови за непосредну
стварност, у том случају се користи метода прерађене стварности.

Пример 1. Пошто се рељеф неких области не може видети у реалном времену,

постоје помоћни технички алати који потпомажу визуеализацију истих. Рецимо
користе се географске карте или глобуси за ближи приказ одређених области и
њихових рељефа.

10
 Циљ ове методе јесте активна мисаона делатност – посматрање ученика и
њихова пажња.

3.4. Технологија манипулацијских и оперативних техника

Наставна техника манипулацијских и оперативних техника усмерена је на
учење и образовање кроз активно учешће, руковање објектима, операције и практичне
активности. Овај приступ обухвата различите методе које подстичу ученике на
истраживање, решавање проблема и стварање сопствених усавршених разумевања
концепата.

У овој техници, ученици се ангажују у руковању, преузимању и истраживању

конкретних објеката. Тактилни доживљај и манипулација помажу им да боље разумеју
концепте.

Ученици су активно укључени у процес учења, што подразумева истраживање,

додирујући објекте и обављајући операције. Овакав приступ подстиче њихову
активност и ангажовање. Овим путем ученици развијају практичне вештине кроз
практичне активности и оперативне задатке. Ово може укључивати рад са алатима,
израду пројеката или решавање практичних проблема.

Ова техника подстиче ученике на критичко размишљање и примену концепата

у конкретним ситуацијама. Учење кроз праксу омогућава им да анализирају и решавају
различите проблеме. Манипулација објектима и оперативне технике помажу у
стварању учења где ученици могу видети примену концепата у реалном животу.

Примери наставних активности које користе манипулацијске и оперативне

технике укључују рад са материјалима у математици (коришћење играчака за бројење,
геометријске облике), експерименте у науци, рад са алатима у техници или историјске
симулације.

Ова техника нуди ученицима широк спектар образовних искустава и помаже им

да изграде дубље и трајније разумевање концепата.

11
 Слика 4. Рачунаљка

Извор https://sn.rs/4nsx4

Приликом ове технологије, наставник није једини субјекат наставе, већ настоји
да сарађује са ученицима, при чему они стичу знања уз помоћ њега тако што их
саветује и подстиче на размишљање.

3.5. Аудио-визуелна наставна технологија

Наставна аудио-визуелна средства представљају различите образовне ресурсе
који комбинују аудио и визуелне стимулансе у циљу обогаћивања наставе и подршке
учењу. Ова средства обухватају различите облике, укључујући слике, графике, аудио
записе, видео материјале, интерактивне симулације и многе друге.

Примери наставних аудио-визуелних средстава:

 Слике и графике: Визуелни приказ информација у форми слика и

графика може помоћи ученицима да брже и боље разумеју концепте. Ово
укључује дијаграме, шеме, графиконе, карте итд.
 Видео материјали: Образовни видео записи могу представљати реалне
снимке, анимације, документарце или наставне лекције. Оваква средства
пружају визуелни и аудио контекст који може значајно обогатити
образовни садржај.

12
  Аудио записи: Звучни снимци, попут аудио књига, подкастова, радио
емисија и музике, могу пружити аудитивни стимуланс и обогатити
учење ученика.
 Интерактивне симулације и софтвери: Софтвери и апликације које
пружају интерактивне симулације или виртуелне експерименте могу
обезбедити ученицима усмерено искуство у изучавању различитих
појава и концепата.
 Платформа за презентације: Презентацијске алатке као што су
слајдови, уз додатак текстуалних објеката, слика, и аудио или видео
записа, могу обогатити предавање и чинити га интересантнијим за
ученике.

Функције и значај наставних аудио-визуелних средстава:

1. Визуелна подршка: Визуелни елементи помажу ученицима да боље

разумеју концепте, особито ако су представљени на начин који је
прилагођен њиховом стилу учења.
2. Обогаћивање учења: Аудио и визуелни стимуланси обогаћују учење и
чине информације доступнијима и запамћенијима.
3. Разноликост начина учења: Различити облици аудио-визуелних средстава
пружају могућност учења, прилагођеног различитим стиловима и потребама
ученика.
4. Мотивација и ангажовање: Испорука информација кроз интересантне и
стимулативне аудио-визуелне формате може повећати мотивацију и
ангажовање ученика.
5. Помоћ у разумевању концепата: Приказ концепата кроз графичке
представе или аудио објашњења може допринети дубљем и бољем
разумевању.
6. Савремени приступ образовању: У еру дигиталне технологије, коришћење
аудио-визуелних средстава представља савремени приступ образовању који
прати технолошке трендове и интегрише их у наставу.

13
 Коришћење разноликих аудио-визуелних средстава игра кључну улогу у
подизању квалитета наставе и стварању динамичног учења.

Слика 5. Интерактивни монитор

Извор https://sn.rs/glmsi

3.6. Компјутерска наставна технологија

Компјутерска наставна технологија односи се на употребу рачунара и
информатичких ресурса у образовању са циљем подршке и обогаћивања наставног
процеса. Ово обухвата различите технолошке алатке, софтвере и апликације које се
користе за побољшање учења и образовања. Компјутерска наставна технологија може
укључивати е-учење, интерактивне симулације, виртуелну реалност, онлајн образовне
платформе, мултимедијалне садржаје и друге алатке.

Кибернетика је област која се бави студијом и управљањем сигналима и

информацијама у системима.

Примена кибернетичких принципа у компјутерској наставној технологији има

за циљ унапређење учења кроз интеграцију информација, фидбек механизама и
интерактивних елементата у образовни процес.

14
 3.7. Мултимедијска наставна технологија
Мултимедијска наставна технологија обухвата употребу различитих формата
медија, укључујући текст, слике, аудио, видео и интерактивне елементе, у образовању
како би се подржало и обогатило учење. Ова технологија има за циљ да обезбеди
студентима разнообразне и интересантне образовне материјале, што може помоћи у
бољем разумевању концепата и стимулисању активног учења.

Кључне карактеристике мултимедијске наставне технологије укључују:

 Интеграција различитих медијских формата: Коришћење текста, слика,

аудио и видео записа, анимација и других формата како би се створио
богат и разноврстан учебни садржај.
 Интерактивност: Уводење интерактивних елемената који омогућавају
ученицима да активно учествују у учењу. Ово може укључивати квизове,
игре, интерактивне симулације и вежбе.
 Персонализација учења: Мултимедијска технологија омогућава приступ
индивидуализованим материјалима и ресурсима који одговарају
потребама различитих ученика. Ово доприноси персонализованом и
усмереном учењу.
 Визуелна подршка: Коришћење слика, графике и видео записа за боље
визуелно представљање концепата и облажење разумевања.
 Флексибилност и доступност: Мултимедијска настава технологија
омогућава студентима да приступе образовном садржају у било које
време и са било ког уређаја са интернет конекцијом.
 Мотивација и ангажовање: Уводење интересантних и мотивишућих
медијских елемената може повећати ангажовање студената и учинити
учење занимљивијим.
 Примери мултимедијске наставне технологије укључују интерактивне е-
књиге, образовне апликације, образовне игре, образовне веб сајтове и
онлајн платформе за учење. Ова технологија има значајан утицај на
образовање, омогућавајући модеран и ефективан начин учења.

15
 Стара средства, као што су књиге, табле и сл., могу бити укључена у
мултимедијску наставну технологију како би се обогатила настава и подржало учење
на савремени начин. Иако ова средства можда не користе неке савремене технологије,
ипак их је могуће адаптирати или комбиновати са новијим технологијама. Ево неких
начина како стара средства могу бити укључена у мултимедијску наставу и њихов
значај:

 Дигитализација: Старе књиге и рачуни могу бити дигитализовани и

доступни у електронском формату. Ово омогућава лакши приступ и
претраживање информација.
 Е-књиге и е-часописи: Стари текстуални материјали могу бити
претворени у електронске формате и коришћени као е-књиге. Ово
обогаћује садржај и омогућава интеракцију кроз хиперлинкове,
мултимедијалне садржаје и аудио-визуелне елементе.
 Интерактивне табле и е-дневници: Старе лекцијске табле могу бити
замењене интерактивним таблама или електронским дневницима који
омогућавају интеракцију и састављање различитих медијских садржаја.
 Виртуелне музејске туре: Стари ратници, ручно писани текстови или
архивске фотографије могу бити укључени у виртуелне музејске туре,
што пружа ученицима имерзивно образовно искуство.
 Коришћење старих примера и приказа: Стари примери и прикази из
историје, литературе или науке могу бити коришћени као додатни
ресурси за образовање и обогаћивање контекста.

Значај укључивања старих средстава у мултимедијску наставу је у томе што се

старе, али често богате информацијама, ресурси могу прилагодити модерним
образовним потребама. Комбиновање старих средстава са савременим технологијама
може створити комплексну и интересантну учебну средину.

16
 4. Улога наставника у савременој наставној технологији

У савременој наставној технологији, улога наставника постаје више од

предавача и преносиоца информација. Наставник постаје фасилитатор учења, који
подржава, усмерава и омотава ученике кроз образовне искуства.

Наставник има улогу у дизајнирању и планирању учења, што укључује избор и

интеграцију технолошких ресурса у наставне планове и активности, такође треба да
бира одговарајуће технолошке алатке и ресурсе за подршку наставном процесу. Ово
укључује умеће избора апликација, онлајн платформи, мултимедијалних садржаја и
других технолошких решења.

Наставник треба да интегрише технологију у наставу на начин који подстиће

учење и развија критичко мишљење. Ово може укључивати употребу интерактивних
симулација, виртуелне реалности, е-учења и других технолошких метода.

Наставник треба да пружи подршку ученицима у коришћењу технологије,

разјашњавајући концепте, охрабрујући колаборацију и стварање стимулишућих
образовних окружења.

Он има одговорност за евалуацију учења ученика, укључујући истраживање

како технологија утиче на разумевање и усвајање образовних циљева.

Улога наставника је у развијању дигиталне писмености ученика, обезбеђујући

им вештине потребне за успешну употребу технологије у личном и професионалном
окружењу и у анализирању ефективност примене технологије у наставном процесу и
постојано се усавршава у коришћењу нових технолошких иновација.

Наставник постаје неко ко олакшава и подстиче учења која се подразумевају

самостално и активно учење, где ученици истражују, колаборирају и решавају
проблеме.

У савременој наставној технологији, наставник игра кључну улогу у стварању

динамичног и интерактивног образовног окружења које подстиће учење и развој

17
ученика.

5. Информатизација наставног процеса

Информатизација наставног процеса представља увођење и употребу

информационих и комуникационих технологија (ИКТ) у образовне активности са
циљем подршке и унапређења учења и предавања. Овај процес обухвата употребу
рачунара, интернета, софтвера и других технолошких решења у различитим аспектима
образовног окружења.

Како се врши информатизација наставног процеса?

Употреба рачунара и интернета - Наставници и ученици користе рачунаре и

интернет како би приступили различитим образовним ресурсима, истраживали
информације и обављали задатке.

Е-учење и образовне платформе - Изградња онлајн образовних курсева и

платформи за е-учење омогућава ученицима да приступају образовном садржају из
свог дома или било ког другог места.

Интерактивни софтвери и апликације - Коришћење интерактивних

апликација и софтвера за учење који омогућавају студентима активну улогу у свом
учењу.

Мултимедијални садржаји - Употреба мултимедијалних садржаја, укључујући

аудио, видео, графике и анимације за обогаћивање наставних материјала.

Онлајн колаборација и комуникација - Коришћење онлајн алатки за

комуникацију и колаборацију, што олакшава дељење информација и рад у тимовима.

Значај информатизације наставног процеса:

Прилагођавање модерном начину учења - Информатизација омогућава

прилагођавање наставног процеса савременим начинима учења и стиловима студената,
усмеравајући образовање ка технолошки образованом друштву.

18
 Побољшање доступности образовања - Онлајн ресурси и платформе за е-
учење омогућавају студентима приступ образовним материјалима из било ког дела
света, што повећава доступност образовања.

Развој критичког мишљења и самосталности - Употреба технологије

промовише критичко мишљење и развој самосталности код студената, јер могу
самостално истраживати и примењивати информације.

Боље учешће и ангажовање студената - Интерактивни софтвери и апликације

подстичу ученике на активно учешће и ангажовање у наставном процесу, што може
повећати њихов интерес и мотивацију за учење.

Брзе и ефикасније образовне активности - Коришћење технологије може

убрзати процесе учења и обављања задатака, што доприноси ефикасности и
временској уштеди.

Развој дигиталне писмености - Информатизација подстиче развој дигиталне

писмености међу студентима, што је битно за успешно функционисање у савременом
друштву.

Дакле, информатизација наставног процеса има за циљ да подржи и унапреди

образовање кроз употребу технологије, што може допринети бољем квалитету
образовних искуства и развоју компетенција студената.

19
 6. Предности и мане коришћења рачунара у настави

Побољшање квалитета наставе, а самим тим и образовања, тежња је која је све

више присутна у нашем школству. Један од начина побољшања наставе је свакако и
употреба рачунара. Употреба рачунара у настави, сем у информатици, није толико
распрострањена у нашим школама, као у свету. Овај тренд се полако мења, тако да је у
неким школама, уз помоћ улагања министарства, сада настава уз помоћ рачунара
омогућена. Наравно, да би та настава била адекватна, потребно је још доста улагања,
усавршавања професора, али исто тако и мотивација како ученика тако и професора.

Једна од главних препрека оваквом извођењу наставе су свакако предрасуде.

Постоје подељена мишљења о употреби рачунара у настави. Једна страна заговара
мишљење да рачунаре треба увести што раније у наставу, ако је могуће, чак и у
предшколском узрасту, јер деца уче и кроз игру, а путем рачунара и разних програма
им је то и омогућено, јер рачунари пружају велике могућности, па на тај начин, могу
проширити своје знање и видике. С друге стране имамо и заговорнике мишљења да
рачунаре не треба уводити у наставу, а неки од разлога су ти да на тај начин ученици
губе вештину и рутину решавања задатака, да се мање труде, да се решавање задатака
путем рачунара, своди на преписивање разултата добијених путем рачунара, и да на тај
начин и професори вреднују само крајњи резултат, а не и поступак решавања.

Кад су у питању деца, о рачунару се најчешће говори као о бауку и извору

бројних опасности. Притом се често заборавља на бројне предности које рачунар има у
процесу образовања деце те у развоју вештина и стицању осећања самопоуздања.
Рачунар и Интернет су ту и сигурно неће нестати из савременог живота, него ће се још
више развијати и напредовати. Децу не треба плашити рачунаром него им треба
помоћи да га упознају и овладају знањима и вештинама које су неопходне за
коришћење рачунара. Бројне су предности употребе рачунара, ако га дете користи
паметно и мудро.

Дијапазон примене рачунара у образовању практично је неограничен (настава,

истраживачки рад, управљање, администрација и др.). У основном образовању,

20
предности наставе уз помоћ рачунара такође су садржане у могућностима веће
мисаоне мобилности, активирања и самосталног рада ученика. Савремени рачунари
пружају могућност симултаног гледања слике, слушања говора и коришћења
мултимедијских извора сазнања, што, свакако, доприноси бржем и потпунијем
усвајању градива, трајнијем памћењу наученог, ефикаснијем коришћењу и
креативнијој примени усвојених знања. Рачунар са учеником комуницира писмено и
усмено, води дијалог, пружа неопходне информације, представља графиконе, слике,
филмове, странице књига, пројекције, симулације, даје објашњења показаног, упућује
на решавање проблема, по потреби даје допунска упутства, исправља грешке и
оцењује резултате учења.

Важно је да предзнање наставника из области информатике не буде лексикално,

него отворено и флексибилно. Ова чињеница је зато важнa, јер се графички изглед и
распоред менија и наредби често мења код нових верзија програма.

Нивои информатичке писмености се деле на основна четири и обухватају:

 Савладавање баратања рачунаром, коришћење тастатуре за уношење

података или тражење информација;
 Умеће рачунарског програмирања и примена рачунара у разним
проблемским ситуацијама;
 Коришћење информација које пружа савремена технологија;
 Схватање друштвеног значаја информатизације.

Иако коришћење рачунара у настави има бројне предности, постоје и одређене

мане које треба размотрити и адекватно управљати. Неке од могућих мана укључују:

Недостатак приступности и технолошке инфраструктуре: Немају сваки

ученик или учитељ имају приступ рачунарима и интернету, што може довести до
различитих нивоа приступачности и неједнакости у образовању.

Зависност од технологије: Рачунарске грешке, технички проблеми или

прекиди у интернет конекцији могу изазвати прекид у наставним активностима и
отуђити ученике од учења.

21
 Способности и компетенције наставника: Неки наставници могу имати
недовољне техничке способности или ограничено разумевање како ефикасно
употребити рачунаре у настави.

Заборављање на традиционалне методе учења: Превелика фокусираност на

технологију може довести до запостављања традиционалних метода учења, које такође
имају своје вредности и предности.

Дигитални дефицит: Неки ученици могу имати ограничено искуство са

рачунарима или интернетом из различитих разлога (финансијске ограничености,
локација, културни фактори).

Безбедносни ризици: Употреба интернета и рачунара може изложити ученике

безбедносним ризицима, укључујући могућност изложености неприкладним или
штетним садржајима.

Губитак личног контакта и комуникације: Прекомерна употреба технологије

може довести до губитка лицем-у-лице интеракције и комуникације између ученика и
наставника.

Могућност за злоупотребу технологије: Ученици могу користити технологију

за злоупотребу, укључујући прекомерну употребу социјалних мрежа, плагијаризам и
сличне активности.

Нискоквалитетни образовни софтвер и садржај: Не сваки образовни софтвер

или онлајн садржај су квалитетни или подобни за образовни процес.

Прегрејаност рачунара и телеснa неактивност: Продужено коришћење

рачунара може довести до загрејаности рачунара и остатака за столовима, а такође
може подстаћи седећи начин живота и неактивност.

Управљање овим изазовима и манама захтева балансиран приступ и свесно

коришћење технологије у настави.

22
 Закључак

Наставна технологија према дидактичарима обухвата примену технолошких

средстава и метода у образовању, фокусирајући се на наставне и дидактичке аспекте.
Дидактика је научна област која се бави проучавањем метода и средстава учења и
наставе, а наставна технологија у том контексту представља примену технолошких
иновација у постизању образовних циљева.

Кључни аспекти наставне технологије према дидактичарима укључују:

 Интеграција технологије у наставу: Коришћење рачунара,

интерактивних табла, софтвера, апликација и других технолошких алата
како би се обогатило и подржало учење и настава.
 Развој образовних софтвера: Креирање софтвера специфичног за
образовање који подстиче интеракцију, ангажовање и боље разумевање
образовних концепата.
 Истраживање ефикасности технологије у настави: Проучавање како
технологија утиче на процесе учења и обучавања, као и који су најбољи
начини за њену примену.
 Дизајнирање електронских образовних ресурса: Креирање
интерактивних и доступних електронских образовних садржаја који
подржавају образовне циљеве.
 Прилагођавање наставних метода технологији: Развој нових метода и
стратегија учења и наставе које интегришу технологију.
 Оцењивање ефикасности технолошког учења: Примена метрика и алатки
за оцењивање учинака студената који користе технологију у образовању.
 Професионални развој наставника: Обезбеђивање обуке и подршке
наставницима за успешну употребу технологије у настави.

Циљ наставне технологије је унапређивање образовног процеса, омогућавајући

боље усвајање знања, развој критичког мишљења и припрему студената за савремено
друштво.

23
 Настава у савременом добу се базира на кибернетичким принципима –
програмирање, управљање, контрола и корекција. Заправо, програмирана настава јесте
примењени кибернетски систем.

Наставник у оквиру рачунарске наставе настоји да се мења, јер је он тај који

планира и организује наставу, уз саветовање и сарадњу са ученицима.

Одређене области су комплексне и немогуће их је алгоритамски прилагодити

када је компјутеризована настава у питању.

У оквиру наставе се користе аудитивна, визуелна и аудио-визуелна технолошка

средства.

24
 Литература

Вилотијевић, М., & Вилотијевић, Н. (2016). Модели развијајуће наставе II.

Очитано 02.01.2024. Доступно на http://www.sao.org.rs/documents/2016/Naucni
%20skup/II%20KNJIGA%20MODELI%20RAZVIJAJUCE%20NASTAVE%20.pdf

Вилотијевић, М., & Вилотијевић, Г. (2020). Информатичко-развијајућа настава

као нова дидактичка парадигма. Очитано 02.01.2024. Доступно на
https://doisrpska.nub.rs/index.php/NASK/article/download/7683/7467

Вилотијевић, Д. Г. Евалуација у репродуктивној и развијајућој настави. Настава

и учење, 164. Очитано 02.01.2024. Доступно на
http://www.antabogicevic.rs/wp-content/uploads/A.-Pesikan-Skolski-zadaci-za-efikasno-
ucenje.pdf#page=164

Вилотијевић, М. (1999). Дидактика 2: дидактичке теорије и теорије учења.

Београд: Научна књига и Учитељски факултет.

Вилотијевић, М. (1999). Дидактика III. Научна књига, Београд.

Јурчић, М. (2012). Педагошке компетенције сувременог учитеља. Очитано

02.01.2024. Доступно на https://www.croris.hr/crosbi/publikacija/resolve/croris/10928

Мустафић, М. (2018). Образовна технологија, Факултет Техничких наука,

Чачак. Очитано 02.01.2024. Доступно на http://www.ftn.kg.ac.rs/download/SIR/SIR
%20Mirza%20Mustafic%208302014.pdf

Павловић, А.(2013). Значај и примена рачунара у образовању ученика у

основној школи. Очитано 02.01.2024. Доступно на
http://www.ftn.kg.ac.rs/download/SIR/SIR%20Ana%20Pavlovic.pdf

Родек, С. (1986). Компјутор и сувремена наставна технологија. Очитано

02.01.2024. Доступно на https://www.croris.hr/crosbi/publikacija/resolve/croris/9092

25
26